Intervju
Viktor Hlistun: Ruski
put je jedinstven, originalan, i ne podleže tuđim idejama
Naša prosta duša
slovenska
Zbog čega je Rusija danas faktor mira u svetu,
zašto je patrijarh Kiril "prekrstio" Ukrajinu svojim putem
kroz "Kijevsku Rusiju",
šta je danas najjači ruski resurs, šta znači naziv "Crna Moskva" i šta stoji modernoj Rusiji na putu
potpune ekonomske obnove? Na ova i druga pitanja odgovara Viktor Hlistun, publicista i novinar
ruskog dnevnika Trud i
specijalni dopisnik Tabloida
iz Moskve.
Nikola
Vlahović
Kako vidite
današnji uspon Rusije i šta Rusiju ometa da brže prođe kroz proces povratka na
mesto vodeće ekonomske sile sveta?
V. Hlistun: ...Ako
gledamo istorijski, više od sedamdeset godina Rusija nije znala šta je to
slobodno tržište, šta je srednja klasa, šta su bogataši i šta su oligarsi.
Jednom rečju, ideološki smo bili spremni da primimo svaki kapitalizam kao
najbolje rešenje. Ali, došlo je i otrežnjenje. Zbog toga danas mladi ljudi i
rukovodstvo smatraju da Rusija treba sama da pronađe svoj put.
Ne treba
zaboraviti da je velika vera u američku demokratiju nestala onog momenta kad je
ruski narod, kad su najširi slojevi Rusije upoznali svu surovost
liberalno-kapitalističkog tržišta. Uprkos tome, Rusija je ostala verna ideji
internacionalnog. Recimo, današnja Moskva je puna radnika iz bivših sovjetskih
republika koji rade širom Rusije. Ne treba, takođe, zaboraviti ni to da je
slovenski mentalitet, kako kod Rusa tako i kod Srba i svih drugih slovenskih
naroda, jedan specifičan način življenja i razmišljanja, te je u okviru toga i
potrebno naći svoj put. Kako ekonomski, tako i kulturni i svaki drugi.
Amerika je,
nažalost, izvozom brutalnosti - što kroz kinematografiju što kroz sirovost
ekonomskog ekspanzionizma - ostavila veoma loš utisak na Ruse i na Rusiju. Rus
mora da ostane takav kakav jeste, sa svim svojim karakteristikama. Mi se sada
smejemo kako Amerika danas ratuje u Avganistanu i u Iraku. Kad ruski čovek vidi
američkog vojnika obučenog kao pokretni tenk, to izgleda više nego tragikomično.
Amerikanci su
pokušali da nauče Gruzine da ratuju, i to da dobro ratuju. Ali, pokazalo se da
je to jedna veoma loša škola, uprkos tome što je gruzijska armija raspolagala
dobrom tehnikom.
šta je Rusija
uradila da zaštiti svoje građane u Gruziji u takvim okolnostima?
V. Hlistun: Preko 95
odsto stanovništva iz Južne Osetije ima ruske pasoše, i Rusija je dužna da te
svoje građane zaštiti na svaki način, upravo onako kako to čine Amerikanci sa
svojim građanima. Mi moramo da štitimo i granice. Sada je utvrđena granica
između čečenije i Gruzije. Tu ni komarac ne može da prođe. Ne treba zaboraviti:
vojska koja je napadala ruske mirovne snage, nalazila se u Gruziji i pobila 68
mladih ruskih vojnika. Da se ne bi ponovilo, Rusija je utvrdila granice.
Da li je i
kako rešeno pitanje i drugih spornih granica?
V. Hlistun: U širem
smislu, granice bivših sovjetskih republika ni do današnjeg dana, od raspada
sovjetske države, nisu sasvim regulisane i Rusija u saradnji sa tim bivšim
republikama Sovjetskog Saveza upravo rešava taj problem. Ali, za sve to treba
mnogo para i proces nije ni lak ni brz.
šta je danas prioritet ruske ekonomije?
V. Hlistun: Rusija je
oprostila dugove prema bivšem Sovjetskom Savezu mnogim zemljama u svetu, a pre
svega zemljama nekadašnje sovjetske zajednice. Niko od njih to javno ne
pominje.
Došlo je
vreme da je ekonomija danas potpuno zavisna od energenata, od nafte i gasa, pa
je to ono na čemu u najvećoj meri opstajava i današnja ruska ekonomija.
No i hrana je
jedan ogroman i neiskorišten resurs... Stara carska Rusija, treba ovde da
podsetim, hranila je celu Evropu bez obzira na to što nije imala nikakvu
tehnologiju i transportna sredstva kao danas.
