Beli mantili

Vojno-medicinska akademija na mizernim granama

 

Bedna smrt na visokom nivou

 

Problem sa nedostatkom sredstava za penzije naše zdravstvo rešava - ubijanjem penzionera. U sve to se u međuvremenu uključila i VMA, gde je dovoljno da pacijent provede samo dva dana pa da ga osoblje pošalje prvo u komu, a zatim i u smrt

 

Igor Milanović

 

 

Momčilo Vidaković, rođen 1939. godine, bio je potpuno zdrav čovek sa izuzetkom problema sa kolenima. Tako je bilo do onog trenutka kada je otišao da izleči kolena na VMA.

Čuvši da je jedan od naših najboljih stručnjaka za lečenje kolena dr Zoran Popović sa VMA, Momčilo se obratio njemu. Prvo je doktor ordinirao terapiju injekcijama koje po komadu koštaju 100 evra, i to po tri injekcije za svako koleno, odnosno ukupno 600 evra. Kako nije bilo poboljšanja, Momčila su 24. novembra 2008. stavili na listu čekanja za operaciju.

Posle više urgencija porodice, nesrećni čovek je na VMA konačno primljen 6. jula 2011. "Kamo lepe sreće da ga nikad nisu ni pozvali", jadikuje danas njegova supruga Božidarka i dodaje: "Takav užas od nekada elitne VMA nisam očekivala ni u snu".

Pre odlaska na zakazanu operaciju Momčilo je morao da se podvrgne različitim ispitivanjima na kojima je utvrđeno da je, s izuzetkom kolena - potpuno zdrav. Već sledećeg dana po prijemu na odeljenje na 9. spratu, "Ortopedija jedan", pacijent je otežano komunicirao sa okolinom. Njegova supruga je zatim razgovarala sa odeljenskim lekarom dr Barjaktarevićem i dobila uveravanja da na VMA vode računa o svojim pacijentima.

Božidarka je, međutim, od pacijenata koji su delili sobu sa Momčilom čula da je on dva puta zaredom pao u toaletu. Verovatno iz tog razloga ordinirani su mu sedativi, kako bi bio onemogućen da ustaje iz kreveta!?

Da je tako nešto zaista posredi, pokazuje i činjenica da je istovremeno, znači već drugog dana po prijemu na odeljenje, sa Momčilovog kreveta uklonjena šipka koja slabo pokretnim bolesnicima pomaže da se okreću i ustaju.

Nekih pet dana po prijemu dr Barjaktarević Božidarki saopštava da je stanje njenog muža loše, da je pulmolog nezadovoljan i da zato neće biti operacije. Međutim, nekih nedelju dana kasnije, odnosno 12 dana po Momčilovom dolasku na VMA, dr Popović saopštava da će operacija biti obavljena za dan ili dva, što potvrđuje i dr Barjaktarević.

Do operacije, međutim, ne dolazi ni tada već se deset dana čeka na pregled skenerom koji je tražio pulmolog. Kako ni tim rezultatom0 pulmolog nije bio zadovoljan urađena je bronhoskopija pod totalnom anestezijom. Od tada Momčilo skoro da više nije dolazio svesti.

Ponovo biva zakazana, pa u poslednjem momentu otkazana operacija kolena. Dr Popović tvrdi da zdravstveno stanje pacijenta ne dozvoljava operativni zahvat, a Momčilova žena Božidarka traži samo da joj muža vrate u svesno stanje u kome je i došao na VMA, da zaleče dekubitise koje je u međuvremenu dobio i da ga otpuste.

Ubrzo Momčila sa Ortopedije prebacuju na Urgentno odeljenje, a dr Barjaktarević Božidarki kaže da je to sve zbog povreda glave zadobijenih padom na početku boravka na VMA. Dr Popović, međutim, tvrdi da je Momčilo na Urgentno prebačen zbog pluća, a dežurni lekar na tom odeljenju tvrdi da je u pitanju tumor, dok sobni lekar dr Spasić objašnjava da je u pitanju - embolija pluća!? Novi sobni lekar dr Obradović nekoliko dana kasnije veruje, međutim, da je u pitanju sepsa i da je dobar znak to što je Momčilo na trenutak došao svesti.

Na Božidarkino pitanje od kada njen muž ima sepsu Obradović odgovara "od pre nekoliko dana", dok za emboliju veruje da još nije stigla do tog stepena i da se najverovatnije radi o vodi u plućima. "U svakom slučaju, još čekamo nalaz", kaže ovaj lekar kao da se ne radi o hitnom slučaju, već o običnoj prehladi.

Konačno stiže očekivani nalaz iz koga doktor Obradović zaključuje da se radi i o emboliji i o sepsi i da sada znaju šta treba da se radi. Svega nekoliko dana kasnije Momčilo - umire.

Momčilo Vidaković je potpuno zdrav otišao na skoro rutinsku operaciju kolena na nekada eminentnu VMA. Do operacije nikada nije došlo, ali i pored toga je pacijent umro od samog boravka u ovoj bolnici.

Da nije išao po uputu već kao privatni pacijent, Momčilo bi i danas bio živ.