Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana “Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države” (39)

Bitka oko istog Boga

Branislav Gulan je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja.Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo.Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanja sela i države''.Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije uručena i MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

SRPSKA PRVOSLAVNA CRKVA (SPC) I SRBI U CRNOJ GORI

SPC značajan politički igrač u Crnoj Gori

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je 11. decembra 2020. godine da je Srpska pravoslavna crkva značajan politički igrač u Crnoj Gori koji, kako kaže, radi na ruskim imperijalnim interesima u regionu. Evropa konačno treba da shvati da je region deo Evrope. EU je motor ne samo Evrope, već celog regiona i ona nije organizacija samo za njene članice. Ne treba da na nacionalizam odgovaramo nacionalizmom, već evropeizacijom.

Milo Đukanović je na Forumu "To Be Secure", u organizaciji Atlantskog saveza, u Podgorici, rekao da što je manje prisustvo Evropske unije u NATO to će biti više prostora za "maligne interese" trećih strana. On je inače, između ostalog, govoreći na mitingu u Podgorici, 11. decembra 2020. godine, između ostalo rekao da je Srpska pravoslavna crkva, značajan igrač u Crnoj Gori!

Kada je reč o uticaju Rusije, Đukanović podseća da se videlo šta se desilo u Crnoj Gori u 2016. godini i 2020. godini, te da ne postoje dileme "da je i ove 2020. godine Rusija vodila hibridni rat protiv Crne Gore".

"U 2016. godini to su radili sa agentima iz Beograda, a u 2020. godini to nisu morali, jer imaju poboljšanu platformu u Beogradu i drugim mestima u regionu i oni zapravo imaju nepolitičkog, ali zapravo veoma političkog igrača u Crnoj Gori, a to je Srpska pravoslavna crkva", tvrdi crnogorski predsednik.

On navodi da je Srpska pravoslavna crkva uradila značajan deo posla na jačanju srpskog nacionalizma, ali takođe za ruske imperijalne interese na Balkanu. "Ne verujem da je iko iznenađen jer Srpska pravoslavna crkva ima definisanu platformu o aktivnostima u vezi toga. Pogledajte strategiju Srbije za njene aktivnosti u regionu i odnose sa Srbima u regionu i shvatićete koji je zadatak SPC i to je ono što zapravo rade", rekao je Đukanović. To razvija, dodao je Đukanović, srpski nacionalni identitet u susednim zemljama, a kada postignu to, objašnjava, oni rade na "srbizaciji Crne Gore" i to znači dovođenje u pitanje suverenosti Crne Gore i njenog civilnog i sekularnog karaktera. "To je uloga Srpske pravoslavne crkve u srpskom imperijalizmu", tvrdi Đukanović.

Na pitanje zašto nisu zbog toga tražili pomoć NATO, Đukanović kaže da su smatrali da je to nepotrebno, jer je postojala otvorena debata o tome. "Imali smo izjave da Rusija ne odustaje od toga da usavršava svoje metode, ali prentenciozno bi bilo reći da je Rusija usmerena samo na Crnu Goru. Oni napadaju jedinstvo Evrope i NATO. Gde god ima izbora, oni iskoriščavaju svoje instrumente", kaže Đukanović.

SKUPŠTINA CRNE GORE ODLUČILA: Izglasane izmene i dopune Zakona o slobodi veroispovesti

29. 12. 2020. u 02:29

Poslanici Skupštine Crne Gore izjasnili su se večeras predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti. Svih 41 poslanika je bilo "za" predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti. Poslanici su se, takođe, izjasnili o hitnosti stupanja na snagu njihove odluke, tako da će promenjeni Zakon o slobodi veroispovesti stupiti na snagu odmah po objavljivanju u Službenom glasniku.Podsetimo, sednica Skupštine je počela danas u 16 časova i to sa tri sata zakašnjenja.

U međuvremenu je Državna izborna komisija odbila da verifikuje mandat poslanici Suadi Zoronjić koja je izabrana sa liste "Crno na bijelo", nakon što je Parlament obavestila da je Filip Adžić podneo ostavku. Učešće u radu na daljinu omogućeno je poslanici Maji Vukićević (DF) i poslaniku Jevtu Erakoviću (DPS) koji se nije uključio u današnji rad parlamenta. Međutim, Skupština je nastavila rad kasno uveče. Zakon je izglasan, 30. decembra 2020. godine oko 02:30 ujutro.