Zvaničan stav
Rusije je da je borba za zdrav život jedan od ključnih prioriteta. Mi hoćemo
zdravu hranu bez pesticida. Evo, u poslednje vreme masa ljudi iz velikih
gradova ide u pravcu otvaranja farmi male i srednje veličine, čime može sebi da
obezbedi pristojan život.
Ima li nade u
skori dolazak srednje klase, kao simptoma oporavljene privrede, i šta je
smetnja tom procesu?
V. Hlistun: što se tiče
razvoja srednje klase, Rusija je pripremila puno novih zakona kojima bi rešila
pitanje te slobode privređivanja malih i srednjih preduzeća i porodičnih firmi.
Nažalost, u
vreme Jeljcinovog predsednikovanja, procvetala je birokratija do neslućenih
razmera, pa je nova vlast zatekla više te birokratije nego što je bilo i u
vreme Sovjetskog Saveza.
Na jednom
jednostavnom primeru: preduzimljiva žena koja je izgradila četvorospratnu
zgradu sa ciljem da pokrene proizvodnju tekstila u suterenu tog zdanja, čim je
krenula da rešava ta osnovna "papirološka pitanja", u startu
je, umesto ohrabrenja, dobila neprijatan "šamar", jer su joj rekli da
će samo pitanje raznih dozvola koštati preko milion dolara, a sve zbog potrebe
korumpiranja brojnih administrativnih parazita (uzgred, u Moskvi samo jedan
kvadratni metar zemljišta ili poslovnog prosora košta oko 5.000 dolara!).
Tako
razočarana, otišla je daleko iz Moskve u grad Samaru, u mesto gde ima dosta nezaposlenih
i gde su cene znatno prihvatljivije.
Zbog ovakvih i sličnih pojava, Moskva je,
nažalost, postala preskupa, pa taj polusvet birokratije nosi kod najširih
slojeva naroda naziv "Crna Moskva".
Narod se zbog
svega pobunio i današnja vlast, oličena u predsedniku Dmitriju Medvedevu,
pokrenula je kampanju protiv bahatih eksponenata državne uprave. Nedavno je
Medvedev kritikovao čak i saobraćajnu policiju, govoreći kako saobraćajci u
Rusiji imaju obavezu da pre svega usmeravaju, edukuju vozače i kontrolišu
saobraćaj, pa da tek onda naplaćuju kazne. Ovo je samo jedan od primera
svakodnevnih anomalija u ruskom društvu koje se menja iz dana u dan.
Kako na tom
poslu traje saradnja Dmitrija Medvedeva i Vladimira Putina?
V. Hlistun: Oligarsi
(ali, to je samo jedna od brojnih destruktivnih grupacija koje su opljačkale
Rusiju) izneli su van države preko pedeset milijardi dolara u raznim oblicima.
Koliko je novca i drugih dobara u jednom relativno kratkom periodu izneto iz
Rusije, verovatno niko nikad neće saznati. Kad se, nedavno, Dmitrij Medvedev
obratio javnosti sa neprijatnom istinom da krivci za nezakonito odlivanje
kapitala iz Rusije uglavnom nisu u zatvoru, sud i policija su konačno počeli da
rade svoj posao. Pravi krivci polako su upućivani u zatvor. Taj proces još
traje.
Osim Gruzije,
a ranije čečenije, šta je za današnju Rusiju "vruća tačka"?
V. Hlistun: Dagestan.
To je definitivno Dagestan, ali i Ingušetija... Dagestan je pogranična zemlja
sa čečenijom, pa je sadašnji čečenski predsednik Kadirov iz zemlje proterao
veliki broj kriminalaca koji su se našli u Dagestanu. Zato se u Dagestanu vrlo
često dešavaju ubistva policajaca na dužnosti...
Kakva je
današnja ideja ruske spoljne politike i šta Rusija smatra svojim prioritetom u
odnosu sa ostatkom sveta?
V. Hlistun: Svako u
svetu zna da Rusija neće prva napasti bilo koga, ali, i ovim putem, treba reći
da je poruka ruskog naroda, države i vlade: nemojte dirati u Rusiju!
što se tiče
primera Gruzije, on možda najrečitije govori u kakvom se položaju našla Rusija
i u kakvom je položaju danas što se tiče odnosa zapadnih sila prema pitanju
Južne Osetije i Abhazije. Najpre je, tokom vojnih napada Sakašvilijeve
soldateske na ruske mirovne trupe (pod monstruoznim nazivom "čisto
polje", što je značilo zbrisati i ljude i objekte), svetska
javnost lažno informisana da je Rusija prva napala. No istina je ubrzo
stigla...
