Druga strana

Čime je opsednuta Vučićeva luda glava

Piroman - vatrogasac

Aleksandar Vučić je napravio pakleni plan, kojim namerava da produži boravak na vlasti. Da bi opstao na tronu, spreman je da stavi glavu na panj. Ne svoju. Pod mač gurnuće glave nekoliko svojih kumova, prijatelja i saradnika. Lista za odstrel je spremna, čistka će početi istovremeno kad i predizborna kampanja. Uz beznačajnog Zorana Babića, mete su iscrtane na čelu svemoćnog kuma Nikole Petrovića, ministra Zlatibora Lončara i još nekoliko istaknutih članova vladajućeg ganga.

P. Popović

Srpska napredna stranka je osvojila poverenje glasača tvrdim obećanjima da će iskoreniti kriminal i korupciju. Vučić je pretio hapšenjem Draganu Đilasu, Borisu Tadiću, Bojanu Pajtiću i Draganu Šutanovcu, kao i njihovim koalicionim partnerima Mlađanu Dinkiću i Ivici Dačiću.

Sve poluge vlasti je prigrabio u jesen 2013, kad je u kampanji uhapsio tajkuna Miroslava Miškovića. Kod lakovernih građana stvorio je utisak da je beskompromisni borac protiv korupcije, koja je uništila Srbiju. Posle sedam i po godina vladavine, SNS je dokazala da nije politička organizacija, nego kriminalni kartel, još gori i neuporedivo opasniji od „lopova iz žutog preduzeća". Za takvo stanje neko mora da preuzme odgovornost, a to je poslednje što želi Vučić.

U nuždi, vladar je prinuđen da ponovi trikove iz 2012. i 2013. godine. Kao tada protiv „žutih lopova", sad mora da vodi hajku na svoje, napredne razbojnike. Ima bogat izbor meta. Koga god da izabere, neće pogrešiti, svi su prljavi i podobni za kompromitaciju.

- Ovo je mala bara s mnogo krokodila - rekao je Vučić na septembarskoj sednici Glavnog odbora SNS-a, kad je najavio obračun s mangupima iz svojih redova.

Citatom Radoslava Trlajića, poznatijeg kao Bata Trlaja, pokojnim bosom novobeogradskog klana, Vučić je proglasio početak lova na krokodile iz naprednjačke bare. Krenuo je od najmanjeg, od Zorana Babića. Prvo ga je javno, baš na toj sednici Glavnog odbora, koju su direktno prenosile četiri televizije s nacionalnom frekvencijom, optužio za bahatost i nelojalnost. Tobože, nije lepo što Babić ne deli muku s narodom, pa ne letuje u Sopotu, nego na Brionima.

Usled nedostatka inteligencije, direktor Koridora Srbije nije shvatio šta mu se sprema, mislio je da se šef samo šali, pa je nastavio s letnjim turnejama od Malte do Grčke. Vučić je i to iskoristio da ga dodatno kompromituje. Posetio je porodicu Stanike Gligorijević, koja je ubijena Babićevim automobilom, u udesu na rampi u Doljevcu.

Političko i medijsko lešinarenje završio je osnovnom porukum: „Ja sam došao da izrazim saučešće, a Babić nije, briga njega".

Poslednji ekser u sanduk s pokojnom karijerom mutomba iz Vrnjačke Banje, Vučić je zakucao plasiranjem snimka na kome bahati primitivac, s vinom u jednoj i tompusom u drugoj ruci, dok mu Aca Lukas peva „Bila mi je sve što srce ima, bila mi je, ali više nije..." Ne zna se kad je snimak nastao, ali zna se zašto je objavljen baš sada.

Baš sada Vučić je udario i na dvostrukog kuma Nikolu Petrovića. Posle sastanka s vođama protesta u Rakiti, koji se suprotstavljaju izgradnji mini hidroelektrana, pre neki dan Vučić je presudio u njihovu korist, protiv kuma i ostalih njegovih poslovnih partnera.

- Zabranićemo izgradnju MHE u zaštićenim područjima - najznačajnija je Vučićeva rečenica u ovom mandatu.

