TV Bastilja

Taksa za RTS povećana na 299 dinara, a RT Vojvodina iz budžeta dobija 8,5 miliona evra

Poskupljenje mraka i laži

Vlada Srbije je pripremila izmenu Zakona o privremenom uređivanju naplate takse za javni medijski servis, kojom će taksa za Javni servis od 1. januara 2023. godine biti uvećana za 44 dinara, a Radio-televizija Vojvodine će iz budžeta dobiti 900 miliona dinara. Na ime taksi, RTS godišnje uzima više od 10 milijardi dinara, od čega se 3,69 milijardi potroši na plate oko 2.650 zaposlenih. Na osnovu spornog Zakona građani će biti prinuđeni da izdvajaju još više novca za Javni servis, kojim nezakonito rukovode penzioneri Dragan Bujošević i Nenad Lj. Stefanović. Najmoćnija medijska trovačnica finansira se novcem otetim od naroda, a radi u interesu diktatora Aleksandra Vučića.

Milica Grabež

Buđenje demokratske Srbije počelo je 9. marta 1991. godine pobunom protiv TV Bastilje. Od tada, sve se promenilo u državi i narodu, samo je Radio-televizija Srbije sačuvala status medijske tamnice. I danas je, kao uvek, uređivačka koncepcija informativnog programa tzv. Javnog servisa prilagođena političkim i propagandnim potrebama vlasti, a protiv interesa naroda.

Združenim snagama, SNS i RTS novu godinu su počeli novim nametima. Iz republičkog budžeta su prisvojili 900 miliona dinara za potrebe Radio-televizije Vojvodine, a iz kućnih budžeta građana svakog meseca će, počev od januara, uzimati po 299 dinara, odnosno 20 odsto više nego do sada. Vlada Srbije i skupštinska većina izvršili su seriju prevarnih radnji, kojima su prisvojili javne resurse i privatnu imovinu.

Na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici Narodne skupštine, koja je održana nedelju dana nakon usvajanja budžeta, na dnevnom redu se našao predlog izmena Zakona o privremenom uređivanju naplate takse za javni medijski servis. Izmene tog Zakona dale su pravni osnov da RT Vojvodine iz budžeta dobije 900 miliona dinara, kao i da taksa za Javni servis poskupi sa dosadašnjih 255 na 299 dinara, koliko će od januara morati da plaćaju vlasnici svih električnih brojila.

Ne zna se šta je gore - upad u budžet Srbije, mesečno povećanje cene mraka i laži za 20 odsto ili bezobrazluk s kojim su predstavnici vlasti opravdali nove namete. Kao osnovni razlozi za poskupljenje taksi za RTS navodi se "povećanje prosečnih zarada i penzija", ali i "visokih inicijalnih troškova štampe i distribucije računa i nesrazmerno visokih troškova pokretanja postupka naplate nenaplaćenih potraživanja, kao i potrebe obezbeđenja uslova za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa". Drugim rečima, vlast je procenila da su plate i penzije skočile za 20 odsto, pa toliko treba da skoči i taksa za RTS.

Takođe, od građana se traži da plate štampu i distribuciju računa, koji ionako idu preko Elektroprivrede Srbije, za čije poslovanje je poslednjim budžetom namenjeno četiri milijarde evra. Na kraju, vlast svim građanima povećava taksu pod izgovorom da RTS ima velike izdatke za angažovanje javnih izvršitelja, koje angažuje da plene imovinu svima koji kasne s plaćanjem računa za usluge Javnog servisa.

Ovo povećanje cena samo je poslednja u nizu prevara Srpske napredne stranke vezanih za RTS. Pre 12 godina, dok je bila u opoziciji, SNS je obećavala da će ukinuti pretplatu na RTS, koja je uvedena krajem 2005. godine. To obećanje je ispunjeno tri godine po dolasku SNS-a na vlast. Umesto pretplate, vlast je uvela taksu od 150 dinara.

