Dežurna

Pred srpskim diktatorom je vreme odluke

Koju žabu progutati?!

Velike nade koje je Vučić polagao u to da će rat u Ukrajini brzo biti završen čini se svakim danom sve više blede. Čak ni nekoliko meseci koje će dodatno moći da kupi kroz proces formiranja vlade neće doneti neku drastičnu promenu. Tako da će na kraju ovog procesa, tamo negde na leto, pred njime biti poslužavnik sa nekoliko vrlo krupnih žaba koje će morati na proguta, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Zato ne treba da čudi manevar kojem je pribegao u toku izborne noći kada je poslao poruku političkom zapadu o tome da u Srbiji jačaju desničarske i proruske grupacije, te da će zbog toga biti jako teško održati taj tzv. evropski kurs zemlje, ukoliko se bude tražilo da brzo uvede sankcije Rusiji ili nacionalizuje udeo koji Gasprom ima u NIS-u.

Međutim, mislim da Vašingnton suzama ne veruje i da će se od Vučića zahetavti da na uštrb srpskog nacionalnog interesa spreči da se na teritoriji Zapadnog Balkana napravi nova Ukrajina.

Naime, poznato je da su naš region Amerikanci pre nekoliko godina definisali kao prostor konfrotacije između njih i Rusije (pa i Kine) i da ta kako je zovu „line of fire" ide od Jadranskog mora preko Albanije, Srbije, Rumunije, Moldavije do Ukrajine.

U tom smislu važna poluga pritiska će biti činjenica da su na izborima verifikovani rezultati po kojima političke snage koje osuđuju Rusiju ili/i žele da vode usaglašenu spoljnu politiku sa EU imaju više od dve trećine parlamenta (SNS, Ujedinjena opozicija i Moramo) i to na nikad većoj izlaznosti čime se dodatno daje legitimitet. Rečju, ne vidim kako bi Vučić mogao da odupre zahetvu da se u Narodnoj skupštini primera radi donese odluka o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU u pogledu odnosa prema Rusiji.

Ako bi SNS glasao protiv to bi bio jasan signal da je i vlast skliznula u desno, a protiv toga se Vučić snažno pobunio u izbornoj noći, tako da jedna takva odluka bukvalno zavisi samo od trenutka jasnog zahteva koji bi uputili iz nekog od centara zapadne politike. Međutim, veliko je pitanje da li će i u kom momentu neki takav ulitimativan zahtev biti upućen.

Sa druge strane, imajući u vidu veliki otpor građana sankcijama prema Rusiji kao i veliku energetsku zavisnost koju imamo, takođe je teško zamisliti da se preko kolena prelomi i da se krene u nekakav radikalni obračun sa ruskim interesima u zemlji i regionu. Tim pre jer bi bilo kakav brz i radikalan pristup sigurno doveo do velikih problema, čak i građanskih nemira čime bi se stvorili preduslovi da se upravo i desi „nova Ukrajina" u dvorištu NATO.

Ako pretpostavimo da bi ruskoj strani bilo kakva ozbiljna kriza u Evropi pogodovala jer bi smanjila pritisak na njih, mislim da dobijamo odgovor da zapadna strana onda neće ići logikom pritisaka da se krupne stvari rade odmah, već će primeniti doktrinu Zbignjeva Bžežinskog po kojoj lidera neke male države treba čvrsto stegnuti za mošnice i potom lagano vući u pravcu koji odgovara interesu Sjedinjenih Američkih Država.

Po mom mišljenju taj stisak u predelu prepona je Vučić već dobio i to na temi organizovanog kriminala i veza državnog vrha sa istim i preko toga će biti usmeravano njegovo političko delovanje u ovom za njega svakako završnom periodu vlasti. U tom smislu će prva velika žaba koju će biti prinuđen da proguta biti rešavanje ubista Olivera Ivanovića i to po optužnici koju je u izjavi Kriku dao Boban Bogdanović. To praktično znači da će se u narednom periodu desiti obračun sa ljudima koje u bezbednosnom sistemu, politici i biznisu imaju Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, što bi naravno bio uvod u obračun sa njima dvojicom lično. Stim u vezi, praktično u izbornoj noći, nalik na situaciju iz Savamale kada su rušeni objekti koji su bili na putu Beogradu na vodi, sada je srušen načelnik policije u Novom Sadu, general Slobodan Malešić.

On je uhapšen pod sumnjom da je deo organizovane kriminalne grupe i za srpske uslove je veoma brzo podignuta i optužnica. Ono što nije tajna je to da je uhapšeni Malešić izrazito blizak Zvonku Veselinoviću koji u Novom Sadu i generalno u celoj Vojvodini ima ozbiljne poslove, pa samim tim i velike interese. Takođe, u Novi Sad su se nedavno doselili svi oni koji su se našli na američkoj crnoj listi pa je situacija u samom gradu poprilično bezbednosno uzavrela.

Koliko je čitava situacija nezgodna po vlast govori i nalog sa samog vrha da se u svim medijima koje kontroliše Suzana Vasiljević izađe sa tezom kako je general policije žrtva zavere narko klana koji postoji u Ministarstvu unutrašnjih poslova i kako je u čitavoj priči i ministar, Aleksandar Vulin koji je o ovoj navodnoj zaveri bio mesecima upoznat, ali je ćutao.

