Orhan Dragaš, čovek za sve režime

Treći brat reketaš

Stranim diplomatama, domaćim biznismenima, pa i konobarima u „Salonu 1905" Orhan Dragaš se predstavlja kao „treći brat Vučić". Sličnost postoji, i on brutalno laže, vara, ucenjuje, reketira, otima, špijunira, optužuje Srbe i Srbiju i zalaže se za priznanje albanske države Kosovo. Takođe, kao svi Vučići, zakone i Ustav krši nekažnjeno.

Predrag Popović

Sličan se sličnom raduje, zato je Aleksandar Vučić oberučke prigrlio Orhana Dragaša i iskoristio ga za obavljanje prljavih zadataka. Po dolasku Srpske napredne stranke na vlast, Vučić nije slučajno za sebe izabrao ministarstvo odbrane, znao je da se veliki novac obrće u trgovini oružjem. Na taj posao nameračio se i Tomislav Nikolić, kome je logističku podršku davao Slobodan Tešić.

Srpskoj javnosti Tešić je privukao pažnju još 2002. godine, kada je objavljeno da je njegova firma „Temeks" osumnjičena za šverc oružja u Jemen, Irak i nekoliko afričkih zemalja, među kojima je bila i Liberija. Američke bezbednosne službe otkrile su nelegalnu trgovinu preko tzv. endjuzer sertifikata, u kojima su kao krajnji kupci navedene firme iz Konga i Nigerije. Sa Tešićem su „pali" Jovan Aleksić, zastupnik „Aviogeneksa" i Orhan Dragaš. Zbog kršenja međunarodnih sankcija Komitet Saveta bezbednosti UN-a je 2003. godine Rezolucijom 1251 svu trojicu stavio na listu osoba kojima su zabranjena putovanja. Međutim, Nikolić nije gadljiv na pare, privatio je Tešićeve donacije, prvo za izbornu kampanju 2012, a zatim i za Fondaciju Dragice Nikolić. Zauzvrat, Tešićevu ćerku Danijelu stavio je na 96. mesto na listi poslaničkih kandidata. Saradnja je trebalo da se proširi na trgovinu oružjem. Tešić je do tada trgovao uglavnom oružjem iz bivših sovjetskih republika, pa je naumio da preko Nikolića dobije priliku da kupuje i iz srpskih vojnih fabrika.

Plan im je pokvario Vučić. Prvo je medijskom kampanjom kompromitovao Tešića, prenoseći optužbe za nelegalnu prodaju oružja i vojne opreme Sadamu Huseinu i Moameru Gadafiju. Usput, očistio je Dragaševe tragove, prikazujući ga kao kolateralnu štetu. Eto, Dragaš je slučajno putovao s Tešićem u Liberiju, da proda svoju robu, koja nema veze s 30.000 pušaka, 12.000 tenkovskih granata, nekoliko hiljada pištolja, ručnih bombi, mina, ručnih bacača i 90 miliona metaka različitog kalibra. Dragaš je tvrdio da je angažovao jednu stranu advokatsku kancelariju koja je pred sudom u Njujorku tužila UN zbog „nelegalne i neustavne zabrane izlaska iz zemlje".

Vučić je iz posla izbacio Tešića i Nikolića i zadržao Dragaša, koji je imao kontakte sa stranim kupcima. Od tada se Dragaš hvali kako sa svojom braćom Aleksandrom i Andrejem prodaje srpsko oružje i vojnu opremu.

Još u vreme pripreme puča u Srpskoj radikalnoj stranci, Vučić je uspostavio bratske odnose s Dragašem. Povezao ih je bračni bar Montgomeri. Vučić je bivšeg američkog ambasadora angažovao za lobiranje, kako bi ga SAD skinula s „crne liste", a Dragaš je njegovu suprugu Lin postavio za rektora svoje Akademije za diplomatiju i bezbednost. Iako su svi bili kompromitovani, politički i poslovno, uspevali su da stvore utisak da su značajni. Vilijamu je propao posao u Duborvniku, Lin je po kafanama zabavljala društvo plesanjem na stolu i pričama kako je muža ujela za grlo kad ga je zatekla na gomili sa švalerkom, sekretaricom Biljanom Jović.

