KiM

Značaj projekta, sa stanovišta namene konkursa

Pare dobijaju oni koji znaju da ćute

Kao i svake godine Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i ove je raspisalo konkurs za dodelu novčanih sredstava za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za produkcije koje imaju sedište na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Konkurs je bio javno raspisan i otvoren u periodu od 13. januara do 12. februara ove godine. Kao nameru i cilj pomenuto Ministarstvo ističe da se konkurs raspisuje radi pružanja finansijske podrške medijskim sadržajima koji doprinose istinitom, nepristrasnom, pravovremenom i potpunom informisanju građana koji žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, očuvanju i razvoju srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta i jezika, kao i unapređenju položaja i ravnopravnosti svih segmenata društva. Sredstva koja su ova godine opredeljena za taj konkurs iznose 10.000.000,00 dinara.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Kako je reč o Ministarstvu pri Vladi koju je privatizovao Aleksandar Vučić, naravno, i ovo je gola laž. Ono što smeta već na prvi pogled jeste što uopšte postoji ograničenje i to pri jedinom planiranom nacionalnom projekat Vlade Srbije koji se odnosi na medijske sadržaje sa Kosova i Metohije. Kao što se moglo očekivati, ni to nije jedini problem.

Projekat najstarije privatne televizije na Kosovu i Metohiji na srpskom jeziku, TV Mir iz Leposavića osnovane još u vreme velike pometnje 1999. godine, čiji je program prvenstveno namenjen mladim ljudima savremenih shvatanja, okrenutih razvoju i čovekoljublju, odbijen je iako se predlog projekta odnosio na emisiju “Koreni” čiji emitovanje traje već duži niz godina.

Predrag Jakšić, teoretičar medija, autor više objavljenih naučnih radova iz oblasti medija i tvorac teorije Kriptorijalitija o sistematskom i kolektivnom obmanjivanju javnosti putem redovnog medijskog sadržaja, za Magazin Tabloid precizno definiše negativne posledice proistekle iz ovog konkursa.

“Da ne ulazim ovde i u problem novca koji se ovim konkursom delio. Deset miliona dinara je vrlo malo novca za jedno ovako bitno pitanje našeg društva i našeg naroda. Sve mi to liči samo na svojevrsno bacanje prašine u oči javnosti od strane predmetnog Ministarstva da Republika Srbija tobože nešto radi na poboljšanju života na Kosovu i Metohiji u oblasti medija, kulture i informisanja.

Rešenje Ministarstva kulture i informisanja o dodeli sredstava na osnovu ovog Konkursa je, najblaže rečeno, zbunjujuće i kontradiktorno. Postavlja se pitanje može li se novac dodeljivati i organizacijama koje suštinski, sem u nazivu, i nemaju produkciju, a da se, na primer, kao nerelevantan oceni projekat - emisija „Koreni” koja se snima već 20 godina i isti serijal ima preko 250 epizoda?

Obrazloženje ministra da neko ko je snimio 250 epizoda određenog serijala „nije predvideo poteškoće koje se mogu javiti u realizaciji projekta”, sa bilo kog aspekta da ga posmatramo, jeste krajnje smešno i neozbiljno. Takođe, da tema ovog predloženog projekta - emisije „Koreni”, a što su, kako se navodi u odluci, „uslovi života i aktivnosti ljudi u najizolovanijim srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji”, po odluci ministra Maje Gojković ne ispunjava kriterijum „značaj projekta sa stanovišta namene konkursa” može samo da znači da Vlada Republike Srbije nije zainteresovana za ljude iz najizolovanijih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji” zaključuje Jakšić.

Tretiranje medija na srpskom jeziku na KiM od strane resornog ministarstva nije boljka samo ovog trenutka. Svi su režimi od 1999. godine zahtevali da mediji koji konkurišu pored registracije pri srpskom, moraju da budu registrovani i pri sistemu onda UNMIK-a a kasnije “lokalnih” to jest albanskih vlasti. Navodno, time se obezbeđuje nesmetano tehničko funkcionisanje medija. Svakako ali predstavlja i korak ka ovome što imamo danas, promociji tog istog sistema kroz medije namenjene informisanju srpskog naroda.

