Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (75 )

Zaraza čekanjem boljeg života!

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019 .godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogroman je pad proizvodnje svih kultura u agraru Srbije, a statistika beleži ukupan pad od samo 10 odsto u 2017. godini (kada su štete od nevremena bile najmanje 1,5 milijardi evra ili čak trećina ukupne proizvodnje u toj godini) zatim 0,1 odsto u 2019. godini, pa pet odsto u 2021. godini... Nakon višedecenijskog pada od dva do tri odsto godišnje u stočarstvu Srbije, konačno je na početku 2022. godine Republički zavod za statistiku izneo rezultate pada proizvodnje u procentima...

To ukazuje da se stočarstvo Srbije nalazi na nivou 1910. godine ili kakvo je bilo pred Prvi svetski rat! Kada je počeo raspad SFRJ 1990. godine na današnjim prostorima Srbije proizvodilo se godišnje oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi tek oko 440.000 tona i troši najviše 40 kilograma prosečno godišnje po stanovniku. Dakle, rezultat napredovanja i svakodnevnih obećanja vladajućih oligarhija od tada pa do danas je manja godišnja proizvodnja i potrošnja za više od 200.000 tona mesa i manji pad potrošnje po jednom stanovniku za oko 25 kilograma!

Ovi podaci ukazuju na činjenice, da ako se ovakav trend rada nastavi, čime se vlasti svakodnevno hvale, da će državi da bi stigla današnje stanje u EU, biti potrebno najmanje pet do šest decenija. Dakle, do blagostanja, bar kada je agrar u pitanju, od koga posredno ili neposredno živi blizu polovina naroda u Srbiji, trebaće još da se počeka.

Jer, decenijama već, seljak Srbije živi na obećanjima o boljem životu u selima. A, kada je reč o očekivanjima i čekanju, o tom je pisao davno i Ivo Andrić, a stanje je danas gore nego u to vreme. Jer, i po Andriću zaraziti nekog čekanjem predstavlja i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim, potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja, tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, ali te obmane - nikad ni doveka!

I tako prihvativši prećutno uslove života koje vam postavljaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali u obećanjima, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života. A, to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da Vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem koje Vas održava u životu i polagano ubija! Tako već decenijama pa i danas žive ljudi seljaci u Srbiji, koji žive od rada na njivama i stajama...

Uništavanje stočarstva

Prema podacima RZS, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2021, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020, manji je ukupan broj goveda (za tri odsto), svinja (za 3,9 odsto) i koza (za 3,6 odsto), dok je veći ukupan broj ovaca (za 0,6 odsto) i živine (za 0,7 odsto). Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (42,3 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2011-2020), ukupan broj goveda manji je za 5,1 odsto, svinja za 6,5 odsto, koza za 6,7 odsto i živine za 9,5 odsto, a veći je broj ovaca za 1,8 odsto.

Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je "zapanjujuća brojka" kada se zna koliko je zaposlenost bitna za ostvarivanje jakog rasta. Većina zemalja u regionu je završila reforme u liberalizaciji trgovinskog tržišta, ali ono što ih koči je konstantno kašnjenje sa privatizacijom, restrukturiranjem i regulisanjem u oblasti konkurencije i uprave, navodi se u izveštaju Saveta bezbednosti.

Da bi ove zemlje mogle da iskoriste u potpunosti rast, bitno je da završe ceo paket tranzicionih reformi. Nezavršene reforme vuku rast na dole, smanjuju mogućnost ekonomije da reaguje na šokove, a kao rezultat može doći do reformskog zamora koji dalje može usporiti proces. Inače, Srbija je zemlja reformi. One u njoj stalno traju. Najbolji dokaz je da je samo od 1950. pa do 2000. godine u Srbiji bilo 17 reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi u privredi. I posle toga u Srbiji se nastavilo sa reformama koje i danas traju... Kraj im se ne vidi, osim obećanja za bolje sutra! Sve ovo govori da država nije problem po sebi. Ona postaje problem samo kada je loša! A, Srbija je danas - to!

Od 2000. godine do danas, u njoj je u raznim oblastima blizu 130 raznih strategija. Džabe nam strategije kada u zemlji Srbiji nema akcije da se one sprovedu! Da bi Srbija ispunila želju predsednika Aleksandra Vučića i u 2018. godini imala rast bruto dromaćeg proizvoda od 3,5 odsto, to znači da srpska poljoprivreda mora da ima rast od najmanje 7,5 odsto. To nije bilo ni tada realno, pa se nije ni ostvarilo. Osim možda kod onih koji su vladali ovom zemljom! Kao što ni strategija koja je doneta 2014. godine predstavljala je rast nerealnih i netačnih želja i ostvarenja.

Prilikom donošenja te i danas validne strategije (od 2014. do 2024. godine), ali samo za njene tvorce, a to je tada bilo 200 naših stručnjaka i eksperata koji su napisali 145 strana, predstavljalo je tada a i danas je prazno obećanje. Evo, šta je o njoj tada napisao eks savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije profesor dr Koviljko Lovre: Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare.

Eto, ništa od obećanja u toj strategiji se nije ostvarilo. To pokazuju današnji rezultati!

Jer, u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, a u rodnoj 2016. godini bio je rast od osam odsto. U 2017. godini zvanično prema podacima Republičkog zavoda za statistiku pad je bio oko 10 odsto! Iako je taj pad bio dvostruko veći jer su štete u agraru bile oko 1,5 milijardi dolara. Ipak država to sve nije priznala jer bi u tom slučaju morala da prizna elementarnu nepogodu i da plati štetu. Kako onda odjednom ostvariti rast, kao što je, recimo u Kini!?