Za razliku od pretplate, koja se zasniva na dobrovoljnoj odluci pojedinca, taksa je zakonska obaveza, pa njeno neispunjavanje može da se sankcioniše tužbama, presudama i javnim izvršiteljima. Pošto je naplativost pretplate tokom 2013. i 2014. pala ispod 30 odsto, taksa je omogućila mnogo veći priliv novca na račun RTS-a. Ipak, ni to nije bilo dovoljno za potrebe tog gigantskog sistema, pa je vlast na razne načine u njega upumpavala novac građana. Vlada Srbije je 2016, 2017. i 2018. iz budžeta subvencionisala RTS sa po 3,1 milijardom dinara, a krajem 2018. odoborila je RTS-u i budžetski zajam od 4,29 milijardi dinara. Tokom 2020. godine, subvencija je smanjena na 2,15 milijardi dinara, usled procene da su se poboljšale finansijske pozicije RTS-a.

Kakvo je sada stanje u Javnoj medijskoj ustavnovi Radio-televiziji Srbiji vidi se iz finansijskih izveštaja za 2021. godinu i izveštaja revizorske kuće "Finexpertiza", koji je objavljen u proleće 2022. godine. Revizor je istakao da je RTS u poslovnoj 2021. godini zabeležio gubitak u iznosu od 504.873.000 dinara, kao i neto gubitak od 239.236.000 dinara usled evidentirane procene nadoknadive vrednosti nematerijalnih ulaganja, po čijem osnovu je u poslovnim knjigama zabeleženo obezvređenje. Osnovni kapital JMU RTS je u poslovnim knjigama iskazan za 345.599.000 dinara manji nego što je evidentiran kod nadležnog suda.

Na ime taksi, građani su RTS-u uplatili 10.212.015.000 dinara, a od reklama je stiglo još 1.905.041.000 dinara, što je ukupno, sa prihodom od ostalih usluga i proizvoda, donelo prihod od 12.980.429.000 dinara. Kao i prihodi, u RTS-u su veliki i rashodi. Na plate oko 2.650 zaposlenih potrošeno je 3.693.030.000 dinara. Na domaće dnevnice je otišlo 41.657.000 dinara, a na dnevnice i troškove službenog puta u inostranstvu čak 56.163.000 dinara. Autorski ugovori i honorari, kao i ugovori o delu koštali su RTS ukupno 427.863.000, a privremeni i povremeni poslovi još 145.461.000 dinara. Ne zna se koliko iznosi mesečna plata generalnog direktora, ali u izveštaju je istaknuto da su njegovi izdaci bili 3.162.000 dinara, što znači da je na reprezentaciju trošio 263.500 dinara mesečno. Naknade članovima Upravnog odbora iznosile su 11.616.000 dinara.

Građani Srbije godišnje plate više od 10 milijardi dinara za program RTS-a, a zauzvrat dobijaju naprednjačke šarene laže i mrkli mrak, kojim je prekrivena istina o pravom stanju u državi i narodu. Vlast novcem, koji otima najsiromašnijem narodu u Evropi, plaća RTS-u da promoviće laži o zlatnom dobu, ekonomskom tigru, reformatorskim uspesima i ostalim budalaštinama. To i ne čudi, s obzirom da je Aleksandar Vučić nezvanični direktor, urednik, voditelj, kamerman, šminkerka i sve ostalo na RTS-u. Zvanične uloge na tim funkcijama i radnim mestima dodelio je podobnim pojedincima, koji su spremni da u njegovom interesu drže narod u stanju medijske hipnoze.

Glavne uloge imaju Dragan Bujošević i Nenad Lj. Stefanović. Iako bi obojica, po sili zakona, trebalo da su u penziji, nedavno su dobili novi mandat, Bujošević na mestu generalnog direktora, a Stefanović na funkciji urednika Informativnog programa.

