Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (214)

Zakon protiv siromašnih građana i njihove pravde

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid . U ovom broju zamenjuje ga Milica Grabež, jer je Glamočanin na bolničkom lečenju.

Milica Grabež

Prvog juna nekoliko stotina advokata protestovalo je u Beogradu, ispred zgrade Advokatske komore Srbije, zbog najave izmena Zakona o parničnom postupku.

Blokadom saobraćaja do izmene zakona, najavili su advokati, poručujući Vladi Srbije da iz skupštinske procedure povuče predlog izmena ovog ključnog zakona.

Nekoliko stotina advokata iz Beograda, Zaječara, Valjeva, Jagodine, Novog Sada, Niša i Rume okupilo se 1. juna ispred Advokatske komore Srbije na protestu zbog Nacrta o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Kako je novinarima rekao advokat Čedomir Kokanović, advokati zahtevaju povlačenje predloga zato što ga smatraju lošim za građane Srbije.

“Mi ne želimo pregovore, ne želimo razgovor o crvenim linijama, ceo zakon je crvena linija. Predlog je napravljen u tajnosti”, rekao je advokat i dodao da nema poverenje u učesnike pregovora u vezi sa ovim zakonom.

Ministarstvo pravde objavilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o parničnom postupku 19. maja.

Kratkom blokadom saobraćaja u centru Beograda, beogradski advokati 1. juna tražili su povlačenje Nacrta.

Ispred zgrade Ministarstva pravde ostavili su primerak Ustava.

Zbog čega advokati protestuju?

Okupljeni advokati tražili su formiranje grupe koja bi napravila novi predlog zakona.

Advokati tvrde da bi izmenama zakona građanima bilo teže pokretanje sudskih postupaka.

Kao najlošije predloge novog zakonskog rešenja, Čedomir Kokanović navodi da se oštećenima onemogućuje da traže pravdu pred sudom i da taj zakon ide u korist banaka i dodao da neće učestvovati u pregovorima jer su zahtevi jasni, a nezadovoljstvo će eskalirati dok se zakon ne povuče.

Advokatske komore ne podržavaju proteste!

Advokatima iz Beograda pridružili su se kao podrška i kolege iz Šapca, Valjeva, Novog Sada i Jagodine.

Advokatska komora Srbije (AKS) i Advokatska komora Vojvodine (AKV) u saopštenjima navode da nisu zadovoljni predloženim Nacrtom, ali da ova dva najveća udruženja advokata ne stoje iza protesta.

“Ukoliko pregovori sa Ministarstvom pravde ne budu dali zadovoljavajuće rezultate, bićete blagovremeno obavešteni o daljim koracima, protestu i eventualnoj obustavi rada”, navode u saopštenju iz AKS. Rukovodstvo ove komore se nada da će uz pomoć tajne policije uspeti da razbije proteste svojih kolega. Najmizernija figura te provokatorske grupe je Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore u Beogradu, koji je raskrinkan u slučaju brisanja iz članstva ubijenog advokata Vladimira Cvijana.

Ministarstvo pravde odlučno poručuje da je ‘’ Cilj brži i lakši put do pravde’’

Ministarstvo pravde saopštilo je pred protest advokata u utorak, 1. juna da je cilj izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku brži i lakši put do pravde i postizanje veće pravne sigurnosti!

Smatraju da će izmene zakona omogućiti ravnomernu opterećenost sudova u Srbiji pa će građani moći da stignu do pravosnažne odluke u razumnom roku, sa manje troškova.

Saopštenja advokatskih komora na čijem su čelu policijski doušnici.

Povodom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku koji je objavljen na internet stranici Ministarstva pravde 19.05.2021. Advokatska komora Srbije daje:

S A O P Š T E NJ E

Advokatska komora Srbije je u objavljenom Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku je konstatovala veliki broj problematičnih rešenja koja mogu dovesti u vrlo nepovoljan položaj advokate, a pre svega građane, Republike Srbije. I pre konačne analize Nacrta zakona, mogu se uočiti loša rešenja koja građanima sužavaju mogućnost pristupa pravdi ili retroaktivnom primenom odredbi dovode u pitanje pravnu sigurnost građana.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije će na svojoj prvoj narednoj sednici koja će biti održana 29.05.2021. izvršiti sveobuhvatnu analizu Nacrta ovog zakona i doneti odgovara-juće odluke. U međuvremenu je predstavnik Advokatske komore Srbije u Radnoj grupi Ministarstva pravde za izradu ovog Nacrta, usled neslaganja sa tekstom Nacrta zakona odbio da učestvuje u javnim diskusijama u cilju predstavljanja i obrazlaganja ovog teksta.

