Zakonopravila
U svetlu stalnih
pučističkih iskoraka predsednika Srbije
Kad kralj Ibi zaglibi
Šta su po Zakonu o predsedniku
Republike Srbije najvažnije dužnosti predsednika, istraživao je Tabloidov
urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog
kriminala i stalni konsultant OEBS-a
Josip Bogić
Nespojivost
funkcija: predsednik Republike Srbije ne može da obavlja drugu
javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. To je poznato čak i Borisu Tadiću
koji je predsedničku dužnost znatno proširio tokom svoja dva mandata.
U
svetu danas postoje uglavnom dva sistema vladanja, barem kada je u pitanju
demokratija. Jedan sistem je predsednički, u kome je vlast uglavnom u rukama
predsednika republike. Nekada je to bio kralj ili monarh, i sistem podele
vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, pri čemu je zakonodavna najvažnija.
Sudska vlast je kao kontrolor, a izvršna vlast izvršava volju naroda. Kod nas
je zakonodavna vlast iliti skupština "glasačka mašinerija" vladajuće
koalicije odnosno izvršne vlasti, a sudska vlast je sredstvo u rukama, takođe,
izvršne vlasti odnosno vladajuće koalicije. A svu vlast u svojim rukama de
facto ima predsednik najjače partije na vlasti, koji je ujedno i predsednik
Republike izabran na neposrednim izborima. Kako to izgleda po Ustavu i
zakonima, a kako u praksi govore sledeće činjenice.
Ustav
Republike Srbije (takozvani Koštuničin Ustav) propisuje kakav je položaj
predsednika Republike i kaže u članu 111 da je predsednik Republike taj koji
izražava jedinstvo Republike Srbije. U članu 112 Ustava propisana je i njegova
nadležnost koja se sastoji u tome da predsednik Republike: predstavlja
Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, da ukazom proglašava zakone u skladu
sa ustavom, da predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade,
pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, da predlaže
Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa ustavom i zakonom, da
postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,
da prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da
daje pomilovanja i odlikovanja, kao i da vrši i druge poslove određene ustavom.
Komanduje
vojskom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire VS
Prema
članu 19, predsednik Republike može uz pismeno obrazloženje da vrati Narodnoj
skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije
saglasan sa ustavom ili da je u
suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima
međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je
propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na
odgovarajući način.
Predsednik Republike ne može narodnoj
skupštini da vrati na ponovno odlučivanje zakon o kome su se građani izjasnili
na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na
referendumu.
Prema
članu 20, predsednik Republike može da raspusti Narodnu skupštinu na
obrazloženi predlog vlade. A on daje mandat vladi i predlaže premijera kao
partijski vođa. Predsednik Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u
slučajevima koji su određeni ustavom.
U oba slučaja, sa ukazom o raspuštanju Narodne
skupštine predsednik Republike donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne
poslanike. Predsednik Republike ne može da raspusti Narodnu skupštinu sve dok
traje ratno ili vanredno stanje.
Predsednik
Republike i drugi državni organi
Prema
članu 23, odnos predsednika Republike s drugim državnim organima zasniva se na
saradnji i obaveštavanju, u skladu s ustavom, zakonom i drugim propisima i
odvija se bez odlaganja kada to iziskuje nesmetano izvršavanje nadležnosti
predsednika Republike. Narodna skupština i vlada dužne su da predsednika
Republike na njegov zahtev obaveštavaju o pitanjima iz svoje nadležnosti koja
su važna za izvršavanje nadležnosti predsednika Republike. Predsednik Republike
obaveštava Narodnu skupštinu ili vladu na njihov zahtev o pitanjima iz svoje
nadležnosti koja su važna za ostvarivanje nadležnosti Narodne skupštine ili
vlade.
Predsednik daje
mandat vladi i premijeru
Najvažnija
funkcija predsednika je da on daje mandat vladi i predlaže premijera. Pošto je
partijski vođa, on je faktički i premijer. U više navrata smo čuli izjave
predsednika kako kritikuje vladu i javno iznosi svoje mišljenje kako nije
zadovoljan radom pojedinih ministara! A u zakonu piše da se "odnosi
predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju na saradnji i
obaveštavanju, u skladu sa ustavom, zakonom i drugim propisima". Kome
to premijer polaže račun? Predsedniku Republike koji je i predsednik
njegove partije koji ga je na to mesto predložio ili Narodnoj skupštini, u kojoj opet većinu ima vladajuća partija, a poslanike (delegate) u Skupštinu
bira predsednik partije odnosno Republike. Sve to liči na vrzino kolo. Sve se
vrti oko predsednika partije, tj. Republike.