Đukanović vratio Skupštini na ponovno odlučivanje Zakon o slobodi veroispovesti

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović vratio je na ponovno odlučivanje sve zakone koje je donela Skupština na sednici 29. Decembra 2020. godine, među kojima su i izmene Zakona o slobodi veroispovesti, saopšteno je iz kabineta predsednika, prenose Vijesti. Prilikom donošenja odluke pozvao se na član 94 stav 1 Ustava. Đukanović je, navodeći razloge za odluku, podsetio da je shodno članu 90 stav 3 Poslovnika Skupštine propisano: „Kvorum se utvrđuje primjenom elektronskog sistema za glasanje, na način što je svaki poslanik dužan da se lično identifikuje (prijavi) ubacivanjem identifikacione kartice u poslanički pult na svom sedištu ili na osnovu evidencije generalnog sekretara Skupštine".

„Stoga je otvoreno pitanje da li je prilikom početka predmetne sednice i usvajanja njenog dnevnog reda postojao kvorum, a samim tim i pitanje demokratskog legitimiteta, kao i usaglašenosti usvojenih zakona sa Ustavom Crne Gore i važećim pravnim propisima", naveo je Đukanović u dokumentu upućenom predsedniku parlamenta Aleksi Bečiću.

Ukazao je i na „otvoreno pravno pitanje" konstatovanja prestanka mandata poslaniku Filipu Adžiću i potvrđivanja mandata Suade Zoronjić, s obzirom na, kako navodi, većinski donesenu negativnu odluku Državne izborne komisije, „kao i na ukupnu parlamentarnu praksu u Crnoj Gori da se mandat člana parlamenta potvrđuje tek na predlog tog nezavisnog institucionalnog autoriteta", 2. januara 2021. godine.

ŠTA ZNAČI ODLUKA ĐUKANOVIĆA?

Radnička prava nestaju 7. januara?

Nakon 7. januara važiće samo osnovni deo radničkih prava predviđen Zakonom o radu, ali je i njihova detaljnija razrada predviđena OKU, tako da je politizacijom ovog spora doveden u pitanje celi sistem radnog prava.

Opšti kolektivni ugovor, a time i znatan deo radničkih prava prestaju da važe 7. januara, jer je predsednik Crne Gore Milo Đukanović odbio da potpiše izmene Zakona o radu koje važenje Opšteg kolektivnog ugovora produžuju do kraja godine.

Nakon 7. januara važiće samo osnovni deo radničkih prava predviđen Zakonom o radu ali je i njihova detaljnija razrada predviđena OKU, tako da je politizacijom ovog spora doveden u pitanje celi sistem radnog prava.Naročito će biti ugrožena radnička prava zaposlenih u delatnostima koji nemaju važeće granske kolektivne ugovore, a to je više desetina hiljada radnih mesta većinom u privatnom sektoru. Đukanović je ovaj zakon vratio u paketu sa izmenama Zakona o slobodi veroispovjesti i nekoliko drugih zakona koji su usvojeni na sednici od 29. decembra 2020. godine, pozivajući se da je sporna većina koja je glasala za te zakone, pišu Vijesti.

Spor je izazvala Državna izborna komisije čija je većina, od stranaka iz bivše vlasti, odbila da konstatuje zamenu mandata poslanicima Građanskog pokreta URA, što se desilo prvi put u istoriji crnogorskog parlamentarizma. Nakon toga mandat novoj poslanici iz URA konstatovala je Skupština, što se dešavalo i ranije kada je sadašnja opozicija bila parlamentarna većina.

Postojećim Zakonom o radu trajanje Opšteg kolektivnog ugovora je oročeno do 7. januara 2021. godine. Tekst novog OKU trebala je pripremiti tripartitna radna grupa Socijalnog savjeta, koja je formirana u maju prošle godine, ali zbog pandemije COVID-a nije mogla završiti svoj posao.

Predstavnici obe sindikalne centrale SSCG i USS Duško Zarubica i Srđa Keković su 10. novembra 2020. godine podneli Skupštini inicijativu da se kroz izmenu zakona produži rok važenja OKU do 31. decembra 2020. godine. Problematizovan je i kvorum jer nije bio fizički prisutan 41 poslanik, ali je na isti način utvrđivan kvorum ranije tokom 2020. godine zbog situacije sa koronavirusom, pišu Vijesti.

