Tabloid istražuje
Toše Proeski, istinita priča: Slavni
makedonski pevač bio je žrtva
kriminalno-političkih klanova (2)
Stradanja
između estrade i autostrade
Tragičnu smrt Tošeta Proeskog, muzičke megazvezde Makedonije i celog Balkana, olako i brzo su potrošili svi mediji u regionu. Tabloid je istraživao ovaj slučaj dugo i temeljno. Rezultati su bili više nego šokantni. Oko Proeskog se mnogo pre
tragedije igrao ples smrti, a on sam bio je igračka u rukama narko
kartela, političkih oligarhija i obaveštajnih zajednica. Oni
koji su mu uništili život, danas zdušno rade na održavanju njegovog
posmrtnog kulta
Piše: Zoran Božinovski
Ma
koliko se danas svakovrsna publika iščuđavala nad činom ponovnog otvaranja
priče o okolnostima pod kojima je poginuo Toše
Proeski, jedno je uočljivo i nepobitno: organi i institucije
plaćeni iz budžeta da se bave ovim problemom - to jednostavno neće. Među
Tošetove fanove, po raznim fan klubovima i forumima, vešto su ubačeni
manipulatori koji zamagljuju istinu, razvodnjavaju raspravu i vode polemiku u
pravcu neba, sudbine, nevidljive sile. I tako ukrug. Jedan deo poštovalaca lika i dela i ostavštine
Proeskog ipak je svestan da je dve i po godine nakon pogibije kod Nove Gradiške
na delu diletantizam i manipulacija indirektnih krivaca za njegovu nesreću.
Njegovi svesni fanovi danas odlično znaju da se organizatoru državne sahrane
pevačke zvezde mnogo, mnogo žurilo.
Kao što danas Fondacija "Toše
Proeski", pod plaštom velike brige da se
zaštiti njegova ostavština,
strogo pazi da se nešto ne otrgne kontroli i
ne dospe u javnost.
Ali,
nastavimo tamo gde smo stali u prvom delu ove priče, pre dve nedelje, kod
pranja prljavog novca iz Kuvajta.
Senilni
i dalje jašu
Albanska
mafija, čije je delovanje detaljno opisano posredstvom izveštaja Direkcije za
sprečavanje pranja novca pri makedonskom Ministarstvu finansija, u međuvremenu
je uspela da preko svog eksponenta u vlasti smeni sa direktorske funkcije Vaneta
Cvetanova. Ilmi Selami, direktor makedonske Antikorupcijske
komisije, koju privatno kontroliše
Nikola Gruevski od kad je stupio na premijersku funkciju 2006, istrajao
je u višemesečnom napadu na Vaneta Cvetanova, udovoljio je albanskom podzemlju
u Makedoniji i sprečio Cvetanova da završi nekoliko istraga koje u korenu seku
međunarodnu "peračku" mafiju. Gruevski je morao da prihvati
"argumente" Selamija da je Cvetanov zaposlio 30-ak novih ljudi u
Direkciji na nezakonit način. A zaposlio ih je jer je bio na pragu otkrivanja
slučajeva pranja novca u iznosu od nekoliko desetina miliona evra. Gruevski je
morao da popusti jer je i sam korumpiran, a ima i dosije kod Antikorupcijske
komisije iz sastava 2002-2006. Tada je predsednik bio Mihajlo Manevski.
Pronašao je četiri stana na ime i prezime Nade Gruevske, majke današnjeg premijera. Kao penzionisana medicinska sestra, i
da se ubila od štednje nije mogla da kupi četiri stana u Skoplju. Tek,
Gruevski je ubrzo došao na vlast, Mihajlo Manevski je ucenio mladog
"pacijenta" i postao ministar pravde. I danas, iako senilan, iz
temelja rastura makedonsko pravosuđe koje je korumpiranije nego ikad.
Interesantno je i da je jedan deo članova takođe mnogo napredovao i zaseo u
funkcionerske fotelje kad je Gruevski došao
na vlast, jer su pomagali Manevskom, pa je trebalo da budu ućutkani.
Kako
nastao, tako nestao
Bilo
kako bilo, ova ekipa je takođe znala za Izveštaj Direkcije za sprečavanje
pranja novca, koji se tiče firme Ecolog i Tošetovog
producenta Laste Nikolovskog. Podsećanja radi, Manevski, Selami, kao i
njihove kolege iz oba sastava Antikorupcijske komisije na stolu ispred sebe
imali su kompletan dosije o pranju novca i utaji poreza u produkciji Tomato.
