Esej

Akademik prof. dr Kaplan Burović piše o nasleđu staljinizma, torturi i...

O policijskoj preradi

Bez osude staljinizma svoje zemlje, nikome ne priznati pravo stvaranja nikakve partije, pogotovo ne onima koji su do jučer marširali pod zastavom socijalizma i komunizma. Protiv nosioca staljinizma, ako ne učine stvarnu boljševičku autokritiku, treba preduzeti mere kao protiv kuge, jer oni i jesu kuga našeg vremena, pa i mnogo gori od kuge. Staljinistima treba oduzeti i pravo glasanja, kamoli da predstavljaju ma kakvu partiju, vlast, državu.

Piše: Prof. dr Kaplan Burović, akademik

Policijska prerada je oduvek bila prisutna svugde na svetu. Ona je bila i nastavlja da je dvojna: ordinarna i politička.

Ordinarna policijska prerada je klasična, od kad postoji državna organizacija društva. Ona se bavi sa ordinarnim zločincima, svakojakim štetočinama, ubicama, lopovima, proizvođačima i trafikantima nedozvoljenih stvari i proizvoda (oružje, droga), falsifikatorima, nasilnicima, za društvo problematičnim osobama i drugo. Kao takva ona je sasvim pravna i sasvim normalna, moralna, dozvoljena i prihvaćena od društva, pa i oktroisana, legalna, uneta u zakon o pravnom postupku. Iako se ovi delikventi obično hapse na licu mesta, prilikom vršenja zločina, posebno ubice, ima i slučajeva, naročite kod lopova, proizvođača i trafikanata, da se odmah ne hapse, jer im se prethodno vrši policijska prerada, da bi se otkrio pravi, glavni zločinac, nosioc zločina, zatim postrekači, organizatori, snabdevači i saradnici, korisnici.

Ova vrsta policijske prerade je sasvim društvena, ne samo zakonska, legitimna, već i sasvim opravdana i dozvoljena, pa i nužna, u odbrani društva, ustaljenog morala i legitimno oktroisanih zakonskih normi. Ovu vrstu policijske obrade društvo i podržava, bez obzira na karakter režima, jer u njoj ne samo što nema ništa nemoralnog, već je i u službi samog društva. Izuzetak čine samo oni koji su inkriminisani i oni, koji u - vezi sa inkriminisanim - prave nam se kao da su nesvesni o nemoralnom karakteru ordinarnih zločina.

Politička policijska prerada je nešto sasvim drugo, sasvim suprotna od ordinarne u svim pravcima. Nju pre svega imamo samo u policijskim režimima i posebno u monističkim, gde postoji samo jedna partija, ili gde imamo samo jednu osobu na vlast, neograničenog diktatora, nasljednog kralja. Posebno u onim zemljama u kojima je uništena privatna svojima nad sredstvima za proizvodnju i uspostavljena državna svojina. Razume se da ona nije legalna, ne zasniva se na nijednu pravnu, zakonsku normu, do isključivo na tajna, usmena naređenja. Kao takva ona je skroz nemoralna i antipravna, od društva neprihvatljiva, pa i stigmatizovana kao zločin. Zato se i krije od društva, brišu joj se svi tragovi, prividno se obavija u pravne norme i društvu, narodu, prikazuje se kao pravno zasnovana.

Ova policijska prerada ne praktikuje se samo prema osobama neprijateljski nastrojenih prema partiji, ili diktatoru na vlasti. Ona se primjenjuje i nad glavom sasvim odanih ljudi partiji i diktatoru, nad glavom članova partije na vlasti, pa i nad glavom ljudi najbližih diktatoru, onih koji su na sami vrh partije i vlasti. Koliko za primer navodimo Staljina, koji je likvidirao i članove Politbiroa partije, Lava Trockog i druge, pod optužbom da su tobože izdali stvar sovjetske vlasti, socijalizma i komunizma; kao što je i Tito likvidirao svoje kolege iz Politbiroa, Milana Gorkića, Arsa Jovanovića; i posebno Enver Hodža, koji je pod takvom stalinističkom optužbom likvidirao čitav Centralni komitet Komunistčke partije Albanije.