Analitičar: Do 8. januara 2021. godine Crna Gora je trebala da prenese crkvenu imovinu u državnu

Politički analitičar Ljubomir Filipović izjavio je da je Agencija Crne Gore za katastar obavezna da do 8. januara svu crkvenu imovinu uknjiži i prenese je u državnu u slučaju da se neka crkva, poput Srpske pravoslavne crkve, nije registrovala u Crnoj Gori. „Pre godinu i nekoliko dana stara vlada donela je kontroverzni zakon koji je izazvao protestni pokret koji je doveo do prvih političkih promena u zemlji. Zakon ima odredbu koja kaže da postoji period od tačno godinu dana da nacionalna agencija za katastar uknjiži i prenese u državu svu crkvenu imovinu. Ovaj period se završava 8. januara", naveo je Filipović na Tviteru, prenosi portal Autonomija.info.

Nakon ove objave, Filipović je preko društvenih mreža dobio brojne pretnje smrću koje su mu uputili velikosrpski nacionalisti i o pretnjama je obavestio javnost.

Govoreći o proceduri primene zakona, podsetio je da je nedavno uhapšen šef Agencije za katastar zbog optužbi za korupciju: „Govorimo o savršenom tajmingu. Otvorena su vrata ministru finansija, koji je izbor SPC-a, da preuzme Agenciju".

Filipović smatra da je trebalo da Skupština Crne Gore organizuje sednicu da bi što pre izglasala promene zakona, ali „njihova nespretnost učinila je da naprave nekoliko grešaka".

To je da u poslednjem trenutku promene jednog poslanika, promene jednog od svojih članova u Državnoj izbornoj komisiji, te su, „čineći ove proceduralne i pravne greške, dali su predsedniku (Crne Gore Milu Đukanoviću) savršen izgovor da iskoristi svoja ustavna ovlašćenja i da zakon vrati parlamentu na reviziju", objasnio je Filipović. Dodao je da je vladajuća većina sada zakasnila, zbog čega će možda morati preneti deo crkvene imovine u državnu i ocenio da će biti „zanimljivo videti kako će se izvući iz legalne slepe ulice koju su sami napravili", kazao je Filipović.

ROPAO JALOVI PLAN MILA ĐUKANOVIĆA!?

Parlamentarna većina: Izglasaćemo ponovo sve zakone

Nakon što je predsednik Crne Gore Milo Đukanović vratio skupštini na ponovno odlučivanje više zakona, među kojima i Zakon o slobodi veroispovesti, vladajuća parlamentarna većina je u zajedničkom saopštenju poručila da će ponovo izglasati sve zakone i staviti tačku na, kako kažu, jeftin pokušaj blokade države.

- Odluka predsednika Crne Gore Mila Đukanovića jeste završni čin opstrukcije od opozicionih partija, pokušaja blokade institucije i sistema u celini - navodi se u zajedničkom saopštenju klubova poslanika Demokratski front (NSD, DNP, UCG, RP), "Demokrate - Demos - Mir je naša nacija", Socijalističke narodne partije Crne Gore, "Demokratski front - PZP", "Crno na bijelo" i Prave Crne Gore.

Oni ocenjuju da je odluka Đukanovića da vrati na ponovno odlučivanje sve zakone koje je donela supština na sednici 29. decembra "predstavlja presedan u istoriji crnogorskog višepartizma".

- Da ne govorimo kakvu je bombu u sistemu izazvao ovakvim potezom predsednik Crne Gore, imajući u vidu da stupanje na snagu nekoliko zakona koji uređuju pitanja rada i opšteg kolektivnog ugovora, kreditnih institucija i bankarskog sistema, fiskalizacije i drugih, jesu pitanja koja su strogo vezana za rokove i čije prolongirane može da izazove ogromne posledice po radnike, bankarski sistem i privrednike - navodi se u saopštenju, prenose Vijesti. Ukazuje se da bi "bilo zanimljivo da predsednik Crne Gore odgovori crnogorskoj javnosti da li je vraćao na ponovno odlučivanje na destine zakona koji su usvojene na sednicama Skupštine u aprilu, maju, junu i julu ove godine, a na kojima je, kažu i prilikom početka i rada na sednicama bilo prisutno 20-ak poslanika, dok je 50-ak poslanika učestvovalo putem informaciono komunikacione tehnologije, iako tadašnjim Poslovnik, od razliku od sadašnjeg, nije bila predviđena mogućnost učešća u radu sednice na daljinu".

