Finansije
Spasavaj se ko može: država vara narod, banke varaju državu, građani sebe
zavaravaju
Žute pare za crne dane
Vraća se vreme kada je bilo
najsigurnije novac držati u slamaricama i kada su razbojnici radije pljačkali
piljarnice nego banke u kojima nije bilo para. Politikom "otmi sve što
možeš" država je na ivicu finansijskog ambisa dovela i najveći broj
domaćih banaka, koje, da bi preživele, sada sitno kraduckaju od samih građana i
privrede. U predizbornom periodu koji je pred nama, doći će do još dubljeg
zahvatanja para iz džepova običnog naroda, jer su finansijske institucije u EU
procenile da je dalje kreditiranje Srbije isuviše rizično
Milan Malenović
Ponekad je dovoljna jedna trivijalnost, pa da se dospe do
značajnih otkrića. Isak Njutn je zaspao ispod drveta i kada mu je na glavu pala
jabuka, otkrio je zakon zemljine teže, bez koga nam danas ne bi bile jasne
mnoge pojave u prirodi.
Tako je, nedavno, i jedan zaposleni Beograđanin otišao do
najbliže ekspoziture Rajfajzen banke u kojoj ima račun, zahtevajući da mu novac
sa računa prebace na platnu karticu.
Ali ubrzo će, nakon što je otišao u kupovinu, shvatiti da
mu je kreditna kartica još uvek pod blokadom! Ponovo je otišao do banke,
misleći da je u pitanju neki propust, a službenik, koga sigurno sa razlogom
drže zatvorenim u naročito "skrojenom" staklenom kavezu, reče mu da
će "transfer biti knjižen tek sledećeg dana", drsko dodajući kako to
ionako nije njegov novac, već novac "Vize"?!
Isprovocirana ovakvim bahatim ponašanjem, žrtva je otišla
do operatera banke da iz protesta ugasi račun, i tu, na zaprepašćujući način,
saznaje istinu o "radu" domaćih banka...
Službenik banke je diskretno priznao da se transferi
novca više ne knjiže istog dana kada su izvršeni, već prvog narednog radnog
dana! "Tako rade i ostale banke", potvrdio je.
Razlog za to je da na računima banaka realno više nema
para, pa su se direktori vratili sistemu rada iz onih vremena koja danas
nazivamo teškima: sa isplatama se čeka dok ne legnu pare od uplata, a to može
da potraje.
Da nije samo Rajfajzen banka u krizi, već najveći deo
domaćeg bankarstva, potvrdio je službenik Findomestik banke rečima: "Kada
bi komitenti znali kakva pustoš vlada na našim računima, odavno bi pobegli
glavom bez obzira!"
Sa druge strane, postoje izveštaji poslovanja banaka koje
je uradila Narodna banka Srbije, a po kojima su, do poslednjeg tromesečja 2011.
godine, banke u Srbiji poslovale sa ukupnim dobitkom od 25,1 milijardu dinara!
Tu se izdvaja banka Inteza koja je pre oporezivanja ostvarila prihod od 7,8
milijardi dinara. Istovremeno je grupacija Intesa Sanpaolo iz Italije,
koja je većinski vlasnik domaće Inteza banke, svojoj ispostavi u Srbiji
uplatila dodatnih 130 miliona evra na ime uvećanja njenog kapitala.
Ako nema povećanja investicija u Srbiji, kao što nema,
zašto je bilo potrebno dodatnih 13 milijardi dinara na već ostvareni profit od
7,8 milijardi?
I sama Rajfajzen banka je u prošloj godini ostvarila
prihod od 4,3 milijarde, pa se postavlja pitanje zbog čega sitnom krađom od
klijenata, preko odlaganja transfera, ona mora da namiče potrebnu
gotovinu?
Odgovor, kao i obično, leži u ponašanju ovdašnjih
vlasti...
Micanje i namicanje
Primarni problem nastao je kada su gotovo presušili
fiskalni prihodi iz kojih se puni srpski budžet, a odakle se plaćaju državni
rashodi. Domaće tržište je u komatoznom stanju, privreda posluje sa gubicima, a
ni narod više nema para za veće kupovine, pa se tako smanjuje i prihod od
PDV-a.
Nasuprot tome, na red dolaze redovne isplate iz budžeta
za plate službenika, Vojske, policije, tako isto i za penzije, zatim za isplate
raznih oblika socijalne i druge pomoći kako stanovništvu, tako isto i
privredi...
Da bi u takvim uslovima sastavila kraj sa krajem država
mora povremeno da posegne i za depozitima banaka, koje tako na kratko ostaju
bez neophodne gotovine za rad sa klijentima, pa one onda pribegavaju namicanju
para kroz odlaganje isplata dok ne pristignu uplate.
