Uz Vučićev nedemokratski, kriminalni i autokratski režim, stali su svi najvažniji predstavnici takozvanog nevladinog sektora u Srbiji. Izdajnici su prepoznali u njemu impresivan izdajnički potencijal, pa se tako rodila i ova perverzna ljubav na prvi pogled. Tako je ratni huškač iz devedesetih, mali potrčko Šešeljev koga su se gnušali svi oni koji mu se danas klanjaju (Sonja Liht, Ivan Vejvoda, Sonja Biserko, Nataša Kandić i mnogi drugi), počeo da ostvaruje veleizdajnički projekat o kome su oni mogli samo da sanjaju. On se njima dopao, a i on je sebi postao važniji od kako ga podržavaju u štetočinskim poslovima koje obavlja.
Njegov bivši kandidat za ministra spoljnih poslova Ivan Vejvoda (koji nije prošao zbog oštre ruske reakcije na njegovu moguću kandidaturu) kao potpredsednik nemačke ispostave američkog Maršalovog fonda, već nekoliko godina je direktor fonda za sprovođenje programa Sjedinjenih Američkih Država pod imenom Balkan Trust for Democracy (Balkanski fond za demokratiju), i koji je finansiran direktno iz budžeta američke državne agencije USAID. Osnovna delatnost organizacije Balkan Trust for Democracy sa sedištem u Beogradu je rad na izgradnji takozvane Republike Kosovo, pomaganje kod pisanja projekata i finansiranje rada albanskih nevladinih organizacija.
Još preciznije rečeno, kancelarija organizacije Balkan Trust for Democracy u Beogradu je pravi američki operativni centar sa budžetom od preko 50 miliona američkih dolara, zadužen da javno finansira celokupan albanski nevladin sektor u lažnoj državi Kosovo, sa ciljem podrške jačanju albanskih institucija. Neki od projekata koje finansira takozvani Balkanski fond za demokratiju su i „Podrška završetku procesa nadgledane nezavisnosti Kosova" koji sprovodi Kosovski institut za političko istraživanje i razvoj, a zatim su tu i Kosovski demokratski institut, Kosovska inicijativa za stabilnost, Internjuz Kosova, Omladinska inicijativa za ljudska prava Kosova, Kosovska fondacija za građansko društvo, Kosovski Omladinski Savet, odnosno, sveukupno u poslednjih tri godine je finansirano preko 30 projekata i albanskih nevladinih organizacija, a reč je o budžetima vrednim više desetina miliona američkih dolara kojima albanske organizacije i projekte izgradnje nezavisnog Kosova, iz Beograda finansira i koordinira Ivan Vejvoda i Balkanski fond za demokratiju.
Ivan Vejvoda je inače bio i savetnik premijerima Zoranu Đinđiću i Zoranu Živkoviću, kao i dugogodišnji direktor Soroševog Fonda za otvoreno društvo u Srbiji, a danas je unapređen i angažovan u fondaciji The German Marshall Fund of the United States koja je i osnovala Balkanski fond za demokratiju, gde radi kao potpredsednik odeljenja za Programe fondacije, paralelno koordinirajući rad beogradske kancelarije.
Balkan Trust for Democracy, odnosno, Balkanski fond za demokratiju je organizacija osnovana 2003. godine sa početnim budžetom od 25 miliona američkih dolara od strane tri organizacije poznate po bliskim vezama sa CIA i drugim obaveštajnim službama, zbog čega su i zabranjene u nekim zemljama, a to su USAID, The German Marshall Fund of the United States i Charles Stewart Mott Foundation.
Zašto je baš u Beogradu smeštena ova organizacija a ne u Prištini ili drugde na Kosovu, nije teško pogoditi. Oko ovakvih "institucija" koje finansira USAID, uvek idu i pripadajuće grupe obaveštajnih službi SAD. Srbiji i Beogradu kao glavnom gradu, i na takav način se stavlja do znanja da je pod protektoratom. Kao provereni službenik američke vlade, a istovremeno, sa dobrim diplomatskim "pedigreom" u Srbiji, Vejvoda je bio idealan za ovaj posao.