- Ovaj primer na najplastičniji način pokazuje da se radi o planiranoj opstrukciji, pokašuju blokade institucija i sistema, i do sada u evropskim okvirima nezabeleženom načinu opstruiranja demokratske tranzicije vlast - ističe se u saopštenju.

- Međutim, mi ćemo i ovaj pokušaj opstrukcije, istovetno kao i dva prethodna pokušaja, rešiti staloženo, demokratski i legalno. Saglasno Ustavu i drugim propisima ponovo ćemo izglasati sve zakone i staviti tačku na ovako jeftin i prizeman pokušaj blokade države, institucija, radnika, privrednika i mnogih drugih, zaključeno je u saopštenju vladajuće većine u parlamentu Crne Gore.

Ako Đukanović prekrši Ustav, smenićemo ga!

Potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazović upozorio je danas predsednika države Mila Đukanovića da će, ako prekrši Ustav, biti smenjen. Abazović je povodom vraćanja seta zakona na ponovno izjašnjavanje parlamenta, među kojima je i izmenjeni Zakon o slobodi veroispovesti, rekao da je Đukanović „dao sebi žuti karton", prenosi Tanjug. „Vraćanjem zakona na ponovno glasanje, Đukanović je dao sebi žuti karton. Ako prekrši Ustav, smenićemo ga", napisao je Abazović na svom tviter nalogu. Đukanović je, ranije, 3. januara 2021. godine saopštio da set zakona usvojen na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici parlamenta vratio na ponovno izjašnjavanje.

Za lidere vladajućih stranaka, ovaj Đukanovićev potez je bio očekivan, s obzirom na to da je on bio inicijator dikriminatornog zakona o slobodi veroispovesti, koji je doveo do pada s vlasti njegovog DPS-a.

Rusija, Kina i Turska novi geopolitički igrači

"Evropa konačno treba da shvati da je region deo Evrope. EU je motor ne samo Evrope, već celog regiona i ona nije organizacija samo za njene članice", rekao je Đukanović i dodao da se sve više pojavljuju i Rusija i Kina i Turska kao geopolitički igrači.

Kako je rekao, moramo da se naviknemo i razumemo novu geopolitičku mapu sveta.

"Prošla je bipolarnost, prošao je unipolarni momenat i sada mora da primetimo da je tu i Kina sa svojim potencijalom, ali bez demokratskog potencijala, a to je ono što ne odgovara, jer želimo i demokratski i ekonomsko strateško partnerstvo", objašnjavao je Đukanović i dodao da se pojavljuju kao globalni igrači i Indija, i Brazil, i Koreja. Kako je naglasio, sada je jako važno da se ne dopusti odsustvo odgovornosti Evrope i da istovremeno drugi iskoriste šansu.

Razmišljanja, većanja i razgovaranja

Posle svih većanja, razmišljanja i proveravanja, Srpska pravoslavna crkva očekuje od nove vlasti da dobije status kakav ima Rimokatolička crkva kojoj su sva prava garantovana na osnovu međudržavnog sporazuma između Crne Gore i Vatikana. Ovako episkop budimljansko-nikšićki Joanikije vidi epilog krize nastale zbog usvajanja spornog Zakona o veroispovesti, koji je bio povod za litije, odbranu svetinja, a u dobrom delu doprineo i padu režima DPS i Mila Đukanovića posle tri decenije. ,,Bio bih zadovoljan takvim rešenjem, iako su pravoslavci u Crnoj Gori većinska vera. Nadam se da će nova vlast u Crnoj Gori dovesti sposobne ljude koji će znati da rešavaju probleme u državi. Mi samo očekujemo da će Crkva, kao i sve druge vere u Crnoj Gori, dobiti onaj status koji zaslužuju'', objasnio je vladika, a pisao je dopisnik Novosti iz Crne Gore V. Kadić.