Od jednog policijskog režima, antidruštvene diktature, nisu ugroženi samo obični članovi društva, sasvim nevini, već i sami njeni nosioci, predstavnici te diktature, neretko i sam diktator, koji se svakog momenta može likvidirati i fizički od njegovih najbližih kolega, kao što se desi u Rumuniji Nikolae Čaušeskom.

Vidite kako me Tito stavio u policijsku preradu i mene, koji nisam bio ni najobičniji član nikakve partije, ni grupacije, ali jeste - bio sam autor disidentne poeme Bojana, pa i glavni i odgovorni urednik lista Iskra.

Kao odličan đak XV Beogradske gimnazije, instruiraju profesora francuskog jezika da me zlostavlja, da mi da dvojku. Isto tako i dva druga profesora. Na taj način mislili su da su me ubedili da neću stići ni na maturske ispite, jer ću ponoviti razred, što je Titovoj kliki na vlasti bio i cilj, kako bi me odstranili od daljeg obrazovanja i učinili bezopasnim.

Posle ovoga ubacuju mi jednog mog kolegu iz sedmogodišnje škole da mi ponudi falsifikovanu diplomu čačanske gimnazije.

Falsifikatore tih diploma oni su bili otkrili od vremena, ali ih nisu hapsili. Bez njihovog znanja vlasti su ih iskoristile da preko njih ubacuju falsifikovane diplome ljudima, koje su planirali da uhapse. Za opširnije vidite moju reportažu "Maturska diploma" (Objavljena u mom delu Grlom u grlo, Beograd, 2015.)

Iako mi nije bilo ni na kraj pameti da sam stavljen u policijsku preradu i provokaciju, siguran u sebe da ću se diplomirati (a i tip koji nisam bio sklon kriminalu ma kakvog oblika !), ne samo što sam odbio da kupim diplomu, već sam, tom prilikom, otkrio da me i vlasti provociraju. A provokacije su i zakonom zabranjene, pogotovo provokacije ove vrste.

Ovako su me ove iste vlasti, busajući se u prsa da su narodne, pa i socijalističke, stavile u policijsku preradu i provocirale me i za bekstvo preko granice, pa i za najprljavije stvari, što normalan mozak ne može ni zamisliti, da bi tako opravdali pred narodom moje hapšenje, moje likvidiranje kao književnika i društveno-političke ličnosti.

U Albaniji su jednom Kosovcu učinili ovu političku policijsku preradu: otpustili su ga sa posla, njega i njegovu ženu, a imali su i jedno dete, tek rođeno. Kad je počeo da gladuje, ubace mu svog provokatora da mu kaže gde ima što da se ukrade. Pošto je ukrao dovoljno para i stvari uz pomoć provokatora, uhapsili su ga i rekli da mu za ukradene stvari pripadaju 12 godina zatvora, kao ordinaran uhapšenik, lopov. Da se ne bi kompromitirao kao takav u narodu, predložili su mu da izađe pred sud kao politički uhapšenik, kao član antidržavne organizacije ovog Kaplana, za što će mu dati 12 godina zatvora i sačuvali ženu, da ga redovno poseti u zatvor, da ga čeka i da joj se opet vrati i nastavi njegov porodični život. Zvao se Kadri Aslani. Nije prihvatio njihov predlog. Naprotiv, javno je to izjavio, na moje oči, u koncentracionom logoru osuđenika u Spač - Mirdita.

Skadranin Avdo Derviši, koji je izašao iz partizanskog rata kao oficir i član Komunističke partije Albanije, otrovan je i sahranjen uz najveće počasti, da im ne bi smetao u kriminalnim postupcima protiv mene (bio je oženjen mojom sestrom!) i da bi mi podmetnuli njegov revolver (Sigurno neispravnim metcima!), kojim su imali u planu da me provociraju da ubijem ženu i oboje dece (I provocirali su me za to!), da bi me zatim uhapsili i osudili kao najobičnog ubicu, a ne kao političkog protivnika. Dok sam ja bio u njihovom zatvoru Burelji, mog sina, pošto je odrastao i odslužio vojni rok, ostavili su bez posla i ubacili mu „ljubavnicu", koja je radila u fabrici sapuna. Ova mu je na svaki sastanak donosila na „poklon" po jedan komad sapuna, koji je koštao kao i kutija najjeftinijih cigareta - „Partizani". On je to prodavao i kupovao cigarete. Kad je prodao tog sapuna u vrednosti od sedam (7) dolara, uhapsili su ga, inscenirali mu suđenje za „krađu" i osudili ga kao lopova na sedam (7) godina zatvora.