U vremenu kada se svakodnevno očekuje raspisivanje
parlamentarnih izbora, republička vlast sebi ne može da dozvoli luksuz da kasne
uplate budžetskim korisnicima, tako da sve češće i sve dublje zahvata iz
novčanih rezervi deponovanih kod Narodne banke.
Istovremeno, koliko mora da nahrani gladni narod, država
još više oseća obavezu da namiri i potrebe svojih tajkuna, a to je sve teže u
vremenima kao što su ova...
Da "žutu vlast" manje interesuje legalno
popunjavanje budžeta od proste krađe, pokazuje i izveštaj Sindikata Poreske
uprave Srbije - JOS od 21. decembra 2011. godine. Prema podacima iz ovog
izveštaja, u 2012. godini planirano je otpuštanje 1.200 zaposlenih iz Poreske
uprave!
Razlog za ovaj egzodus poreznika jeste navodna potreba za
štednjom. Problem je u tome što ti isti, za otpuštanje viđeni službenici, u
stvari treba da pune republički budžet, te je tako vidljiva želja vlasti u
predizbornom tesnacu da se dodvori najvećim poreskim dužnicima (čitaj -
tajkunima) najavom da će biti smanjen fiskalni pritisak na njih. A tajkuni će
već naći načina da se za taj gest oduže - para uvek željnim vlastodršcima.
Dok otpušta one koji po prirodi posla pune budžet, vlast
se radi pridobijanja novih birača i održavanja lažnog mira sprema da u
administraciju primi dodatne ljude, koji isti taj budžet prazne. Po izveštaju
JOS-a, u ovoj godini će biti zaposleno još najmanje 2.500 službenika, od toga
najviše u policiji, jer neko treba i da se pobrine da ne dođe do izlaska
opljačkanih građana na ulice!
Nedavno je sindikat policije organizovao proteste ispred
sedišta republičke vlade, sa zahtevom da se zaposlenima u MUP-u povećaju plate.
Iz resornog ministarstva je sindikalcima odmah stigao odgovor - da za tako
nešto u ovogodišnjem budžetu nema para. Odakle, onda, pare za zapošljavanje
novih radnika, kada ni za sadašnje nema novca?
Rešenje je nađeno u udaranju novih, nezakonitih nameta onim
najbogatijima, kojima je zauzvrat obećano da će posle izborne pobede onih koje
finansiraju, dobiti dodatne olakšice preko grbače ionako od gladi umrtvljenog
naroda.
Hrvatska pomoć srpskoj
raboti
Slučaj donacije hrvatskog tajkuna Ivice Todorića u visini od 50 miliona
evra za račun vojvođanskog odbora Demokratske stranke, govori takođe o
"funkciji" srpskih banaka. Naime, transakcija je obavljena dobrim
delom preko Tesla banke, hrvatske ispostave Razvojne banke Vojvodine. Na
doznaci je, međutim, pisalo da je taj novac "pozajmica", s tim što
postoji poseban aneks ugovora po kome je kredit bespovratan, ako posle izbora,
vladajuće stranke u Vojvodini omoguće zajmodavcima određene povlastice!
Istovetan scenario sprema se i za domaće tajkune, ako
neko od njih, tragom Miodraga Kostića Koleta, odluči da pomogne sadašnju vlast.
Iz Tesla banke je deo Todorićevih para uplaćen Razvojnoj
banci Vojvodine, a veći deo je preko opskurnih računa stigao u centralu
Demokratske stranke u Vojvodini.
I pored ove širokogrude donacije, tvrdi naš izvor, vlast
je ispraznila račune ne samo Fonda za kapitalna ulaganja već i svih ostalih
fondova kojima upravlja Izvršno veće Vojvodine, a Razvojna banka je toliko
očerupana da je odavno ispunila uslove da joj NBS uvede privremene mere.
Ovako prikupljena sredstva su zatim delom upotrebljena da
bi se u predvečerje predizborne kampanje finansirao pokrajinski budžet, a jedan
deo su Bojan Pajtić i njegovi saborci stavili u svoj džep. No, najveći deo,
prema tumačenju relevantnog izvora, oko 40 miliona evra, ostavljen je za
izbore.
Međutim, pomenuta suma će samo malim delom da se koristi
u predizbornoj kampanji, daleko više je ostavljeno za vreme posle izbora.
Kako tvrdi visoki funkcioner Fonda i bliski saradnik
Bojana Pajtića, demokratama je jasno da će u Vojvodini doživeti debakl na
izborima i da tu malo šta može da promeni čak i skupa predizborna kampanja.
Novac se, zato, čuva za dan posle izbora, kada će biti upotrebljen za kupovinu
poslanika iz drugih stranaka, kako bi se obezbedila nova skupštinska većina.