Bujošević je izabran za direktora RTS-a 2015. godine. Njegova novinarska karijera obeležena kritičkim stavovima u odnosu na svaku vlast, a naročito na onu crno-crvene koalicije, u kojoj je Vučić bio ministar informisanja. Bujošević je, kao glavni urednik magazina Evropljanin, kažnjavan po Vučićevom drakonskom zakonu. U jednom slučaju je osuđen na novčanu kaznu od 60.000 nemačkih maraka, zbog čega mu je plenjena imovina. Poučen tim iskustvom, kad se Vučić vratio na vlast, Bujošević mu se stavio na raspolaganje. Procenio je da mu se više isplati da se politički prilagodi i finansijski profitira, nego da kritikom nervira diktatora.

- Bujošević je Vučićev vudu vrač. On program RTS-a ne pravi od vesti i realnih informacija, nego od tetrodotoksina, otrova koji se koristi u vudu magiji za izazivanje privremene obamrlosti, odnosno zombifikacije - procenuo je prof. dr Goran Radović, a do sličnog zaključka je došao i istoričar Čedomir Antić, koji je istakao da je "RTS od javnog servisa postao dementni dobošar neprekidne funkcionerske kampanje SNS-a, koji uvek zaostaje i kasni. Da je kojim slučajem Dragan Bujošević na istom položaju u Japadnu, odavno bi izvršio harakiri." No, Bujošević nije u Japanu, nego u Vučićevoj Srbiji, u kojoj gledaoci RTS-a često padaju u suicidna iskušenja.

Zbog permanentnog trovanja naroda RTS-ovim tetrodotoksinom, opozicija je, tokom protesta "Jedan od pet miliona" tražila ostavku Dragana Bujoševića. Protestne šetnje su trajale tri meseca, a Bujošević se oglasio samo jednom, kad su demonstranti, predvođeni Boškom Obradovićem, upali u zgradu RTS-a kako bi prinudili urednike Javnog servisa da obaveste gledaoce o razlozima za protest protiv Vučićevog režima.

Kad je Zoran Stanojević obavestio direktora šta se dešava i koji su zahtevi demonstranata, Bujošević mu je odgovorio SMS porukom: "Nećemo im ništa dozvoliti, u 21 sat će ih policija izbaciti iz zgrade". Bujošević je procenio da protestanti nemaju legitimitet, a to je tvrdio i kasnije za opoziciju koja je bojkotovala izbore, pa zbog toga njene predstavnike nije puštao u emisije RTS-a.

Osim političke, Bujošević je dokazao i poslovnu podobnost za ulogu Vučićevog saradnika. Kad je Lazar Ristovski pristao da učestvuje u Vučićevoj predsedničkoj kampanji 2017. godine, nagrađen je sa 2,3 miliona evra, koliko je uloženo u snimanje filma "Kralj Petar Prvi". To je potvrdio i Ristovski: "Godinama sam tražio sponzore za ovaj film, nikoga nije bilo briga za ovaj projekat. Rekao sam predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću: nećemo valjda godišnjicu pobede u Prvom svetskom ratu da obeležavamo recitalom i folklorom? Rekao mi je da to ne bi bilo u redu. Bez Vučića ne bi bilo ovog filma."

Filma ne bi bilo ni bez Bujoševića, kao što nije bilo projekta "Zaspanka za vojnike", čiji su reditelj Predrag Antonijević i producent Maksa Ćatović tražili od RTS-a jedan evro više nego što je dobio Ristovski. Bujošević nije pristao na to. Međutim, pristao je da snimanje serije "Nemanjići - rađanje kraljevine" plati 2,87 miliona evra. I pojedinci iz RTS-a tvrde da bi tužilaštvo trebalo da sprovede istragu o investicijama Javnog servisa u filmske i serijske programe, za koje se sumnja da su deo koruptivnog sistema koji je uspostavljen davno, još u vreme Milorada Vučelića, pa potom utvrđen načinom poslovanja Aleksandra Tijanića.

- RTS je glomazan sistem na izdisaju, dinosaurus kome sad ja moram da dajem veštačko disanje - rekao je Tijanić 2004. godine, kad je postavljen na mesto generalnog direktora.

