Bolest je svačija, kažu. Ljudi, pri kraju života, shvativši da im se bliži kraj, saopštavaju svoje tajne, priznaju loša dela, verujući da će im biti oprošteno. To se desilo i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću
Milica Grabež
U četvrtak 1. marta ove godine, četiri dana uoči svog poslednjeg rođendana, srpski predsednik Aleksandar Vučić odao se pred te-ve kamerama. Prvo je u jutarnjem programu Happy televizije gostovao 243 put kod sabrata Milomira Marića, a uveče je čitavih 90 minuta telalio na TV PINK. U stanju kokainskog raspoloženja predsednik se ispovedao, kao da mu je sudnji dan. Bolest jeste teška - boluje od sarkoma plevis (sarkom male karlice), ali je nešto progovorilo iz njega. Možda je to i prva tvrdnja koja je tačna, jer predsednik u životu nije izgovorio istinitu tvrdnju.
''Najviše tokom dana razgovaram sa bratom Andrejom, čujemo se po 10 puta dnevno, vezani smo, jer sam rano ostao bez oca" - rekao je predsednik, a svi mediji su nakon pola sata preneli tu tvrdnju, a neki su je tri sata kasnije izbrisali iz izvoda o predsednikovoj nastupljivosti na TV PINK.
Zvanično, Aleksandrov otac se zove Anđelko Vučić. Magazin Tabloid je objavio ime predsednikovog biološkog oca, koji je sa Kosova. Mnogi tu činjenicu dovode u vezu sa njegovom opsednutošću da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, i da sačuva svoj biznis koji ima u Pokrajini.
Upitan da prokomentariše Aleksandrove tvrdnje da je rano ostao bez oca, Anđelko Vučić kaže da je Alek govedo, koje kad se našmrče ne kontroliše svoje reči. Uskoro će potvrditi i da je homoseksualac, plaši se on.