Pozivamo sve advokate da Advokatskoj komori Srbije dostave svoje primedbe i sugestije kako bi ih uključili u konačni tekst naših zaključaka.

Advokatska komora Srbije će preduzeti sve neophodne korake i veruje da će u neposrednim razgovorima sa Ministarstvom pravde uspeti da u najvećoj meri otkloni ona zakonska rešenja koja, po našem mišljenju, ne doprinose efikasnom ostvarivanju prava naših klijenata i interesa advokature.

Predsednik Advokatske komore Srbije povodom predstojećih izmena i dopuna Zakona o posredovanju u rešavanju sporova, advokati tajne službe na čelu AKS i Advokatske komore Srbije i Vojvodine, saopštili su javnosti:

‘’Povodom predstojećih izmena i dopuna Zakona o posredovanju u rešavanju sporova, u advokatskoj javnosti se, poslednjih meseci, pojavio veliki broj dezinformacija koje su kod kolega izazvale zabrinutost i koje su išle za tim da se stvori pogrešna predstava o afirmativnom stavu Upravnog odbora AKS po pitanju obaveznosti medijacije.

Ovakve ocene nisu utemeljene u odlukama UO AKS, niti u dosadašnjim aktivnostima organa komore. Upravo suprotno, argumentacija advokature i njenih predstavnika uvek je išla u pravcu protivljenja uvođenju obavezne medijacije, promovisanja principa dobrovoljnosti ovog postupka i neslaganja sa stvaranjem nove,”parapravosudne” profesije medijatora.

Zakonom o advokaturi propisano je da pravnu pomoć građanima pruža advokatura i da pružanje pravne pomoći obuhvata i posredovanje u cilju mirnog rešavanja sporova. Kodeks profesionalne etike propisuje obavezu advokata da klijentu ukaže na mogućnost i celishodnost rešavanja slučaja mirnim putem (čl. 3 st. 1 tač. 5 Zakona o advokaturi).

Zakonom o parničnom postupku propisana je obaveza suda da ukaže na mogućnost mirnog rešavanja sporova. Ideja o uvođenju obaveznog prvog sastanka sa medijatorom, bi značila veštačko uvođenje formalne faze pregovora, što bi, izvesno, dovelo do prolongiranja postupka i uvećavanja troškova. Medijacija bi morala predstavljati samo mogućnost za građane, ali ne i njihovu obavezu.

Duboko verujem da će zaključci UO AKS biti u duhu ovih stavova, a konačne odluke će biti donete kada budu bili poznati konkretni predlozi izmena i dopuna Zakona o posredovanju u rešavanju sporova.

Predsednik Advokatske komore Srbije

Viktor Gostiljac

Što je tiranin Vučić bliži svom kraju, to je njegova kamarila odlučnija da iza sebe ostavi pustoš, da pravosuđe ostavi u pokornosti, građanima oduzme svako pravo da dođu do pravde.

Ovim povodom oglasilo se i Društvo sudija Srbije, svojom ocenom predloženih izmena Zakona o parničnom postupku.

Saopštenje o izmenama Zakona o parničnom postupku

Pozdravljajući napor na izradi, u veoma kratkom roku, Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (ZPP) od 19.5.2021. godine, imajući u vidu zaključak Odbora za pravni sistem i državne organe od 19.5.2021. godine o određivanju sprovođenja javne rasprave o ovom nacrtu u periodu od 19. maja do 14. juna 2021. godine (u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu)

Društvo sudija Srbije izdaje

S a o p š t e nj e

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku sadrži, u meri u kojoj je to moguće učiniti procesnim zakonom, rešenja kojima se odgovara na jedan od četiri glavna sistemska nedostatka sudskog sistema u Republici Srbiji - neravnomerno opterećenje sudija i sudova, koji negativno utiče na efikasnost sudskog sistema, jednak pristup građana pravdi i povećanje troškova postupka.

