Intervju

Aleksandar Đurđev, generalni sekretar Treće Srbije

Ko izda Kosovo, izdaće i Vojvodinu!

Sve je izvesnije da će pokrajinski izbori u Vojvodini biti održani ove godine. Jedan od upućenijih u agendu koja čeka severnu srpsku pokrajinu je generalni sekretar Treće Srbije Aleksandar Đurđev.

Milica Grabež

Lakoverni će biti najveći gubitnici na izborima?

- Važnije od toga kada će biti izbori, a biće za nekoliko meseci, jeste šta će biti sa Vojvodinom. Gde će biti pokrajina za godinu-dve ili pet? To opet otvara i pitanje: gde će biti Srbija. Mi vidimo da su mnogi bacili oko na Vojvodinu, a situacija je ovde sve napetija. Trenutno vlada jedna vrsta zatišja pred buru. Sve stranke su u kampanji, osim onih koje ne stižu zbog unutrašnjih problema, ali najveća pitanja ostavljaju za kraj. Do tad, svi problemi se guraju pod tepih.

Na koje probleme mislite?

- Ako krenemo od privrede, videćemo jednog bolesnika vezanog za bolnički krevet. Samo ove godine je propalo stotine firmi. Mala i srednja preduzeća trpe udarce sa tri strane: uvoznički lobi ima svoje favorite, loša državna organizacija je velika smetnja i, konačno, domaći monopolisti iz različitih oblasti.

Kako onda može privreda uopšte da opstane?

- Ima nekoliko modela. Mi smo snažno gurali ideju pomoći preduzetnicima, poljoprivrednicima i maloj privredi. Kroz različite programe u Novom Sadu, gde učestvujemo u vlasti, pokrenuli smo ljude da se osamostale i pokrenu vlastiti biznis. Niklo je stotine malih porodičnih firmi, od kojih se jedan deo naslanja na rastuću industriju informacionih tehnologija. Novi Sad se, inače, prethodnih godina razvio u regionalni centar u toj oblasti. Te firme rade i razvijaju se. Ali svesni smo da to nije dovoljno. Sledeći korak mora da učini država Srbija, da zaštiti male od velikih i od sopstvene administracije. Na taj način ćemo ohrabriti i druge da se pokrenu na akciju, da uzmu stvar u svoje ruke. Državni posao, barem onakav kakvog ga većina zamišlja, mora da postane prošlost.

Kakvo rešenje za Vojvodinu predlaže Treća Srbija?

- Mi živimo u svakodnevnici, manje ili više verujemo u ono što je servirano na televiziji. Malo ko zastane, napravi distancu i posmatra ovaj trenutak iz bliske prošlosti ili iz projektovane bliske budućnosti. Kada neko pomisli: izdržaćemo još nekoliko godina, pa kada uđemo u EU krenuće stvari na bolje, taj se vara. Lakoverni će biti najveći gubitnici. Ne postoji nijedan razlog da verujemo da će nam u takvom scenariju biti bolje. Hajde da posmatramo procese koji se kotrljaju ispod praga uočljivosti. Da pitamo šta u Vojvodini radi Canvas? Šta rade šefovi političkih partija sa sedištem u Vojvodini? Gde idu na konsultacije i koga moraju da slušaju? Kada tako postavimo stvari, onda su nam jasnija dešavanja u sadašnjosti. Ili da pitamo šta su današnji zagovornici EU govorili o Kosovu ne tako davno? Da li je Kosovo za njih i danas "srce Srbije", kao i pre nekoliko godina?

Zašto mislite da su pitanja Kosova i Vojvodine tako blisko povezana?

- Povezana su na najizvorniji način. Početne tačke su iste, krajnji ciljevi isti. Razlikuju se metode ostvarivanja. Ovde, na severu, stvari su zaodevene u pliš, a na jugu je ista stvar urađena u krvi. Nedavno je naša delegacija bila u jednoj od brojnih poseta Kosovu i Metohiji. Sticajem okolnosti, ja sam morao da potražim lekarsku pomoć u bolnici u Kosovskoj Mitrovici. Ta ustanova je do pre nekoliko godina bila respektabilna, a danas nemaju ni osnovna sredstva za rad. Nemaju instrumente, injekcije, lekove, gaze.

Kao da je neko dao direktivu da se dignu ruke od Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. A naše pitanje je uvek isto: šta možemo da učinimo za ljude koji žive tamo? Šta možemo da učinimo da mladi ostanu, a drugi da se vrate? Zašto ne bismo pokrenuli IT sektor u Kosovskoj Mitrovici, po uzoru na Novi Sad? Država Srbija to može da učini, ali to ne radi. U Vojvodini su drugi problemi, ali se država ponaša na isti način. Gura stvari pod tepih.

Niko ne reaguje na subverzivna dejstva Canvasa, organizacije čiji je rad zabranjen u desetinama zemalja! A oni rade na produbljivanju socijalnih i međunacionalnih napetosti. Svaki put kada se raskrinkaju neke Čankove kriminalne radnje, dočekaju nas grafiti u kojima se preti manjinskim zajednicama, skrnave se groblja. Afere se zaborave, ali napetosti ostaju. I rastu. Otiđite u Temerin, 20 km od Novog Sada. Srbi i Mađari žive u strahu i međusobnom podozrenju. Samo zato što to nekome odgovara. A to sigurno nisu ni Aleksandar Đurđev ni Treća Srbija. Ko izda Kosovo, izdaće i Vojvodinu. To je naša poruka za Nenada Čanka i sve antidržavne političke strukture. A to moraju i građani da znaju.

Za mnoge je misterija kako funkcioniše Treća Srbija.

- Mnogi ljudi imaju dobre ideje, ali nemaju sposobnost da ih sprovedu. Svoje ideje govorim samo kada imam plan za njihovu realizaciju, a od ideje do realizacije najvažnija je dobra organizacija. To je Treća Srbija. Mi smo projektno organizovana partija. Svaki naš posao zahteva jasne ciljeve, potrebne resurse, mogućnosti ostvarenja, potencijalne rizike i evaluaciju. Ovim pristupom mi pravimo razliku od dosadašnjih partija u Srbiji i imamo jasne rezultate.

Trenutno vodimo nekoliko projekata i imamo nekoliko organizacija koje ih sprovode. Ljudi iz našeg tima vode Projekat Srbija, rukovode Fondacijom Dostojanstvo, Alternativom za Srbiju... ?

Rezultati Fondacije Dostojanstvo su naš najveći ponos. Pored niza humanitarnih aktivnosti i akcija koje su imale za cilj da vrate dostojanstvo ljudima u Srbiji, fondacija je uspela ono što nije niko nije za 900 godina od rođenja osnivača srpske države Stefana Nemanje. Ovde smo pokazali prirodu naše politike zasnovanu na očuvanju najboljih tradicija srpskog naroda.

Naše ideje moderne desnice, ideje novog konzervativizma zasnovanih na iskustvu i tradiciji, a prilagođene savremenom svetu, mogu ceo svoj zaključak da imaju u podizanju spomenika Stefanu Nemanji u Banjaluci. Pored toga Fondacija nastavlja svoj rad u novim poslovima gde će pokazati zašto je Treća Srbija nova, moderna desnica i jedina šansa za spas Srbije