Slično se radi i u ostatku Srbije, gde se ne samo DS već
i neki drugi, sprema da sprovede skromnu kampanju, a da najveći deo
pripremljenog novca ostave za kasniju kupovinu glasova poslanika izabranih na
tuđim listama. Zašto bi stranke ulagale u neizvesnu proizvodnju, kada je
komotnije kupiti već gotov proizvod?
Ovakvo postupanje najvažnijih igrača na izbornoj sceni
Srbije dovelo je do toga da su dosadašnji značajni finansijeri stranaka, domaći
tajkuni, zbog neizvesnosti kojoj političkoj opciji će na kraju da se prikloni
onaj kome daju pare, odlučili da malo pritegnu slavinu.
Slamarica, srpska uzdanica!
Slučaj odbeglog Danka Đunića je povod za zaključak da ni
tajkuni više nisu bezrezervno spremni da podrže ni sadašnju, ali ni neku buduću
vlast. Ovaj bezobzirni pljačkaš srpske imovine oduvek je važio za lakmus papir
zdravstvenog stanja svakog režima u kome je službovao.
Đunić se prvo, posle šesnaestogodišnje vladavine, povukao
sa čela Sportskog društva Partizan, a kasnije se povukao i iz kluba Privrednik.
Na kraju se imovinski razdelio sa svojim dugogodišnjim saborcem Aleksandrom
Vlahovićem i u međuvremenu emigrirao preko okeana da tamo sačeka rasplet
događaja u Srbiji!
Po Đunićevom odlasku, u pomenutom klubu Privrednik,
koji za godišnju članarinu od "samo" 100.000 evra okuplja krem
srpskih tajkuna, došlo je do previranja i raspada. Aktuelni predsednik kluba
Branislav Grujić smatra da članstvo treba otvoreno, ali i finansijski da podrži
neke stranke iz sadašnje vlasti (sam Grujić svoju podršku daje Mlađanu Dinkiću
i Demokratskoj stranci, mada nije jasno kojoj bi se tačno opciji podeljenih
žutih priklonio), dok veliki broj članova misli isto kao i Đunić: da je
najpametnije sve posmatrati iz prikrajka i sa bezbedne udaljenosti.
Iz svega ovoga proizilazi da je vlast, lišena većeg dela
dosadašnjih prihoda, morala da stavi bankama "nož pod grlo".
Funkcioneri domaćih finansijskih instituta, koji imaju podosta i političkog i
kriminalnog putera na glavi, morali su da poslušaju naređenja iz stranačkih centrala
i novac nas, komintenata, "investiraju" u projekte za koje je od
početka bilo jasno da su neprofitabilni za sve, osim za stranačku vrhušku kojoj
preko komplikovane mreže računa povezanih subjekata na kraju pare i stižu.
Ove "investicije" se zatim i dalje knjiže kao
imovina banke, pa se na kraju prikaže kako je banka ostvarila zaradu, iako je
ona (zarada) samo knjigovodstvena, ali ne i realna stavka. Pošto komplikovana
bilansna papirologija ne zamenjuje realni novac, banke su prinuđene da svoje
mušterije varaju tako što odugovlače sa transakcijama.
Zato ne treba niko da se ljuti na sitnog službenika banke
koji nešto nije na vreme proknjižio. Ne treba se čuditi ni ako na vreme na
račun ne legnu plate ili penzije, bez obzira na to što matična preduzeća ili
PIO fond imaju dovoljno para za isplatu. Jednostavno, banka preko koje ide
uplata, u tom trenutku tim parama mora "da zapuši" neku drugu rupu,
jer je svoje pare morala da poveri onima koje joj je preporučila vlast!
Ovakav razvoj događaja jeste pravi razlog zašto je Inteza
banka i pored ostvarenog prihoda od skoro osam milijardi dinara, dobila od
svoje matične kuće dodatnu finansijsku injekciju od preko dvanaest milijardi i
to samo da bi mogla da servisira sopstveno tekuće poslovanje. Rajfajzen i mnoge
druge banke ne da nisu dobile dodatna sredstva iz inostranstva, već su i ono
što im je preživelo posle državnog pustošenja sklonile na sigurno. Kako banke
neće moći još dugo da izdrže ovu igru, građanima Srbije bi najpametnije bilo da
svoj novac drže tamo gde je i najsigurniji - u slamaricama.
Banke, bolesni kockari
Država,
i pored toga što je evidentno da banke pare imaju samo na papiru, ali ne i na
računima, ne odustaje od pritisaka na njih da investiraju u srpsku privredu,
odnosno da novac i dalje poklanjaju stranačkim elitama.