Predsednik ove Komisije Ilmi Selami je tada (2003-2007) bio rukovodilac Sektora za
sprečavanje korupcije.
U
vreme tadašnje SDSM-ove vlade, koju je do poraza kao premijer
predvodio Vlado Bučkovski, ministar finansija je bio Nikola Popovski.
Direktorka Poreske uprave je bila Petra Miteva. Zbog nekoliko slučajeva
velikih utaja poreza, uglavnom tajkuna koji su finansirali sve stranke u
Makedoniji, direktorka Petra Miteva je kasnije žestoko kažnjena zbog podnetih
krivičnih prijava za poresku utaju, koje je javno tužilaštvo prihvatilo ali ih nikad nije procesuiralo. Miteva
je kažnjena tako što
su joj ovi tajkuni, slizani sa Gruevskim, "napakovali" krivičnu prijavu
i zatvorsku kaznu koja je danas pravosnažna,
ali neizvršiva zbog njenog teškog
zdravstvenog stanja.
A
gde je u svemu tome Toše Proeski?
Produkcija
Tomato Skoplje vlasništvo
je Irene i Baneta Popovića. Mada oni svoju produkciju doživljavaju kao najbolju u Makedoniji i konkurentnu u
regionu, nepobitno je da je najveću popularnost stekla zahvaljujući Tošetu Proeskom. Nije bio njihov ekskluzivac, ali je
tačno da je svoje spotove snimao u njihovom studiju, kao što je tačno i da je
bio glavni gost u svim njihovim šou-programima i producentskim emisijama u
udarnim terminima na makedonskim komercijalnim nacionalnim televizijama. Osim
Tošeta, Tomato produkcija je na makedonskim
prostorima "pokrivala" i grupu Arhangel, Adrijanu Gadžu,
Tamaru Todevsku, Elenu Petrevsku, Kaliopi, Maju Pančevu i mnoge druge popularne
likove. A onda je došao trostruki krah.
Prvo
ih je od početka 2005. počela da posećuje Poreska uprava pri Ministarstvu
finansija. U samo nekoliko meseci utvrđeno je da su utajili višemilionsku sumu u denarima i da su to radili u
kontinuitetu nekoliko godina, pa je istraga završena podnošenjem krivične
prijave protiv upraviteljke i suvlasnice Irene Popović. U toku istrage je jedan
od ključnih svedoka poreskoj policiji bio izvršni producent u Tomatu Dobri
Tasev Dobi. Šta se onda desilo? Ministar Nikola Popovski i
njegovi pomoćnici su do poslednjeg trenutka u tajnosti držali istrage o krupnim
ribama iz sveta biznisa i planirali da akciju završe spektakularnim hapšenjem,
kako se to već godinama praktikuje u Makedoniji. Irena Popović je ipak bila
blagovremeno upozorena pa je pobegla u Bugarsku, gde je čekala nagodbu njenog
supruga i političkih moćnika.
Producent
Tasev je zauvek nestao. Kasnije je tragikomično bilo posmatrati kako se Irena
Popović vraća u Makedoniju i ide u policijsku stanicu da prijavi njegov
nestanak. Onda je nekoliko dana bila zadržana zbog istražnih radnji oko poreske
utaje, ali je oslobođena istog trenutka kad je njen suprug Bane platio reket
poreskoj i regularnoj policiji. Naravno, Dobri Tasev Dobi, neprijatni svedok
koji sve zna, potencijalna opasnost da se sve do temelja sruši, nikada nije
pronađen. Kako ga ni njegova porodica više
nije tražila, postalo je jasno da je organizovan njegov nestanak,
da živi negde na bezbednoj distanci od porodičnog para
Popović, plaćen od njih da ćuti i drži zatvorenu Pandorinu kutiju.