Paraliza privrede

Ništa privredu ne parališe toliko kao institucionalna i regulativna neizvesnost. Danas je među zemljama u tranziciji ponajduže Srbija, zajedno sa Hrvatskom, na samom dnu redosleda po stopama rasta, a u političkom marketingu je na volšeban način izvikana kao nekakav regionalni lider. Tako se Srbija u izjavama njenih političkih oligarha ona naziva liderom, a u njoj je deset odsto stanovništva gladno! Ako vlast nastavi sa preuveličavanjem svojih učinaka, počeće i sama da veruje u to što propagira, a što je daleko od realnosti. To ne bi bio povoljan rasplet ovog odista zamršenog regulativnog čvora. Takva obećanja posebno rast u godini iza koje je pad proizvodnje od pet odsto ostao u zapećku i neprimećen, jer nam dolaze izbori, pa kako onda davati velika obećanja jer nemaju realnost kao što nije imala ni vladina Strategija razvoja agrara kada je donošena (21. jula 2014. godine)

Na primeru Srbije može se videti da je zemlja ipak uradila veliki deo posla u procesu tranzicije, konsolidovala je fiskalnu politiku, kako kažu vlasti, privukla strane investitore, koji su dobijali po zaposlenom radniku 10.000 evra, ostvarila njima znani značajan napredak u reformi javnih preduzeća i tržište rada je sada fleksibilnije, navodi se u izveštaju Saveta bezbednosti (SB).

Zaostajanje od pola veka!

Ipak, investicije u Srbiji su među najnižima kada se pogledaju evropske tranzicione ekonomije, ima mesta za rast izvoza, a dominacija javnog guši rast privatnog sektora. Preporuka u izveštaju SB za Srbiju je da "skine breme" državnih preduzeća, reši probleme prava svojine, kreiranje poreskog sistema koji podržava privatnu inicijativu, ukloni trgovinske barijere i nastavi reformu u digitalnom sektoru. S ovim reformama, Srbija može da očekuje rast od pet odsto u bliskoj budućnosti na godišnjem nivou, što bi značilo dupliranje BDP-a u sledećih 15 godina, a time i približavanje standardima EU, ocenila je autorka analize. Srbija predviđa da će ostvariti realnu stopu rasta u idućoj godini od 3,5 odsto, prema najavama ex ministra finansija Dušana Vujovića.

Predstavnici Svetske banke pohvalili su ekonomski napredak Srbije, ali je primetan bio i jedan poražavajući podatak. Vladi Srbije treba čestitati na fiskalnoj konsolidaciji, zadovoljni smo reformom javnih preduzeća, Srbija je popravila poslovni ambijent, što se vidi po napretku na Duing biznis listi, neke su od pohvala koje su izneli predstavnici Svetske banke. Istovremeno, Srbija je 2017. godine ostvarila ekonomski rast od blizu samo dva odsto, što je bilo manje od očekivanih tri odsto, ali i od proseka zemalja Zapadnog Balkana od 2,6 odsto. Ne samo da je 2017. godine Srbija ostala ispod proseka privrednog rasta inače najsiromašnijeg regiona u Evropi, već je, prema projekcijama Svetske banke, to bio slučaj i u naredne dve godine.

Dakle, prošla je još jedna godina sa obećanjima i očekivanjima čelnika koji vode državu i vladajuću partiju u Srbiji. Dakle, Srbija je i dalje među najsiromašnijim zemljama u Evropi i među deset u svetu! Daleko je još uvek davno obećani prosek za sve, zarada od 500 evra mesečno. Možda će se ta obećanja ostvariti za godinu, dve tri... Ko ih dočeka. Obećanja da nam je veoma dobro su tu, samo mi to sad kao da ne osećamo, pa puno ni ne cenimo! Najveći doprinos velikom smanjenju nezaposlenosti dali su mladi jer svake godine sa kartom u jednom pravcu ode blizu 60.000 njih!

Procene!

Od predstavnika Svetske banke Lazara Šestovića, mogao se čuti i jedan poražavajući podatak, a to je da je pri sadašnjim stopama rasta prosečan građanin regiona 60 godina udaljen od standarda prosečnog građanina EU. U slučaju Srbije to je "svega" 50 godina. Ukoliko bi se ubrzale stope privrednog rasta, taj jaz bi se mogao smanjiti na 20 godina. Po rečima Ekatarine Vostroknutove, vodeće ekonomistkinje Svetske banke za Zapadni Balkan, odgovornost za slabiji rezultat 2017. godine snose hladna zima i suša, koji su uticali na poljoprivredu i energetiku.

Godina za zaborav

Primera radi, kada je agrar u pitanju tu je drastičan pad proizvodnje u svim delatnostima. Vlasti govore obrnuto, a narod ne oseća taj boljitak o kome mu se govori. Doduše, pored značajno smanjene proizvodnje Republički zavod za statistiku je dao čudan podatak da je 2017. godine ukupno manje samo za 10 odsto? U 2017. godini suša je umanjila prinose svih kultura u vrednosti od 1,5 milijardi dolara. Dakle, nestala je trećina očekivane proizvodnje. To znači da vrednost agrarne proizvodnje u 2017. godini nije bio veći od 4,1 milijardu dolara. Jer u 2015. godini uz pad od osam odsto vrednosti je bila do 4,6 milijardi dolara. U 2016, rekordnoj, godini rast je bio osam odsto pa je vrednost dosegla blizu pet milijardi dolara. Pošto je 2017. godina bila za zaborav, to je onda bilo znatno manje. To potvrđuju i količine ubranih proizvoda.

