Zadnja strana
Svi ste dobrodošli
Piše:
Milan Obradović, tamničar
Uvaženi ministri demokratske koalicije, poštovani
tajkuni, draga državna administracijo, već duže vreme
sam šef svih
srpskih robijašnica i nadređeni
svim srpskim tamničarima. Ima li nezahvalnije uloge? Je li to neko mene hteo
da još jednom
strašno kazni? Pa ja sam svoje
debelo odležao! Onakvog policajca ste upropastili i osramotili! Pa vi ste me terali da
batinama iznuđujem dokaze i vršim propisanu torturu!
Jeste li me ono vi dva meseca
držali u pritvoru, jeste li me vi u Kuršumliju oterali
po kazni? U Kuršumliju, gospodo!
Pa ste mi onda smestili
ovo divno radno mesto da
budem sindžir-efendija, šef od bukagija,
upravnik prokletih avlija! Sramota, gospodo! Jesam li ja to zaslužio?
Jesam li baš toliko preterao
sa uterivanjem pravde, je li mi to nagrada što sam vaše neprijatelje smatrao i svojim
neprijateljima? Pa ja sam po vašem nalogu prebijao
vaše kriminalce!
Ali, da znate, zakon
ponude i potražnje i dalje
važi. Evo, ja sam širom
otvorio kapije srpskih kazamata, pa ste sad svi dobrodošli.
A koliko vidim, dobar deo vas neće doći u goste nego
će dobiti stalni smeštaj.
Sećam se naslova iz dnevne
štampe: "...Vlada
Srbije imenovala je juče bivšeg
načelnika beogradske policije Milana Obradovića za pomoćnika ministra pravde
i direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija". Izgledalo je kao javna amnestija,
veliko unapređenje, povratak u velikom stilu, ali sam
u stvari oteran na jednu finu
robiju. A trebalo mi je vremena da shvatim.
E, sad je došlo vreme da novine malo promene
naslove. Uskoro će na svim naslovnim
stranama pisati:
"...Milan Obradović,
direktor Uprave za izvršenje
zavodskih sankcija, lično je smestio više članova Vlade u nekoliko zatvorskih ustanova širom Srbije kako ne bi međusobno mogli da komuniciraju. Preduzete su i
druge bezbednosne mere kako ova opasna grupa ne bi stupila u kontakt sa svojim
saradnicima u zemlji i inostranstvu"!
Ne šalim se. Unapred upozoravam. Ako treba, evo već
danas preporučujem nekoliko zatvorskih ustanova u kojima su uslovi kako-tako
podnošljivi, pa ako se niste puno
ogrešili o mene, ili ako ja
tako zaključim, onda ću vas imati u vidu. Stojite li
dobro sa mnom?
Nisam sujeveran, ali da znate, ko
je meni radio o glavi loše
je prošao. Da vas samo podsetim, mene je Dragan Jočić smenio! Posle
je objašnjavao kako nisam stigao
da sprečim paljevinu džamije u Beogradu. U stvari je problem bio
u tome što sam bio u sukobu
sa onim istetoviranim
generalom-idiotom Miroslavom
Miloševićem, bivšim načelnikom
Resora javne bezbednosti, i što sam bio najvredniji policajac u akciji Sablja!
Danas stranke hapse. Sutra će stranka stranku da hapsi. Srbija
je jedna apsana. Gledam televiziju i čitam novine.
Kao da ničeg nema osim lopova
i žandara. Ostalo je vremenska prognoza. Razmišljao sam ja
dugo o svemu. Mislim da me mrze
i DS i DSS. Ja sam bio samo
obična motka u njihovom međusobnom obračunu.
Ovi što su me unapredili najviše su me upropastili.
Daleko mi kuća od takvih prijatelja!
Od takvih prijatelja ne treba mi gori neprijatelj! Moji prijatelji i moji
neprijatelji na istom su zadatku!