Ovo
što se dešavalo Popovićima veoma je pogodilo i Tošeta Proeskog kome nije bilo
svejedno da mu dobri prijatelji i producenti koji su ga zdušno podržavali, budu
u neprilici, ali je bio nemoćan da im nekako pomogne, jer utaja poreza i pranje
novca nikako nisu išli pod ruku sa
producentskim poslom i šou-biznisom. Vredi
ponoviti da današnji predsednik Antikorupcijske komisije Ilmi Selami,
kao rukovodilac sektora u Komisiji koji je imao na stolu i ovaj predmet i
kasnije Izveštaj Direkcije za sprečavanje pranja novca u vezi sa Lastom
Nikolovskim, nikada nije ni pomislio ni pokušao
da se meša u sve to, jer su njegovi prijatelji iz albanskog
podzemlja imali svoj interes. Ali je zato jedva dočekao da se dočepa rukovodeće
funkcije u Antikorupcijskoj komisiji da bi se ekspresno i beskrupulozno
obračunao sa sada već bivšim direktorom Direkcije Vanetom Cvetanovim.
Bizarna
"zamena"
Nakon
kraha sa poreskom prijavom, uklanjanja producenta Taseva i kasnijeg obračuna sa
direktorkom Petrom Mitevom, Tomato produkcija je počela da se oporavlja.
No, zadesila ih je pogibija Tošeta
Proeskog. Smatrajući da je Tošetov gubitak nenadoknadiv, a da je Toše
nezamenljiv i da se njegova kopija ne može prodavati kao original, supružnici
Popović su ušli u avanturu. Smislili su nešto novo. Rešili su da imidž
produkcije kompletno oslone na karikaturalnog Bojana Jovanovskog, probavši da ga javnosti prodaju kao Boki 13. Da bi im
projekat uspeo, ovog nesrećnog mladića su ugurali u kratke suknjice i šljokice
kakve je nekad nosila Lepa Brena.
Problem
sa Bokijem je bio što peva Brenine pesme, a
pokušava da liči na bugarsku zvezdu Azisa. Ali Azis zna da peva, a Boki ne zna
ni da zavija. Drugi problem Tomato je imao u tome što
je Bokijev šou-program išao
na najgledanijoj A1 TV u udarnom terminu u 20 sati, pa se siroti simpatični
debeljko brzo ogadio makedonskoj publici, jer narod u Makedoniji zna šta je
pesma, ne voli turbo folk i kič. Posebno ne voli homoseksualce, a Boki je išao baš
na to. Promašaj sa imidžom
je bio potpun, pogotovo što
je Boki 13 sanjao da bude popularan kao Toše
Proeski, koji se više puta javno eksplicitno
izjasnio protiv homoseksualizma.
U
međuvremenu je Tomato "rešio"
neke probleme sa državom pa Bane Popović
"pere" novac za aktuelnu vlast i odrađuje kriminalne tendere Agencije
za sport i mlade.
Kult
ličnosti
Pozabavimo
se malo i Fondacijom "Toše
Proeski", sa kojom smo, tačnije sa njenim izvršnim
direktorom Andrejem Nikoloskim, uzaludno na razne načine pokušavali da
stupimo u kontakt. Fondacija se inače bavi humanitarnim radom, očuvanjem lika i
dela Tošeta Proeskog i njegove ostavštine.
Malo
veći problem je što u Fondaciji glavnu reč vodi njegova porodica, koja uopšte - ne komunicira s javnošću. Još od vesti da je Toše
Proeski poginuo, porodica se zatvorila za javnost, ne komunicira s medijima, pa
je njenim "učešćem" rad Fondacije dobio na misterioznosti. U toj i
takvoj atomosferi, prepunoj mistike i poluinformacija, njeno rukovodstvo je Tošetov lik i delo izdiglo na nivo kulta ličnosti, pa o
Tošetu bez njihove saglasnosti ne sme ništa da se piše
ili uradi.
Fondacija
sebi daje za pravo da cenzuriše
medije, zabranjuje pisanje, kreira ko i šta sme da objavi. Makedonska javnost i
fanovi se od početka čudom čude svemu ovome, ali niko ne sme ništa da pita. Može da nadrlja.
Glavni
menadžer Fondacije je Slave(n) Risteski, Tošetov zet
od polusestre Dore. Kao nekadašnji drvoseča i prostodušni seljačić iz okoline
Kruševa, izopšten u višegodišnjoj podeli kolača slave koji je Toše svima delio,
Risteski je čekao, čekao, i na kraju dočekao svojih pet minuta. Nije ga sputalo
ni to što Toše
s njim poslednje tri godine života
uopšte nije komunicirao. Tek, Slave(n) je ubrzo nakon Tošine pogibije zauvek bacio testeru i dohvatio se menadžerluka. Godinama je gledao kako menadžeri oko Tošeta odrađuju posao, pa je, samouk i
neotesan, krenuo u svet šou-biznisa.
