Na licu mesta

Šabac: koliko je stvarna cena boravka u vrticima Predškolske ustanove "Naše dete"?

Dece sve manje, a vrtici sve skuplji

Kao i u nekim drugim gradovima u Srbiji, i Šabac se ove jeseni "istakao" visokim cenama boravka u decjim vrticima, zbog cega su mnogi roditelji potražili pravnu zaštitu (kao u nekim slucajevima u Kragujevcu, gde je dokazano da su državni vrtici odredili cenu koja je u suprotnosti sa zakonskim odredbama). Grua nezadovoljnih roditelja iz Šaca, korisnici usluga PU "Naše dete", slicnim povodom su odlucili da se obrate javnosti. Tabloid objavljuje njihovo pismo uz neznatna skracenja.

.........

Obracamo Vam se kao roditelji cija deca su korisnici vrtica Predškolske ustanove „Naše dete" Šabac, sa primedbama na kvalitet i cene usluga vrtica. Prema našim saznanjima, na celu Ustanove se nalazi vladajuca garnitura, koju cine direktorka i njena dva pomocnika, a kojima je prihod od roditelja namenjen za trošenje za sve osim za unapredenje glavne delatnosti i poboljšanje kvaliteta boravka dece.

Povod za obracanje je cena usluga boravka dece u vrticima od 2010. godine, do danas i zahtev da se izvrši kompletna revizija i da se utvrdi, po kojim kriterijuma su formirane kategorije placanja vrtica; koja je stvarna cena koštanja boravka za jedno dete na mesecnom nivou.

Sticajem okolnosti, u ovoj grupi nezadovoljnih roditelja ima i onih koji rade u budžetskim ustanovama, tako da vrlo dobro znaju da PU „Naše dete" lokalna samouprava finansira sledece troškove: zarade vaspitaca i kompletnog pomocnog osoblja, putne troškove, elektricnu energiju, grejanje, telefone, troškove održavanja kao i nabavku svih osnovnih sredstava, izgradnja novih vrtica i sve ostale troškove. U takvim uslovima naplata od roditelja bi trebala da služi za pokrice izdataka za ishranu dece. Prema našim saznanjima oni su oko 20 % od najviše cene koju roditelj placa. Gde odlazi razlika od 80%, pretpostavljamo na neracionalno trošenje ili na finansiranje ogromnog broja ljudi koje je direktorka zaposlila. Ako primenimo nezvanicnu cenu koja se odnosi na ucešce troškova ishrane u ukupnim troškovima, dolazimo do poražavajuceg rezultata "da su troškovi za nabavku životnih namirnica duplo viši", umesto da se krecu oko 20 miliona dinara, na godišnjem nivou, oni dostižu cifru oko 40 miliona dinara, u koje namene se troši razlika. Gde završavaju skuvani obroci, ili pak namirnice iz magacina.

Otvara se prostor za sumnju da su zakljucivani ugovori koji su na štetu javnog interesa, a u korist licnih. Saznali smo da prilikom sklapanja poslovnih ugovora i njihove realizacije ucestvuju i njihovi ponudaci. Naime, oni pripremaju, zajedno sa rukovodstvom Ustanove, kompletnu tendersku dokumentaciju, prilagodavajuci je sebi...

Pre dve godine su nas privoleli da, iako ne radimo, popunjavamo izjave u kojima nismo smeli napisati da zaradujemo ispod minimalca. U tom periodu nismo bili zaposleni, niti smo radili na crno a ipak smo morali sve to odraditi ako smo hteli upisati dete u vrtic. Tada smo bili svrstani u najvišu kategoriju;

zašto roditelj placa najvišu kategoriju i onda kada ostane bez posla, zašto i tada stvarni prihod po clanu domacinstva nije kriterijum. Slicna situacija je i kada roditelji donesu potvrde gde za prethodna tri meseca nisu primili zaradu, slucaj preduzeca u restruktuiranju, i oni bivaju stavljeniu najvišu kategoriju placanja I u jedan neravnopravan položaj.

Objašnjenje njihove pravne službe i direktorke Marice Vuletic, kao i njena dva zamenika, je da pošto smo vec ostali bez posla da ne treba da dovodimo decu u vrtic nego da sedimo kuci i cuvamo decu, uz napomenu da prednost imaju zaposleni roditelji. Nije li ovo diskriminacija ove dece, koja tek što su se uklopila u grupu bivaju ispisana i cekaju da im roditelji ponovo pronadu posao, da bi ponovo startovala. Nije li ovo previše surova igra za ovu malu nedužnu decu. Napominjemo da sam nacin šetanja od vrata do vrata ove Ustanove je krajnje ponižavajuci. Na kraju dobijamo saopštenje kao odraz krajnje nekulture, drskosti, i bahatosti tamošnjeg rukovodstva: "Vi ste potpisali ugovor samim tim ste pristali na uslove koje smo naveli".

Zašto Ustanova fakturiše oko 20 datuma u mesecu kada usluga u celosti nije izvršena? Moramo da naglasimo uplašenost i neprijatnost kod vaspitaca, kada nam to saopštavaju, neki su nam se i poverili da im je direktorka zapretila da ako dete ne vrate da ce biti prebaceni da rade na seosko podrucje, uz umanjenje zarade od 30%.

Uvodenjem kamate za neredovno placanje sacuvali bismo dostojanstvo i nas roditelja i vaspitaca, a decu bismo poštedeli objašnjenja zašto ne idu u vrtic, što oni teško mogu razumeti. Netransparentan rad ustanove omogucava ne potencijalne,nego stvarne nepravilnosti koje su ovde previše ocigledne. Mi se sa pravom pitamo jel na celo ove ustanove treba da stoji ovakvo rukovodstvo, I ovakva (ne) organizacija rada? Pošto se radi o instituciji od javnog znacaja za naš grad, da li predstavnici osnivaca znaju za dešavanja u ovoj ustanovi, ukoliko ne znaju onda je ovo jedan od puteva da to saznaju. Pitamo se još i to da li cene vrtica u Šapcu ne treba da budu predmet javnih rasprava i da li treba da se o tome vodi racuna samo u Beogradu.