Na licu mesta
Lebane i Valjevo: kako građane prevesti žedne
preko vode
Liptanje vode nasuvo
Dok veći deo grada zbog
kvara na vodovodnoj mreži nema vode, pojedini podrumi liče
na ribnjake
Dragana Radosavljević
U malenoj nerazvijenoj opštini
Lebane na jugu Srbije već skoro mesec dana stanovnici žive
bez osnovnih bioloških uslova - bez vode. Zbog
smanjenog kapaciteta reke Šumanke, iz
koje se Lebane snabdeva vodom, žitelji ove
opštine su prinuđeni da se snalaze tako što vodu crpe iz
bunara crkvenog dvorišta.
Nesposobno rukovodstvo opštinske
vlasti, na čelu sa predsednikom opštine, ljudi
su iz Demokratske stranke, G17 plus i SPO, DSS-NS i
SPS. Gledaju samo svoje lične interese, šteta koju čine drugim članovima
zajednice je ogromna, a posledice ove drame su vidljive.
Predsednik opštine Mića
Stanković, član DS-a, potpredsednik Zoran Ilić, član SPO-a, Nenad
Zagorac, član DSS-a, bledi su likovi megalomanskog hoda po
kvazidemokratskoj svakodnevnici, sve više se povode
za devizom "otmi, zgrabi, prevari, slaži".
Sve do njihovog dolaska na vlast, Lebane je imalo zdravu pijaću vodu, imalo je
gradski bazen za kupanje, pre Niša, Leskovca
i mnogih drugih gradova. Danas Lebane nema ni vode za piće.
Stoji čvrsto obećanje, koje se proteže
već 10 godina, da će se stanje u Lebanu promeniti, da će biti regulisan problem
sa vodom, da će grad da se snabde istom iz obližnjeg
naselja Ključ, 10 km od Lebana, da će napraviti predbranu, jer sadašnja
reka nema dovoljno kapaciteta. Prave se razni projekti, kupuju se cevi, dolaze
pare iz državnog budžeta,
ali vode nema. Ovo je čist javašluk i nemar
koji će prouzrokovati elementarnu nepogodu. Nova školska
godina ne sme da počne, jer preti ozbiljna zaraza. Rečno korito poznate reke
Jablanice presušilo je i sve više
podseća na močvaru u kojoj se mogu videti samo gmizavci i reptili.
I dok Lebane pati zbog nestašice
vode, prijavljene havarije na glavnom vodu se ne saniraju ni nakon podnesenih
prijava. Dešava se, dok veći deo grada nema
vode, da zbog kvara na vodovodnoj mreži pojedini
podrumi liče na ribnjake. Kako kaže jedan meštanin:
"Ne znam da li da se radujem ili da plačem kada dođe voda, ili da razvijem
biznis i počnem u podrumu da čuvam klenove i mrene. Štetu
sam prijavio pre mesec dana i oni su verovatno ugrađenim sonarom u nosu ustanovili
da se kvar nalazi na mojoj šahti, iako
se ona nalazi nekih 50-ak metara niže. Ništa
još uvek nisu preduzeli."
Zanimljivo je da dosta meštana
Lebana priča istu priču, pojavljuju se misteriozne rupe oko glavnog voda koje
se nikada ne saniraju, zato što je
tarifa usluga saniranja štete na
glavnom vodu bezobrazno visoka, pa se ljudi odlučuju da angažuju
privatnike koji za nižu cenu otklone kvar, ali veoma
često i prilikom saniranja stvore novi problem. Kada ljudi prijave kvar na
glavnom vodu i pokušaju da reše
problem, upadnu u vrzino kolo administrativnih manipulacija. Vodovod prebacuje
odgovornost ili na lokalnu samoupravu ili na privatnike, a ovi obrnuto. Rupe
zjape, a voda koje u Lebanu nema, curi li curi iz tih rupa!
Kriza pijaće vode potresla je ovih dana i Valjevo,
bar tako tvrdi tamošnji gradonačelnik Zoran
Jakovljević, koji je svojevremeno diplomirao u rekordnom vremenu sa samo 30
godina starosti. U stvari, vode u Valjevu ima i više nego što treba, ali je
gradonačelniku zafalilo para za neke lične poslove, pa bi da opravda
investiciju od 70 miliona evra koliko košta brana Stubo-Rovni na koritu
koje već svojim imenom Sušica
obećava da će Valjevčani ubuduće imati dovoljno pijaće vode.
Gradonačelnik Jakovljević je diplomirao na
konstruktivnom smeru Građevinskog fakulteta u Beogradu, Odsek za betonske
konstrukcije, pa bi kao takav trebalo da zna koliko betona može
da se ukrade iz mamutske konstrukcije brane teške
sedamdeset miliona, pa još evra.
Zato on ovih dana svoje sugrađane ubeđuje da su
kapaciteti lokalnog vodovoda nedovoljni, iako se prosečno troši 160 litara vode
u sekundi, a istovremeno proizvodi čak 400 litara u sekundi. Gde nestaje
razlika znaju samo gradonačelnik i njegov nezajažljivi
džep.
Hoće li neko uopšte
preuzeti odgovornost na sebe? A kolovođe ovog vrzinog kola su, gle čuda, uvek u
pravu i ni za šta nisu krivi. Apel ovog naroda je očajnički! Zato ovo mora da
zna ministar Oliver Dulić, koji tako ponosno daje oduška
svom hvalisanju o ekologiji, a zapravo je neinformisan u kakvom đubrištu
i smetlištu živi
Srbija. Srbija nije samo beogradski pašaluk,
ali ako ovako nastavi zaista će to i postati, ili je uopšte
neće ni biti.
Kako je moguće ubeđivati
sugrađane da su kapaciteti lokalnog vodovoda nedovoljni, iako se prosečno troši
160 litara vode u sekundi, a istovremeno proizvodi čak 400 litara u sekundi.
Kakve veze ima ta razlika sa gradonačelnikovim džepom?