"...Mi
smo u nekoliko navrata govorili da domaće banke imaju i devizna i dinarska
sredstva u značajnoj meri. Ono što nedostaje jeste veća kreditna aktivnost,
raspoloživost tih sredstava za finansiranje privrede, u smislu da banke još
nedovoljno hrabro nastupaju na ovom tržištu i u situaciji kad je recesija, ne
odobravaju dovoljno kredita", naveo je krajem decembra 2011. guverner
Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
On
je tada izjavio i da će pristup izvorima sredstava, posebno sa međunarodnog
tržišta, biti otežan u 2012. godini, imajući u vidu da je u EU doneta odluka o
podizanju nivoa kapitalne adekvatnosti banaka, što one mogu postići bilo da
podignu nivo kapitala, bilo da smanje rizične aktive.
"...Smanjivanje
takozvane rizične aktive zapravo podrazumeva da se novi krediti ne odobravaju.
To je jedna objektivna opasnost, jer u skupu tih novih kredita jesu i krediti
koje matične banke iz inostranstva mogu da odobre svojim bankama-kćerkama u
zemljama poput Srbije. Drugim rečima, to može da ima uticaja i na raspoloživost
finansiranja matičnih banaka prema bankama u Srbiji", dodao je guverner
NBS.
Prevedeno
na srpski, ova Šoškićeva izjava znači da domaće banke gotovo da više ne mogu da
računaju na finansijsku pomoć svojih matičnih kuća iz inostranstva, ali da su
istovremeno "pozvane" da uprkos tome
što im država malo para ostavi na računima, sve prokockaju kroz
investicije koje se u EU tretiraju kao - visokorizične?!
Koliko koštaju agencije za uživanje?
Ukupna
dobit svih banaka u Srbiji na kraju trećeg tromesečja 2011. iznosila je 25,1
milijardu dinara. Ako bi se ovaj rezultat projektovao na godišnji nivo,
proizašlo bi da su banke prošle godine zaradile nešto manje od milijardu evra.
Nasuprot
ovoj svoti stoji jedan potpuno nerazuman način izvlačenja novca iz ionako
usahlog budžeta i to u gotovo istovetnoj visini.
Srbija
je svetski rekorder po broju raznoraznih vladinih agencija (najpoznatija je ona
za praćenje pomorskog saobraćaja, iako Srbija nema more).
Prema
proceni predsednika Unije poslodavaca Nebojše Atanackovića, za finansiranje
rada preko 130 vladinih agencija (po izveštaju Rodoljuba Šabića) godišnje se iz
budžeta izdvoji više od 820 miliona evra!
To
znači da skoro celokupnu zaradu poslovnih banaka u Srbiji, Vlada proćerda udomljujući
decu, rođake i švalerke svojih funkcionera i drugih "zaslužnih
građana". Od njih se, zatim, uzima danak za finansiranje stranačkog rada.
Poređenja
radi: Nemačka ima 6, Slovačka 8, a Hrvatska 40 vladinih agencija.
Pranje para u mutnoj vodi
Inventivnost
vlastodržaca je gotovo bezgranična kada je u pitanju pranje državnih para koje
se na kraju sliju u njihove privatne džepove.
U
leto 2010. godine procurela je u javnost informacija da je JP Vodovod iz
Prokuplja angažovalo privatno preduzeće Solvent Point iz Beograda da od
građana naplaćuje stare dugove za vodu. Posle objavljivanja ove vesti,
predsednik opštine Milan Arsović javno je obećao da će od direktora Vodovoda
Radoslava Milenkovića zatražiti objašnjenje za ovakav postupak i na tome se
stalo.
U
međuvremenu je Solvent Point nastavio da uteruje dug za račun države.
Njihov novi poslodavac je - Poreska uprava. Kako nam je javilo više čitalaca iz
Zrenjanina, oni su od pomenutog preduzeća dobili opomenu da izmire svoja
dugovanja prema fiskusu.
Kakva
je to država koja otpušta 1.200 poreznika da bi naplatu poreza poverila jednoj
privatnoj firmi?
Prema
rečima Miloša Karana, direktora naplate u Solvent Pointu, a koje je 17.
februara 2011. preneo beogradski Kurir, agencija od naplaćene sume uzima
proviziju u rasponu od 10 do čak 90 odsto!
Solvent
Point,
prema podacima Agencije za privredne registre, ima tri vlasnika: Gorana Muftića
(22,50 odsto), koji je i direktor, Pavla Vlajčića (22.50 odsto) i Mirka Holbusa
(55 odsto). U 2010. godini preduzeće je ostvarilo prihod od 5,098 miliona
dinara i napravilo gubitak od 2.544.000 dinara. U to vreme je ono zapošljavalo
samo tri radnika!
Potpuno
je nejasno zašto se država u naplati svojih milionskih potraživanja oslanja na
preduzeće registrovano tek 2. juna 2009. godine, sa osnivačkim kapitalom od
nekih 8.000 evra. O razlozima za ova mutna davanja mogao bi jedino nešto da
kaže direktor Muftić.