A to, sasvim izvesno, za posledicu ima drskost koja se kod medija sa KiM ogleda kroz nameru da izveštavaju o događajima u “opštinama sa srpskom većinom” što se zapravo odnosi na opštine u okviru sistema albanskih separatista. Time se direktno promoviše albanska “država”na Kosovu i Metohiji. Ovo, kao ni druga ministarstva, nema problem da takve projekte prihvati pa čak i da ih finansira!

Danas to i ne može da čudi kada znamo da Vučić čitav državni aparat mobiliše kako bi podržao i omogućio održavanje separatističkih kvazi-izbora te iste albanske “države” a njihovo sprovođenje doživljava kao lični uspeh.

No, Komisiju za pomenuti Konkurs imenovao je potpredsednik Vlade i ministar, na osnovu propisa Zakona o javnom informisanju i medijima te pratećim pravilnicima. Ta je Komisija razmotrila 20 projekata i ocenila ih (zvanično u skladu sa kriterijumima utvrđenim Zakonom, nezvanično prema političkom nahođenju) na osnovu čijeg predloga je sačinjeno Rešenje o raspodeli sredstava namenjenih za tu svrhu.

Kada se bliže pogleda uočljiv je isključiv partijski princip kojim se Komisija, odnosno Ministarstvo a preko njega Vlada Srbije vodila.

Planiranih 10 miliona dinara je podeljeno s kape na kapu na 19 jedinki po 3 do 6 hiljada evra. Među onima kojima su ta sredstva dodeljena nalaze se ne samo mediji već i Nevladine organizacije pa čak i privatna preduzeća za koja niko do sada nije čuo.

Zatim budžetski korisnici koji od države već primaju plate za posao u čijem se opisu nalazi upravo proizvodnja medijskog sadržaja u interesu Srba na KiM, odnosno njihovom boljem informisanju.

Ovaj Konkurs, na druge koji su raspisani tokom Vođine vladavine, nalik je i po tome što su zaposleni u državnim medijima, kućni prijatelji, rođaci i drugi lojalni vlasti, na brzinu osnovali razne organizacije upravo kako bi formalno ispunili uslove za dobijanje tih sredstava, i dobili su ih.

Naravno, ne fali ni simpatizera i aktivista vladajućeg režima koji od znanja, resursa i vidljivosti za proizvodnju medijskih sadržaja i emitovanje imaju samo nepresušnu potrebu da na lak način steknu nezasluženi novac, kaže vlasnik televizije Mir iz Leposavića, Nenad Radosavljević, u razgovoru za Magazin Tabloid.

Radosavljević objašnjava da su sredstva dodeljena “raznim produkcijama koje od tog posla imaju samo reč produkcija u nazivu firme. Zatim raznim ubačeni elementima u kulturi i novinarstvu koji služe za propagandu vladajućeg režima na perfidniji način od političkih izaslanika iz Beograda kao i maskirani oštroperaši sa strogo kontrolisanom oštrinom u delovanju u službi režima”.

Kako je sve udešeno tako da bude potaman Vođi alavom na povlastice, nema izgleda da će biti bilo kakve reakcije na ovako sramno sproveden Konkurs.

To sa žaljenjem konstatuje i Predrag Jakšić:

“Mi, nažalost, živimo u društvu u kom ne postoji nikakva delotvorna kontrolna instanca rada državnih i javnih institucija, niti u jednom segmentu društva, pa je tako i po pitanju kulture i informisanja, stoga je i moguće da se donese jedno ovakvo rešenje i da sve to samo tako prođe”.

Radosavljević takođe odlučno tvrdi ono što svi znaju ali ne smeju da o tome javno govore u realnom strahu od mogućih posledica jer ako državni vrh ovako bestidno sprovodi državničke poslove, ono što će se dogoditi pojedincu na najnižem nivou koji se takvom sistemu suprotstavi, ne može ni da se zamisli. Zato je ono što može da se zamisli mnogo više od dovoljnog da se na kraju izabere ćutanje.