Danas su te
iste vlade zapadnih zemalja jasno opredeljene da je Sakašvili glavni krivac za
sve što se tamo dogodilo. Ali, bez obzira na sve, danas oko 600.000 Gruzina
radi i živi u Moskvi. Računa se da oni dnevno prebacuju oko milion dolara na
svoje račune samo od privređivanja na teritoriji Rusije. Takođe, u Moskvu na
lečenje dolaze i Gruzini i Jeremeni, i svi iz susednih država. Dakle, život je
jedno, a politika prolaznih diktatora drugo.
Kako ruska
vojska danas ekonomski živi?
V. Hlistun: Ima stvari
koje su očigledne. Recimo, na poslednjem sajmu letačke opreme i aviona,
prikazan je poslednji model borbenog aparata MIG 35. To tehnološko čudo,
nedostižno je i američkoj vojnoj industriji. A takvih primera, javno prikazanih
ili onih koji nikada neće biti pred očima javnosti, ima više nego dovoljno.
Dalja ulaganja ruske vlade i države u vojsku namenski su povećana tamo gde je
to neophodno.
O kvalitetu vojnih stručnjaka i njihovom
školovanju ne treba ni govoriti... Podsetimo se ovde, nažalost stradalog
rukovodioca ruske elitne jedinice "Ruski vitezovi",
vazduhoplovnog pukovnika Igora Tkačenka, koji je poginuo na trenažnom letu, u
sudaru sa drugom letilicom. Pod teškim okolnostima, mada razbijenog aparata,
usmerio ga je dalje od naseljenog mesta i sam se katapultirao. Takvih letača u
Rusiji ima veoma mnogo. Hrabrih, sposobnih, inteligentnih i vrlo obrazovanih. A
za njihovu obuku, kao i za nova vojno-tehnička dostignuća, takođe je potreban
veliki novac.
Kome i zašto
u svetu nedostaje "hladni rat" i kakve političare sprema nova Rusija?
V. Hlistun: Ako dobro
pogledate, mnogima je danas smetnja što je Rusija velika zemlja, pa postoji
jedna propagandna ideja koja ide direktno iz Vašingtona, da je "Rusiji
prevelika teritorija na kojoj živi i postoji!"
Postoje i danas teritorijalne aspiracije na
određene teritorije Rusije na Dalekom istoku. Ne treba zaboraviti da je 2001.
godine isteklo pravo korišćenja Aljaske, koju je u ime carske Rusije Nikolaj
Romanov dao Americi na eksploataciju. Međutim, Rusija ne pravi pitanje, ali će
i ono svakako doći na red s obzirom na to da postoje stalne teritorijalne
pretenzije prema ogromnom prostranstvu Rusije.
Naravno,
zvaničan stav Rusije je poznat. Svako može da ulaže novac i da stvara
partnerske mešovite firme u Rusiji, i tu ima mesta za svakoga, ali govoriti o
pitanju teritorijalne celovitosti države ne sme niko ni u Rusiji ni van nje.
Sprema li
ruska unutrašnja politika "nove snage"?
V. Hlistun: Ako se
dogodi da Vladimir Putin odluči da se vrati na predsedničku funkciju, treba
verovati da će on i Dmitrij Medvedev samo zameniti mesta. Treba reći i to da je
Medvedev počeo relativno neubedljivo, pa skoro i loše, svoj mandat, ali je
danas to političar koji daje najbolje sa funkcije na kojoj je. Partija "Jedinstvena
Rusija" koja daje najbolje kadrove i koja ima ubedljivu većinu u
Rusiji, shvatila je da je neophodno da postoje i druge snažne reformističke
partije u političkom životu Rusije.
Najveća
politička tekovina Vladimira Putina danas je svakako ta ideja da spremi jedan
novi mladi naraštaj, najškolovaniji kadar Rusije, koji će promeniti Rusiju
suštinski. To ulaganje u budućnost najveći je kapital kojim ova zemlja
raspolaže, jer je, ne treba zaboraviti, Rusija po svom nasleđu jedan ogroman
resurs najboljeg ljudskog kvaliteta, onog koji danas tako nedostaje celokupnom
hrišćanskom Zapadu.
Tokom celog
prošlog veka, Rusija je davala najbolje kadrove i najveće intelektualce
celokupnoj ljudskoj civilizaciji, o tehnološkim dostignućima da ne govorimo. Ne
treba ni podsećati da u čuvenoj američkoj Silikonskoj dolini, gde
je baza svetske elektronske civilizacije, rade skoro isključivo ruski kadrovi.