Bez po muke, mogao je da uhapsi i teroriše Miškovića, da reketira Dragoslava Kosmajca i slične opskurne tipove, ali mnogo veća hrabrost je potrebna da takne u interese Nikole Petrovića. Kum Nikola nije tikva bez korena. Naprotiv, poslovni koreni te tikve su premrežili celu Srbiju. U tom klanu nisu samo tzv. investitori i biznismeni Nenad Kovač, Dragan Klisura i Dragan Josić, nego i moćnici iz politike, pravosuđa i tajnih službi. Petrović, kao i njegovi saučesnici, ne mogu da podnesu ni medijsku kritiku, a kamoli udarce po novčaniku.

Za razliku od normalnih opozicionara i nepodobnih pojedinaca, Petrović svoj finansijski interes neće braniti samo kukanjem u novinama. Vučić nikad nije imao ozbiljnijeg i opasnijeg neprijatelja.

Na Petrovićevoj strani je i Zlatibor Lončar, koji pod kontrolom drži deo Bezbednosno-informativne agencije. Lončarev kum Miodrag Stojanović, šef obezbeđenja direktora BIA, sredinom juna ranjen je u ruku. Stojanović je odbio saradnju sa istražnim organima.

Iako bi već to bilo dovoljno da bude najuren iz BIA, čim je zalečio povrede, bez problema se vratio na radno mesto. U BIA rade još dva Lončareva kuma, Mlađen Klikovac i Dušan Basarić. Kad se u tu grupu uračunaju ljudi koje je instalirao Aleksandar Đorđević, bivši šef BIA i ortak Petrovića i Lončara, jasno je zašto oni imaju veći uticaj na službu, nego zvanični direktor Bratislav Gašić. Takođe, nema sumnje da će oni iskoristiti sve resurse službe da odbrane sebe i svoje poslovne interese od Vučića.

I ranije, posle izbora 2014. i 2016, Vučić je pokušao da najuri Lončara. Nije uspeo. Sad mu nema uzmicanja. Aktuelni sukob ne može da bude završen mirovnim sporazumom o nenapadanju.

Odlukom da stopira izgradnju mini hidroelektrana i medijskom kampanjom protiv Lončara, u kome je opet etiketiran kao pripadnik zemunskog klana, Vučić je podigao ulog. Posle ovoga, neko mora da strada. Ako Vučić ne uhapsi njih, oni će njega. Šanse su, čini se, podjednake.

Vučićev uticaj na institucije je sve slabiji, a njegovi protivnici imaju podršku „duboke države". Vučić računa na Gašića, ali slaba vajda od njega, niti je sposoban, niti lojalan. Isto važi i za Nebojšu Stefanovića. Gašić i Stefanović o Petroviću, Lončaru i Kovaču misle isto što i Vučić, ali to ne znači da su spremni da rizikuju vlastite interese.

Vučić s vlasti neće pasti zbog političkih grešaka, nego zbog kriminala. Srpska napredna stranka pocepaće se po toj liniji. Ekstremistički deo će pokušati da zadrži trenutne pozicije, a reformisti će zahtevati čistku vlastitih redova. U toj borbi ekstremisti su unapred osuđeni na propast.

Iako je Vučić simbol političkog ekstremizma, neće biti iznenađenje ako upravo on zasedne na čelo reformističke grupe. Kao i uvek kad bi prigustilo, Vučić je opušteno prelazio u pobednički tabor. To namerava da uradi i sad.

Ako iz vlasti izbaci Babića, pa ga još stavi na optuženičku klupu, predstaviće se kao zaštitnih običnih ljudi, žrtava bahatih primitivaca. Kad uništi poslove kuma Petrovića i najuri Lončara, a verovatno i Gašića, predstaviće to kao borbu protiv korupcije i kriminala. Za potpuni uspeh populističkih predizbornih trikova biće dovoljno još da rastera nekoliko omraženih likova iz vrha SNS-a.

U sledećoj kampanji, kojom će pokušati da osvoji još četiri godine vlasti, Vučić će se predstaviti kao lider opozicije, a ne apsolutni gospodar života i smrti. Piroman će se maskirati u vatrogasca.

Vučićeva borba protiv saradnika iz kartela nije ništa drugo do pokušaj da se spreči mogućnost promena i da se nastavi uništavanje države i naroda. Ako mu ta prevara prođe, biće to dobro po njega, katstrofalno po Srbiju.