(P)likovi

Zašto je Nikola Petrovi�, direktor "Elektromreže Srbije" postao ključna tačka oslonca novom srpskom tiraninu

Vučićev Piter Klemenca?

Nikola Petrovi� se pokazao kao uspešni konsiljero Aleksandra Vučića, poput Pitera Klemence, konsiljera Don Vite Korelonea. To i ne čudi, pošto je Petrovi� mutirana, tvrdi Nikolin bivši saradnik Predrag Popovi�, glavni urednik dnevnika Pravda. Ovaj tekst ponavljamo, jer su ga distributeri povukli iz prodaje, dodajući nove detalje iz biografije ovog čoveka koji satire Srbiju, a pokušao je da zabrani štampanje Magazina Tabloid, i uhapsi glavnog urednika Milovana Brkića.

Predrag Popovi�

Svi tragovi laži, prevara i kriminala režima Aleksandra Vučića vuku prema Nikoli Petroviću. Kao pravi vladar iz senke, Petrovi� je najzaslužniji za to što Srbija danas liči na srednjovekovni azijski kalifat, na privatnu državu u kojoj večno traje vanredno stanje, gde se društvo nalazi u stanju kolektivne hipnoze, bez snage i volje da se suprotstavi diktaturi.

Dok Vuči� tragi-komičnim medijskim manipulacijama zamajava građane, Petrovi� upravlja državom. On kontroliše finansijski krvotok Srbije, kadrira u svim institucijama, vrši pritisak na opozicione lidere i nepodobne novinare, progoni tajkune i određuje kome od njih sleduje koliki deo ratnog plena. Za sada, odlično mu ide. Na štetu Srbije.

Nikola Petrovi� je presudno uticao na Vučićevu političku i ličnu transformaciju. On mu je objasnio da je biznis važniji od politike, pare od istine, prostitutke od supruga, hedonizam od morala...Odgurnuo ga je od Šešelja i to pravo u naručje Stanku Subotiću Canetu. Podjario je Vučićevu patologiju i preformatirao ga u tiranina. Naravno, ne bi uspeo da Vuči� i ranije nije imao sklonost ka tome.

Simbioza tih primeraka pohlepe i nesreće nastala je pre desetak godina, kad su se, kao komšije u zgradi u „Ju biznis centru", zbližili, sprijateljili i okumili. Bez političkog pedigrea i sumnjivog biznis-porekla, ali s naglašenom ambicijom da se promoviše u svemoćnog tajkuna, Petrovi� je lako i brzo osvojio Vučićevo poverenje. Iako nije bio član Srpske radikalne stranke, postao je najuticajniji član neformalnog Vučićevog kabineta u kome je njegova - Petrovićeva - re� vredela više od Šešeljeve.

Kad je Vuči� odlučio da pokrene „Pravdu", svoje privatne dnevne novine, u pomo� je priskočio kum Nikola. Pored toga što je, po zvaničnom procentu učešća u osnivačkom ulogu, bio beznačajni suvlasnik, na njegovo insistiranje generalni distributer „Pravde" postala je „Futura plus", firma Stanka Subotića. Tako je nastalo prvo partnerstvo Vučića i Subotića. Podstaknuti zajedničkim interesima, obojica su zaboravili na stare sukobe. Suboti� je bio samo zainteresovan da nađe političkog komintenta koji će mu, kad se steknu uslovi, omogućiti da se ratosilja tužbe za šverc duvana.

Kao što je poznato, čim je Vuči� došao na vlast, sud je doneo oslobađajuću presudu. Nije poznata cena koju je Suboti� platio, ali postoje svedoci - Vladimir Cvijan, Nenad Milanovi�, Elena Boži� Talijan i drugi - koji znaju koliko puta su Vučiću iz Ženeve i Podgorice stizali koferi s parama. No, presuda je pravosnažna, Suboti� je slobodan, a Nikola Petrovi� se pokazao kao uspešniji lobista nego Vladimir Popovi� Beba. To i ne čudi, pošto je Petrovi� mutirana, modernija i opasnija verzija virusa kojim je Popovi� pre petnaestak godina trovao Srbiju.