Ugovorom sa Rimokatoličkom crkvom, koji su u Vatikanu 2011. potpisali tadašnji crnogorski premijer Igor Lukšić i kardinal Tarcizio Bertone, a koji je potvrđen u Skupštini sledeće godine, priznaje se pravo Katoličkoj crkvi da osniva, menja, ukida ili priznaje crkvena pravna lica prema odredbama kanonskog prava, održava vezu sa Svetom stolicom, garantuje sloboda delovanja i javnog nastupanja, usmenog i pismenog izražavanja, štamparske delatnosti, osnivanje radio i televizijskih stanica, udruženja i ustanova sa ciljem socijalne pomoći i humanitarnog delovanja.

Takođe, priznaje se sloboda obavljanja verskih obreda, regulišu pitanja imovine Katoličke crkve i crkvenih pravnih lica, daje pravo da osniva srednje verske škole i obrazovne institucije višeg ranga za školovanje sveštenika...

Posle potpisivanja dokumenta, tadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović, rekao je da je ovo prvi slučaj da jedna većinska pravoslavna država potpisuje takav ugovor sa Vatikanom, da su već potpisani sa Islamskom i Jevrejskom zajednicom, a da se nada da će to biti postignuto i sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Deset godina kasnije, ne samo da nije došlo do dogovora, već je SPC diskriminisana.

Po rečima rektora Cetinjske bogoslovije Gojka Perovića, Srpska pravoslavna crkva "nema nikakav interes ni plan da učestvuje u formiranju nove crnogorske vlade" i ona će se posle izbornog ciklusa "rastati sa politikom. - Mišljenje vernika i sveštenika je da se Crkva zadesila na političkoj raskrsnici, odnosno nevoljno ušla u doba predizborne kampanje.

Razlog tome je što je vlast u Crnoj Gori ušla u jednu avanturu sa Zakonom o slobodi veroispovesti koji je izazvao velike proteste zbog kršenja Ustava, rekao je Perović za N1. - Verujem da se tako nešto nikada neće ponoviti i da Crkva nikada više neće pozivati vernike i građane da ne glasaju za aktuelnu vlast. Crna Gora neće biti teokratska država, a krajnji interes crkve je da Skupština u novom sazivu izglasa kvalitetan Zakon o slobodi veroispovesti.

Po rečima Perovića, čuvanje oba identiteta u Crnoj Gori nije okupacija. Ima razumevanje za onu braću koji hoće da nacionalni identitet grade poništavajući identitet predaka od pre 100 i više godina. Samo bih voleo da oni, isto tako, moje čuvanje oba identiteta ne smatraju stavom koji ima manja građanska prava.

U razgovoru sa Novicom Đurićem, publicistom, on je istakao da crkva očekuje sprovođenje rezutlata poslednjeg referenduma o Zakonu o slobodi veroispovesti (a to su upravo bili prethodni parlamentarni izbori) i da rastereti naše društvo daljih tenzija, držeći se principa ,,caru carevo, a Bogu božje''. Posle toga, u Boga se nadam, da će nam dati snage i razuma da svako od nas u poštovanju, razumevanju pa i saradnji tamo gde je potrebno, nastavimo svojim putem.

Nije dobro za državu da ona ,,osniva'' ili preuređuje crkve, niti crkvi treba niti joj je na korist da se bavi državnom upravom, ukazuje Perović, koji se brani od prigovora da je glavni kadrovik Zdravka Krivokapića. Sve što činim je moje istinsko uverenje, pa bih radio protiv samoga sebe, sopstvenih ideala i vrednosti, ako bi, ne daj Bože, i stoti deo bila istina ono za šta me optužuju neki ljudi koji su očigledno izgubili svaki kontakt s realnošću. Zašto su ga izgubili nije na meni da sudim. Neka im je Bog u pomoći, rekao je Perović.

U više crnogorskih gradova danima su održavani protesti zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u parlamentu, a policija u Beranama upotrebila je i suzavac kako bi rasterala demonstrante koji su bili blokirali put, javili su tada crnogorski mediji.

Kako prenosi Radio-televizija Crne Gore, grupa građana okupila se večeras ispred Opštine Berane, odakle je krenula u protestnu šetnju do manastira Đurđevi stupovi, gde se održava moleban. RTCG je navela i da je Radio Berane javio da su građani Berana za vreme litija na kratko blokirali magistralni put Berane - Bijelo Polje na saobraćajnom čvorištu na izlazu iz grada, ali da su policijske snage uz upotrebu suzavca sprečile dalju blokadu. Radio Berane je javio i da je policija, pre toga, odblokirala put Andrijevica - Berane u mestu Crvena prla.

