Do koske

Hoće li ustati kuke i motike?

Marš sa Drine, marš u zatvor!

Kad padnu s vlasti, neki visoki funkcioneri Srpske napredne stranke verovatno će uspeti da se izvuku bez kazne za počinjene zločine. Zorana Mihajlović nije u toj grupi. Naprotiv, uz braću Vučić, nju sigurno čeka dugogodišnja robija. Tragovi najvećih prevara, kriminala i korupcije vuku prema Mihajlovićki. Njen potpis je na ugovoru s arapskim prevarantima oko projekta „Beograd na vodi", na svim spornim tenderima za poslove u građevinarstvu i energetici, kao i na drugim dokumentima, koji su služili podobnim pojedincima iz vlasti da pljačkaju javnu i privatnu imovinu. Već je nanela ogromnu i trajnu štetu Srbiji, ali, ako uspe da multinacionalnoj kompaniji Rio Tinto iznajmi rudnik jadarita, to će izazvati ekološku katastrofu, čije posledice ne mogu da se sagledaju. Zorana Mihajlović o tome ne brine, zanima je samo da uzme što više novca i da na vreme pobegne iz Srbije.

Milica Grabež

Potpredsednica Vlade i ministarska energetike i rudarstva Zorana Mihajlović nedavno se uverila u to šta građani Srbije misle o njoj. Prilikom posete Loznici dočekali su je demonstranti s transparentima „Marš sa Drine”, „Stop Rio Tinto” i „Ne damo Jadar”, kao i skandiranje „Marš u zatvor”.

Ministarka je sa osmehom prolazila pored građana koji su joj zviždali, ali, čim je ušla u zgradu u kojoj je održana svečana akademija povodom Dana grada Loznice, samo što nije pala u nesvest. Pozlilo joj je od straha. S tako slabim nervima teško će podneti pritisak koji je čeka kad narod zaista ustane i s kukama i motikama počne da štiti svoje pravo na život.

Zorana Mihajlović već godinama nekažnjeno nanosi štetu državi i građanima. U svim krupnim korupcionaškim aferama imala je zapaženu ulogu. Čak 54 člana njenog kabineta, iz svih ministarstava koja je vodila, smenjivani su zbog sumnje u korupciju, a hapšeno je i pritvarano troje njenih sekretara.

Mihajlović je uključena u pronevere prilikom gradnje Koridora 10, gde je nestalo oko 18 miliona evra. Ona i njeni saradnici naduvavali su cene u gradnji auto-puta Surčin - Obrenovac, a naročito na Fruškogorskom koridoru. Mihajlović je poništila ugovor s kineskom kompanijom CRBS i posao dala američko-turskom konzorcijumu Behtel-Enka za 500 miliona veću cenu.

U te poslove kao podizvođače uvlačila je preduzeća svog muža Vlade Atanackovića i Zvonka Veselinovića. Dok je bila na čelu Ministarstva energetike donosila je odluke kojima je omogućavala ogromnu zaradu firmama Nenada Kovača i Nikole Petrovića. Cenu kilovata, koje proizvode njihove mini hidroelekratne, Mihajlović je povećala za pet puta, što je podiglo ukupnu cenu struje za pet odsto.

Ona ne zanemaruje ni manje poslove, nijedna laka zarada nije za bacanje. Uz pomoć tadašnje šefovice kabineta Marije Blećić napravila je mrežu saradnika, koji su se bavili prodajom građevinskih dozvola i legalizacijom bespravno podignutih objekata.

Mihajlović je tada dobila nadimak „dvospratnica”, jer je za sve zgrade iznad četiri sprata tražila nadoknadu u vrednosti stanova na dva sprata. Od tog posla je morala da odustane kad su drugi naprednjački kriminalci angažovali tužilaštvo, koje je pokrenulo istragu. Mihajlović je, da bi se zaštitila, istog dana podelila otkaze za 17 članova svog kabineta, među kojima je bila i Blećićka.