Tijanić je za najbližeg saradnika izabrao Nenada Lj. Stefanovića, novinara nedeljnika Vreme. Tijanić je na direktorskoj funkciji ostao do poslednjeg daha, a Stefanović je na mestu glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a postao dinosaurus. Od 2005. godine, kad je Stefanović došao u RTS prodefilovale su dve vlade Vojislava Koštunice, jedna Mirka Cvetkovića, jedna Ivice Dačića, dve Vučićeve i sada ide treći mandat Ane Brnabić. Vlast se menjala, ali Stefanović je ostao na istoj funkciji.

U nedostatku kvalitetnih tekstova, Stefanović je među kolegama postao poznat po, kako sam kaže, dugačkim tekstovima i otporu prema njihovim skraćivanjima. To dokazuje anegdota iz Večernjih novosti, gde je nagovorio tehničkog urednika da smanji širinu margine kako bi njegov izveštaj bio objavljen bez skraćivanja. Po tom principu, Stefanović je nagovorio Vučića da proširi marginu zakona, po kome je pre dve godine morao da ode u penziju, kako bi mogao da ostane na mestu urednika Informativnog programa.

Dok je radio u Večernjim novostima, Stefanović je bio sekretar partijske ćelije Saveza komunista. Nije poznato da li se danas nalazi na nekoj funkciji u Srpskoj naprednoj stranci, ali za način na koji uređuje program RTS-a zaslužio je mesto u ćeliji.

- Moja je namera da u informativnom sadržaju nacionalne televizije podstičem istraživačko novinarstvo. Političari mogu da računaju na fer i uravnoteženo izveštavanje - rekao je N.Lj. Stefanović kad je preuzimao uredničku funkciju od Gordane Suše.

Po Stefanovićevom planu RTS je napravio specifičnu vrstu istraživačkog novinarstva, koje svakodnevno proizvodi desetak sati programa koji nema nikakve veze sa realnim životom. Urednici i novinari RTS-a zaslužuju šampionska odličja za veštinu s kojom izbegavaju da se bave ozbiljnim temama, a sve u cilju zombifikacije gledalaca.

fer i uravnoteženom izveštanju RTS-a, pod Stefanovićevom upravom Informativnim programom, pokazuju istraživanja zastupljenosti stranaka na vlasti i stranaka opozicije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, koje je sprovelo udruženje Birodi.

Prema tim analizama, 95 odsto vesti u Informativnom programu RTS-a posvećeno je vladajućim strankama, a opoziciji samo pet odsto. Isti odnos je uspostavljen na Pinku i Prvoj, dok Hepi još malo više naginje vlasti, 96 odsto, a B92 čak 97 odsto. Na taj način sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, bilo da su komercijalne ili javna medijska ustanova, svesno krše Ustav, koji u članu 50 zabranjuje cenzuru, a u članu 51 ističe da "svako ima pravo na istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od javnog značaja".

- Kada je taj RTS izveštavao o aferama ministara, o aferama funkcionera u javnim preduzećima, kada je izveštavao o "Jovanjici", Telekomu, "Krušiku", kada o aferama Siniše Malog, Ane Brnabić i njenog brata, Bratislava Gašića, Aleksandra Vulina, Zvonka Veselinovića ili Milana Radoičića? Oni pljačkaju ovaj narod i državu, crpe pare iz budžeta. Šta radi RTS Traži od nas još novca, jer nisu dobili dovoljno. Nekada su na RTS-u sedeli akademici, danas sede direktori penzioneri. Traže od nas pare, a ne kažu koliki su im prihodi od reklama, od njihovog poslovanja. Ako tražite od nas novac, od građana Srbije, položite i vi račun šta radite i kako trošite pare - rekao je Miroslav Aleksić, šef Poslaničkog kluba Narodne stranke, na poslednjoj sednici Skupštine, krajem decembra 2022. godine.

I Janko Veselinović je ukazao na neprofesionalnost i pristrasnost s kojom Nenad Lj. Stefanović skriva istinu od građana Srbije.