Ambicije i načini delovanja su im, u suštini, isti. Iako je formacijski bio na beznačajnoj funkciji šefa vladinog Biroa za komunikacije s medijima, Popovi� je manipulisao sa Đinđićem, uvlačio ga u sporne odnose s kontroverznim biznismenima iz Surčina i Zemuna, zloupotrebljavao je pozajmljenu premijerovu mo�, stvarao neprijatelje i zloupotrebljavao medije u obračunima s ličnim protivnicima. Epilog je poznat. Kao Popovi� u Đinđićevoj, i Petrovi� je dugo bio skriven u dubokoj Vučićevoj senci.

Oktroisani direktor EMS-a

Dolaskom naprednjačkog kartela na vlast dobio je vrlo značajnu funkciju vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća „Elektromreže Srbije". Opozicija i retki slobodni mediji nisu pridavali važnost ni činjenici da i Petrovićevo imenovanje na to mesto predstavlja sukob interesa, pošto je on suvlasnik privatne kompanije koja se bavi, između ostalog, trgovinom električnom energijom. Naravno, Vučićev Beba nije se zadržao na tome. Kao što je Đinđićev original napravio spisak državnih preduzeća pogodnih za privatizaciju, tako je Petrovi� priredio listu tajkuna pogodnih za ucene.

Sa dozvolom zvaničnog diktatora, bogatašima je nudio nagodbe koje ne mogu da se odbiju. Kad je „Tabloid" objavio informaciju o pritisku na Gorana Perčevića, direktora „Interkomerca", Petrovi� je, naravno preko „Informera" optužio „mafijaške medije da vode hajku" na njega. Samo nije naglasio da je to citat njegovog dvojnika Bebu Popovića, koji se na isti način branio od istine, ali u istom stilu je pozvao Perčevića da ga, ako je to tačno, prijavi policiji. Policiji, koju kontroliše Nikola Petrovi�, mimo Nebojše Stefanovića. Perčevi�, bez želje da opet beži u inostranstvo, nije imao druge, morao je da laže da nije platio deset miliona reketa.

Petrovićev obračun sa zdravim razumom nedavno je dobio novi zamah. Posle neuspešnog pokušaja da, zabranom rada štamparije „Grafoprodukt", ukine „Tabloid", Vučićev vladar iz senke opet je udario preko „Informera". Kako tvrde izvori iz nezvaničnog naprednjačkog biltena, lično je Petrovi� naredio svom drugaru Draganu J. Vučićeviću da na naslovnoj strani napadne štampariju koja se usudila da sarađuje s „Tabloidom".

Po istom receptu koji je Beba Popovi� primenjivao šireći mrak u medijima za vreme Đinđića, Petrovi� iznosi najprljavije laži kako bi prikrio svoju ulogu u aktuelnoj diktaturi. Zloupotrebom medija pod strogom kontrolom, policije i pravosuđa, Vučićeva „devojka za sve" koristi tuđu mo� da bi ostvario lične ambicije, a one se ponekad, i to sve češće, ne podudaraju s interesima vođe.

Zoran Đinđi� je imao poverenja u Bebu Popovića, prepuštao mu je da donosi najozbiljnije i najosetljivije državničke odluke, vodio ga je sa sobom i na hedonističke hepeninge i na radne sastanke. Aleksandar Vuči� to radi s Nikolom Petrovićem. Vodio ga je u Moskvu i Peking, prepustio mu je da, kao kum, organizuje misteriozno venčanje, doveo je Cecu da peva na Džonijevom rođendanu, omogućio mu je da razvija vlastite poslovne kombinacije...

Međutim, Vuči� nije mnogo naučio iz Đinđićevog iskustva. Zna se da je Đinđi� povremeno pokušavao da se ratosilja kompromitovanog Bebe, uplašen njegovom željom da napravi paralelni sistem vlasti. Zna Vuči� da to sada njemu iza leđa radi Petrovi�. Zato je nedavno između njih došlo do nekoliko žešćih sukoba.