U sitnije poslove je uključila svog rođaka Filipa Radovića, direktora Agencije za zaštitu životne sredine. Tetkin ljubimac je sumnjičen za nameštanje tendera i nenamensko trošenje novca, kao što je bio slučaj oko promocije laboratorije koju je platio devet miliona dinara firmi Vladimira Bebe Popovića.

Inače, Radović je privukao pažnju javnosti, a i tužilaštva, pošto se sumnja da je i poslovno povezan sa svojim kumom Aleksandrom Jovičićem, nedavno uhapšenim predsednikom beogradske opštine Palilula. Sve što je radila Mihajlovićka, radila je na štetu građana, a u interesu domaćih tajkuna i stranih investitora. Ministarsku funkciju je iznajmljivala raznim korporacijama za konsalting i lobiranje. To radi i sada, u interesu kompanije Rio Tinto.

Ministarka energetike i rudarstva potpisala je dozvolu za proširenje istraživanja, koja sprovodi Rio Tinto u Jadarskoj dolini, iako nisu zadovoljeni zakonom propisani uslovi. Nisu urađene ni osnovne analize, kao što je procena posledica po ekološki sistem, pa ni ekonomska isplativost. U projektu, koji je Vlada Srbije odobrila “na poverenje”, nema podataka o broju kopova, količini rude koja će biti izvađena, koja hemijska sredstva će se koristiti prilikom obrade minerala, niti kako će i gde biti smešten, skladišten ili uništen štetni otpad. O projektu, pre odobravanja, nije vođena javna rasprava. Tek kad je nekoliko građanskih i ekoloških udruženja alarmiralo javnost, uz posredstvo Srpske akademije nauka i umetnosti organizovan je naučni skup “Projekat Jadar: Šta je poznato?”

U debati o štetnim posledicama i prednostima eksploatacije litijuma, Vladimir Stevanović, predsednik odbora SANU “Čovek i životna sredina”, ukazao je da projekat nije bio dovoljno transparentan, što izaziva sumnju. “Postoji procena profita, ali ne zna se cena onoga što se nalazi na površini iznad rudnog eksploatacionog polja i na mestu budućih deponija i jalovine i prateće infrastrukture”, opominje Stevanović. Ministarka Mihajlović je ponovila stavove, koje iznose Aleksandar Vučić i Ana Brnabić: “Litijum je prirodno bogatstvo zbog koga je Srbija strateški bitna zemlja. Ili ćemo iskoristiti istorijsku šansu da Srbiju učinimo liderom u proizvodnji proizvoda od najtraženijeg metala 21. veka ili će naše buduće generacije biti samo posmatrači modernog svetskog razvoja, bez ikakve šanse da budu aktivni učesnici”, rekla je ministarka rudarstva.

Na upozorenje da je “litijum - ekološka bomba”, Mihajlović odgovara floskulom da će konačne odluke biti donete u skladu sa zakonom i održivim razvojem.

Predstavnici kompanije Rio Tinto došli su u SANU u pratnji sa obezbeđenjem koje je, po brojnosti i opremljenosti, na nivou Specijalne antiterorističke jedinice. Tom prilikom, u centru Beograda nisu pravili incidente, ali kasnije su zabeleženi česti sukobi sa lokalnim stanovništvom u okolini Loznice i Mionice. Obezbeđenje Rio Tinta nekoliko puta je džipovima pokušavalo da se probije putevima koje su blokirali građani. Namerno su izazivali incidente kako bi dokazali da mogu raditi šta hoće, niko ne može da ih spreči.

Britanska i australijska ambasada, kao i pojedini američki emisari, kao što je Metju Palmer, vrše pritisak na opozicione stranke da ne osporavaju poslovne planove Rio Tinta. Zasad, u tome nemaju uspeha. Zajedno s ekološkim udruženjima, za pravo na zdrav život bore se predstavnici Stranke slobode i pravde, Narodne stranke, Demokratske stranke, pokreta Oslobođenje, Inicijative Ne davimo Beograd i drugi.

