Likovi i senke

Racija

N. Vlahović

U potrazi za što većim brojem životnih i profesionalnih marginalaca, koji se plaše svoje senke i kojima je lako upravljati, revolucionarni komitet neumrle vlade DOS-a odlučio je da angažuje i nekog Sretena Ugričića, retkim spisateljsko-čitateljskim fanaticima poznatog kao nekadašnjeg urednika zemunskog časopisa "Pismo" (1989-1996), a kasnije i urednika časopisa "Univerzitetska misao" u Prištini (1993-1996).

 Kako je opstajavao na više mesta u isto vreme? Jer, u međuvremenu je (1994-1997) bio ni manje ni više nego član Jugoslovenske komisije UNESCO! U zlatno doba Miloševićevih karnevala! Istovremeno, bio je i koordinator programa u kancelariji Soroš fonda Jugoslavija u Prištini, asistent na Filozofskom fakultetu u Prištini, a predmete Estetika i Etika... Usavršavan je u centru za razvoj izdavaštva u Budimpešti! I tako dalje.

Dakle, izgleda spolja kao marginalac, ali nije... Bilo je jasno da će ga DOS-ov politički savet "tipovati" za nešto. I bi tako. Dali su mu u ruke Narodnu biblioteku Srbije. Nije mnogo prošlo od kako se u ovu časnu instituciju uselio, stavljen je ključ u bravu! Počela je "rekonstrukcija" biblioteke, koja je trajala barem tri  puta duže od njene gradnje! Nastupile su duge godine manastirskog života Sretena Ugričića. Mora da je posebno iskušenje biti direktor Narodne biblioteke koja ne radi!

I dok je trajao kao lojalni preduzimač za račun vladajućih "investitora", nije mu falila nijedna preostala dlaka sa proćelave glave. Ali, kad se konačno, posle mučne decenije, otvorila Narodna biblioteka Srbije, otvorio se i on prema društvenim aktivnostima.

 Jedna od njih ga je koštala smaknuća iz ugodnog položaja koji mu je podaren. Potpisao je peticiju u odbranu Andreja Nikolaidisa, savetnika predsednika Skupštine Crne Gore, koji je objavio tekst u kome radosno priziva eksplozije i atentate na srpske vlasti. Kao "civilizacijski iskorak".

Navikli su Ugričića i druge ugričiće da potpisuju bez pitanja šta im se stavi pod nos. Uigrani su to ugričići. Ali, ovaj je nešto skrenuo sa puta u svetlu budućnost.

Mogli su da maknu i nekog Miletu Prodanovića, člana Nacionalnog saveta za kulturu, koji je takođe  potpisao peticiju podrške terorističkoj poetici Andreja Nikolaidisa. Jer je Mileta isto tako loš pisac kao Ugričić, ali i još gori slikar. Čudno, sve su to kadrovi ljubitelja talibanskih brada, Predraga Markovića, njegovi trećerazredni spisatelji iz epohe književnih nadanja. Nije se zauzeo preterano za spas Ugričićev. Nije se predsedniku zamerati...