U tom smislu je ovaj proces od izuzetne važnosti za ceo svet a ne samo za
Rusiju. Naime, moderna Rusija, ona koja nudi nadu celom svetu da može da
preživi i da sačuva najbolje tekovine čovečanstva, nije ona hladnoratovska, ma
koliko se stari reakcionarni krugovi iz Vašingtona upinjali da vrate taj prošli
period na scenu.
Zašto Rusija
mnogo ne brine zbog svetske ekonomske krize?
V. Hlistun: U Rusiji
svako ko imalo razmišlja veruje da je ta kriza veštački izazvana. U Rusiji ima
govora o tome da se teško živi, ali je bilo i znatno težih kriza poput one sa
početka devedesetih godina kad je rublja pala, kad je bilo devalvacije i
potpunog pada ekonomije.
Pre nekoliko
godina u Rusiji su se skoro molili dolaru, ali ne i danas. Sada je dolar polako
u Rusiji potisnut od evra. Njegovo jačanje kao rezervne valute je očigledno,
ali je takođe verovatno da će u svetu jedna od ključnih rezervnih valuta biti
upravo rublja. Sada u svakoj bivšoj sovjetskoj republici za rublju čovek može
da kupi bilo šta.
Ostaje jedino
problem sa Ukrajinom. šta je uopšte Ukrajina? Skoro svi ključni ukrajinski
proizvodi rade se u saradnji sa Rusijom. Treba reći da preko 11 miliona Rusa
živi u Ukrajini u krajevima oko Harkova i drugde (mada sadašnji predsednik
Juščenko bezuspešno radi na tome da zatre ruski jezik), i mnogo Ukrajinaca živi
u Rusiji. No, sve je to takoreći jedan narod ili "prosta duša
slovenska", pa je jedno politika, a drugo je život.
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril,
prilikom svog poslednjeg dolaska u luku Sevastopolj, vrlo diplomatski je rekao
kako se raduje što vidi "dve slovenske flote" na ovom
istorijskom mestu. Uzgred, zbog toga što mu je pravljena opstrukcija u vezi sa
slobodom kretanja onim pravcem kako je njegov protokol zamislio, patrijarh
Kiril je odlučio da doslovno "prokrstari" Ukrajinom. Ta njegova
"maršruta" napravljena je u obliku pravoslavnog krsta. Ovu namernu
simboliku narod, milioni pravoslavnih vernika, oduševljeno je pozdravio.
Velika je
verovatnoća da bi uskoro moglo doći do mirnih političkih promena u ovoj bivšoj
sovjetskoj republici.
Naime, Juščenkova politika naprosto nema više
uporišta ni u samoj Ukrajini. U Rusiji i danas smatraju da je Krim protiv svake
pravde i zakona dodeljen Ukrajini od strane nekadašnjeg sovjetskog vođe Nikite
Hruščova. Kako je ovde reč o neprirodnoj situaciji, izvesno je da će neko
razumniji od sadašnjeg rukovodstva Ukrajine morati da razgovara sa Moskvom kako
ove stare komunističke anomalije ne bi dalje opstajavale. Ukrajina je nedavno
tražila od Rusije oko pet milijardi dolara pomoći, ali Moskva tu odluku još nije
donela, i ne postoji verovatnoća da će se to desiti dok se ne promeni politika
Ukrajine. Ruski ambasador u Ukrajini, Zurabov, i dalje sedi u Moskvi, i do
rešenja konflikta neće doći u Ukrajinu. Nakon veštački izazvanog problema sa
naplatom tranzita gasa, konačno je ukrajinsko rukovodstvo počelo da plaća za
gas Rusiji, i to redovno, svakog meseca, pa treba verovati da Evropska unija
neće dalje oskudevati u ovom energentu.
šta je
konačan bilans "jednokratne upotrebe" malih i potkupljenih vođa?
V. Hlistun: Gruzija
zbog poslednjeg vojnog sukoba sa Rusijom neće ići u NATO pakt. Zapad je
naprosto zatvorio vrata Sakašviliju, pa je njegova politika u nemilosti onih
koji su mu do juče bili nalogodavci kako da sprovodi svoju "obojenu
revoluciju". Nešto slično
moglo bi neprijatno da iznenadi i Ukrajinu. Odnos Zapada menja se po
potrebi. Ali, potrebe Zapada su se promenile. Prioriteti takođe. Rusija nije
osvetoljubiva i tražiće od svojih najbližih suseda i nekadašnje sovjetske braće
da se okrenu svojim potrebama, a ne udaljenim interesima još udaljenijih
imperija.