Prvi sukob, po intenzitetu i značaju mnogo nežniji, dogodio se u vreme poplava u Obrenovcu. Revoltiran Vučićevim postupcima, naročito urlanjem na sednicama Vlade i planom raspodele prikupljenih donacija, Petrovi� mu se vrlo grubo suprotstavio. Pred nekoliko ministara urlao je na premijera i to uz preteće upozorenje da „ne dozvoljava sebi previše, jer zna s kim ima posla". Izgleda da je Petrovi� bio u pravu, Vuči� je pognuo glavu. I rep.

Krajem juna, kad je, na direktan Vučićev zahtev, smenjen kompletan vrh srpske policije, došlo je do nove svađe. Petrovi� je bio izuzetno besan zbog toga što je čistka zahvatila i generala Rodoljuba Milovića. Iako je Vuči� prvo pokušao da spusti loptu i mirno objasni svom svemoćnom kumu da je nemoguće sprovesti promene, najuriti načelnike svih policijskih uprava, a ostaviti samo Milovića, koga je, nekoliko dana pre toga, Darko Šari� označio kao „generala Papaju". Petrovića nije zadovoljilo to objašnjenje, ali njegovo urlanje Vuči� je prekratio opomenom:

- Znam zašto je tebi i tvojim prijateljima stalo da Milovi� ostane na položaju. Znam i šta ste preduzimali meni iza leđa da me sabotirate. E, pa, neće moći. Bez obzira koliko da ste moćni, ti i oni tvoji, od ovog poteza neću odustati ni po koju cenu!

Vuči� nije otkrio ko je i s kojim motivima, bez njegovog znanja, pokušavao da kadrira po Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali zna se da je Rodoljub Milovi�, kao jedan od kreatora „Sablje" i svega što je policija radila pre atentata na Đinđića, bio blizak saradnik Vladimira Bebe Popovića. Uostalom, jednom prilikom je i Đinđi� na sličan način, kao sada Vuči�, tvrdio da policija mora raditi svoj posao i pohapsiti „sav taj šljam", sve koji se bave kriminalom, bilo da se zovu „Čume, Legija, Spasojevi�, Beba..." Ipak, Vuči� i Petrovi� su se izmirili i nastavili da čerupaju što god stignu.

Aleksandar Vuči� je najstrašnije zlo koje je ikada zadesilo Srbiju, ali čak ni on ne zaslužuje saradnike poput Nikole Petrovića. Kad padne s vlasti, a to je neizbežna sudbina, svakog demokratskog vladara a kamoli tiranina, Vuči� će morati da odgovara i za sve što sada, sa ili bez njegovog znanja i odobrenja, sprovodi Petrovi�.

Ako je Dragan J. Vučićevi�, glavni urednik „Informera" u pravu kad tvrdi da Vuči� „ima muda" (a on to, valjda, zna), vreme je da ih diktator i pokaže. Da se obračuna s „mangupima iz svojih redova". Dok ne bude kasno.

Šatorski zabavlja�

Nikola Petrovi� je rođen 1974. godine. Otac, Piroćanac koji se oženio bogatom Francuskinjom, uspešan trgovac ribom i povrćem, omogućio mu je život u blagostanju. Legenda kaže da je Nikola, zvani Džoni Cicija, jo� kao tinejdžer vozio najskuplja kola, oblačio samo firmirana odela, provodio se u elitnim letovalištima. Uz moćnog tatu, Nikola je razvijao i vlastiti biznis. Pored učešća u nekim brokerskim firmama, navodno je postao suvlasnik kompanije „Eko group energy", koja se bavi proizvodnjom i trgovinom struje, a od pre nekoliko godina, pomognuta kreditom Erste banke od pet miliona evra, pokrenula je projekte korišćenja obnovljivih izvora energije. U tom biznisu ostvario je saradnju s kolegama Vojinom Lazarevićem i Vukom Hamovićem, a postoje spekulacije da Petrovi� samo upravlja njihovim kapitalom.