Posle godine Korone, 2021. godine, je rečeno da je rast poljoprivrede u 2020. godini bio čak 4,6 odsto, što je teško za poverovati. Na početku 2022. godine je istaknuto da je u 2021. godini pad poljoprivredne proizvodnje bio pet odsto! U podatke koji se objavljuju ovako veruju samo oni koji su tada pa i danas vladaju Srbijom. Jer jedino njima oni odgovaraju. Svaki proizvođač tačno zna, koliko je uložio, koliki je rod, koliko novca će dobiti. Bolje od RZS ali i analitičara.

San svakog ministra poljoprivrede, poslednjih nekoliko decenija bio je da vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji bude najmanje 6,6 milijardi dolara. To se do sada nije ostvarilo. Eto, za 2020. godinu RZS je objavio rast proizvodnje od 4,6 odsto i vrednost proizvodnje od 5,6 milijardi dolara. To je bilo rekordno! U 2021. godini objavljen je pad proizvodnje od pet odsto za rezultate iz 2022. godine, ali o vrednosti još nema podataka. Ali, teško je reći da će biti pet milijardi dolara?!

Na 4,1 miliona hektara obradivih agrarnih površina u Srbiji je u 2017. godini zabeležen ogroman pad po tonama i u vrednosti svih kultura. To je bilo znatno ispod svih strategija koje Srbija ima poslednjih decenija. Jer, poslednja Strategija o razvoju agrara, doneta 2014. godine validna je do 2024. godine i predviđa prosečan godišnji rast po jednoj varijanti od 9,1 odsto, a po drugoj blažoj želji od 6,1 odsto. Tu strategiju je usvojila Vlada Srbije, ima 145 strana i delo je 200 srpskih eksperata u ovoj oblasti! Inače, agrar Srbije u protekle tri decenije iako ima ambiciozne strategije, beleži prosečan rast od samo 0,45 odsto! Ipak, ne treba da brinemo, hrane će biti dovoljno, za sve manje stanovnika u Srbiji. Ono što nemamo, kao što je sad slučaj sa mesom, mi uvezemo.

U 2017. godini uvezeno je hrane za oko 1,6 milijardi dolara, a izvezeno za blizu tri milijarde dolara, pa imamo i suficit od oko 1,4 milijarde dolara. To je dobro jer imamo suficit. Nije dobro što smo izvozili sirovine za proizvodnju hrane, ali ne i hranu, što nam mora biti cilj. Primera radi, hvalimo se da se nalazimo među 10 izvoznika kukuruza u svetu. Ali, to nije za hvalu! Trebali bi da taj kukuruz utrošimo u Srbiji za ishranu stoke, pa da izvozimo proizvode iz viših faza prerade, da više zaradimo. Izvoz je u 2020. godini bio 4,1, a u 2021. godini 4,6 milijardi dolara.

U svakoj godini smo imali i značajan suficit. Ako, nešto nismo imali dovoljno, mi smo uvozili pa su bile pune prodavnice. Ako hoćemo drugačije i bolje, treba nam novi koncept agrarne i zadružne politike. To bi trebala da radi nova kreativna vlast. Jedna Holandija koja je malo veća od Vojvodine, a ima godišnji izvoz hrane vredan oko 94 milijarde dolara! Ili još jedan podatak, proizvodnja kukuruza poslednjih godina u Srbiji se kreće od šest pa do osam miliona tona. S obzirom da je za ishranu ovo malo stoke što je ostalo u Srbiji posle gašenja farmi, dovoljno četiri miliona tona.

Znači da onda za izvoz svake godine imamo najmanje dva pa do četiri miliona tona. Jer, izvozimo sirovine za hranu i sa time se hvalimo?! U normalnoj zemlji neko bi morao za to da odgovara. Jer, od kukuruza bi domaća industrija mogla da dobije 10.000 različitih proizvoda i da ih izvozi u svet kao proizvode iz viših faza prerade. To bi onda bio put da izvoz hrane i proizvoda od nje iz Srbije dostigne željenih 10 milijardi dolara. Ovako će se za sve počekati još više decenija! Jer, iako smo osnivači Svetske trgovinske organizacije, još uvek posle sankcija i ratova nismo postali njena članica. Možda ćemo se hvaliti da ulazimo u istoriju kao članica EU, ako nas prime, a da još nismo postali članica Svetske trgovinske organizacije?! Uvek se glupostima hvalimo i nerealnim i lošim potezima vlasti. A, i autor ovih redova je radeći dve decenije u komorskom sistemu Jugoslavije i Srbije, svake godine očekivao, na osnovu obećanja vladalaca, da ćemo postati članica Svetske trgovinske organizacije, ali je to ostalo samo na obećanjima i očekivanjima.

Slično se dogodilo posle 15. decembra 2019. godine kada je posle tri deceneije ukinuta vakcinacija svinja protiv bolesti svinjske kuge. Samo za kupovinu vakcina država je tada godišnje plaćala 25 miliona evra. Nijedan ministar do ovog 13 posle demokratskih promena nije imao hrabrosti da ukine vakcinaciju i uvoz vakcina, jer to nije dozvoljavao uvoznički lobi.