Drugačijim uređenjem mesne nadležnosti - u sporovima protiv države, pokrajina, opština i njihovih organa, u sporovima koji proizlaze iz pravnog odnosa ogranaka privrednih društava, kao i u sporovima za zaštitu prava potrošača ili korisnika finansijskih usluga, sudovi se čine dostupnijim građanima. Građani iz drugih mesta ubuduće neće biti prinuđeni da se obraćaju preopterećenim beogradskim sudovima, već će sudovi u njihovim mestima rešavati njihove sporove i to u mnogo kraćem vremenu. Na taj način građani će brže dolaziti do presuda i više neće biti diskriminisani u pristupu pravdi u odnosu na građane kojima su sudili manje opterećeni sudovi.

Društvo sudija sa zadovoljstvom primećuje da je radna grupa pažljivo razmatrala prispele predloge stručne javnosti i znatan broj i usvojila, čime se parnični postupak unapređuje, a odredbe zakona čine realno primenjivijim (otklanjanje nedostataka u postupku, razrađivanje odredaba o veštačenju, proširenje ovlašćenja suda da spreči zloupotrebe u postupku, odstranjivanje odredaba koje „pripadaju” drugim zakonima, rešenja kojima se na razuman način ubrzava postupak, naročito u sporovima male vrednosti, itd).

U Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, prema stanovištu Društva sudija, postoje i više spornih rešenja, između ostalih i ona koja se odnose na

uslovljavanje podnošenja podnesaka istovremenim plaćanjem sudske takse pod pretnjom nastupanja pretpostavke da je podnesak povučen

naknadu troškova stranci koja izgubi spor u određenim slučajevima

sužavanje mogućnosti izjavljivanja revizije ukidanjem imovinskog cenzusa i onemogućavanjem revizije protiv odluka viših sudova kao drugostepenih (o lišenju poslovne sposobnosti, produženju roditeljskog prava, naknadi za eksproprisanu nepokretnost), kao i

iz pojedinih prelaznih i završnih odredaba zakona (o primeni novog ZPP u već započetim postupcima, prestanku punomoćja u započetim postupcima, prekratkim rokovima za E-pravosuđe).

Prva četiri događaja, zaključno sa onim od 14. juna, na kojima se govori o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, Društvo sudija smatra događajima na kojima su javnosti samo predstavljena rešenja kojima se menja ovaj sistemski zakon. Međutim, izmene i dopune takvog zakona zaslužuju dublje razmatranje i suštinsku javnu raspravu, kako bi se predupredile negativne posledice pojedinih rešenja.

Društvo sudija smatra da je upravo ova faza zakonske procedure podobna za široku javnu raspravu, od koje ne treba odustajati.

Stoga, Društvo sudija poziva Ministarstvo pravde da:

organizuje novi krug javne rasprave

pozove akademsku zajednicu, advokate, pravobranilaštva, organizacije koje se bave ljudskim pravima, ostalu zainteresovanu javnost, a naročito sudove, da održe sastanke građanskih odeljenja i odrede se prema rešenjima iz nacrta zakona, i da svi oni dostave svoje predloge, te da

omogući svima da učestuju u javnoj raspravi i iznesu i obrazlože svoja mišljenja i predloge, a zatim, u skladu sa iznetim, da

koriguje nacrt zakona.

Paradržavno Udruženje sudija i javnih tužilaca nije se oglasilo ovim povodom.

Način i brzina kojom se menjaju ključni, dakle sistemski zakoni, od kojih zavisi pravna sigurnost građana i ozbiljnost pravnog sistema, govori o spremnosti režima da sve učini da obespravi građane i stane na stranu vladajuće oligarhije, koja održava sistem na vlasti.

Velika većina advokata želi da stupi u štrajk, ako vlast ne povuče predloženi nacrt, a i ozbiljnost Društva sudija Srbije ( za razliku od rukovodstva Advokatske komore Srbije i Beograda) u kritici tog nacrta moraće naterati tiranina da odustane od opakih zakonskih rešenja nove ministarke pravde.

Opasna mafija

Predložene izmene Zakona o parničnom postupku omogućiće sudijama i režimu da spreči siromašne građane u ostvarivanju svojih prava. Obaveza da im se odbije podnesak, ako odmah ne plate sudsku taksu, omogućiće da građani na odluke sudova kojim im se oduzimaju deca, stanovi, kuće, imanja... ne mogu izjaviti žalbu, ako nemaju novca!

Ovakvim odredbama u zemlji u kojoj dve trećine građana nema prihode veće od 250 evra mesečno, uz sudske takse koje su surovo visoke, ostaće bez mogućnosti da traže sudsku zaštitu, niti da je dobiju!

