Natrag
Stav
NFT
Branko Dragaš
Neoliberalni kapitalizam postaje, kako ubrzano propada, sve luđi. Pošto nema nikakve nove političke i ekonomske ideje, pošto hoće, po svaku cenu, da zadrži postojeći eksploatatorski i kolonijalni sistem, gde su bogati sve bogatiji, dok su siromašni postali još siromašniji, onda izmišlja sve sumanutije i bezočnije prevare. U osnovi neoliberalnog kapitalizma je laž, obmana, manipulacija, špekulacija, nasilje, masovno ubijanje i otimanje. Nemaju milosti. I nema granice oblicima prevara. Virtuelni svet je idealno mesto za smišljanje novih finansijskih kombinacija. Nakon kriptovaluta, koje su se pojavile 2009. godine, danas smo dobili NFT, koji postaju sve popularniji i koji ostvaruje nenormalne cene prodaje.
Šta je to NFT? Pokušaću da što više pojednostavim, kako bi svima bilo što jasnije o čemu se ovde radi i da svako može da donese sopstvene zaključke. NFT / non fungible token/ ili nezamenljiv token, koji se pojavio 2014. godine, ali koji se intezivno primenjuje poslednjih nekoliko godina i koji je privukao veliko interesovanje investitora. NFT je nastao na osnovama blokčejn tehnologije, isto kao i kriptovalute, ali je poslednjih dve godine doživeo veliku popularnost na tržištu, jer je zabeležio rekordna finansijska ulaganja. Blokčejn tehnologija ili „ neprobojni lanac", koji ne može da se falsifikuje i ne može da se probije, koji ostaje trajno zapisan, baza je podataka, koja se ne nalazi na jednom mestu, nego je decentralizovana i međusobno digitalno povezana i sadrži podatke i informacije zapisane o svim digitalnim transakcijama.
Možda je za neupućenog građanina lakše da razume blokčejn tehnologiju ako je predstavim kao veliki i dugačak zid od cigala, koji nema svoga kraja, gde na svakoj cigli možete da napišete neku poruku ili da postavite znak, tako da to ostane večno zabeleženo i ne može više nikada da se izbriše ili promeni.
Naziv nezamenljiv token znači da NFT ne može da se zameni za neki drugi NFT, jer je jedinstveno sredstvo u digitalnom obliku i prenosi se na drugog vlasnika korišćenjem blokčejn tehnologije. Ako bi ga upoređivali sa fizičkim svetom, onda možemo da kažemo da bi NFT bilo jedinstveno kolekcionarsko dobro, recimo, kao umetničko delo, za koga morate da imate sertifikat koji potvrđuje njegovu autentičnost.
Tako NFT zamenjuje potrebu za sertifikatima o vlasništvu. Postoje NFT koji kreiraju digitalni sertifikat o vlasništvu za unikatnu fizičku imovinu, mada to nije uobičajeno da se radi. NFT su eksplodirali na tržištu kada je došlo do skoka cena kriptovaluta, ali NFT nije kriptovaluta i on ne može da se menja kao ostale kriptovalute.
NFT je digitalna imovina. Šta može da bude imovina? Pazite sada dobro. Imovina može da bude: bilo koje umetničko delo, crtež, muzika, književno delo, video, slike, tvit, veb lokacija ili objave koje se formiraju na društvenim mrežama. Kako tvit ili neka objava može da bude imovina? Zar to nije suludo? U NFT programu to može da bude, ako se definiše kao koncept NFT-a i ako se proceni da može da se naplati u digitalnom svetu. Znači, tvitovi i ostale objave na društvenim mrežama, koje su se pretvorile u opštu brbljaonicu, gde niko nikoga više pažljivo ne sluša i gde svi u glas pričaju i istovremeno kuckaju, mogu da postanu digitalna imovina, ako se nađe pravi kupac.
Ne verujete? Smejete se tim novim digitalnim glupostima. Ali, prestaćete da se smejete kada saznate da je jedan tvit od 21. marta 2006. godine milijardera Džek Dorsija, suosnivača i izvršnog direktora Tvitera, u martu 2021. godine prodat kao NFT za 2,9 miliona dolara. Šta je pisalo na tom tvitu kada je tako skupo plaćen? Koje velike misli je čovečanstvu otkrio Džek Dorsi da je neko odlučio da plati 2,9 miliona dolara? Na tvitu je pisalo: „Upravo podešavam svoj Tviter." I šta je još pisalo? Ništa više. Samo to? Dovoljno za 2,9 miliona dolara. Smeje te li se još? Ko je ovde lud? Koliko ste vi napisali prepametnih tvitova vaših misli, zapažanja i kritike postojećeg stanja? I? Ništa.