Evo, pozivam moje prijatelje
koji su u stvari moji neprijatelji
da naprave savremene zatvore po evropskim standardima,
da prošire kapacitete, da uđu u njih
i lično se uvere u kvalitet usluga. Jer, ako
to uskoro ne učine, suočiće se sa robijom
znatno lošijeg kvaliteta, spavaće u prljavim sobama po desetoro na
pet kreveta i jedan čučavac (izvolite u našu reprezentativnu ustanovu, beogradski Centralni zatvor, pa se uverite).
Nudim vam, gospodo, sa
ovog mesta, a u svojstvu nadležne ličnosti, da probate smeštaj pre nego
dobijete pravosnažnu presudu, da se priviknete na srpske
apsane, na korumpirane tamničare, na drogirane zatvorenike,
lopove, razbojnike i ubice, preporučujem
da što pre upoznate robijašku crnu
berzu, da vidite kako život
iza zida i nije neki
život.
Adaptirajte se, gospodo, na vreme!
Nemoj posle da vam bude
Milan Obradović kriv, nemoj da me neko
slučajno posle proklinje, da kaže,
Obradoviću, kurvin sine, mi
smo te izvukli
sa robije a ti nas na
robiju šalješ! Evo, unapred se ograđujem i zidovima
i žicom, neka sve teče
po proceduri, neka jednom pravna
država proradi i za moj
račun a ne samo na moju nesreću!
Ljut sam, gospodo, ljut
sam kao ljuti
feferon, ali nisam željan osvete
nego pravde! Jer mi je teško
kad pomislim da ste onakvog
policajca pretvorili u apsandžiju, u prvog tamničara već utamničene
Srbije!
Idem hodnicima Ministarstva pravde i urličem,
zavijam i cvilim ponekad. Kako koji dan.
Mlad mesec, pun mesec, plima oseka
i te stvari...
Sve utiče na mene. A najviše
to što više nemam mesta, puni su mi zatvori.
Jeste da sam dobre volje
i da hoću da vas smestim, ali pritisla tesnoća,
gužva, brate, duša dušu davi...
Pravo da vam kažem,
dok nisam dobio ovu tužnu
funkciju, nisam ni znao koliko
robijašnica imamo. I koliko ih je usred gradova
širom Srbije. Znao sam jedino
za ovaj beogradski
Centralni zatvor da je usred grada,
i baš sam
se čudio šta će tu kad ima
onoliko prostora oko Beograda. A onda sam pre neku
godinu shvatio: mora da je ovo
naše pravosuđe do te mere razmaženo da mu treba približiti
zatvore! Uzgred da kažem, sviđa
mi se kako razmišljam u poslednje vreme. Jer, rodila
mi se jedna divna ideja! Mislim, ako je pravosuđe u takvom stanju da
mu treba približiti zatvorske ustanove što više, ako je moguće i
do samih gradskih centara, onda ja
predlažem da vrh države dobije
svoj zatvor nedaleko od svog
radnog mesta. I divota! Tu kuća,
tu robija! Pa svako onda neka
pazi šta radi i kako
ulicu prelazi.
Konačno, ali ne i na
poslednjem mestu, želim da se obratim
i mojim zlotvorima
i onima kojima
sam ja bio zlotvor. Gospodo, teška su vremena
a ja sam jedan slomljen čovek u dubokoj depresiji kao i
naša zajednička domovina uostalom. Upravo zato mislim
da je kucnuo čas za konačni obračun.
Mi se pomiriti nećemo niti možemo. Nego,
neka bude seča knezova, pa ko preživi neka
piše istoriju. Jer, niti su srpske
tamnice rešile našu sveopštu
bedu, niti su tamničari krivci
što je ovoliko Srba na robiji. Jednostavno,
ovako ne ide dalje. Gradnja novih zatvora je skupa, a tamnovanje u starim kazamatima nikoga neće popraviti. Iz prokletih avlija
niko se nije vratio normalan. Meni je bilo dovoljno
dva meseca da potpuno poludim.
Dakle, obračun, pa ko preživi neka živi.
Vaš Milan Obradović, bivši policajac
za poneti a sad šef svih tamnica,
prvi tamničar i pomoćnik
ministra. Tri u jedan!