Ovakvim policijskim preradama i insceniranim sudskim procesima ispunjena je svakodnevna praksa tzv. komunističkih režima, onih koji su se do sada busali u prsa za narodnu vlast, socijalizam i komunizam, koji su nas u ime tog njihovog komunizma i socijalizma proganjali, zlostavljali, hapsili, pa i ubijali - i bez suda; a koji nam se aktuelno busaju u prsa protiv komunizma i socijalizma, praveći se kao da su za nekakvu zapadnu demokratiju. Od tog njihovog prsenja, busanja, od te njihove zaglušujuće antikomunističke propagande, mi, kojima su osedele i otpale kose i zubi po njihovim zatvorima, kojima su oni polomili kosti i razorili porodice, masakrirali decu, ne možemo doći do reči ni da se izjadimo za naše patnje i stradanja, kamoli i da im skinemo maske i optužimo ih za bilo što. A zašto?! Jer se demagogija njihova, sada pod novom zastavom, nastavlja sa starom bezobraznošću.

Otvorite njihove rečnike da vidite i da se uverite, da kod reči policija pišu samo: „1. Izvršni naoružani organ narodne vlasti, u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova, koji ima za dužnost da brani socijalističko društveno uređenje (u Jugoslaviji, u Albaniji i drugde!), da sprečava zločine, da brani sigurnost građana, da otkriva zločin i onoga koji ga izvršio i dr...2. Naoružani organ u buržoaskim i revizionističkim zemljama, koji brani tlačiteljski režim na snazi i postavljene zakone; celokupnost kazneno-pravnih trupa, koje brane interese izrabljivačkih klasa u borbi protiv revolucionarnih i naprednih snaga".

Apsolutno nigde, ni kod glasa policija niti prerada, nema ni pomena o nikakvoj policijskoj preradi, ni o ordinarnoj, kamoli o političkoj. Zašto, ako oni nisu sasvim svesni da je politička prerada ne samo anti-pravna, već i antimoralna, antihumana ?!

Zato, sve one, koji su se bavili političkom policijskom preradom ljudi, treba izvesti pred sud i najoštrije kazniti, ne samo žive, već i mrtve. Iz grobova, gde su sahranjeni, treba da ih iskopamo i izvedemo pred sud, ne za osvetu, već za primer i memento aktuelnim i budućim zločincima šta ih čeka, ako nastave i slede njihov primer. U prvom redu treba da se osudi Staljin, pa Tito i Enver Hodža - tutti quanti, a ne da se njihove fotografije još uvek drže ni po kućama, kamoli i po kancelarijama! Staljinizam treba da se osudi i međunarodnim zakonima. Staljinističke partije treba da se stave van zakona, kao fašističke. A takve imamo ne samo u tzv. Istočnim zemljama, već i u Zapadnim. Maskiranih i nemaskiranih.

Bez osude staljinizma svoje zemlje, nikome ne priznati pravo stvaranja nikakve partije, pogotovo ne onima koji su do jučer marširali pod zastavom socijalizma i komunizma. Protiv nosioca staljinizma, ako ne učine stvarnu boljševičku autokritiku, treba preduzeti mere kao protiv kuge, jer oni i jesu kuga našeg vremena, pa i mnogo gori od kuge. Staljinistima treba oduzeti i pravo glasanja, kamoli da predstavljaju ma kakvu partiju, vlast, državu.

Pri OUN treba da se organizira posebna komisija, koja će istraživati ne samo stvarne biografije onih koji predstavljaju po tzv. Istočnim zemljama partije i vlasti, već i njihovu aktuelnu praksu. Gde god se utvrdi da imamo posla sa staljinistima, tražiti njihovo odstranjivanje, pa im oduzeti i pravo glasa, koje se najobičnijim građanima priznaje.

Istrebimo kugu, dok nas nije istrebila !