I posle objave da se ukida vakcinacija osvanuli su tekstovi u novinama kako ćemo krenuti u EU sa izvozom svinjskog mesa. To je bila obmana od strane ministra i nadležnih. Jer, posle prestanka vakcinacije, mora da prođe četiri do sedam godina da bi nestala i poslednja svinja koja je bila vakcinisana, pa da bi mogli da izvozimo to meso. Naravno ako bi imali kupce u EU! Poznavaoci prilika znaju da će proći još dosta vremena da svinjsko meso iz Srbije krene put EU ili da se transportuje preko njih. Dokaz je i činjenica da se Afrička kuga pojavila u okolini Pirota početkom 2022. godine, a u isto vreme i klasična svinjska kuga u selima u okolini Velikog Gradišta.

Te podatke imaju nadležni u EU i još za dugo će zatvoriti svoje granice za eventualnu kupovinu ovog svežeg mesa u Srbiji. Prodavati se može i transportovati samo svinjsko meso koje je prerađeno na temperaturi od najmanje 72 stepena. Dakle, nema ništa ni od najavljene posete eksperata i nadležnih komisija EU u Srbiju, u februaru 2022. godine kako je najavio nadležni ministar, da bi pregledali klanice i odobrili kupovinu ovog mesa u Srbiji. Uostalom, njima ni ne treba ovo meso iz Srbije je u EU u svakom trenutku postoji višak od 50 miliona tovljenika! Zašto bi ga kupovali u Srbiji skuplje plaćali nego u EU?!

I još nešto Srbija je od izvoznika svinjskog mesa postala njegov redovan uvoznik. Tako je recimo, 1990. godine iz Srbije bilo izvezeno u EU svinjskog mesa u vrednosti za 762 miliona dolara. Posle toga su došle sankcije pa i ni do danas njegov izvoz nije dozvoljen u EU ni transport preko zemalja EU. Osim onog prerađenog na 72 stepena temperature nema izvoza svinjskog mesa iz Srbije. Pitanje je kada će ga i biti jer je u njoj prisutna svinjska i Afrička kuga! Posle toga krenuo je uvoz svinjskog mesa u Srbiju. U 2022. godini kupljeno je za 64 miliona dolara, godinu dana pre toga za 71 milion dolara, pa 2019. godine za 58 miliona dolara. Samo u 2021. godini i u toku leta dva puta je uvezeno po 150.000 prasića i još oko 300.000 do 400.000 tovljenika.

Zato su nam pune mesare uvoznog mesa. Kada je reč o domaćem mesu i njega ima dovoljno u mesarama, jer nam i pored malog tova još manje treba. Potrošnja je zbog siromaštva sve manja (svakog dana je gladno 500.000 žitelja Srbije, a i sve manje je stanovnika. Jer samo prošle 2021. godine u Srbiji je više umrlo nego što se rodilo čak 75.000 žitelja! Za ishranu je sad dovoljno manje od dva miliona tovljenika. Toliko uvek imamo!

Proizvodnja u tonama

PŠENICA: u 2017. godini u Srbiji je proizvedeno 2.278.000 tona pšenice što je bilo za 21 odsto manje od proizvodnje u 2016. godini. Zvanično to je proizvedeno na blizu 550.000 hektara! U odnosu na desetogodišnji prosek to je manje za 9,1 odsto;

U 2020 i 2021. godini bilo je i više od tri miliona tona pšenice. Nama za ishranu treba oko 1,55 miliona tona hlebnog zrna. Uvoziti moramo kvalitetne sorte za poboljšivače!

KUKURUZ: Tokom 2017. godine kukuruz je bio zasejan na blizu million hektara. Proizvedeno je samo četiri miliona tona što je za 45,5 odsto manje nego u 2016. godini. Kada se pogleda desetogodišnji prosek to je manje za 33 odsto. I njega će biti dovoljno jer su staje u Srbiji prazne pa nema ko da troši taj kukuruz. U 2020. godini u Srbiji je rodilo osam miliona tona kukuruza, a u 2021. godini oko šest miliona tona. Pošto je Srbiji za postojeći stočni fond dovoljno četiri miliona tona kukuruza, sa svim viškovima mi smo se hvalili kako ih izvozimo. To je za odgovornsot a ne za pohvalu i hvalisanje da se nalazimo među deset svetskih izvoznika!

ŠEĆER: u 2017. godini u Srbiji je proizvedeno samo 2,5 miliona tona šećerne repe, što je za 14,6 odsto manje nego u 2016. godini. Od toga je proizvedeno 450.000 tona šećera. Biće dovoljno za izvoz i domaće potrebe. Za izvoz je to 181.000 tona, dok je za domaću potrošnju potrebno oko 220.000 tona. Uvek za izvoz imamo dovljno šećera, po dozvoljenim kvotama od 181.000 tona, naravno ako nađemo kupce;

SUNCOKRET: ova uljarica u 2017. godini je požnjevena na 200.000 hektara. Proizvedeno je oko 541.000 tona suncokteta što je bilo za 13 odsto manje nego godinu dana ranije. To je omogućilo proizvodnju od 140.000 tona ulja. U 2021. godini suncokret je bio zasejan na 220.000 hektara što obezbeđuje dovoljno ulja za proizvodnju ulja za domaće potrebe i izvoz. Jer, rodilo je oko 650.000 tona sirovine ili tri tone po hektaru i u sušnoj godini.

SOJA: Soja se 2017. godine u Srbiji gajila na 203.000 hektara i proizvedeno je 461.000 tona, što je bilo za 20 odsto manje nego li pak 2016. godine. Rod je bio nešto manji od očekivanog u 2021 godini.

