Nastavak pisma
prijatelju Milovanu Brkiæu od Željka Maksimoviæa Make
General zeèjeg srca
Naizgled dobroæudnog izgleda, Milan Obradoviæ, paranoik, bio je važna karika mnogih misterija devedesetih godina, kako u
skrivanju tragova, tako i u uništavanju tela do smrti muèenih i prebijanih ljudi u koaliciji sa surèinsko - zemunskim klanom
.....
Obradoviæ je vešto usmeravao istrage u pogrešnom pravcu, istièuæi magareæe uši vrhu
tadašnjeg MUP-a krajem
devedesetih. Kao labilna liènost,
psihièki oboleva sa vidljivim
znacima paranoje, priviðajuæi svoje žrtve.
Mnogo od njegovih bivših kolega
iz tog perioda, spremno je da svedoèi o paranoikovoj "profesionalnosti". Svakako,
to se neæe dogoditi dok je ovako
turbulentno i neizvesno stanje u MUP-u.
Sluèaj Obradoviæ biæe
relevantan na relaciji Spasojeviæ - Kotobanja, kao i dešifrovanje mnogih enigmi i misterija. Oèigledno je da je sve vreme bilo prisutno izvrgavanje
ruglu pravde i svih pravnih kodeksa, jer je Spasojeviæ bio i islednik i izvršni organ, koji surovo lomi ruke, zakopava ljude u zemlju,
a neke bi ostavio isprebijane, fizièki unakažene,
na ulici u blizini hotela Jugoslavija koji su, navodno, ispali iz autobusa. Da
ironija bude veæa, to je
zvanièni izveštaj tadašnjeg
sramnog MUP-a.
Paranoik Obradoviæ je, zvanièno, bio oko pedeset dana u zatvoru zbog maltretiranja i
fizièkog terora nad ljudima iz
takozvane, nepostojeæe Makine
grupe. Tada je doživeo lakši srèani
udar, jer se uplašio da æe se pojaviti nešto što ne
zastareva i sigurno ga oèekuje,
pitanje je dana. Meðutim, sreæa mu se osmehnula, jer ga je zbog navedenog kriviènog dela unutra odveo tada aktuelni ministar Dragan Joèiæ kome je
paranoik u periodu pre nego što
je postao ministar policije, pronašao da je bio dve godine pod uslovnom kaznom zbog sluèaja "trafika" iz perioda studentskih dana.
Bivši ministar je paranoiku poslao poruku da zaèepi i tako ga uæutkao.
Poslednji pokušaj i šansa
da se dokopa Željka
Maksimoviæa bila je relativno skorijeg
datuma, kada je zahvaljujuæi
zabludi i "vezi" Spasojeviæevog klana koji su planirali da prate vremešnog gospodina u Brazilu, èiju su adresu imali (živeo je kod supruge i bio je prijavljen na toj
adresi). Sa njom je dolazio i u Beograd.
Gospodina su
pratili preko veza sa šefom BIA, Saše Vukadinoviæa, kao i preko više informativnih službi. Bilo im je poznato na kojim se destinacijama gospodin
kretao od 2009. godine do kraja 2010. Tako kreæe mnoštvo
fotografija i video snimaka. Naravno to nije dovelo do krajnjeg cilja i
pronalaska Željka Maksimoviæa, jer njegova jedina destinacija, okruženje i društvo su krokodili i nosorozi koji ga asociraju na one zbog
kojih tako živi dok se ne susretne pred
licem pravde, i dok se ne utvrdi šta kome pripada za ponižavanje, kompromitaciju ljudi i prevaru državnih
institucija.
Na žalost, sramno tužilaštvo je
dozvolilo da izjave pojedinih, zaštiæenih
svedoka krvavih ruku, budu uvaženi,
a sa druge strane je ignorisalo izjave svedoka iz zemunsko - surèinskog klana, navodeæi da je Ciga rekao kada je slikar Dragan Maleševiæ Tapi ugušen u MUP-u: "Ko ga je.., ja æu to završiti."
Željko Maksimoviæ je otkrio specijalnost Spasojeviæeve grupe i surèinskog klana krajem 2001. godine i poèetkom 2002. godine: instaliranje "bubica" oko
garaže nove, neuseljene kuæe u ulici Vajara Ðoke Jovanoviæa broj 6 na Dedinju. Ova grupa je još uvek bila u korelaciji i imala je tada moderni prislušni centar. Bez obzira na navedena saznanja, nije obraæao pažnju
na prljave rabote, jer je znao da su sami sebi dovoljni.
Ukoliko bude postojala
želja za rasvetljavanjem
misterija, Paranoiku ne bi pomoglo pa da ima i dva života galapagoskih kornjaèa!
Onog momenta kada
mu odu "uzdanice" i moæni zaštitnici,
trebalo bi pravno da odgovara po zasluzi. Obzirom da je labilna liènost, zahtevaæe da bude zaštiæeni
svedok, jer je to najunosniji status u transformaciji sudstva.
Vreme koje je
nastupilo biæe sudbonosno kako za Obradoviæa, tako i za Jovanoviæa, mnoge enigme i rebusi, koji su godinama nerešeni, trebalo bi da budu razrešeni, sve što je bilo prikriveno i pripisivano osobama za koje nikada
niko nije èuo, niti mogao da pomisli da
budu inicijatori i snaga takvih gnusnih zala.
Puno pozdrava,
Željko Maksimoviæ