Takođe će i sudije dobiti novu toljagu u rukama. Ako stranka traži sudijino izuzeće, on je ovlašćen da ga odmah kazni, a novčana kazna je od 10.000 do 150 hiljada dinara, koju mora da plati u roku od 8 dana. Ako je ne plati sudija kaznu pretavra u zatvorsku, a svaki započeti dan zatvora se računa kao 1.000 dinara.

Em su sudije, em je dobar deo njih, deo opasne pravosudne hobotnice, još sada ne smeš ni da tražiš njihovo izuzeće. Možeš, ali moraš debelo da platiš!

Tako je žalba odgovornog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića, na presudu zloglasne sudije iz Višeg suda Milenije Petričević upućena u Apelacioni sud u Beogradu. Predmet je stigao 26. aprila i zadužila ga je sudija Vesna Karadžić Ristić. Deset dana kasnije predmet nje preraspoređen sudiji Marini Jakić, (došla je iz Višeg suda u Valjevu). U njenom veću je i sudija Ivan Ilić, koji je u predmetu o kome treba da odlučuje, doneo odluku- odredio je privremenu meru kojom je zabranio Milovanu Brkiću da u listu koji uređuje može da pominje ime Nikole Petrovića, da objavljuje njegovu fotografiju i da se bavi njegovim poslovanjem!

Predsednik ovog suda je sudija Duško Milenković, a njegova zamenica je sudija Zorica Đaković, koja je odbila zahtev za Ilićevim izuzećem, navodeći da je on u pisanoj izjavi naveo da se u svom radu strogo drži ustava Srbije i zakona!

Kako je moguće spasiti se od ove bande sudija?

Postoji samo jedan način, koji toliko puta pominje urednik ovog glasila.

1.

Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - novi Nacrt ugrožava dostignuti nivo prava građana

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je objavilo je 27. maja Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i otvorilo javnu raspravu o ovom dokumentu, koja će trajati do 16. juna 2021. godine. Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi, Koaliciju za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, ukazuje da su pojedina rešenja iz Nacrta neprihvatljiva, jer snižavaju postojeći nivo prava građana na pristup informacijama. S druge strane, Nacrt ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju ovog prava.

Proces izmena i dopuna Zakona započet je još 2018, ali je i dalje u toku. Tokom prvog ciklusa javnih konsultacija, udruženja građana, mediji i Poverenik, saglasili su se da je većina tada predloženih rešenja ograničavala pravo građana na slobodan pristup informacijama, umesto da otkloni probleme koji su prepoznati tokom decenije i po primene Zakona. U januaru 2021. godine MDULS je formiralo novu Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopuna Zakona, na netransparentan način, bez uključivanja javnosti u ovaj proces. Tek nakon kampanje organizacija okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, Koaliciju za pristup pravdi i Nacionalnog Konventa o Evropskoj uniji, omogućeno je da predstavnici civilnog sektora izlože Radnoj grupi svoje predloge i komentare na polazne osnove za izradu Nacrta. Nažalost, većina tih predloga nije našla svoje mesto u Nacrtu koji je iznet na javnu raspravu, a kao pozitivno se može istaći prihvatanje predloga da sva preduzeća u većinskom državnom vlasništvu ipak ostanu obveznici Zakona.

Naročito ističemo da bi uvođenje novih rešenja kojima se umanjuje dostiguti nivo prava na pristup informacijama i njegove zaštite bilo ne samo loše, nego i neustavno. Konkretno, Nacrtom se predlaže uvećanje broja osnova za ograničenja prava na pristup informacijama, poput propisivanja mogućno-

sti da organ uskrati informaciju tražiocu ukoliko bi se na taj način ugrozio položaj na tržištu društava kapitala, ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica. Posebno zabrinjava brisanje dužnosti da organ sprovede test javnog interesa pre nego što uskrati informaciju zbog toga što je reč o tajnim podacima. Time se otvaraju vrata za širenje postojeće loše prakse da se pod velom tajnosti od građana kriju informacije koje su od javnog značaja. Dalje, u Nacrtu se predviđa da političke stranke i verske zajednice nemaju obavezu dostavljanja informacija građanima, medijima ili drugim tražiocima koji su zainteresovani za njihov rad, čak ni u slučaju kada su većinski finansirane iz javnih izvora, a podatke o korišćenju tih sredstava nisu dostavili državnim organima. Takođe, izuzimanjem Narodne banke Srbije iz nadležnosti Poverenika, dodatno se otežava i produžava postupak dobijanja informacija o radu ove institucije.