Grupa građana Podgorice prošetala je nakon molebana od hrama Hristovog Vaskrsenja ka zgradi Javnog servisa, gde je na kratko blokirala raskrsnice, zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Skupštini. Policija je pratila okupljene, koji su se kasnije uputili ka centru grada.

Portparol Demokratskog fronta (DF) Marko Kovačević pozvao je okupljene u Nikšiću da sačekaju odluke Episkopskog saveta Crne Gore do sutra i pozvao ih da se mirno raziđu. Kako je javio portal CdM, građani su se okupili i u Herceg Novom i Pljevljima.

Strategija odbrane pravoslavnih hramova u Crnoj Gori - odbori i bratstva za odbranu u svakom mestu!

Mitropolija crnogorsko-primorska (MPC) napraviće do Badnjeg dana strategiju odbrane hramova SPC, nakon što je u Skupštini Crne Gore usvojen Zakon o slobodi veroispovesti i uverenja, čijom primenom bi mogla biti dovedena u pitanje imovina Mitropolije, pišu podgoričke Vijesti. "Unutar gradova treba da se organizuju sveštenici, hramovi u kojima služe i vernici. Do Badnjeg dana znaće se sve", rekao je za taj list sagovornik iz MCP-a.

Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije je neposredno nakon usvajanja zakona, u noći između četvrtka i petka, pozvao vernike da se u mestima u kojima stanuju formiraju "odbori i bratstva za odbranu svetinja". Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero ukazala je na "važnost konstruktivne političke rasprave u parlamentu", navodeći da su upoznati sa tim da je Skupština usvojila Zakon o slobodi veroispovesti. Demokratski front će ubuduće aktivnosti usklađivati sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom, a njegovi potezi zavisiće i od stava Državnog tužilaštva koje je pokrenulo postupak protiv trojice poslanika tog saveza Milana Kneževića, Andrije Mandića i Miluna Zogovića, rečeno je javnosti.

Mitropolit sa ambasadorom Srbije

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije razgovarao je na Cetinju sa novim ambasadorom Srbije u Podgorici Vladimirom Božovićem o situaciji u Crnoj Gori posle usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. Mitropolit Amfilohije i Božović razgovarali su i o drugim aktuelnim temama važnim za život Crkve i naroda, objavljeno je na sajtu Mitropolije. Božović je akreditive predao u petak i tako zvanično stupio na ambasadorsku dužnost, saopšteno 29. decembra 2019. godine. Nije prošlo ni godinu dana kasnije, rođenom Nikšićaninu je otkazano gostoprimstvo u njegovoj državi gde je rođen - u Nikšiću.

Demokratski front pozvao Đukanovića da vrati zakon Skupštini, Amfilohija da ne dozvoli Đukanoviću paljenje Badnjaka. Jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić, pozvao je predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da ne donese ukaz o Zakonu o slobodi veroispovesti, već da ga vrati ponovo Skupštini, kako bi se uklonili njegovi nedostaci i doneo nov zakon. "Verujem da će biti dovoljno pameti u Crnoj Gori da se dođe do rešenja", kazao je Mandić na konferenciji za novinare u Skupštini Crne Gore, navodeći da veruje da 100.000 građana može da izvrši pritisak da Đukanović ne potpiše zakon. On je poručio, prenose Vijesti, da Demokratski front nastavlja narednih dana sa snažnim pritiskom na crnogorski režim, "da se promeni ono što je na siledžijski način usvojeno suprotno većinskoj volji građana". Mandić je rekao da će naložiti predsednicima opštinskih odbora da pozovu kolege iz opštinskih odbora drugih partija opozicije da se dogovore o protestima u svim opštinama.