Trenutno na funkciji direktora „Elektromreže Srbije", Petrovi� figurira za budućeg šefa celog EPS-a. Ako dođe do privatizacije EPS-a, a doći će, Petrovi� će imati potpunu kontrolu nad tim procesom, tako da neće biti iznenađenje kad novi vlasnici državnog giganta postanu upravo kumovi Lazarevi� i Hamovi�. Inače, i Vuči� ističe oduševljenje Petrovićevim uspesima na rukovodećem mestu u EMS-u, koji ostvaruje ogromnu dobit. Istovremeno dok EPS seče struju i sudski progoni građane koji duguju više od 10.000 dinara, direktor Petrovi� je svojim saradnicima ustupio na raspolaganje 26 limuzina i to 365 dana godišnje, sve sa šoferima. Sve o trošku građana.

U zvaničnoj biografiji, Petrovi� se predstavlja kao „dobrotvor i učesnik više humanitarnih akcija". S njegovim humanizmom najbolje su upoznati novinari „Pravde", koje je oštetio za, prosečno, šest plata, ukupno oko 70.000 evra. Ljubitelj je skupih satova i jeftinih devojaka. Uživa u vinu, mirisu tompusa i kreiranju intriga.

Nikola je oženjen, ima dvoje dece. Supruga Maja je ugledni beogradski psiholog, čiji radovi na temu „stabilnost moderne porodice" uveseljavaju Kaju i druge nestašne lepotice sa splavova i ispod svadbarskih šatora.

A 1. Prebija suprugu

Gospođa Maja Petrovi� je nesrećna žena. Suprug Nikola je često prebije na mrtvo ime. Pogotovu kada se nakljuka stereoida.O tome postoje i zvanični dokumenti. On je i svog komšiju i kuma Aleksandra Vučića naučio da bije svoje žene. Doduše, Vuči� i svoje momke dobro izmlati u vreme seksualnih orgija.

A 2. Pljačka kao lud

Ministarka saobraćaja i građevine i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlovi�, očitala je lekciju, direktoru EMS Nikoli Petroviću, koji je pokušao da kadrira i u njenom Ministarstvu.

- Nemoj više nikad da mi se obrati�, i kad me vidi� pravi se da me ne vidi�, saopštila mu je ministarka.

Besan zbog ovog događaja Petrovi� je otrčao kod Vučića i tražio da mu da dozvolu da smeni "lopove" u EPS-u. Vučiću nije bilo jasno šta Petrovi� hoće, ali bolećiv, kao i uvek na njegove zahteve dao mu je zeleno svetlo.

Preko veze u BIA, Petrovi� je pribavio SMS prepisku i listinge direktora EPS-a svi koji su se makar jednom čuli sa Mihajlovićevom od kada više nije ministarka energetike, ili su sa njom razmenili prijateljsku poruku, odmah su počišćeni, a na njihovo mesto dovedeni su ljudi za koje Petrovi� smatra da su mu odani.

Nikola Petrovi� je visoki funkcioner Srpske napredne stranke, ali i kum je i sa liderom SNS Aleksandrom Vučićem. On lično smatra da svi ministri i poslanici koje je stranka imenovala moraju da se pokoravaju njegovoj volji.

Kada Nikola prolazi hodnicima stranačkih prostorija, SNS-ove starlete pokušavaju da mu se dopadnu, a smrtnici se sklanjaju u stranu, jer Nikola je, kažu, opasan i agresivan.

Njegovo oružje su agresivnost i novac, koga ne može da kupi Nikola mu se agresivno sveti.

- Tog čoveka nema gde ga nema. Od energetike, gasa, do poljoprivrede svuda je razvio biznis i pustio korenje - priča se u Srpskoj naprednoj stranci.

Da glasine nisu neosnovane govore i saznanja Tabloida da je Petrovi� uspešno namestio poslove sa Kinezima bez tendera.