S druge strane, Nacrt zakona ne donosi unapređenja u nekim oblastima koje su prepoznate kao naročito problematične, uključujući pravo na žalbu u situacijama kada zahteve za pristup informacijama ignoriše Vlada ili neka od njenih službi.

Stoga pozivamo sve organizacije, strukovna udruženja, aktiviste, medije i pojedince da aktivno učestvuju u procesu javne rasprave, dostave svoje komentare i sugestije Koaliciji za slobodu pristupa informacijama na e-mejl adresu officeŽpartners-serbia.org i pomognu nam u borbi za očuvanje i unapređenje prava na pristup informacijama od javnog značaja.

Rodoljub Šabić ukazuje

Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja “slabo prikriveni pokušaj ozbiljnog ograničavanja Ustavom zajamčenih prava gradjana i javnosti”.

U komentaru za agenciju Beta, Šabić je rekao da taj nacrt ignoriše glavne probleme u primeni zakona a da to što sadrži i nekoliko korisnih i prihvatljivih rešenje ne može sakriti osnovnu ideju da se značajno oteža ostvarivanje kontrole javnosti nad radom vlasti, pogotovo u vezi sa raspolaganjem finansijskim i materijalnim resursima u javnoj svojini.

Šabić je, zbog toga, pozvao stručnu i opštu javnost da se takvim izmenama suprotstavi.

“Usvajanje zakona u ovakvom obliku značilo bi ne samo ustavom zabranjeno snižavanje dostignutog nivoa ljudskih prava nego i direktan doprinos netransparentnosti, neodgovornosti, zloupotrebama i korupciji”, ocenio je Šabić.

On je rekao da nacrt zaslužuje veoma lošu ocenu, i da je to moguće ilustrovati mnoštvom primera, ali da su najvažniji pitanje izvršenja rešenja poverenika, zatim pristup mogućnostima za ograničenja prava javnosti zna i situacije u kojima nad interesom za pristup podacima pretežu informacije formalno označene kao tajne, ako bi zbog odavanje tajne mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom.

“Apsurdno je da se nakon skoro dve decenije primene zakona konstatuje da je ‘suvišna’ zapravo jedina rečenica koja eksplicitno naglašava prioritet prava javnosti u odnosu na tajnost. Dosadašnja praksa primene Zakona, i veliki broj rešenja poverenika, govore da je upravo ova norma bila osnov da Poverenik utvrdi da razlozi za očuvanje tajnosti nisu pravilno odmereni i obrazloženi i da potom naloži da se informacije daju tražiocu”, naveo je Šabić.

Republika Srbija

Ministarstvo pravde

Ministru pravde Maji Popović

Pritužba

Eksperimentalnog zarobljenika Dragutina Vidosavljevića (iz Leskovca ulica Sinđelićeva broj 71/2, zatvorenog u kazneno popravnom zavodu u Nišu 18000 Niš naselje „Milka Protić" bb, sa matičnim brojem 313/16)

-podneta po članu 56 Ustava Republike Srbije i člana 81 Zakona o državnoj upravi;

-zbog nezakonitog i nesavesnog rada direktora uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu

-Povredom odredbi člana 27 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i člana 140 Zakona o državnim službenicima ovlašćenjem broj 021-02-5/2018-03 od 31. 01. 2018. godine direktor uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu Dejan Carević je ovlastio načelnicu odeljenja za ostvarivanje i zaštitu prava lica lišenih slobode, - što su uhapšeni i pritvoreni po članu 2 stav 1 tačka 23 ZKP. - Aleksandru Stepanović suprugu gospodara beogradskih sudova i predsednika višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića „da umesto njega potpisuje sve akte koji su neophodni za funkcionisanje uprave za izvršenje krivičnih sankcija, - u njegovom odsustvu", na koji način joj je nezakonito preneo ovlašćenja za upravljanje Upravom za izvršenje krivičnih sankcija iz člana 27 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, iz zakona o državnoj upravi i zakona o državnim službenicima, koja mu je poverila Vlada Republike Srbije imenujući ga na tu odgovornu funkciju.

-Molim da navedeno ovlašćenje radi uvida pribavite od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu po članu 103 ZUP-a.