E sada, da za trenutak uzmemo za ozbiljno to što pišu Vučićevi mediji i da se zapitamo u kakvoj mi to državi živimo ukoliko u samoj policiji postoje narko karteli koji mogu da hapse kako im se ćefne čak i visoko rangirane funkcionere! Šta mi drugi onda da očekujemo i čemu da se nadamo?! I nadasve, nije li upravo to što sam Vučić preko medija poručuje krunski dokaz da svi mi koji godinama pričamo da je Srbija u rukama mafije imamo za pravo i da nismo izdajnici, ludaci i strani plaćenici kako nas vrlo često označavaju?!

Brzi obračun sa kriminalcima u sopstvenim redovima je dakle postavljen kao imperativ i Vučić će to morati da sprovede. Zato će se i povući u poziciju predsednika svih građana odakle će granatirati Srpsku naprednu stranku jer je procena da će tako najlakše i najbrže da sebe i svoje najbliže ljude izvuče iz kobnog zagrljaja mafije. Naravno, za očekivati je da će tu biti političkih i svakih drugih žrtava na svim stranama jer poučeni sudbinom Dijane Hrkalović i Velje Nevolje niko neće u miru čekati da dođu i po njega.

Ovome treba dodati i mogućnost da mešanje sa strane napravi i neku kriznu situaciju koja bi mogla neplanirano da se otme kontroli. Baš zbog toga je u izbornoj noći sam Vučić pružio ruku ka tzv. građanskom delu opozicije računajući da bi zajedno sa njima mogao da ovaj proces sprovede sa najmanje rizika po sebe lično. Otuda je i izabrano da rešavanje ubistva Olivera Ivanovića uz svesno urušavanje SNS-a budu one krupne teme koja poput ranijeg hapšenja Miroslava Miškovića daju mogućnost da se druge političke žabe lakše progutaju. Jer ne treba zaboraviti da je navodna borba protiv tajkuna bila pokrivalica za sve izdaje na Kosovu i Metohiji, a sada bi suštinsko rušenje SNS-a kao stranke i rešavanje ubista Olivera Ivanovića bile dovoljno krupne stvari da se pokrije puzajuće odvajanje Srbije od Moskve i Pekinga.

Vučić bez stranke biće nešto nalik na Jovana bez Zemlje koji je ostao zabeležen kao jedan od najgorih vladara u istoriji Engleske. On verovatno to još uvek ne shvata jer je sebe ubedio da je velikan nalik na Nikolu Pašića, ali će naravno vrlo brzo doći po njega bolno otrežnjenje.

Već sada mu je jasno da ne zna šta bi sa ubedljivom pobedom na predsedničkim izborima, kao ni sa pirovom pobedom na drugim nivoima. Međutim, i to je jedna od žaba koje će morati da proguta kao što je svojevremeno Slobodan Milošević morao da prihvati da u njegovu vlast direktno uđu stranci i krenu da vrše tranziciju. To je onaj period kada je bio proglašen faktorom mira i stabilnosti na Balkanu i kada je privatizovan Telekom, sankcije ukinute, a privreda ponovo počela da funkcioniše.

Međutim, nije bilo dozvoljeno da on rukovodi tim procesom već ljudi direktno delegirani sa strane. Kako u narodu ne bi bio obrukan našao je solomonsko rešenje da formira JUL i da onda mimo svake logike na tu partiju prenese skoro svu realnu moć u državi. Tako da će sada uništenje SNS-a i potencijalno formiranje neke druge grupacije čiji bi Vučić bio patron u principu imati upravo ulogu nekadašnjeg JUL-a.

No, treba videti u svemu ovome gde su interesi naroda i države Srbije. Očigledno je da još uvek aktuelna vlast gleda samo kako da sa što manje žrtava izađe iz svega. Zbog toga su spremni da urade bilo šta samo da sačuvaju slobodu i makar deo od opljačkanih para. Građanska opozicija gleda kako da izbegne pritisak od mentrora sa zapada koji ih guraju da pomognu Vučiću, dok tzv. nacionalna opozicija gleda kako da se izvuče iz obligacija koje su im omogućile da uđu u parlament. U suštini i nažalost o narodu i državi sem u pričama niko od njih više i ne razmišlja.

Zbog toga je rešenje u stvaranju jedne nove političke snage na političkom centru koja bi bila sposobna da u narednih godinu dana napravi organizaciju spremnnu za prezuimanje vlasti. Ta politička snaga bi kao glavni cilj morala da ima obezbeđivanje uslova za normalno odvijanje života u državi u uslovima globalne krize kao i unutrašnje krize koja je krenula usled urušavanja jednog kriminalnog režima.

Mislim da su u tom smilsu sada na potezu ljudi poput generala Zdravka Ponoša, Save Manojlovića, Dejana Bodiroge, Dragana Bjelogrlića, generala Momira Stojanovića, biznismena Vladimira Kovačevića i svih drugih koji su iskazali spremnost da rizikuju sopstvene pozicije zarad uključivanja u borbu za život Srbije. Pri tome ne treba isključivati ni bilo koga drugoga ko je voljan da se bori i pomogne u sprečavanju nacionalne katastrofe koja nam se priprema.

Narod je spreman, treba ga povesti!