- Stefanović je među najodgovornijima za medijski mrak u Srbiji. On je od RTS-a napravio megafon Aleksandra Vučića, koji je prisutan u svim informativnim programima, svakodnevno i u raznim formama, dok je opozicija vidljiva u tragovima - tvrdi predsednik Pokreta za preokret.

A, i kad je opozicija vidljiva u emisijama RTS-a, to je najčešće usled optužbi koje na njene lidere iznose funkcioneri Srpske napredne stranke. Aleksandar Vučić svaki nastup na Javnom servisu pretvori u stend ap triler, u kome iznosi najteže optužbe na račun Vuka Jeremića i Zorana Lutovca, a nekada je to radio i protiv Dragana Đilasa ili Boška Obradovića.

Opozicioni lideri nemaju mogućnost da odgovore Vučiću, pa čak ni Goranu Vesiću. Đilas je svojevremeno podneo tužbu protiv Nenada Lj. Stefanovića zbog toga što nije dozvolio da na RTS-u bude objavljen njegov odgovor na tvrdnje Gorana Vesića oko zloupotreba Poljoprivrednog kombinata "Beograd" u vreme dok je Đilas bio gradonačelnik Beograda. Novinarski kodeks i zakon, pokazalo se, nisu bitni za RTS.

Od primitivnih trikova, kojima se sprečavaju pojedinci iz opozicije da iznose stavove u emisijama, gledaoci trpe veću štetu time što Javni servis ne sme i ne želi da se bavi bitnim temama. Nisu izostavljene samo teme o kriminalnim i korupcionaškim aferama vodećih ljudi iz vlasti, nego i debate o pitanjima koja se tiču egzistencije svih građana.

Na programima RTS-a nema diskusija relevantnih sagovornika na teme opasnosti od inflacije i skoka cena prehrambenih proizvoda, kolapsu privrede ili nestašici enegenata. Ako se i emituju prilozi na te teme, onda se zovu eksperti opšte prakse koji su spremni da hvale političke, ekonomske i sve ostale nepostojeće uspehe vlasti, tj. velikog vizionara i reformatora Aleksandra Vučića.

Osim Bujoševića i Stefanovića, u širenju kolektivne toksične hipnoze učestvuju urednici ostalih programskih resora: glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa Vladimir Kecmanović, glavni i odgovorni urednik Obrazovno-naučnog programa Ilija Cerović i, naročito, glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa Olivera Kovačević. Formatirana u Tijanićevom golubarniku na TV Politika, prva srpska Plejbojeva zečica, dodatnu obuku je prošla kod Željka Mitrovića, na Pinku. Tamo je naučila da se zgražava nad zlobnim narodom, koji "ne prašta uspeh, a Mitrović je uspešan čovek".

Posle povratka pod Tijanićevu šapu, na RTS, Kovačevićka je naučila i da se ruga opozicionarima, koji su tražili šansu da na državnoj televiziji iznose svoje stavove. "Ne znam šta ću s ovolikom slobodom štampe, slobodom medija. Neka ti, koji traže slobodu, izađu sa svojim znanjem i stručnošću. Ako su toliko spodobni, zašto sam ja napravila najgledanije emisije", govorila je Olivera Kovačević. O njenoj sposobnosti govori i politički pluralizam, izražen kroz ljubavne romanse sa izlečenim slobistom Miloradom Vučelićem i Đilasovim evroatlantskim fanatikom Borkom Stefanovićem. Oni su postali deo njene prošlosti, baš kao što će i ona, posle oslobođenja, postati deo prošlosti RTS-a.

Uz direktore i urednike, za očuvanje naprednjačke uređivačke koncepcije Javne medijske ustanove zaduženi su članovi Upravnog odbora RTS-a.

Na preporuku Gorana Vesića, Vučić je za predsednika Upravnog odbora progurao Branislava Klanščeka. Sa statusom producenta i direktora firme "Proart netvork", bez visokog obrazovanja, Klanšček je ipak imao potrebne reference za jednu od najvažnijih funkcija na RTS-u. Dve godine se lažno predstavljao kao zastupnik grupe građana "Dosta je bilo", a istovremeno je žestoko kritikovao opoziciju na društvenim mrežama i usput se isticao na sastancima naprednjačkog opštinskog odbora na Vračaru. Kad mu je firma "Proart" otišla u postupak likvidacije, Klanšček je udomljen na mesto predsednika UO RTS-a.