Predsednik
predlaže trećinu sudija Ustavnog suda
Ustavni
sud čini 15 sudija. Pet sudija bira Narodna skupština, u kojoj većinu čine
poslanici vladajuće partije, pet sudija predsednik Republike, pet sudija opšta
sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije. I u ovoj instituciji predsednik ima
većinu. On je, dakle,
de facto i predsednik Ustavnog
suda.
Predsednik
predlaže guvernera
U
članu 19 Zakona o narodnoj banci (prerađen
tekst iz 2010. godine) stoji da guvernera bira Narodna skupština na
predlog predsednika Republike. To dalje znači da je predsednik Republike i de
facto guverner, jer ako on predlaže takvo lice, nakon izbora postoji neka
vrsta nepisane obaveze guvernera prema predsedniku.
Predsednik je i
ministar spoljnih poslova
Nedavno
smo bili svedoci žestoke polemike u parlamentu, kada su mnogi poslanici
kritikovali rad ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića za aktivnosti povodom mišljenja Međunarodnog
suda pravde u Hagu u vezi sa statusom Kosova i Metohije i neuspehom naše
diplomatije koja je doživela fijasko. Na sve te optužbe reagovao je niko drugi
nego predsednik Republike, koji je branio Jeremića i dao objašnjenje parlamentu
da je on (predsednik) kriv za takvo stanje i da ne napadaju Jeremića pošto je
on (predsednik) naložio takav postupak, čime je pokazao da je on de facto
i ministar spoljnih poslova, a da je Jeremić samo pion!
Predsednik na
čelu Saveta za nacionalnu bezbednost
Savet
za nacionalnu bezbednost kao telo Republike Srbije stara se o nacionalnoj
bezbednosti i usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti na način utvrđen
Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije (Sl. glasnik
RS, br. 116/2007).
U
članu 6 precizirano je ko su članovi Saveta: predsednik Republike, predsednik
Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde,
načelnik Generalštaba Vojske Srbije, kao i direktori službi bezbednosti (BIA i
VBA).
Nigde
nije moguće pronaći direktora policije. A on u svojim javnim nastupima daje
izjave kako mu je Savet za nacionalnu bezbednost, tj. predsednik Republike -
nalogodavac. Pri tome, isti taj direktor ne pominje ni Zakon o policiji, ni
ZKP, ni bilo koji drugi zakon koji reguliše rad policije. To dalje znači da je de
facto predsednik Republike glavni i odgovorni za rad policije.
Način
rada Saveta, član 9: sednicu Saveta saziva predsednik Republike. Predlog
dnevnog reda sednice utvrđuju predsednik Republike i predsednik vlade. Sednici
Saveta predsedava predsednik Republike, a ako je on sprečen, predsednik vlade.
Zaključke i druge akte Saveta potpisuje predsednik Republike. Sednice Saveta
održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Predsednik Republike
može na sednicu Saveta da pozove, na svoju inicijativu ili na inicijativu člana
Saveta, rukovodioce drugih državnih organa i institucija, kao i druga lica koja
nisu članovi Saveta (među koje se i
direktor policije).
Šta je ovde san a šta java, neka prosudi
javnost, ali u ovom trenutku je važno podsetiti se jednog pitanja - kako se
naziva to kada neko preuzme vlast mimo ustava i zakona.
Zakonom ne mogu da se proširuju
nadležnosti predsednika Republike utvrđene Ustavom Republike Srbije, niti
proširivanjem njegove nadležnosti bez ustavnog utemeljenja može da se naruši
načelo podele vlasti odnosno ustavne nadležnosti Narodne skupštine o obavljanju
kontrole nad radom vlade i samostalnost ministarstava u vršenju njihovih
ustavom i zakonom određenih nadležnosti. (Odluka Ustavnog suda Republike
Srbije, IU broj 5/96 od 12. juna 2003. godine, objavljena u Sl. glasniku RS,
br. 66/03 od 1. jula 2003. godine.)
Ustavni sud je u sprovedenom
postupku utvrdio sledeće: nadležnosti predsednika Republike su neposredno
utvrđene samim ustavom i ne mogu se proširivati van nadležnosti koje su
precizirane u članu 83 Ustava. Naime, čl. 83, tač. 1-11 Ustava utvrđene su
nadležnosti predsednika Republike koje obavlja neposredno na osnovu ustava, a
čl. 84, 85, 89 i 132, st. 1 nadležnosti koje obavlja u skladu s ustavom, kako
je to i predviđeno čl. 83, tač. 12 Ustava.