Osim svađe i nervoze u stomaku, niste ništa dobili. Pa, kako to? Glupi ste da razumete NFT i niste milijarder. Para na paru ide. Polako, nemojte da se obeshrabrite. Nastavite da čitate ovaj tekst. Ima još velikih iznenađenja u svemogućem NFT digitalnom svetu. Američki digitalni umetnik, grafički dizajner i animator Majl Vinkelman, poznat po nadimku Bipl, prodao je, opet, dana 11. marta 2021. godine svoju digitalnu sliku „First 5000 Days za 69.346.250 dolara. Šta predstavlja ta slika?
Prvih 5000 dana? Ništa. To je kolaž slika iz 2007. godine nabacanih tako gusto da ne možete ništa na njima da prepoznate. Ali na aukciji kuće Kristis je izlicitirana najveća moguća cena i tako je otpočelo NFT ludilo. Pogledajte na internetu i uverićete se da sam u pravu. Kada je već ludilo, pomislio je spretni Bipl, zašto ne bi probao sa još jednim „umetničkim delom". Nazvao ga je „Human one" ili kinetička video skulptura, odnosno staklena kutija koja prikazuje astronauta kako hoda, ali ne hoda po mesecu, dok se digitalno programirana pozadina menja iza njega. Na aukciji u novembru 2021. godine prodato je jednom kupcu iz Švajcarske za 28,9 miliona dolara. Sitnica! Moderna, digitalna umetnost ima svoje velike obožavaoce.
Kada kupite NFT, onda imate digitalnu imovinu koju niko drugi nema. E, tu je caka. U potrošačkoj civilizaciji, koja neguje duh malograđanštine, skorojevićke zavidnosti i palanačke potrebe da se bude uspešan i moderan, vrlo je važno da se izdvojite od drugih i da budete u trendu. Nije mi namera u ovom tekstu da pišem o modernoj umetnosti i njenim umetničkim vrednostima, ostaviću to za neku drugu priliku, jer smatram da sam, nakon pola stoleća izučavanja, učenja i pisanja, kvalifikovan da procenim šta je umetničko delo, već se danas bavimo samo NFT ludilom.
Nakon ovih uspešnih Bipplovih prodaja, počelo je sedmično da se prodaju razna „umetnička dela" u vrednosti stotine miliona dolara na platformi
Podsećam da su ove velike transakcije nastale u periodu kada je kriptovaluta bitkoin, samo za pola godine, dospela na vrednost od 65.000 dolara, što je bio rast od 500%. NFT se plaća kriptovalutom i to otkriva i objašnjava jasnije visoke kupovne cene nepromenljivih tokena.
Dobre postignute cene su ohrabrile i ostale „umetnike" da dobiju inspiraciju i da se osmele u svom umetničkom izražaju, tako da je industrija NFT brzo počela da se razvija. Ako želite da zadržite svoj NFT, onda možete da upotrebite aplikacije novčanika, koji se koriste na određenoj adresi. Naravno, ne možete kopirati i prenositi NFT bez dozvole vlasnika.
Za razliku od drugih kriptovaluta, prvenstveno ethereuma i bitkoina, u kojima se svaka jedinica ili novčić mogu da zamene za drugu vrednost, NFT su jedinstveni i ne mogu da se dele. NFT se može vezati za MP3 ili za JPEG sliku, tvit ili video isečak. Postoje razni formati i svako može da bira koji će da uzme. Prvi format je nastao 2017. godine, kada je kreirano tržište za prvu igricu u blokčejn sistemu- CryptoKitties - gde su virtuelni ljubimci mačke.
Neke od tih slika prodate su za desetine hiljada dolara. Svaka mačka je jedinstvena i 100% pripada vlasniku koji je kupi. Ne može se reprodukovati, oduzeti ili uništiti. Samo 3.septembra 2021. godine je obim kupovine prešao vrednost od neverovatnih 7,27 miliona dolara. Vlasnici CryptoKitties mogu zajedno da uzgajaju svoje virtuelne mačke kako bi stvorili nove varijante. Danas u kolekciji ima više od 2 miliona digitalnih mačaka, čija cena iz dana u dan raste, jer prvih 100 primeraka NFT imaju rastuću istorijsku vrednost za kolekcionare.
Tržište kripto kolekcionarskih predmeta eksplodirali su u drugoj polovini 2021. godine i dostiglo je 2,5 milijardi dolara obima transakcija, kada su NFT postali mejnstrim. Jedna digitalna mačka je nedavno prodata za 895.000 dolara. Jedan od prvih NFT projekata iz 2017. godine je projekat - CryptoPunks ili skup nasumično generisanih avatara, koji su zasnovani na pikselima. Slike veličine 24 x 24 piksela.