Kad je njegov patriotizam postao nelikvidan, u Upravnom odboru RTS-a udomljenje je našao i Branko Radun. U znak zahvalnosti za napade na opoziciju s patriotskih pozicija, Vučić je prvo odobrio Radunovo zaposlenje u subotičkoj bolnici, na mestu IT-administratora. Kao što se nije stideo tog fiktivnog radnog mesta, Radun se ne stidi ni da, kao član UO RTS-a, hvali Vučićeve patriotske poteze, kojima je predao Kosovo i Metohiju, rasprodao strancima javne resurse, ugušio slobodu medija i zaveo diktaturu.

U UO RTS-u se nalazi i Radunov ideološki antipod Zoran Panović, bivši glavni urednik Danasa, specijalizovan za širenje Vučićeve vizije među pripadnicima građanske, odnosno prozapadne orijentacije. Tu je i bivša radikalka Ljiljana Đurđevac, koja je u vreme bombardovanja bila zamenica direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića. Osim njih, članovi UO RTS-a su advokat Miroslav Nikolić, književnik Muharem Bazdulj, Šćepan Praščević, Milivoje Pavlović i Nenad Janković. Na kraju, ali ne manje bitno, treba istaći članstvo Predraga Azdejkovića u Upravnom odboru. Ni on nema nikakve kvalifikacije, ali bar je autovani homoseksualac. Oni svake godine podele oko 100.000 evra naknade za rad, kojim drže RTS u mraku, lažima i prevarama.

Kontrolu nad kadrovima u RTS-u Vučić je prepustio svom omiljenom medijskom kerberu Oliveri Zekić, predsednici Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Postupajući po naređenjima "velikog šefa", Zekićka odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija i zaštiti Pinka, Hepija i ostalih režimskih televizija od zakonskih konsekvenci. Tako težak, prljav i sraman posao zahteva veću finansijsku nagradu, zato je REM zatražio od Vlade Srbije i Narodne skupštine subvenciju od 400 miliona dinara.

Poslanici iz redova opozicije nisu uspeli da u Odboru za kulturu i informisanje proguraju zaključak u kome se ističe da regulatorno telo za elektronske medije u svakom demokratski uređenom sistemu predstavlja čuvara, ali i kreatora ambijenta sa velikom političkom, intelektualnom i moralnom odgovornošću, koji je svestan važnosti informativnog i kulturnog prostora koji formira, gradi i brani. ž

Naprednjački članovi Odbora (među kojima su Dušan Marić, bivši radikal poznat po porno snimku sa sekretaricom, Staša Stojanović, za koju se tvrdi da ima još zanimljiviji porno snimak iz lifta, Nataša Jovanović, koja nema pojma šta je pornografija, Lepomir Ivković, koji se osramotio ulogom pilota u jednom Vučićevom predizbornom spotu, Milorad Bojović i Aleksandar Jovanović) odbili su takav opis REM-a i podržali realnost, koju je opisao Miroslav Aleksić: "U REM-u se za sve pita samo Aleksandar Vučić. On je samo našao dovoljno besprizornu i besramnu osobu Oliveru Zekić, da bude tvrđava režima, da ne dozvoli da do građana Srbije dođe bilo koja istinita informacija i drugačije mišljenje."

Građani Srbije će od ovog meseca RTS-u da dodatno plaćaju još po dve milijarde dinara godišnje. RT Vojvodina će iz budžeta dobiti subvenciju od 900 miliona dinara, a REM još 400 miliona dinara.

Bez obzira na poskupljenje, Vučićev mrak i laži, koje širi preko Javnog servisa, ne mogu večno da traju. Sloboda je, svojevremeno, stigla u pravu Bastilju, kad-tad stići će i u ovu medijsku, koja tri decenije zombira Srbiju.