Protesti građana i opozicionih stranaka i pokreta uznemirili su menadžment Rio Tinta. Aleksandar Vučić ih je smirio obećanjem da će problem biti rešen mirnim putem, montiranim referendumom. Vučić je najavio održavanje referenduma u opštinama Loznica i Krupanj, a usput je i prejudicirao pitanje o kome će se izjasniti građani: “Da li ste za to da Rio Tinto otvori rudnik u vašem kraju, što će vam omogućiti mnogo bogatiji život, ili ćete ostati siromašni, pa ćete morati da bežite u inostranstvo?” Takvim ili sličnim prevarnim stilom vlast će pokušati da obmane glasače, ali, u suštini, referendumsko pitanje nije ni bitno. Kako god glasilo, naprednjačka mašinerija za uterivanje kapilarnog straha obaviće posao kao i na svim prethodnim izborima.

Loznicom suvereno vlada Brano Đukanović, Vučićev tast. Uz pomoć Branislava Malovića, koordinatora SNS-a, prinudiće građane da glasaju kako vlast hoće. Neke ljude će podmititi, druge zastrašiti fizičkom silom, a treće će uceniti gubitkom posla. Isti scenario sprovešće se u Krupnju, gde se na mestu predsednika opštine nalazi Ivan Isailović, blizak rođak Vučićeve zvanične supruge Tamare Đukanović. Ako se obavi taj prljav posao u Loznici i Krupnju, mnogo lakše će se slomiti otpor građana u Jagodini, Vranju i Zaječaru, gde Rio Tinto već priprema teren za nove projekte.

Zorana Mihajlović tvrdi da Rio Tinto planira da u istraživanja uloži 450 miliona evra. Deset odsto, dakle 45 miliona, namenjeno je za obezbeđenje podrške vlasti. Za toliku proviziju Vučić će uraditi sve što može, nezainteresovan za kobne posledice koje će izazvati po život u Jadarskoj dolini i ostalim lokacijama.

Kompanija Rio Tinto svuda - ne samo u nerazvijenim državama Azije i Afrike, nego i u Australiji i SAD - iza sebe ostavlja otrove, pustoš i propast. Rio Tinto je nepoželjna u 90 zemalja u svetu. Gde god su radili, nanosili su nesagledivu štetu životnoj sredini. U nekim zemljama dolazilo je do oružanih sukoba, a nedavno je u Južnoafričkoj Republici izvršen atentat na jednog od direktora te kompanije.

Ozbiljni sukobi mogu da se očekuju i u Srbiji, pošto su građani rešeni da svim sredstvima brane svoje pravo na život. Nažalost, Vučić i Mihajlovićka su takođe spremni na sve kako bi obavili posao za svoje klijente. Prevaranti iz vrha vlasti neće odustati od svog plena dok se ne suoče s ozbiljnim otporom. Mihajlovićka je pala u nesvest već pri susretu s građanima koji su joj mahali transparentima, zviždali i povicima pretili zatvorom. Kako će da reaguje kad ogorčeni ljudi počnu, umesto parolama, da mašu kukama i motikama?

Mihajlović se uzalud nada da će joj, kad dođe do promene vlasti, pomoći strani partneri. Da bi samu sebe ohrabrila, često se predstavlja kao “američki čovek”. I to laže. Njene kriminogene poslovne kombinacije imaju veze s nekim američkim biznismenima ili političarima, ali ne i sa administracijom SAD-a.

Zloupotrebom funkcije, Mihajlovićka nabacuje poslove svima koji joj plate, a u tome ne učestvuju zvanični predstavnici SAD-a, svakako ne u okviru mandata koji imaju. Od tih privatnih kombinacija Amerika nema nikakvu korist, tako da ni ministarka, a ni njen šef Vučić, ne mogu očekivati bilo kakvu zaštitu. Ako budu imali sreće, završiće iza rešetaka na vreme, pre nego što ih stignu kuke i motike.