Od ukupnih direktnih stranih investicija (DSI) koje dolaze u Srbiji u agrar od 2000. godine do danas, godišnje ide tek 0,6, d0 1,7 odsto;

Seljaci su i 2017. godine prevareni kada se govori o plavom dizelu za poljoprivredu. Prevara je u toku i danas, jer ni za prolećnu setvu u 2022. godini opet nema plavog dizela. Srbija je jedina zemlja u regionu koja ni na početku 2022. godine nema ovo gorivo za ratare po povlašćenoj, nižoj, ceni. Poljoprivrednicima je ukinuto i 1.200 dinara koje su imali prethodnih godina po hektaru kao subvencije za gorivo. Uz to subvencije po hektaru su samo 35 evra po hektaru, što je najniže u Evropi. Jer, subvencije u Hrvatskoj su 480 evra po hektaru pa se kreću i do 900 evra po hektaru u EU!

Blokade ima uvek i kada su bolji uslovi za agrar. Nisu izostali ni početkom 2022. godine kao i uvek do sada. Blokada puteva je uvek bilo zbog loših uslova vlasti za neku od kultura. Tako je bilo kod maline kada je berba počela, 2018. godine, pa i pre i posle nje. Svake godine se javljaju problemi sa cenom ovog roda. Prošle 2021. godine je ubrano tek oko 60.000 tona, a do kraja maja 2018. godine izvezeno je blizu 100.000 tona. Izvoza je bilo u tim količinama zbog postojećih zaliha, ali i uvoza. Uvoz nam je došao i glave, pa tada sa granice u Mađarskoj bilo vraćeno više hiljada tona maline prilikom pokušaja njenog izvoza. U tom nedozvoljenom reeksportu bilo je malina koje su loše - bolesne zbog nehigijene prilikom branja. Inače, zvaničnici govore kako imamo u Srbiji malina na 21.000 pa na 34.000 hektara. To sve opet demantuju proizvođači koji kažu da je za sada ostalo zasada samo na 14.000 hektara!

Izvoz kreće niz brdo

Po rečima ekonomiste Svetske banke Lazara Šestovića, država bi trebalo da pošalje poruku da će državni budžet, a u okviru njega i agrarani, svake godine biti pod kontrolom i ako ne bude više programa sa MMF-om, kao i da će mnogo zavisiti od toga da li će država uspeti da realizuje investicije. Javne investicije iz budžeta iznose oko tri odsto BDP-a i uz oko 10 odsto BDP-a investicija koje se odnose na javna preduzeća to je značajan potencijalni izvor rasta. Šestović ocenjuje i da je sa ukupnim investicijama od 18 odsto BDP-a Srbija daleko od brzorastućih istočnoevropskih ekonomija koje imaju po 25 odsto udeo investicija u BDP.

Postoji najmanje pet razloga zašto će srpskim izvoznicima, kola krenuti nizbrdo. Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji, podseća da je poslednjih nekoliko godina ukupan izvoz rastao brže od uvoza, pa je i jaz u spoljnoj trgovini značajno smanjen. "Dakle, 2017 godina je bila i tačka zaokreta u kojoj će uvoz ponovo početi da raste brže od izvoza", upozorava Šestović. Da ne bude zabune, Srbija je uvozno orijentisana privreda, što znači da je ukupan uvoz veći od izvoza. Samo u toku 2016. godine, ukupan uvoz Srbije iznosio je 17,38 milijardi evra, dok je izvoz bio 13,42 milijarde evra.

Pozitivno je bilo to što je uvoz rastao sporije od izvoza pa se spoljnotrgovinski deficit iz godine u godinu smanjivao. Međutim, on ističe da će planirani rast privatne potrošnje (odnosno najavljeno povećanje plata i penzija, samo se ne zna kad će stići - bilo 2018. - pa i 2019. godine ili...) kao i da će to u većoj meri stimulisati rast uvoza. Drugi uzrok usporavanja rasta izvoza, ekonomista Svetske banke video je u rastu cena energenata. "Sa rastom cena energenata počeće značajnije da raste i ukupan uvoz", upozorava on. Treći razlog za zaokret tokova u spoljnoj trgovini Šestović vidi u tome što u 2017. godini nismo mogli da računamo na veći rast izvoza hrane, što je ranijih godina bio slučaj. "Uzrok tome bila je loša poljoprivredna godina, odnosno to što su vremenski uslovi 2017. godine značajno smanjili poljoprivrednu proizvodnju. Najveći pad zabeležen je u proizvodnji kukuruza", ističe Šestović.

I proizvodnja pšenice bila tada znatno niža u odnosu na 2016. godinu, dok je proizvodnja šećerne repe takođe smanjena. Sve to govori da rod u Srbiji ponajpe zavisi od ćudi vremena odnosno Boga. Jer, zaliva se proizvodnja samo na 52.000 hektara ili na 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se to čini u proseku na 17 odsto površina.

To znači je uticalo na manji izvoz poljoprivredne proizvodnje u 2018. godini, što se pokazalo i tačnim, i pored hvalisanja kreatora agroekonomske politike posebno onih koji vode agrar Srbije danas. Naprotiv, možda ćemo morati u Srbiju i da uvozimo hranu, upozorava Šestović. Kao četvrti razlog koji bi tokom 2018. godine mogao da utiče na povećanje uvoza Šestović je video u stranim investicijama. One su bile manje nego prethodnih godina kada je to bilo prosečno oko dve milijarde dolara godišnje. Posle toga su narasle na oko tri milijarde dolara godišnje. Ali, strani investitori, koji dolaze kod nas, obično imaju veliku uvoznu komponentu u proizvodnji. Oni se ređe povezuju sa lokalnim preduzećima, već robu češće uvezu od već postojećih dobavljača koji se nalaze van granica Srbije. Postoji još jedan peti razlog koji se ne pominje, a koji destimuliše izvoz, a stimuliše uvoz. Reč je naravno o kursu. Jak dinar u Srbiji, kao uvozno orijentisanoj ekonomiji, pogoduje uvoznicima, dok njegovo slabljenje ide u prilog izvoznicima.