Uvek gladni kompozitori, pevači, estradni novinari i poznavaoci materije odmah
su ga prihvatili, čim su videli da je kasa kod njega. Odmah su ga ubedili i da
je njegov sin Kristijan vanredni muzički talenat. Da neće proći mnogo vremena i
da će nadmašiti slavnog ujaka Tošeta.
Slave(n)
Risteski je danas faca. Kontroliše
Fondaciju, na stalnoj je vezi sa vladinim funkcionerima, sa estradnim
novinarima takođe. Ima imidž
samozatajne osobe. Pošto je polupismen, ne
daje izjave, ne slika se, ne daje intervjue, izbegava televizije. Valjda ga
"kamera ne voli". Još
nije odlučio da li je Slave ili Slaven. Kod kuće u Kruševu
je Slave, ali ga poslovično posesivni hrvatski novinari, koji ga mnogo vole,
pogotovo što raspolaže
kešom, oslovljavaju sa Slaven, što
mu posebno imponuje.
Skupili
se kriminalci
Ono,
međutim, što ni njemu ni javnosti ne imponuje jeste zakopčanost
Fondacije do grla kad su finansije u pitanju. Problem je što
Slave(n) menadžira novac, a ponaša
se bahato i rastrošno, što dovodi do ludila izvršnog
direktora Andreja Nikolovskog, koji više
ne zna kako da zauzda Risteskog i ne zna kome da to objasni. Predsednika
Fondacije, Tošetovog oca Nikolu, ne sme da uznemirava, jer on ćuti i
ponaša se kao hodajući svetac. Dori ne sme da se obrati, jer ona potpuno podržava supruga u pohodu na bogatu kasu Fondacije.
Nikolovskom ostaje da se obrati Upravnom odboru Fondacije. Ali, avaj, tamo u
čelu stola sede urednik Utrinskog vesnika Erol Rizaov i
kriminalac Taki Fiti. Rizaov je na čelu najslabije prodavanog lista u
sistemu "MPM" (WAZ), koji je prošlu
godinu završio sa 400.000 evra minusa. Tako je Rizaov trenutno
zauzet spasavanjem sebe, pa za Fondaciju nema vremena.
Poseban
problem i gotovo bruka za Fondaciju, ali i uvreda za lik i delo Tošeta Proeskog, jeste učešće u njenom radu eksministra
za finansije iz perioda kriminalne privatizacije u Makedoniji tokom 90-ih
Takija Fitija. Obiman je dokazni materijal o njegovim nedelima i svesnom učešću
u pljačkanju makedonskih akcionara. Ključnu ulogu je odigrao u najvećoj
špediterskoj firmi u Makedoniji Makošped,
preko koje se odvijao kompletan šverc
cigareta za ceo Balkan. Tako će Fiti biti upamćen kao ministar, a potom i kao
jedan od direktora Makošpeda,
firme preko čijeg su akciznog magacina u skopskom naselju Mađari prolazili
kontingenti švercovanih cigareta. Nakon transporta, najviše sa
skopskog aerodroma, crne vreće s novcem su policijskim helikopterima okolnih
republika donošene u Kreditnu banku Skoplje (današnja grčka Alfa banka), koju
je firma Makošped
i osnovala. Jedan od mozgova ovog kriminalnog švercersko-finansijskog
projekta bio je Taki Fiti. Debelo je naplatio svoje "znanje". Danas je
taj isti Taki Fiti čuvar "trezora" Fondacije "Toše Proeski", glavni mentor tehnomenadžera Slave(n)a Risteskog. O tome toliko. Kad jednog
lepog dana ovaj balon laži i prevare oko Ristovskog pukne, javnost će imati šta
da vidi. Ako ne pukne pre toga izvršni direktor Andrej Nikolovski...
Svi
postavljaju pitanja, niko ne odgovara
Pozabavimo
se i poslednjom preostalom manipulacijom javnošću i fanovima koja se tiče
pogibije Proeskog. Saznanja u vezi sa ovom sumornom pričom su u najmanju ruku
čudna.
