Pomozite!
Kopaonik: Kako se kompanija MK
obračunava sa ljudima
Povrh svega bomba
Šta se dešava kad pojedine institucije u državi ne vode računa o svojim građanima, i ne žele da reše zajednički egzistencijalni problem
50-60 porodica, nego ih prepuste moćnicima da se pojedinačno obračunavaju sa njima
...
Početkom osamdesetih godina prošlog veka, Generalexport
je na Kopaoniku (zemljište Opštine Raška) za potrebe razvoja i promocije
turizma napravio stambene objekte za potrebe smeštaja radnika-kadrova iz
svih krajeva tadašnje Jugoslavije. Većina njih je u godinama koje
su dolazile oformila porodice i odlučila da trajno živi
i radi na Kopaoniku. Značajna stvar u svemu tome bili su i stanovi koji su nam
bili dodeljeni na korišćenje, u kojima i sad živi jedan deo nas, a jedan deo je novi vlasnik, MK, uz primenu sile
izbacio na ulicu. Takvo ponašanje MK Group, kao i nekih prethodnih
rukovodećih struktura Internationala CG, nateralo nas je da pokrenemo sudske
sporove. U toku su sporovi kod Opštinskog suda u Raški i Vrhovnog suda u
Beogradu.
Tokom 2005. tadašnje rukovodstvo Internationala CG,
"pravnog naslednika Generalexporta" (vodi se spor), 31.
oktobra je dalo nalog svim stanarima da se u roku od osam dana isele na sneg.
Za sve protekle godine stanovanja stanari nisu dobijali inače obavezne
ugovore o zakupu, već su usmenom odlukom direktora dobijali ključeve od stana.
Zaposleni su plaćali režije za dobijene stanove i omogućavali poslodavcu da mu budu
na raspolaganju 24 h dnevno, jer je priroda posla tako zahtevala. Posle tog
prvog i naglog pritiska da se svi stanari isele, bilo je očigledno
da se tadašnjem rukovodstvu mnogo žurilo.
To rukovodstvo je na proleće sledeće
godine smenjeno odlukom Vlade Srbije, a postavljeno je novo, koje je prihvatilo
inicijativu radnika i sindikata, i prosledilo zahtev upravnom odboru i skupštini
kompanije o pravu preče kupovine tih stanova. UO i skupština su doneli odluku o pravu
preče kupovine uz obrazloženje da se radi o rešavanju socijalnog statusa velikog broja porodica, i
takve odluke su prosleđene Agenciji za privatizaciju. Uz ove odluke i zahtev, Agenciji je predat i
nalaz-procena vrednosti predmetnih nekretnina urađen u Gradskom zavodu
za veštačenje Grada Beograda.
Posle više od godinu dana i obimne prepiske, Agencija za
privatizaciju je donela negativno rešenje na zahtev, uz obrazloženje
da se umanjuje vrednost prodajne imovine, da bi zatim umanjila prodajnu cenu
imovine za 50 odsto i raskomadala deo imovine. Postoje i indicije da je sa
novim vlasnikom ugovoreno da će se cena umanjiti za još 50 odsto, ako
svi objekti dobiju "četiri zvezdice", ali ako je to tako onda i to
mora da bude sastavni deo kupoprodajnog ugovora.
Birajte način za izbacivanje
Učešće ovih stambenih objekata u ukupnoj površini "predmeta prodaje"
je 6,5 odsto, a prodajna cena ukupne površine od 53.647,90 kvm posle drugog
kruga je 22.904.876,58 evra, što govori da je prodajna cena većinskog
poslovnog prostora 426,94 evra/kvm, a procenjena vrednost Gradskog
zavoda za veštačenje Beograda stambenog prostora 680 evra/kvm, koju smo mi
stanari bili spremni da platimo pre nego što su objekti prodati i da na taj način
rešimo naš egzistencijalni problem. MK Group je 29. maja 2010. radila procenu
vrednosti istih stanova, i tadašnja cena je bila 300 evra/kvm.
Godine 2009. MK kupuje objekte na Kopaoniku, pa i
te stambene objekte u kojima živimo mi radnici, od kojih većina
vodi sudske sporove. Budući kupac je od Agencije obavešten o sporovima koji se
vode za stambene objekte, pa je zbog toga i u kupoprodajnom ugovoru budući
kupac obavezan "da ne menja namenu stanova obeleženih kao zgrade sa stanovima identifikovane pod brojem... koje koriste
sadašnji korisnici u roku od tri godine u kontinuitetu, počevši od dana ispunjenja..." Datum
potpisivanja kupoprodajnog ugovora je 1. jun 2009, a prve godine MK
je na silu izbacio stanare iz 14 stanova, iako je, kako je gore navedeno, sve
pod sudskim sporom.
Od tada počinju problemi stanara, na
koje se vrši kontinuirani pritisak da se isele, da potpišu ugovore u kojima je čak
preciziran i zakup stambenog prostora u iznosu od pet evra/kvm (zamolili smo MK
da nas ne uslovljavaju ugovorom o zakupu, jer nam potpisom ugovora mnogo slabe
poziciju u sudskom sporu, što je u početku
bilo dogovoreno, ali je kasnije ta reč pogažena),
da se presele u drugi stan, i sve to uz pretnje da će
biti raspoređeni na lošija radna mesta, da će im smanjiti platu, da će ostati bez posla, da će nas izbaciti
na ovaj ili onaj način itd.