Radosavljević ne spada u takve i po tome ga i znaju. Tako i u razgovoru za Magazin Tabloid kaže da zna samo jedno: “Ove pare su bačene radi učvršćivanja pozicije vlasti ‘Srpske liste’ i obezbeđivanje preduslova za protežiranje režima za dobijanje sledećih izbora da bi im dobitnici dali maksimalnu podršku pa da im sledeće godine na konkursu ponovo dodele sredstva.

Šta će od svega toga imati Srbi na Kosovu i Metohiji? Ništa. Ništa od toga neće biti napravljeno a i ako nešto bude nigde to neće moći da vide”.

To što narod neće moći da vidi ono što je njemu namenjeno i plaćeno za njega, bilo što ne postoje mediji koji će taj sadržaj emitovati bilo što sadržaja neće ni biti, više nije ničiji problem. Sredstva su podeljena i zavesa može da se spusti.

Kontroverze ipak ostaju, primećuje Jakšić.

“Opet, u samom rešenju odlučeno je, na primer, da se dodele sredstva projektu pod rednim brojem 9 u stavu I dispozitiva, čija je tema, kako je navedeno, svakodneveni problemi, potrebe i prioriteti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a što ispunjava ciljeve konkursa, pa se postavlja pitanje da li je namena konkursa prikazivanje uslova, problema, potreba, aktivnosti i prioriteta Srba na Kosovu i Metohiji ili nije? Jer ako jeste, kako to da projekat „Koreni” ne ispunjavaju kriterijum „namene konkursa” a ovaj drugi pomenuti projekat ispunjava? Slično je obrazloženje je i kod projekta pod rednim brojem 10 u stavu I, koji se „bavi temama od životne važnosti za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”. Da li po tome ispada da „uslovi života i aktivnosti ljudi u najizolovanijim srpskim sredinama na Kosovou i Metohiji” nisu od životne važnosti za opstanak našeg naroda? Da li se možda možda radi samo o tome ko o ovim pitanjima pravi sadržaj i iz kog diskursa?” pita se Jašić o očigledno ne baš časnim namerama vlastodržaca koji o ovome odlučuju.

Jedini interes Vođinog upravljanja jeste njegov što duži ostanak na vlasti zarad čega onima, koji mu u tome pružaju podršku, uzvraća ostvarenjem njihovih ličnih interesa koji se ogledaju u sitnoj šićardžijskoj dobiti. To je priča u kojoj Radosavljević nije mogao da se nađe ni kao sporedni lik.

“Nisam ni očekivao da će RTV Mir dobiti podršku komisije jer sam tamo definisan kao nepodoban i neprijatelj režima Aleksandra Vučića, što i jesam. Konkurisao sam da bismo jednog dana mogli i kulturnim poslanicima u ministarstvu da zatvorimo usta zbog ovakvog ponašanja. Inače svi znaju da je emisija Koreni najgledanija od svih emisija proizvedenih na Kosovu i Metohiji.

To je 253 emisije koje u proteklih 20 godina govore o životu povratnika, mesta, sela i zaseoka u srpskim sredinama širom Kosova i Metohije. Dobili smo podršku za tu emisiju samo u periodu kada je DS (Branislav Lečić, Voja Brajović) vodio to ministarstvo krajnje transparentno i pošteno. Ostalih 18 godina smo je sami finansirali jer znamo da je to u opštem narodnom interesu. Izostala je podrška sada i ne kukamo jer jednom će sigurno proći ovaj mrak, vladavine naopakih, i našem narodu a samim tim i pravim medijima će svanuti” uveren je Radosavljević koji je vodeći televiziju Mir tokom prethodne dve decenije pretrpeo mnoge pritiske.

Nema nikakve sumnje u to da interesi Srba na Kosovu i Metohiji nisu prioritet Vučićeve vlasti. Upravo o tome Magazin Tabloid izveštava redovno opisujući strahote terora koje nad srpskim narodom u pokrajini sprovode kapelani novonastale religije u kojoj je Vučić vrhovno božanstvo, i jedino.