Poslanik DF-a Milan Knežević je zatražio od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija da ne dozvoli da Đukanović, "koji je ateista", naloži badnjak ispred Cetinjskog manastira, kako se moglo čuti u Skupštini. Poslanik Milun Zogović je kazao da nema popuštanja i da se "stvar mora isterati do kraja". Mandić, Knežević i Zogović pušteni su na slobodu ujutro oko oko tri sata, iako im je prethodne noći, nakon saslušanja u Osnovnom državnom tužilaštvu, bilo određeno zadržavanje do 72 sata. Mandić i Knežević su bili uhapšeni zbog sumnje da su počinili krivično delo sprečavanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti. Zogović je uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, naveli su crnogorski mediji.

Posle parlamentarnih izbora u Crnij Gori, septembra 2020. godine u kojima je Milo Đukanović, posle tri decenije vlasti izgubio mogućnost da formira svoju većinsku vladu, i sprovođenje ovog zakona dovodi se u pitanje i sprovođenje donetih odluka poslednjih godina. Nova vlast najavljuje poništavanje primene zakona o veroispovesti, ali ne ne i poništavanje odluke o priznavanju Kosova i Metohije, zabeleženo 21. maja 2016. godine,

Ostala samo očekivanja

I početkom 1991. godine kada je u Narodnoj skupštini Srbije, za kratko, bio usvojen Zakon o vraćanju SPC zadužbina, legata, stambenih zgrada, građevinskog i obradivog zemljišta, koji su prešli u društvenu svojinu na osnovu Zakona o nacionalizaciji, izgledalo je da će ovaj problem biti rešen. Ali, nije... Zakon koji je imao samo šest članova, a predložio je ga poslanik SPO iz Novog Sada Vojislav Nedeljković je u parlamentu bio privhaćen, iako to nije tadašnja Vlada Srbije učinila. Vlada zakon nije prihvatila i upozorila je tada da je nacionalizovano građevinsko zemljište postalo društvena svojina i da sad ima karakter gradskog građevinskog zemljišta, koji je po tadašnjem Ustavu Srbije, može biti samo u društvenoj ili državnoj svojini. Zakon tada nije potpisao ni predsednik Srbije, vraćen je u skupštinsku proceduru, ali nikad nije stigao na dnevni red.

Denacionalizacija, odnosno vraćanje nekada oduzete imovine njenim prvobitnim vlasnicima u Hrvatskoj ide veoma sporo, a posebna tema u tome jeste imovina verskih zajednica, u prvom redu Katoličke i Srpske pravoslavne crkve, koje su bile najveći vlasnici nacionalizovane imovine. Samo u Zagrebu SPC traži vraćanje oko 7.000 kvadratnih metara stanova i poslovnog prostora. Radi se o traženju da se vrati i ogromna imovina, a to su šume i zemljišta na Papuku, Psunju...

Do sada je u Hrvatskoj SPC novčano gledano vraćeno manje od dva odsto oduzete vrednosti i to samo u obliku nekih poslovnih prostora. O svemu tome i u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici tek sledi prava bitka.

KOSOVO I METOHIJA: Manastir DEČANI među 12 najugroženijih objekata kulturnog nasleđa

Od 1999. godine bio je neprekidna meta vandala. Manastir Dečani iz 14. veka, iako pod zaštitom KFOR-a bio meta četiri napada minobacačkim granatama od 1999. do 2007. godine

Organizacija civilnog društva "Evropa nostra", objavila je listu 12 najugroženijih objekata kulturnog nasleđa za 2021. godinu, među kojima je i Manastir Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji. "Evropa nostra", koja se bavi zaštitom kulture i prirode, objavila je na svojoj internet stranici da je manastir Dečani iz 14 veka, iako od 1999. godine pod neprekidnom zaštitom mirovnih trupa KFOR-a pod vođstvom NATO-a, bio meta četiri napada minobacačkim granatama od strane lokalnih ekstremista tokom perioda od 1999. do 2007. godine, kao i pokušaja terorističkog napada tzv Islamske države 2016. godine. Istovremeno, dodaje se, manastir sa posebnom zaštitnom zonom suočava se sa ozbiljnim pretnjama po životnu sredinu, jer lokalni opštinski prostorni plan nije u skladu sa strogim pravilima zaštite UNESKO svetske baštine ili srodnim nacionalnim zakonima i propisima.

