Krici i odjeci
Aleksinac
Veleobrt velemajstora
pljačkaške tranzicije
Pravom lopovskom
akrobacijom demokratskh mešetara, svojevremeno je jedna zdrava i profitabilna
firma, aleksinački Fahop, doslovno poklonjena smederevskom Sartidu,
a kasnije i jednoj slovenačkoj firmi. Novi vlasnici su je založili za bankarske
kredite od kojih su napravili svoje firme, račun nekadašnjeg Fahopa je u
blokadi par godina, a radnici koji nas u tekstu koji sledi na sve to podsećaju
- sede kući
...
Mada se grupa radnika aleksinačkog preduzeća Alpos
(bivši Fahop) obraćala svim relevantnim državnim institucijama, a
posebno odeljenju MUP-a za privredni kriminal, do današnjeg dana nikom nije
palo na pamet da istraži kako je ta pre privatizacije uspešna i profitabilna
firma protivzakonito menjala vlasnike (osnivače), sve dok nije potpuno prešla u
ruke jedne slovenačke firme na koju su preneta sva prava. Ovo je samo jedan od
bezbroj primera kako su lažne demokrate doslovno opljačkale Srbiju i njene
najvitalnije industrijske resurse za dobru proviziju predale stranim
kompanijama u ruke. Najmorbidnije je to što se bivši Fahop i dalje
nalazi u Srbiji i što novi vlasnici bivše vlasnike (male akcionare)
iskorišćavaju kao najjeftiniju radnu snagu u Evropi.
Reagovalo je jedino javno tužilaštvo u Nišu informacijom
da je toku pretkrivični postupak po prijavi koju je sindikat Alpos DOO
Aleksinac podneo 26. maja 2010. godine.
A sve je počelo ovako...
Najpre je Fahop Aleksinac postao deo Sartida
Smederevo, prenosom osnivačkih prava. Prava istina je ustvari da je realni
osnivač bio Rudarsko industrijski kombinat Aleksinac, o čemu postoje valjani
sudski zapisi!
No, proglašenjem
stečaja nad preduzećem Sartid, nije obelodanjen stečaj nad preduzećem Fahop,
koje je poslovalo sa dobitkom, ali se na žalost deklarisalo delom stečajne
imovine Sartida Smederevo.
Nakon proglašenja
stečaja nad Sartidom, Fahop nastavlja da radi sa neopterećenim
tekućim računom sve do momenta političke odluke da bude prodat kao deo stečajne
mase, a da pri tome ne postoji nikakva pravno valjana dokumentacija koja
potvrđuje tu činjenicu.
Odlukom stečajnog upravnika Sartida Branislava
Ignjatovića (uz logističku podršku Nemanje Kolesara!) preduzeće Fahop
je ušlo u postupak privatizacije i prodato je po ad hoc ceni - formalno
kalkulisanoj od strane (u srpskoj tranziciji zloglasnog) Ekonomskog instituta
Beograd na iznos od 2.000.000 evra, a po metodologiji prinosnog potencijala
koja je primenjena sa veoma sumnjivim (u to vreme veoma netačnim) ulaznim
vrednostima!
Ovaj elaborat o proceni vrednosti je verovatno pravno
dostupan (arhive Ekonomskog instituta Beograd, Trgovinskog suda Beograd,
stečajnog veća Sartida, pravne službe Fahopa, bivšeg direktora Fahopa
Zorana Milosavljevića, koji, gle čuda, posle prodaje Fahopa
postaje stečajni upravnik za region Niš, itd...)
Inače, prodaja preduzeća je izvršena po oglasu
objavljenom u dnevnom listu Politika u broju koji je izdat u dane
vikenda (čak tri dana aktuelnosti oglasa!), a na objavljeni oglas (formalno
slabo dostupan) kao jedini interesent za kupovinu javlja se preduzeće Metalex
Beograd i kupuje Fahop po ugovoru o prenosu osnivačkih prava.
Odmah zatim, ugovorom od 22. juna 2003. godine Metalex
Beograd je preneo svoja osnivačka prava u Fahopu Aleksinac na slovenačko
preduzeće Alpos DD Šentjur, uz obavezu poštovanja kupoprodajnog ugovora.
Posle preuzimanja Fahopa od strane slovenačkog Alposa
počinju ulaganja po kupoprodajnom ugovoru. Doterana je navodno "nova
linija" za proizvodnju cevi sa pratećim mašinama, čija je vrednost po
računima čak 2.700.000 evra, a njena stvarna vrednost je negde oko 160.000
evra! Navodno je ta "nova linija" od oktobra 2004. godine pa do
današnjeg dana proizvela negde oko 1.000 tona cevi (njen procenjeni kapacitet
bi trebalo da bude od 20.000-25.000 tona godišnje!), što je smešno malo za tako
"novu liniju".
Kako je mogla takva linija sa prenaduvanom vrednošću od
2.700.000 evra da pređe granicu, a da carinska služba nije reagovala?
Sa uvozom navodno "nove linije" iz pedesetih
godina prošlog veka povećana je vrednost preduzeća na 30.000.000 eura, i ono
dobija novo ime Alpos DOO Aleksinac za koje plaća matičnoj firmi mesečno
za licencu korišćenja imena Alpos i ujedno počinje hipotekarno
prezaduživanje...
Najpre kredit u vrednosti od 3.000.000 evra koji je Metalex
Beograd uzeo otplaćuje Alpos DOO (bivši Fahop) od juna do oktobra
2006. godine, a kasnije odlukom direktora matičnog preduzeća Alpos DD
Šentjur Mirjana Bevca to je potraživanje otpisano.
Pored 3.000.000
evra direktor Janez Jenšterle podiže kredit kod Hypo banke u iznosu
od 4.000.000 evra i prenosi ih Metalexu Beograd!
Tako od jednog preduzeća Alpos DOO (bivši Fahop)
Aleksinac prerasta u više njih:
- Alpos
alatnica,
- Alpos metalne konstrukcije,
- Alpos nekretnine
Janez Jenšterle, koji je u to vreme bio odgovorno lice za
Alpos DOO Aleksinac osniva svoja preduzeća i stv0ara sumnjive
finansijske obaveze:
- Slo consulting Beograd m.br. 20109459 i
- Alpos trading Beograd m.br. 20017074.
U međuvremenu Alpos DD Šentjur za kredit koji je
podigao kod Hypo banke Beograd daje u zalogu Alpos DOO Aleksinac
prenosom svojih stopostotnh osnivačkih prava!
Odmah zatim, Hypo banka Beograd 4. januara 2011.
godine pokreće stečajni postupak nad Alpos DOO Aleksinac.
Tekući račun Alpos DOO Aleksinac u blokadi je još
od 10. marta 2010. godine i još nije deblokiran iako navodno postoji dogovor
između banaka poverioca da se deblokira i omogući normalan rad ovom preduzeću.
Inače, zbog neplaćenih računa ovom preduzeću je u više
navrata isključena struja i voda. Radnici su bili dva puta po 45 dana na
plaćenom odsustvu u 2010. godini, a u 2011. godini jedanput 45 dana, od jula
2011. godine nisu primili ni jednu platu, sede kući bez ikakvog rešenja (za
godišnji odmor ili plaćeno odsustvo) dok se navodno ne stvore uslovi da se
"pokrene proizvodnja".
Radnici Alposa (bivšeg Fahopa)