Takođe, Ivan Vejvoda je mnogima ostao upamćen kada je u oktobru 2011. godine, na neprimeren način prekinuo govor Aleksandra Konuzina, ondašnjeg ambasadora Ruske federacije u Srbiji (koji je u jednom momentu, rezigniran ovdašnjim zapadnim slugama rekao, "ima li ovde Srba?"). Nakon Vejvodinog prekida i dobacivanja iz publike da "Rusija štiti Srbiju samo zbog svojih interesa" ovaj stari ruski diplomata napustio Beogradski bezbednosni forum.
O kakvom "kalibru" američkog gmizavca se ovde radi, najbolje govori i njegova izjava povodom Vučićevog velikoalbanskog dijaloga, uoči izgradnje velikoalbanskog autoputa od Niša do Drača. Vejvoda je tada rekao:
"Vučić i Rama su rekli da je dijalog jedini način da se nađe stabilnost, nisu negirali probleme, važno je da se to ne potiskuje, oni su rekli koje su razlike. Gledajući njihov govor tela, svi su izašli sa pozitivnom notom i to je pravac u kom će se ići. Važno je da sve bude na otvorenom".
Vejvodi se veruje u Vašingtonu i Londonu. Kako i ne bi kad se dokazao na njihovim univerzitetima (Saseks u Brajtonu, Makalester koledžu u Minesoti, Smit koledžu u Masačusetsu) gde je pokazao zavidan nivo mržnje prema zemlji iz koje dolazi.
Vučićev novi "duhovni" i politički inspirator, od kako je uspostavio diktaturu u Srbiji je Sonja Liht, žena za koju se može slobodno reći da je "siva eminencija" i "supervizor" spoljne i unutrašnje politike u Srbiji, a za račun vlade SAD i najvažnijih američkih zemalja saveznica na Zapadu. Njena organizacije (Fond za političku izuzetnost), takođe je stavljena u službu svih srpskih neprijatelja, bavi se "preoblikovanjem" političkog mišljenja u Srbiji. Sonja Liht ne propušta da građanima Srbije stavi do znanja da je pitanje nacionalnog dostojanstva i suverenost Srbije, ustvari "politika poraza". A, Srbi su, po njenom mišljenju, poražen narod. Ta i takva Sonja Liht je novi Vučićev politički "guru". Kakav psihopata može biti čovek koji je puzao pred Šešeljem, srpskim nacionalistom, a sad puzi pred Sonjom Liht, američkom promoterkom svega šo je antisrpsko? Kakav karakter ima Sonja Liht kad hvali Vučića kako je "reformator", onog istog Vučića koji je devedesetih pozivao na njeno hapšenje? Kolika je bila cena tog pomirenja i da li je moguće da se američkim dolarima sve može kupiti?
Bivša ljubavnica američkog vojnog atašea i bivša žena jednog visokog policijskog funkcionera, Jelena Milić, takođe hvali Vučića na sva usta. I ona je na čelu nekakvog Centra za evroatlanske studije, a novac, dolare, dobija iz raznih maršalovih fondova i USAID-a i sličnih "bisaga" za plaćanje srpskih veleizdajnika. Vučić drhti od nje, što je pokazao i u jednoj od televizijskih emisija u kojoj se preznajao na svaku njenu rečenicu, govoreći sa njom kao da je u pitanju vaskrsnula egipatska kraljica.
I predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, Sonja Biserko, koju je Vučić "vešao" devedesetih, danas je fascinirana njegovim veleizdajništvom, pa je čak u javnosti tvrdila kako je baš on sposoban da "obuzda Dodika", jer bi u suprotnom Dodik napravio nezavisnu srpsku državu u BiH.
Celokupan nevladin šljam, danas je direktno uključen u rad Vučićeve vlade, a mnogi od njih dobijaju od njega, direktno iz budžeta prilično novca. Da ne bi bilo samo da su dolari u pitanju, ima tu i srpskih dinara, zarađenih mukom ovog naroda, koje Vučić daje domaćim cinkarošima koji rade za strane službe. Pa, kad već, ovih dana, preko svih medija najavljuje potragu za špijunima, nije zgoreg da mu se pomogne: špijuni, veleizdajnici i njima slični u njegovoj su službi. A, i on u njihovoj.