Takođe, organizacija navodi i da stalno postoji rizik od izgradnje neodgovarajućih urbanih objekata u blizini manastira, kao i opasnost od eksproprijacije zemljišta koje pripada manastiru Dečani, a naročito je opasan plan da pored kapija manastira prolazi glavni međunarodni autoput. Organizacija navodi da je ovaj najugledniji spomenik svog doba urađen u srpsko-vizantijskom i romaničko-gotičkom stilu, kao i da je neprekidno naseljen skoro sedam vekova.

Savetodavni odbor SEDAM najugroženijih programa primetio je da je manastir Dečani jedini spomenik u Evropi pod tako snažnom vojnom zaštitom u kontinuitetu od 20 godina, a da predstavlja spomenik od ogromnog istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet, što potvrđuje i njegov status svetske baštine."Za žaljenje je što su danas manastir Dečani sa svojim kulturnim i prirodnim nasleđem i monaškom zajednicom postali taoci nerešenog statusa Kosova.

Stoga je hitno i imperativno potrebno obezbediti puno poštovanje vladavine zakona i posvetiti jaču pažnju odgovarajućoj zaštiti ovog mesta svetske baštine u okviru tekućih razgovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine", navodi se u obrazloženju. Kako navode to je funkcionalan manastir sa dnevnim liturgijskim službama i aktivnom monaškom zajednicom koju čini 25 monaha koji se brinu o svakodnevnom održavanju manastira sa okolinom, čuvaju nematerijalno nasleđe monaškog života i redovno dočekuju hodočasnike i turiste.

Manastir se, zajedno sa još tri srpska pravoslavna hrišćanska manastira i crkve na Kosovu - Gračanicom, Pećkom patrijaršijom i Crkvom Bogorodicom Ljeviškom u Prizrenu od 2006. godine nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine.

Iguman tog manastira Sava Janjić zahvalio se na Twitteru organizaciji, rekavši da se nada će to naglasiti potrebu zaštite lokaliteta SPC na Kosovu, prenosi Tanjug."Nadam se da će ovo naglasiti potrebu zaštite lokaliteta SPC na Kosovu od kojih su četiri UNESKO lokaliteti", napisao je Janjić.Osim manastira Dečani, na listi se nalaze Ahenze železnica u Austriji, grobni kompleks Mirogoj u zagrebu, Moderni teatar u Bugarskoj, Centralna pošta u Skoplju, kapela San Huan de Sokueva u Kantabriji i mnogi drugi.

Diskriminacija i odgovornost

Mreža za restituciju podsetila je na to da tokom "javne" rasprave o zakonu o javnoj svojini, u organizaciji Vlade Mirka Cvetkovića, kojom je Kostreš predsedavao, nije imala mogućnosti da u njoj učestvuje! Kako navodi, podatke o stvarnim namerama radne grupe, lakše je dobijala u institucijama Evropske unije nego u sopstvenoj državi."I nedavno usvojena Rezolucija u spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta od 4. oktobra 2018. godine govori o diskriminaciji svih korisnika restitucije zajedno, pa i crkava i verskih zajednica u odnosu na sve ostale korisnike državne svojine koja je stvorena još 2009. godine, Zakonom o planiranju i izgradnji, a nastavljena Zakonima o javnoj svojini i restituciji iz 2011. godine.

Zato što smo diskriminisani, građani i crkve i verske zajednice i zadužbine, nismo sami krivi, već oni koji nas u toj diskriminaciji drže decenijama", navodi se i dodaje da vraćanje svakog kvadratnog milimetra poslovnog prostora, hektara šume, njiva, građevinskog zemljišta, po definiciji obezbeđuje više novca u budžetu Republike Srbije i lokalnih samouprava. "Nasuprot tome, što duži opstanak nepopisane državne imovine, omogućava nekolicini povlašćenih dodatno ekstremno bogaćenje, iznošenje novca iz Srbije u vagonima, i opstanak njihovih pogubnih monopola.

Zato ne treba sputavati i osuđivati vraćanje imovine nikome, pa ni crkvama i verskim zajednicama", apeluje Mreža za restituciju u otvorenom pismu koje je potpisao njen predsednik Bogdan Veljković.

(Nastaviće se)

Medalja časti Novog Sada Branislavu Gulanu

Nova briga o selu

Član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan, dobitnik je medalje časti Novog Sada, koju dodeljuje Ekološki pokret grada, Sad smo dobili i ministarstvo sa tim imenom, pa se konačno ,,vidi svetlo na kraju tunela''