Kineska firma Huave, će Srbiji bez tendera prodati brojila. Ovaj dogovor sa Kinezima Nikola Petrovi� je postigao na poslednjem samitu sa Kinezima koji se ticao železnice. Izgleda da Kineze nije samo železnica zanimala, ali i da će Nikola uzeti proviziju iz posla sa brojilima. Petrovi� se kasnije Vučiću pravdao da teneder nije morao da se održi jer sa Kinom imamo strateški sporazum. Ovakvu argumentaciju Vuči� je prihvatio.(O ovom Petrovićevom biznisu sa brojilima objavili smo tekst u prošlom broju, autora Vuka Stani�).

Sa druge strane Nikola Petrovi�, Vučiću nije morao da objašnjava razloge zbog kojih se redovno viđa sa Vojinom Lazarevićem.

Zapravo Vuči� ga verovatno nije ni pitao da to objasni.

Petrovi� je ovog biznismena izgleda dobro izreketirao.

S obzirom na to šta su sve naprednjaci godinama pričali za Vojina Lazarevića takvo postupanje se može smatrati političkom sramotom.

Prema ranijem istraživanju Tabloida, Petrovi� posluje preko firme "Pegassun Limited" sa Devičanskih ostrva, posredstvom koje ima vlasništvo u tri domaće firme koje se bave proizvodnjom električne energije iz hidro potencijala, a čiju proizvodnju država subvencioniše.

Firme u kojima Petrovi� ima vlasništvo su: "Ekoenergo grup", "Jabukovnik" i "Mini hidro investment" u njihovom kapitalu nalazi se više mini hidro elektrana od kojih nekoliko na reci Vlasini. Ministarka energetike Zorana Mihajlovi� je u septembru 2012. pustila u rad mini hidroelektranu na Vlasini, u naselju Donje Gare. Kadrovi SPS tada su tvrdili da je suvlasnik te hidro elektrane Nikola Petrovi�, direktor EMS, jer je njegova Ekoenergo grupa uložila četiri miliona evra u tu elektranu. Dugo vremena ta firma je bila i zvanični vlasnik firmi "Jabukovik" i "Mini hidro investment" Ovo je, čini se, samo deo Nikolinih poslova koji svoj biznis agresivno širi u sve sfere srpske privrede.

Na više sastanaka održanih u vrhu Srpske napredne stranke, Nikola Petrovi� je bio najveći zagovornik borbe protiv magazina Tabloid.

Nikola Petrovi� je poput Krasa u Rimskom senatu, u više navrata agresivno izjavio: "Moramo ugasiti Tabloid!".

Osim ovih javnih istupa znamo i da se Petrovi� raspitivao i da li je moguće sa distributerima napraviti dogovor da za novac povuku Tabloid sa kioska pre vremena. Što su pojedini distributeri rado i činili. Za novac.

A 3. Za kuma i za stranku...

Magazinu Tabloid dostavljena su zadokumentovana nastojanja Nikole Petrovića da reketira biznismene. Bezbednosne službe raspolažu sa 27 obrađenih Petrovićevih aktivnosti. On bi nenajavljeno posetio biznismene i stavio im na sto fakturu, zahtevajući da se milionska suma uplati na njegov inostrani račun. Nekima je saopštavao da je to za Vođu, drugima za SNS, a nekima ništa nije objašnjavao, pozivajući se na smenjenog generala MUP-a Srbije koji će im, ako ne plate, ''jebati sve po spisku i da nikada neće izaći iz zatvora''. Beleške, iz razumljivih razloga, ne objavljujemo...

GLOSA

Prilikom nedavne posete Aleksandra Vučića Italiji, sa njim je bio i Nikola Petrovi�, kako bi sa Italijanima ugovorio poslove i za svoje firme oko izgradnje mini-hidroelektrana.

GLOSA

Što je Petrovi� više napredovao u pljački, to mu je kosa sve više opadala. Zgrožen ovom činjenicom, platio je presađivanje kose. Nešto se primilo, nešto nije...