Rešenja

Površine pod industrijskim biljem u Srbiji treba povećati sa 440.000 na 600.000 hektara. To znači da šećernu repu treba sejati na 70.000 hektara, suncokret na 250.000 hektara, uljanu repicu na 15.000 hektara, duvan 14.000 hektara... Najznačajnije povećanje treba realizovati kod soje i to na 240.000 hektara. Na taj način će se obezbediti 550.000 tona soje u zrnu. Osnovna uljarica će ostati suncokret koji bi trebalo da se seje na oko 250.000 hektara kako bi se obezbedilo oko 650.000 tona sirovine svake godine za proizvodnju ulja. Ukupna proizvodnja žita treba da dostigne 14 miliona tona, od čega bi pet miliona tona svake godine moglo da ide u izvoz.

Srbija danas u stajama ima manje od 500.000 goveda, oko 2,5 miliona svinja, 26 miliona koka, 1,7 miliona ovaca, 196.000 koza, 14.000 konja, 1.000 magaraca... Trebala bi da ima najmanje 1,6 miliona goveda, 6,5 miliona svinja, više od tri miliona ovaca, 92 miliona koka, oko million koza, 100.000 konja, više desetina hiljada magaraca...

U svetu bi trebali da nudimo organsku hranu, koja se sad gaji samo na 24.000 hektara i godišnje izvozi samo za 40 miliona dolara... To bi sve od nas kupovali, ali im mi još uvek nudimo u malim količinama od slučaja do slučaja. Kada se govori i piše šta treba i šta možemo da prodamo u svetu, tu je, pre svega, vino...

Ali, da bi imali kvalitetnog vina treba razviti vinogradarstvo. I ono je ovde sad još uvek u povoju, ali je dobro što se krenulo u njegov razvoj.

Vinski put ka Evropi

Površine pod vinogradima karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina vinograda kod nas je svega oko 0,34 hektara. Zna se da imamo tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, i da je Srbija, po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine, pod vinogradima imala 20.466 hektara, ali svega 6.700 hektara aktivnih vinograda. Procenjuje se da sad ima ukupno oko 22.000 hektara vinograda. Strategija predviđa i da do 2031. godine broj aktivnih vinograda zauzme 25.000 hektara, prosečna površina vinograda da bude pola hektara (34 ara sada), a da broj novih vinarija svake godine bude pet do deset odsto veći u odnosu na postojeće. Cilj je da za jednu deceniju površine vinograda dostignu i 30.000 hektara.

Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva do 2031. godine počela je da broji prve dane u desetogodišnjoj primeni. Dokument je usvojila Vlada Srbije na isteku 2020. godine i on zapravo predstavlja Program razvoja vinarstva i vinogradarstva u narednoj deceniji, koji treba da doprinese da Srbija dostigne površine pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, poveća udeo domaćeg vina na ovdašnjem tržištu više od 30 odsto, izvoz vina u EU i u treće zemlje i stvori uslove za razvoj vinskog i seoskog turizma.

Ekonomska kriza i gubitak tržišta tokom devedesetih godina prošlog veka, doveli su do velikog smanjenja površina pod vinovom lozom. Površine pod vinogradima karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina vinograda kod nas je svega oko 0,34 hektara. Kroz set od 17 strateških mera stvoreni su uslovi za razvoj kompletnog sektora vinarstva i vinogradarstva u svim njegovim segmentima. Očekuje se da ovaj sektor bude i agregat razvoja drugih grana ekonomije poput turizma, ugostiteljstva, dela mašinske industrije koji se bavi proizvodnjom procesne opreme i niza drugih grana ekonomije.

,,Zato je u Strategiji razvoja vinarstva i vinogradarstva izložen plan kojim tempom treba da se šire vinogradi i raste proizvodnja vina. Vrednost tržišta vina u 2020. godini iznosila je 967 miliona evra, a dokumentom je predviđeno da za deceniju poraste na 1,187 milijardu evra To znači da površine pod autohtonim sortama sa sadašnjih osam odsto zasada zazumu 20 odsto, a organska proizvodnja s današnjih 45 ari za deset godina bude na deset odsto ukupnih površina pod vinovom lozom, a učešće proizvodnje vina s geografskim poreklom sa sadašnjih 12 procenata da naraste na 30 odsto. Strategija predviđa i da do 2031. godine broj aktivnih vinograda zauzme najmanje 25.000 hektara, prosečna površina vinograda da bude pola hektara (34 ara sada), a da broj novih vinarija svake godine bude pet do deset odsto veći u odnosu na postojeće", kaže dr Marko Malićanin, predsednik Saveza vinogradara i vinara Srbije.

Izvori finansiranja

Razvoj vinarstva i vinogradarstva neće moći bez novčanih podsticaja, pa se tako u Strategiji računa na novac iz IPARD projekata i drugih fondova koji treba da budu otvoreni tokom trajanja Strategije. Račun je da sa sadašnjih 3,4 miliona evra, projektovana vrednost bude 148 miliona evra - u proseku 15 miliona evra godišnje. Dodatni izvori prihoda vinarima treba da budu i otvaranje vinarija za turiste, ali i novčani podsticaji od lokalnih samouprava.

