Prilozi za srpski nacionalni program

Zoran D. Milojević

Priča oko „unutrašnjeg društvenog dijaloga" o Kosovu i Metohiji je novo iskušenje za srpski narod! Ali, životna snaga naroda se meri količinom iskušenja!

Nekada nam je lek za iskušenja bio poj uz gusle! „Ako te neće gusle, neće te niko"!

A sada smo potpali pod vlast i okupaciju onih koji nas savetuju „da gledamo u budućnost!" „Prošlost se ne može promeniti", ubeđuju nas, a mi smo pre njih znali da je budućnost prošlost na proputovanju kroz sadašnjost!

„Gledanje u budućnost" podrazumeva pravni akt „o normalizaciji odnosa „Kosova i Srbije"! Za moju braću iz Kosovske Mitrovice i mene lično ova formulacija znači priznanje „šiptarskog Kosova" od strane Srbije. Suverena zemlja ne potpisuje „normalizaciju odnosa" sa delom svoje teritorije.

NATO pakt je okupirao Kosovo i Metohiju na isti način kako je Austrougarska okupirala Srbiju 1915.g. i na isti način kako su fašisti okupirali Srbiju 1941.g.

U vreme Velikog rata u Srbiji je bilo snage za iskušenja, pa je podignut Toplički ustanak!

Za vreme Drugog rata Ravnogorski pokret je vodio rat s Nemcima po ugledu na Karađorđa: "Vama grad, a meni gora i drum"!

A danas? Danas srpski narod nema volje ni za obične demonstracije!

BolaniVučić će, uz klimoglavce kao što su Dijete Ivica i Vulin Nejaki, da nastavi pregovore sa okupatorima Kosova i Metohije! A hoće i u EU! Pa, što je Milan Nedić saradnik okupatora, a Bolani, Dijete i Nejaki nisu?!

Ali, da promislimo o „unutrašnjem dijalogu! Šta je cilj dijaloga?

Rešenje za KiM? Koje rešenje? Priznavanje „šiptarskog Kosova", vođenje rata protiv Šiptara i NATO pakta ili nešto treće ili četvrto?

Oko čega treba da vodimo dijalog? Odgovor bi znali kada bi srpski narod imao srpski nacionalni program! U tom programu pisalo bi i rešenje za KiM!

O čemu ćemo se dogovarati? O podeli KiM? O specijalnom statusu manastira SPC? O načinu pomirenja sa Šiptarima?

Srbi i Srbkinje, priča o dijalogu i sam dijalog su „priča o šarenom vrapcu!" Osim priznavanja nezavisnosti, Šiptari neće pristati ni na šta drugo, jer ni na šta drugo ne pristaju Amerikanci, Britanci, Nemci, Francuzi i Vatikan!

Pitanje svih pitanja je: šta je istina o današnjem statusu Kosova i Metohije?

Kosovo i Metohija je pod okupacijom! Ono što je bilo pod Turcima, pa pod Austro-Ugarima, pa Nemcima i Italijanima, sada je pod NATO paktom i državom Vatikan! Bez uvažavanja ove i ovakve činjenice, uzalud nam svaki dijalog! Deo teritorije je okupiran, država i narod su proterani, ostalo je Srba „za pod jednu šljivu"!

Nepriznavanje ove činjenice i ulaženje u dijalog „na osnovu potrebe da se radi na pomirenju Srba i „Albanaca" što bi dovelo do stabilnijeg života Srba na KiM je laž!!!

Ovakva razmišljanja razvodnjavaju srpski priču sa KiM i samo daju pravni i istorijski okvir za početak PRIZNANJA! To već uveliko činimo verbalno! Kosovo je proglasilo nezavisnost!

Koje „Kosovo"? Čije „Kosovo"? Jedina istina je:

Šiptari su proglasili nezavisnost od Srbije na Kosovu i Metohiji, uz svaku podršku NATO-zemalja i države Vatikan!

Najznačajni deo zemlje i naš tamošnji narod žive u uslovima okupacije! Nema povratka proteranih, nema slobode kretanja za Srbe! Za mrtvog Srbina niko ne odgovara!

I to je „realnost"! Zar iz takve „realnosti" treba da gledamo u NATO i EU budućnost?

Ja nudim zaključke dijaloga:

1)Kosovo i Metohija je bila deo Srbije uvek i oduvek! Kad nije bilo Srbije u vreme turske, austro-ugarske, nemačke, italijanske i NATO okupacije na Kosovu i Metohiji, nije ni njega bilo! NATO pakt nije doneo Šiptarima nikakvu slobodu, od KiM želi da napravi državicu kakve su Fidži ili Haiti, i od Šiptara je već napravio korisne idiote, koji misle da imaju sve, a nemaju ništa!

2)Sve što ima materijalnu i duhovnu vrednost na KiM stvorio je srpski narod i država Srbija! Puteve, vodovod, kanalizaciju, bolnice, škole, fudbalske stadione, sve, sve, sve je stvoreno srpskim parama! Šiptari nikada nisu plaćali komunalije ni poreze!

Džamije su nasledili od Turaka, a nekoliko novih su sagradile Saudijska Arabija i Turska, čije zastave se i vijore na tim džamijama!

3)Ako su za ovo stanje na KiM krivi Karađorđevići, lično se prijavljujem da im spalim i Beli Dvor! Ako je za ovo stanje kriv Ravnogorski pokret, lično ću ekshumirati iz groba svoga oca Dragomira i baciti ga u kanalizaciju!

Ali, ako nije kriv, zahtevam da se ime krivca jasno i glasno izgovori! Dok to ne učinimo, uzalud nam „unutrašnji društveni dijalog"!