To je serija od 10.000 slika tokenizovanih na NFT na ethereum lancu. Svaki lik je različit i nema istog lika. Svaki CryptoPunk se nasumično generiše sa liste desetine različitih atributa, što znači da postoje niz dizajna: ljudi, zombiji, majmuni i druge sličice, pa čak i vanzemaljci su u ponudi. Interesantno je da su vanzemaljci i zombiji najpopularniji avatari i da su prodavani po najvećim cenama.
Mada su na svom početku 2017. godine CryptoPunk bili besplatni, danas su dostigli astronomske cene. Neki od najređih primeraka prodati su za jedan milion dolara. Nestvarno, zar ne? Našao sam podatak da je obim trgovine 01. septembra 2021. godine bio 1,18 milijardi dolara. Najskuplji CryptoPunk prodat je, preko platforme ETH, dana 11. juna 2021. godine za 11,8 miliona dolara na Sotbijevoj aukciji Šalomu Mekenziju, najvećem akcionaru DraftKingsa. Objašnjavajući zašto je toliki novac dao za te digitalne sličice, Mekenzi je rekao: „To je deo kolekcije vanzemaljaca, koja je najređi među pankerima i jedini vanzemaljac koji ima masku.
Mislio sam da je to simbolično za Kovid i popularizaciju NFT-a." Vanzemaljac sa maskom je plaćen tolike miliona dolara? Ipak, to nije najveća prodaja. Najveća kupovina se dogodila nedavno 12.februara 2022. godine i cena je dostigla 23,7 miliona dolara. Ukupna vrednost dosadašnjih svih prodaja, krajem februara 2022. godine, iznosila je 2,03 milijardi dolara.
Prošle godine 21. marta pokrenuta je nova ludnica za kripto kolekcionarskom opremom- NBA TopShort, ako želite da kupite svoj omiljeni košarkaški trenutak i da ga zauvek posedujete. Samo u poslednjih mesec dana 100.000 ljudi je kupilo NBA TopShot trenutke i plaćali su, za zakucavanje, cenu od 14$ do 240.000$. Cena zavisi od imena igrača koji zakucava. NFT se razvija sve više. Neće stati dok ne budu u zajednici imali milijardu ljudi. Napreduju svakoga dana. Saznajem da na platformi OpenSea ima svakog meseca 250.000 ljudi koji trguju.
U decembru prošle godine kompanija Najke je najavila da je kupila startap Rtfkt, koja je osnovana 2020. godine, koja kreira NFT za patike i druge kolekcionarske predmete. Cena preuzimanja nije objavljena. Najke je predala aplikaciju za zaštitu logotipa, jer želi da prodaje svoje patike, odeću i drugu robu sa svojim prepoznatljivim znakom putem NFT-a.
Kakav je potencijal NFT-a? Ako isključimo ovu ludnicu oko pranja novca, jer me niko ne može da ubedi da se na ovakav način ogromne količine novca ne peru, što mora da se spreči velikim porezima za sve te sumanute transkacije, virtuelani tokeni, koji su otporni na hakovanje i mogu da pothranjuju veliki broj najrazličitijih podataka, privatnih i javnih, kako od rodnog lista, preko zdravstvenih podataka do dokumenata o vlasništvu nekretnina ili nekih drugih vrednosti, mogu da nam pomognu u toj džungli birokratskih papira i magacina za skaldištenje dokumenata.
NFT može da donese pravu revoluciju u poslovnom svetu kod pravljenja ugovora, praćenja novčanih transakcija, kupovine i prodaje akcija ili bilo kojih drugih poslova, gde se mora da obezbedi otvorenost i javnost. Digitalni ugovori ukidaju potrebu za notarima i sudovima, jer kompjuterski programi u blokčejn tehnologiji sve to preuzimaju. Naravno, primena NFT je moguća u svim državnim institucijama i kod stvaranja novog političkog sistema neposredne demokratije. Ali, tamo se uopšte ne primenjuje. Trenutno se najveće mahinacije rade u umetnosti i kolekcionarstvu.
Ako ovo pranje novca možemo da nazovemo umetnost i kolekcionarstvo. Prosudite sami. Savetujem vam da odete na internet i pogledate „umetnička dela" u koje je uloženo milijarde dolara, dok u SAD preko 22 miliona dece gladuje i 50 miliona građana živi na ulici.
Zar nije ljudski da se prvo njima pomogne?