Poželjno je da u procesu proizvodnje vina učešće mladih i žena bude do 20 odsto u odnosu na broj novih vinarija. Planove je moguće ostvari, kaže se u Strategiji, donošenjem novog zakona o vinu, koji treba da bude usklađen s regulativom EU. Trenutno je na snazi Zakon o vinu iz 2009. godine, koji je poslednji put imao izmene 2012. Nova regulativa u prvom redu treba da bude prilagođena malim vinarima i specifičnim potrebama i vinara i vinogradara. Treba, posebno u delu administracije, da omogući digitalni upis u Vinogradarski registar i dozvoli poljoprivrednim gazdinstvima prodaju vina s kućnog praga.

Ujedno, potrebno je da uredi i aktuelne trendove u industriji vina, poput alternativnih načina proizvodnje, na prvom mestu organsku proizvodnju. Za ambiciozne planove iz Strategije nije potreban samo novi zakon već, kaže se u dokumentu, i donošenje dugoročnog programa razvoja vinskog turizma, izrada programa razvoja eno-gastro turizma kao posebnog dokumenta u skladu sa zakonom koji uređuje oblast turizma.

,,Potom treba razvijati turističku vinsku infrastrukturu i kreirati podsticajni ambijent za razvoj, otvarati vinske muzeje, hotele, osmišljavati vinske turističke rute, raditi na stvaranju osnovnih uslova za prijem i rad s turistima, obezbediti podsticajne mere za razvoj smeštaja u vinarijama i vinogradima i oko njih. Osim ministarstva za poljoprivredu i za turizam, aktivnu ulogu u svemu tome treba da imaju i gradovi i opštine i turističke organizacije u saradnji s centralnom organizacijom vinara i vinogradara'', ističe Stevan Rajta, zastupnik Saveza vinogradara i vinara Srbije. Jer, kroz razvoja vinogradarstva i veću proizvodnju i proizvodnju kvalitetnog vina razvijaćemo i sve vidove turizma u Srbiji.

Svet i grožđe

Globalna proizvodnja grožđa u razdoblju 2020/21. godine ostaće na stabilnih 25,7 miliona tona, bila je procena Američkog ministarstva poljopivrede (USDA). Kao glavni razlog navodio se višak proizvodnje u Kini premašuje gubitke koje su uzrokovali loši vremenski uslovi u Evropskoj uniji. Kineska proizvodnja je pokazala blagi rast od 400.000 tona i tako dostigla 11 miliona. Međutim, virus korona bi mogao da smanji izvoz na 220.000 tona. Proizvodnja u Evropskoj uniji biće smanjena i to za 170.000, na 1,4 miliona tona. Kao glavni razlog navodile su se i štete od mraza praćene kišom i gradom u Italiji. Međutim, bila su očekivanja, koja su ostvarena, da će ovo voće biti visokog kvaliteta zbog povoljnih letnjih temperatura.

Program je nastao na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije i Ministarstva za poljoprivredu - Sektor za ruralni razvoj, a doprinos u stvaranju Strategije dali su i ministarstva za trgovinu i turizam i za finansije, poljoprivredni fakulteti i Privredna komora Srbije. Polazeći od činjenice da se čokot vinove loze razvija do tridesetak godina, autori su smatrali da Strategija treba da obuhvati desetogodišnji period razvoja te grane privrede jer se prva berba računa od treće godine starosti loze, a tek formirana loza daje solidan prinos za rentabilnu proizvodnju vina visokog kvaliteta.

Program čine smernice razvoja vinogradarsko-vinskog sektora kao dela poljoprivredne proizvodnje, trgovine, turizma i ruralnog razvoja. Poznato je da naša zemlja proizvodi najmanje količine vina i ima najmanje aktivnih vinograda u odnosu na zemlje u okruženju, premda ima uslove, klimu i zemlju za gajenje vinove loze. Mada su potencijali tu, parcele pod vinovom lozom su usitnjene, a udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 odsto. Srbija uvozi čak 60 odsto vina, najviše iz Makedonije. Karakteristika je i ta da Srbija ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi sa samo 0,1 odsto ukupne površine pod vinogradima.

Zbog toga visok udeo uvoznih vina na srpskom tržištu. U poređenju sa zemljama u okruženju Srbija ima najmanju površinu pod aktivnim vinogradima, kao i najmanju gustinu vinograda. Ona je približno četiri puta manja od Hrvatske i šet puta od Slovenije. Takođe proizvodimo i najmanju količinu vina u odnosu na susedne države, a stručnjaci napominju da je uvoz fokusiran na nabavku jeftinih vina iz Slovenije i Makedonije, koja predstavljaju 84 odsto ukupnog uvoza.

Naša vina su napredovala poslednjih godina, pa nam jača i brend srpskih vina.Utvrđeno je devet mera za unapređenje vinogradarstva i vinarstva. Naši glavni aduti su odličan geografski položaj, fantastična klima i uslovi za uzgoj vinove loze, a ono što nas posebno krasi to je visoka diverzefikacija na veoma malom prostoru, i to što možemo da ponudimo pregršt stilova veoma kvalitetnih vina, kako od lokalnih, tako i od internacionalnih sorti, navodi Gordan Bašić, predsednik Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla ,,Srem - Fruška gora".