MK se obratila i Opštini
Raška sa zahtevom da nas stanare isele. Opština je donela rešenje kojim
se taj zahtev odbija.
Kulminaciju pritisaka doživljavamo 19. novembra 2009. kad se pretnje da ćemo
biti na silu izbačeni i ostvaruju. Uz podršku privatnog obezbeđenja
i uz klasičnu primenu sile, obija se dvanaest stanova, tako da radnici ostaju
van objekata i uz upotrebu sile im se ne dozvoljava ulazak u stanove. Onemogućava
im se normalno funkcionisanje i život, ne mogu da dođu ni do
svojih osnovnih ličnih stvari (garderobe, sredstava za higijenu itd.)
Cilj ostvaren, ljudi više nema
U tim trenucima je veoma malo nedostajalo da dođe
do većih ekscesa i povreda, jer su oštećeni
stanari pokušali sami da reše novonastali problem, ali su se ipak obratili policiji i
tražili zaštitu od klasične primene sile i kršenja Ustava, dok su sudski sporovi u toku i dok se ne okončaju.
Na našu žalost, nismo imali punu podršku lokalne policije, o čemu smo
obavestili regionalni MUP u Kraljevu. Posebno nas je uznemirio slučaj
pronalaska prave bombe u kesi sa lutkama u hodniku jedne od zgrada. Na sreću,
pronašle su ih žene koje su čistile hodnik, a da
su ih našla deca, cela ova priča bi po nas stanare,
a i većinu običnih ljudi imala sasvim drugi, i ne više bitan tok, dok bi za MK
to bio samo jedan detalj u ostvarivanju njihovog cilja. Takav slučaj je takođe
prijavljen policiji i policija je bila na licu mesta. Međutim, tužilac iz Kraljeva Majda Rakić smatrala je da
nasilnom provalom u stanove nije povređen
zakon, da ne postoji primena sile, da nema osnova da reaguje policija i spreči provale u stanove i da ne postoji osnov za krivične prijave odgovornim iz MK !? (A
čak je i Ustavom zagarantovana nepovredivost stana!).
Posle ovih dešavanja, sud je doneo privremenu meru u
korist stanara, ali nijedna do danas nije praktično sprovedena! Tako
je MK ostvario svoj cilj, jer stanarima nije omogućeno
da se vrate u posed stanova dok se ne okončaju sudski sporovi.
Stanari, radnici, građani Srbije nisu zaštićeni
od samovlašća i pitaju se da li postoji način da budu zaštićeni.
Ovo je bila neravnopravna borba, jer u ovakvim uslovima drugačiji
ishod nije ni mogao biti. A MK je pokazao svoje pravo lice i bez imalo
morala i ljudskosti nastavio da i dalje vrši pritiske i iseljava stanare, jer
im je ponašanje pojedinih državnih institucija dalo legitimitet i omogućilo takvo ponašanje.
U potpisu 22 ugroženih stanara
U nadi je spas
Stanari se nadaju da se
možda i Kompanija MK okrene u pozitivnom pravcu i dobrim gestom u vezi
sa stanovima podrži izjavu predsednika Tadića i "pomogne Srbiju". Ovaj korak bi praktično ostavio u životu 50-60 porodica. Stanari predlažu da MK ove stanove
proda njima, stanarima, po dvostruko višoj ceni od veštačene, koju su oni dobili 29. maja 2010. i koja iznosi 300
evra/kvm. Tako MK ne bi bila na gubitku, stanari bi ostvarili svoja
prava i ostali u stanovima i izbegli bi se sudski troškovi.
Loše ide na loše
Stanje na Kopaoniku nije
sjajno, imali smo jednu od najneuspešnijih zimskih sezona, a ovakav trend se
preneo i na letnju sezonu. Veliki broj zaposlenih je po veoma lošim uslovima
uzeo otpremninu i otišao u najvećem broju slučajeva na ulicu (prosečna otpremnina vredi koliko 1-2 kvm prodajne cene MK nekretnine na
Kopaoniku). Tako je MK rešila svoj problem prebacivši ga na državu.
Ne interesuje ih
Postoje indicije da je MK
prvi ulaz u spornom stambenom objektu već prodao, pa sad pod
izgovorom renoviranja, dodatno vrši pritisak da se stanari iz tog ulaza isele,
jer ih država za prethodne radnje
nije sankcionisala. U toku
avgusta u ovom ulazu od ukupno 12 stanova, pod pritiskom je iseljeno 10, a iz
preostala dva stanari su izbačeni na silu, na pisani
nalog predsednika UO Nikole Avrama. Pri
tom, sud jedini ima ovlašćenje da daje ovakve naloge!
Očigledno je da MK postepeno i uz ucene i primenu sile čisti jedan po jedan deo objekta, što traje već više od godinu dana, i da će se završiti ne kad sud donese presudu, već kad MK iseli sve stanare iz svih objekata. Na ovakvo ponašanje MK,
u par navrata reagovao je i sindikat i tražio zaštitu prava stanara, definisanih kupoprodajnim Ugovorom.
Izjave zvaničnika iz MK da njih ne interesuje šta je njima država prodala (da li je to ukradeno ili sporno), već da je to njihovo, govori da će oni učiniti sve da ostvare svoj cilj bez obzira na zakon, a da ih niko u tome za
sada ne sprečava.