Dragaš je beskrupoloznim lažima sablažnjavao domaće i strane političare. Najavljivao je simpozijume na kojima će učestvovati Mihail Gorbačov, Miroslav Lajčak i druge diplomate sličnog renomea, pa je britanska ambasada morala da se javno ogradi od Dragaša i njegove Akademije.

Istina nikad nije mogla da pokoleba upornog Goranca. Uhvaćen u laži, nastavio je da tvrdi da „sve što Akademija radi ide isključivo preko Ambasade Velike Britanije u Beogradu", a u nekoliko novina je objavio oglas koji su, navodno, potpisali predstavnici podmlatka nekoliko parlamentarnih stranaka (DS, DSS, G17, SPO...). I srpsko Ministarstvo spoljnih poslova je demantovalo tvrdnje da „Dragaševe diplomce" čeka siguran posao u toj instituciji. Oglašavali su se i prevareni studenti.

- Od svega što nam je obećano, za školarinu od 4.660 evra, nismo dobili ništa. Sa diplomom ove akademije ne možemo uraditi ništa, a među predavačima je bila i osoba koja je svojevremeno bila u zatvoru, sarađivala sa mudžahedinima i obučavala teroriste na Kosovu - tvrdio je Dejan Milošević, apsolvent Akademije za diplomatiju i bezbednost.

Zbog prevare i falsifikata, Milošević je podneo krivičnu prijavu protiv Dragaša i univerzitetskog profesora Zorana Dragišića, koji je danas narodni poslanik s liste SNS-a, koji su ga, kako kaže, uveravali da će predavanja držati najbolji svetski profesori s Kembridža i Jejla, a ne samo Branko Krga i ostali penzionisani oficiri JNA.

Kao profesor i pomoćnik direktora Akademije bio je angažovan Elis Bektaš, koji je hapšen zbog skrivanja zloglasnog mudžahedina Karaja Kamela bin Alija, poznatijeg pod imenom Abu Hamza, koji je tokom rata u Bosni „proslavio" pokoljem Srba. Posle Bosne, Bektaš je na Kosovu obučavao teroriste iz UČK, da bi se, potom, zaposlio kod Dragaša.

Koliko kvalitetnim informacijama su raspolagali Dragaš i njegovo udbaško-kosovsko akademsko udruženje vidi se iz vesti o hapšenju generala Ratka Mladića.

- Ratko Mladić je uhapšen u sredu 22. februara 2006, u ranim jutarnjim satima, u Rumuniji od strane komandosa britanskog SAS-a. Mladić nije hteo da se preda srpskim vlastima, pa je Vojislav Koštunica vrlo mudro postupio kad nije dopustio da ga uhapsi srpska policija, kako ne bi došlo do nemira u Srbiji - tvrdio je Dragaš u intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske i druge medije.

Posle prodaje Akademije za diplomatiju i bezbednost Nenadu Đorđeviću, bivšem julovcu, Dragaš je slične brljotine nastavio da pravi i prilikom reketiranja raznih političara i biznismena. Željko Majdov, suvlasnik firme „Aleks petrol" podneo je krajem 2009. kirivičnu prijavu protiv Dragaša, Dragišića i prof. dr Miodraga Stošljevića zbog iznude i primene sile. Oni su, navodno, pokušali da mu, pretnjama i silom, otmu 200.000 evra. Dragaš se, pričao je Majdov, ponudio da mu pomogne da realizuje ugovor koji je „Aleks petrol" imao s pančevačkom „Azotarom", koja je posle neuspešne privatizacije pripala „Srbijagasu".