Program od 20 miliona podrške

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam Vojvodine u budžetu za 2021. godinu namenio je 20 miliona dinara za unapređenje degustacionog turizma, u oblasti vinarstva i vinogradarstva. Po rečima Nenada Ivaniševića, pokrajinskog sekretara za privredu i turizam, podstrek za ovu oblast omogućen je zahvaljujući povećanju budžeta od čak 66 odsto.

- Vino, hrana i dobri ljudi su brendovi naše zemlje i podneblja, te objedinjeni u jedinstvenu celinu čine turizam u pravom smislu - poručio je Ivanišević na panel prezentaciji Programa razvoja vinarstva i vinogradarstva Republike Srbije za period 2021 - 2031. godine, koji je Vlada Republike Srbije usvojila krajem prošle godine. Imamo konkretan cilj, jasnu strategiju iz koje ćemo kreirati akcione planove za svaku godinu, svako je odgovoran za ono na šta se obavezao da će učiniti i sprovesti. To je pristup koji donosi rezultat. Početkom marta 2021. godine bili su konkursi i za ove namene, pa je po tome i Vojvodina prepoznatljiva. Slično se dešava i sad na početku 2022. godine.

Vraćeno ,,Najbolje iz Vojvodine''

Inače, na inicijativu ovog sekretarijata Pokrajina je ponovo vratila robni znak „Najbolje iz Vojvodine". Siguran sam da će veliki broj vinara i vinogradara upravo i biti nosilac ovog znaka, koji govori o kvalitetu i promoviše regiju gde je nastao, dodaje Ivanišević. Uostalom, to se već pokazalo i u praksi.

Inače, Program razvoja vinarstva i vinogradarstva Republike Srbije za period 2021 - 2031. godine, namenjen vinarima i vinogradarima predstavlja opsežnu analizu svetskog vinarstva i vinogradarstva, ali i vinarstva u našoj zemlji, predstavljajući poziciju Srbije na vinskoj svetskoj mapi. Njime se definišu svi problemi, nedostaci, kao i prostor, mogućnosti i potencijali vinarstva u Srbiji, kao i u AP Vojvodini, a obuhvata i pitanja proizvodnje sadnog materijala, jačanja sektora rasadničarstva koje ima značajan potencijal uz povećanje površina pod zasadima vinove loze.

Njegovi autori su bili usmereni na unapređenje kvaliteta proizvoda u okviru ove grane, na podizanje svesti o ulozi i značaju autohtonih sorti, specifičnom identitetu i autentičnosti, sa ciljem povećanja kvaliteta vina. Fokus je stavljen na identitet i autentičnost, organsku proizvodnju, učešće na svetskom, ali i zaštitu sopstvenog tržišta. Dokumentom su definisani i parametri za ,,stvaranje kadrova" u ovoj sferi proizvodnje, sa ciljem da se u toku naredne decenije vinarstvo i vonogradarstvo postavi na pijedestal koji zavređuje, te kao važna oblast zauzme svoje mesto u privredi i na tržištu.

Vino od maline

Žuta malina je sorta maline, srednje krupnih plodova i u nižim predelima Srbije na branje stiže oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Plodovi su pogodni za prodaju u svežem stanju na domaćem tržištu i može se koristiti za zamrzavanje. Ono što je čini različitom od ostalih sorti maline jeste nešto viša cena, a manji troškovi proizvodnje. Berba ove sorte traje dva do tri meseca. Od nje se proizvodi i veoma kvalitetno vino!

Srbija je poznata po rodnim vinogorjima i kvalitetnom vinu koje osvaja svetska i evropska tržišta. Međutim, novi favorit stiže iz srca Srbije, jer tamo gde rađa crveno zlato vešti proizvođači uzgajaju i žutu sortu maline, od čega kasnije prave jedinstveno žuto vino. Radovanovići iz sela Radaljevo kod Ivanjice jedni su od retkih čiji malinjaci se u jeku sezone ne crvene već žute, oni su odlučili da zaokruže proces proizvodnje i nisu se pokajali. „Ljudi su bili skeptični kada je u pitanju ova sorta, malo ljudi je znalo da žuta malina uopšte postoji.

Odlična je zbog svog sastava u sebi, ima dobar odnos šećera i kiselina što je ključno za proizvodnju vina. Kada se završi taj ceo proces pravljenja, potrebno je oko godinu dana da se vino izbistri i da se oseti pun sjaj žute maline. Taj nivo aroma i ukusa može da stane rame uz rame sa svetskim vinima", rekao je za javnost, tehnolog Lazar Simončević.

Radovanovići pored proizvodnje ovog neobičnog pića nisu na tome stali, već prerađivanjem drugih jagodičastih sorti na najsavremeniji način, ono što se nekada stavljalo u tegle danas završava u bocama. „Od svakog voća može da se napravi dobra rakija, ne samo od šljiva i kajsija. Sa savremenim dvokratnim destilatorom pravimo rakije od maline, jagode i maline, tako da ovo srpsko voće neće završavati u džemovima već u novom brendu. Ne postoje bolji šećeri u prirodi od voćnih šećera, time smo pokušali da to dokažemo na malo drugačiji način, da dobijemo rakije od jagodičastog voća, u tome smo i uspeli, ono što nam je ostalo da iznađemo tržište. Trenutno je u destilatoru šumska jagoda koja je završila svoju fermentaciju od 21 dana, uz sve primese i enzime koji se dodaju koje su joj potrebni, završena je destilacija kroz jedan potpuno zatvoren krug i aromatizer, merenje procenta alkohola ona se puni u burad i nosi u podrume na čuvanje", kazao je Simončević.

(Nastaviće se)