Prvo,
činjenica je da je ceo slučaj oko događaja na autoputu nod Nove Gradiške veoma
brzo zatvoren, da istrage nije bilo, da niko ne zna ko je i šta preduzeo da se
analitički sve ispita. Kao da je opšti i javni interes bio da se sve što pre
završi. Pošto je cela istraga obavijena velom tajne i u njoj ima mnogo magle,
ovaj deo naše priče biće utemeljen na pitanjima na koje niko ili retko ko ima
odgovor.
U
tom pogledu prvo je nejasno zašto
su verzije
događaja na autoputu toga jutra menjane više puta? Tu spadaju i iskazi
Ljiljane Petrović i vozača Đorđa Đorđevskog? Dugo nakon
saobraćajne nesreće, u Makedoniji je pokrenut proces protiv vozača, kome je
prvo otkazao svoju pomoć advokat Miodrag Miki Vujić, što je vrlo
simptomatičan deo priče. Onda je nejasno zašto je Makedonija od Hrvatske
zahtevala transfer tuarega i nikada se niko od tzv. makedonskih
eksperata nije oglasio ni u javnosti ali ni u procesnom postupku protiv vozača
Đorđevskog, svojim ekspertskim mišljenjem ili veštačenjem. Makedonski eksperti
se nisu oglasili ni mišljenjem povodom hrvatskog vestačenja. Ni do dan-danas
niko u Makedoniji reč nije progovorio o tome da je tuareg u Makedoniju
dopremljen bez svih vitalnih delova - kočionog sistema, bord-kompjutera, jednog
točka itd. Dopremljena je samo hrpa lima i ništa više.
Javnost samo zna da su rađene dve ekspertize. Jedna u Bitolju i jedna u
Skoplju. Niko nije dao svoj izveštaj.
Najindikativniji deo
priče povodom istrage koja je vođena nakon saobraćajne nesreće kod Nove
Gradiške jesu detalji o vozaču kamiona u koji je udario Tošetov tuareg. On
se zove Slaviša Kuzmanović. Zna se da je iz Beograda. Zna se da je i onog jutra
dao izjavu. Ali, znamo i da ga je nepun sat nakon nesreće policija pustila da
svojim kamionom produži putovanje. Da li se u to može
poverovati? Vozač, učesnik u saobraćajnoj nesreći sa smrtnim ishodom, saslušan je
na licu mesta, dao otprilike izjavu "Majke mi, nisam kriv, časna
reč...", hrvatska prometna policija mu poverovala, dala mu ključeve od
kamiona i poželela mu srećan put i da dalje pazi kako vozi (!?). Tako je
"Slaviša Kuzmanović" otputovao u legendu. Nikad se više nije pojavio.
Nikad ga niko više nije video. Postoji li Slaviša Kuzmanović? Zna li neko nešto o
njemu? Ima li srpska, hrvatska, makedonska policija saznanja na kojoj adresi stanuje?
Ako postoji, zašto nije došao u Skoplje da svedoči na sudskom procesu protiv
Đorđevskog? Zašto je procesni sudija samo pročitala njegovu izjavu? Gde je i
kome Kuzmanović dao tu izjavu? U kom sudu je overena? Na osnovu čega je skopski
sud nju priznao kao verodostojnu? I zašto isti sud nije kao
dokaz pribavio original tahograf kamiona u koji je udario tuareg? Zašto
sudi na osnovu neke kopije i koliko je to verodostojno?
Nema logike
Ovde se, naravno, ne
sugeriše da nisu čista posla. I da je sve ovo mutno. Samo se javno apeluje da
"Slaviša Kuzmanović" bude pronađen i da dođe u Skoplje da posvedoči
kako je bilo onog jutra kod Nove Gradiške. Ko zna, možda se seti nekog novog
detalja. Zasad ostaje njegova fantomska izjava koja je nabrzinu pročitana 15.
oktobra 2009. na završnom ročištu Đorđevskom kad je odmah pročitana i
prvostepena presuda. Tada je gospođa sudija pročitala izjavu "Slaviše
Kuzmanovića", uz obrazloženje da nije bio dužan da
dođe, ali je, eto, bio dobar pa poslao izjavu. Sudija nije objasnila gde je ta
izjava uzeta, pred kojim je organom dao niti kada je dao.
Ali, ne lažimo
se. Nema nikakve izjave. Radi se o izjavi "Slaviše Kuzmanovića" onog
jutra posle saobraćajke, pre nego što je netragom nestao.