- U avgustu 2009. Orhan Dragaš i profesor Zoran Dragišić odveli su me u neku vilu na Dedinju, gde, kako su mi rekli, nalazi Institut za bezbednost. Ništa nisam posumnjao. Dragaš se ponudio da preko svojih veza u „Srbijagasu" sredi da se ugovor sa „Azotarom" aktivira. Načelno sam prihvatio. Dragaš me kasnije nekoliko puta zvao telefonom, a jednom smo se, zajedno s Dragišićem, našli na Bežanijskoj kosi. Dragaš je rekao da je stupio u kontakt sa ljudima iz „Srbijagasa" i da se ugovor može realizovati. Posle nekoliko razgovora, 2. novembra sam otišao u Institut na Dedinju. Dragaš je počeo da otvoreno preti. Rekao je da se iz priče ne mogu lako izvući: „Ti moraš, kako znaš i umeš, da obezbediš novac i da ga doneseš. Tvrdio je da je za taj posao ljudima iz „Srbijagasa" obećao 200.000 evra, a ranije je pominjao 600.000 evra, što je suludo. Posle tog sastanka, isto veče, sa Dragašem sam se video u restoranu „BG" na Novom Beogradu. Došao je sa dva momka. Seo je preko puta mene i počeo da psuje i preti. Ona dvojica su iznenada počeli da me udaraju. Restoran je bio prazan. Gazda se uplašio i pobegao u kuhinju. Gužva je trajala 10-15 minuta. Bilo je žestoko, izbili su mi tri zuba, polomili parcijalnu protezu i naneli druge teške povrede. Odlazeći, Dragaš mi je rekao da zna sve o meni, gde mi se kreće porodica i da mi ne pada na pamet da ga prijavim policiji - ispričao je Majdov.

Dragaš nije hteo da komentariše njegove tvrdnje, a Dragišić je Majdovu pretio tužbom.

Majdov je ostao bez tri zuba, a Vladan Vujadinović bez 950.000 evra. Njegova firma „RMV Vujadinović" iz Čačka u martu 2010. počela je da posluje sa „Azotarom". Dragaš mu je ponudio saradnju u prodaji kompleta prve pomoći preko turske firme „Novitas".

- Od tog posla Dragašu je trebalo da ostane oko dva miliona evra, plus provizija od Turaka, ukupno oko sedam miliona evra. Problem je nastao kad je tražio proviziju za posao koji nikad nije realizovan. Nosio sam mu svakodnevno milione, u jednom danu sam odneo 25 miliona dinara. Slao mi je sms poruke, koje su mi dokaz na sudu da me je ucenjivao. Dragaš se pozivao na Vučića, Dačića i Bajatovića - pričao je Vujadinović.

Uplašen pretnjama da će mu ubiti ženu i decu, dao je Dragašu 700.000 evra i izgubio još 250.000 na propalom poslu s turskom firmom. Upravo zbog tog posla Dragaš je nasrnuo i na Aleksandra Nikačevića, direktora Auto-moto saveza Srbije.

- Hajku na mene i AMSS vodi Orhan Dragaš, biznismen sklon kriminalnim radnjama, koji je pokušao da me podmiti i ponudi mi mutne poslove, koje sam, naravno, odbio. Dragašu sam smetao jer sam odbio da AMSS uvozi „prvu pomoć" iz Turske - rekao je Nikačević.

S takvim poslovnim manirima, Dragaš se pokazao kao idealan saradnik Vučića, koji ga koristi i za kompromitovanje političkih protivnika. Sve što Vučić misli o Draganu Đilasu, Saši Jankoviću, Vuku Jeremiću i ostalim opozicionarima, Dragaš izgovara u naprednjačkim medijima. Istovremeno, besomučno promoviše Vučićevu nameru da prizna nezavisnost Kosova.

Vučića i Dragaša povezao je kriminal, a Srbija će biti slobodna i pravna država tek kad oni, vezani lisicama, sednu na optuženičku klupu.