Preleti
Zemljotresi, vojska
i policija: zemljotres među onima koji od zemljotresa žive
Menadžment za potresanje zemlje
Srbiju je nedavno pogodio jak zemljotres koji je razorio hiljade kuća u Kraljevu i okolnim mestima. Nabujale rek Lim i
M.G.
Uprava za vanredne
situacije Ministarstva odbrane od 1. jula ove godine prebačena je u nadležnost Ministarstva
unutrašnjih poslova.
Da li je srpska
policija, sa preuzetim ljudima, opremom i imovinom sposobna da se uhvati u koštac sa težim nepogodama?
Istražujući kriminal u Ministarstvu odbrane, dotakli smo se i priče o
smišljenom urušavanju Sektora za zaštitu i spasavanje - odnosno Uprave za
vanredne situacije.
Posebno je
"katastrofalna" priča u vezi sa rukovođenjem i upravljanjem
takozvanim Sektorom za zaštitu i spasavanje Uprave za
vanredne situacije Ministarstva odbrane, koja je u zadnja dva ministarska mandata
uvek imala na raspolaganju manje sredstava za zaštitu i spasavanje građana
Srbije (havarije, prirodne i ljudske nepogode), nego kabinet takozvanog
demokratskog ministara odbrane.
Prema rečima
kontroverznog načelnika Uprave za vanredne situacije MO Milana Popadića (koji sebe naziva
doajenom civilne zaštite), iz budžeta je, za sistem odbrane i za ceo sistem
civilne zaštite i funkcionisanje ove Uprave, Ministarstvo odbrane izdvajalo
jedva oko 0,08 budžeta odbrane. U isto vreme on je rashodovao opremu i uništio sistem obuke. Sam je izjavio da je popunjenost,
inače nepostojećih jedinica civilne zaštite,
planiranim sredstvima za rad i opremom - skoro 25 procenata, po čemu smo, po
njegovim rečima, na poslednjem mestu u Evropi.
Čak i kada je bio i na
početku mandata načelnika, Popadić je, da bi se dodvorio ministru odbrane i
njegovim poslovnim odnosima sa Jugoimportom SDPR, nezakonito
naredio povlačenje naoružanja i municije
civilne zaštite (kratke cevi), kako bi isto bilo prodato preko ministrovih
kumova i prijatelja u područje kaspijskog regiona (Gruzija) i zemljama
podsaharske Afrike, pri čemu su ga odgovorni službenici upozoravali da je reč o
problematičnom vlasništvu nad ovim zalihama naoružanja i municije, jer je reč i
o imovini subjekata zaštite i spasavanja iz nekadašnjeg sistema Teritorijalne
odbrane.
Njemu nije smetalo da
pred kraj mandata, na intervenciju jednog sandžačkog
ministra, sklapa i nezakonite ugovore o delu za pojedine članove ministrove
stranke, koji su takođe osporeni od strane računskog centra Vojske Srbije, u
visini od dva miliona dinara. U međuvremenu je, u poslednje četiri godine, samo
Autoservis Ćurčić, bez tendera, bio ovlašćen i imao monopol na
servisiranje vozila Uprave, za naknadu veću od pet miliona dinara, za koju je
moglo da se kupi osam novih automobila! Naravno, bez tendera.
Načelnik Uprave se nije
bavio obukom zaposlenih, već je to prepuštao
nevladinim organizacijama i mentorima iz
inostranstva, a jednu firmu je posebno
protežirao. Firma je
Nije pomoglo rukovodnom
menadžementu Ministarstva odbrane ni što su odgovorni
ljudi i 2007. godine prezentovali stanje u oblasti menadžmenta za šta se
opredelio ministar Šutanovac. Danas je stanje u oblasti zaštite
katastrofalno, a država nemoćna u delu svoje nužne osposobljenosti da zaštiti i
reaguje preventivno, operativno i rehabilitaciono, u slučaju vanrednih
situacija, što gledamo svaki dan na televiziji.
Nezavisno od toga,
ministru odbrane nije smetalo da prikrije ove činjenice, da u Upravi za
vanredne situacije postoje ljudi koji su pod istragom specijalnog tužioca, koji
su disciplinski i sudski kažnjavani, te je ova ekipa orođenih kumova, Popadić,
Miloš Novaković, Zoran Jeftić, Branko Lošić, Srbislav
Stojanac nastavila svoj umetnički rad na uništavanju i ljudi i opreme. Oni su
u Ministarstvu
unutrašnjih poslova, svi sem Zorana Jeftića, dobili
najviša rukovodna mesta i policijska ovlašćenja. Od jula svi su prešli u MUP Srbije, u Sektor za vanredne situacije.
U isto vreme, državni
sekretar Zoran Jeftić (Ministarstvo odbrane) naknadno
interveniše zbog ovakvih događaja iz prošlosti, u pogledu istrage oko stambene
mafije, oko prekoračenja utrošenih sredstava u Upravi za vanredne situacije, i
naknadno fabrikuje izmene raspoređenih sredstava za ovakve nezakonite
aktivnosti, povlači svoje prijatelje iz istrage, jer ima iskustvo, kada je po
nalogu nekadašnjeg načelnika generalštaba Vojske SCG Geze Farkaša, na
isti način, retroaktivno pokrivao ugovore sa biznismenom Mićom Dragićevićem
za remontovanje vodenih pumpi.
Posebnu ''vrednost''
Ministarstva odbrane predstavlja g. Jeftić, kao siva
eminencija i provereni čistač i organizator negativnih struja u MO. On na sajtu MO prikriva činjenicu da je 14. jula
1999. godine prešao u privatno preduzeće Gold Med, vlasništvo svog kuma Predraga
Anastasijevića, te se ne zna o kakvoj je firmi reč (spoljnotrgovinska
firma) koja je imala učešća u javnim nabavkama MO, kao i da li su korišćene
lobističke usluge g. Miroslava Lazanskog, koji je pašenog državnog
sekretara Zorana Jeftića.
Pitanje za ministra
odbrane je na koji je način državni sekretar Jeftić dobio veliki stan u centru grada. I kakva je
njegova uloga u prikrivanju nalaza
Ministar Šutanovac je
''utrapio'' ministru policije Ivici Dačiću Upravu za
vanredne situacije koja ima problematičan menadžment uništenog autoriteta
državne Uprave
u sektoru
zaštite i spasavanja.
Svi prozvani nesposobnjakovići i korupcionaši dobili
su u policiji
plate od 100 do 120 hiljada dinara.
Ministar Šutanovac je ''utrapio'' ministru policije Ivici Dačiću Upravu za vanredne situacije koja ima problematičan
menadžment uništenog autoriteta državne Uprave u sektoru zaštite i spasavanja. Svi prozvani nesposobnjakovići
i korupcionaši dobili su u policiji plate od 100 do 120
hiljada dinara.