Malo je čudno da je ta izjava "Kuzmanovića" apriori uzeta kao
nesumnjivo tačna. Čovek lepo kaže da je poštovao ograničenje, da je
vozio svojom trakom i da ništa nije kriv... Kraj
priče, srećan ti put!
Bilo bi odlično da je
istraga imala samo ove probleme. Ali... Na pola sata od mesta događaja nema
benzinske pumpe na kojoj su poslednji put stajali Toše, Ljilja i Đorđe. No,
neka se pumpa nekako i pronađe, nameće se odmah drugo pitanje. Kad se već
desila saobraćajka, nejasno je zašto niko nije zvao hitnu pomoć? Na mesto
događaja su prvi stigli vatrogasci, a hitna pomoć nije ni došla.
Kad su kasnije ipak došli i konstatovali da Proeskom nema pomoći, apsolutno je
nelogično da su ga transportovali u bolnicu u Novoj Gradiški. Ta bolnica uopšte
nema odeljenje patologije. Ima ga Slavonski Brod. Ali tamo ga nisu odneli. Da
li neko danas može
javno da saopšti
kako se zove osoba koja je konstatovala smrt Tošeta Proeskog? Zašto su
ga u 9.15 sati doneli u bolnicu u Novoj Gradiški, uradili obdukciju nabrzinu i
već u 12 sati preneli u kapelu? Zašto nisu sačekali nikog
iz Makedonije, od njegove porodice, da ga identifikuje i potom da ga pripreme
za hitni transport u Makedoniju? Da li se danas zna ko je uradio i potpisao
obdukcioni nalaz i da li je tačno da ga je potpisala doktorica koja uopšte
nije radila ovaj postupak?
Odgovori se i dalje
čekaju.
Zvanični manipulatori
Na Facebook profilu fantoma "Emil Emil-Emil"
možete čitati detalje o ovoj nesreći. Momak se ne identifikuje. Sebe
predstavlja kao saobraćajnog eksperta. Iz njegovog ekspertskog izveštaja na fb-profilu čitaju se veoma precizni detalji kako se
nesreća dogodila, postavio je i više slika i prikaza.
Obratili smo mu se, ali nije hteo da kaže svoje ime i prezime,
tek na profilu između ostalog saznajemo da je vatreni zagovornik političke
ideje SDSM-a, koju u Makedoniji vodi Branko Crvenkovski. Na listingu, među
1.800 prijatelja ovog "eksperta" iščitavamo vodeća imena SDSM-a, što
znači da je momak samo portparol ove manipulacije, još jedne u nizu ove
političke stranke.
Zajednički
živi svetac
Tošetovi fanovi i dalje posećuju njegovo počivalište u Kruševu, a odskora posećuju i njegov manastir Sveto Preobraženje. Pravoslavnim vernicima malo je neprijatno kad malo
bolje pogledaju manastir pa im više liči na katoličko nego na pravoslavno
svetilište. Druga neprijatnost je što manastir još uvek nije osvešten, a mogao je to biti
još u temeljima. Nezgoda je u tome što se Tošetov manastir izdiže na temeljima srpskog manastira iz 12. veka. To Tošetu nikada nije bilo bitno, jer bio voljen i od pravoslavaca
Srba i Makedonaca i od katolika. Problem je višedecenijski sukob SPC i
MPC čiji se kraj ne nazire, pa su uvređeni makedonski popovi zasad odlučili da
ne osveštaju ovaj božji hram. Dok se drukčije ne naredi. Do tog dana će Tošeta
katolici slaviti kao svog budućeg sveca. Nije bio njihove vere, ali je stekao
velike simpatije u Vatikanu. Zbog svog dela se dvaput sastao sa Papom Jovanom
Pavlom II. Na svom poslednjem velikom koncertu u Skoplju, jedan katolički red
ga je odlikovao statuom "Majka Tereza", slaveći ga kao svog živog
sveca, zbog neumornog humanitarnog rada i ogromne harizme.
Jedan od mozgova kriminalnog švercersko-finansijske elite Taki
Fiti danas je čuvar "trezora" Fondacije "Toše Proeski".
Glavni menadžer Fondacije je Slave(n) Risteski,
nekadašnji drvoseča, polupismen, ne daje izjave, ne slika se, ne daje
intervjue, izbegava televizije.