-Kako izgleda da je direktor Uprave stalno odsutan gospođa Stepanović navedeno ovlašćenje koristi da iz senke kao siva eminencija de facto umesto direktora Carevića upravlja i upravom i zatvorima u Srbiji, i da donosi rešenja umesto direktora Uprave i akte kojim odlučuje o pravima i obavezama koje osuđena lica i zatvorenici u srpskim zatvorima imaju po zakonu , opštim aktima, ratifikovanim međunarodnim ugovorima, Ustavu i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, kao u mom slučaju, naravno uvek na štetu zatvorenika, proverite njen učinak za poslednje 5 (pet) godine kolikom broju zatvorenika je pomogla da ostvare i zaštite svoja prava.

-Jedan od dokaza za to je i činjenica da je ovaj „dvojac bez kormilara" - figurativno rečeno, doveo do toga da nijedan od 11.000 zatvorenika u zatvorima u Srbiji utamničeni, pogotovu oni sa dugogodišnjim kaznama kao što sam ja, nemaju urađene i individualizovane programe pripreme za otpust i mera pomoći i podrške zajednice nakon otpusta urađene od stručnih timova zavoda, kojim se zatvorenicima nakon izlaska iz zatvora pruža faktička pomoć u skladu sa evropskim standardima i strategijom Vlade Republike Srbije za razvoj sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine, pa zatvorenike izbacuju iz zatvora kao izlizane zatvorske brojeve nakon otpusta iz zatvora, bez bilo kakve podrške i pomoći zajednice de facto, prepuštene sami sebi i stručno onesposobljenim poverenicima za izvršenje van zavodskih sankcija i mera, bez stvarne mogućnosti da se ponove uključe u zajednicu kao građani koji poštuju zakon, što ima za poslediceu nenormalno veliki procenat povratnika!

-Do koje mere je direktor Uprave Carević navedenim punomoćjem razvlastio samog sebe vidi se iz činjenice da krši odredbe člana 39 i člana 141 stava 7 i stava 9 Zakona o opštem upravnom postupku pa ne sme na rešenja i akte koje on zvanično donosi da stavlja svoj potpis, nego neko zloupotrebom vlasti na te akte stavlja njegov faksimil, dok njegova nezakonita zamenica uredno potpisuje svoje akte koje donosi na osnovu navedenog punomoćja.

-Ovaj dvojac sa prethodnikom Milanom Stevovićem nije realizovao nijedan segment strategije Vlade Republike Srbije za razvoj sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine, ali je zato omogućio koncentraciju moći u pravosuđu i zatvorskom sistemu u rukama bračnog para Stevanović do te mere da sudovi pri rešavanju o molbama osuđenih za puštanje na uslovni otpust, sude i odluke donose „na osnovu mišljenja zatvora", a ne na osnovu člana 142 stav 2 i člana 145 stav 2 Ustava, preporuke (2063) 22 komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o uslovnom otpustu, i članu 46 stav 2 i članu 567 stav 1 ZKP, koje samo pomenu pro forme, dok su zatvorski sistem - sistem izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji pretvorili u smeće, po izveštajima Saveta Evrope među najgorim u Evropi, zbog čega su po mom mišljenju odavno sazreli za zatvor, ali ih neka sila u vlasti koja ima interes da ovakvo rasulo traje štiti „od kafeza". Neodgovorni su u državi u „kojoj nema zaštićenih", od udarca „malja", u rukama Don Kihota.

-Zatvorske vlasti u Republici Srbiji u srpske zatvore naselili su - stenice - da piju krv zatvorenicima, kako bi ih dodatno nezakonito kaznile.

-Pod pokroviteljstvom ovog nikom odgovornog dvojca u kazneno popravnom zavodu u Nišu već 4 (četiri) meseca zatvorenici ne mogu da kupe prehrambene proizvode, suhomesnatu robu, kačkavalj, jogurte, sireve, pavlake, alevu papriku, za nabavku zejtina i vinskog sirćeta kao i maslinovog ulja potrebno je odobrenje načelnika službe zdravstvene zaštite i načelnika službe opštih poslova, a o nudlama i spagetima, nuteli ili kvalitetnom eurokremu mogu da sanjaju, da bi se spasili od jednolične ishrane koja se 10 (deset) godina ne menja, pri čemu je hrana često toliko loša da je služba opštih poslova jedno vreme sklonila knjigu primedbi iz trpezarije da zatvorenici ne bi upisivali primedbe.

-Služba obezbeđenja ne poštuje član 49 pravilnika o kućnom redu kazneno popravnih zavoda i okružnih zatvora, koji je doneo ministar pravde, pa nam iz paketa otima fabrički zapakovane prehrambene proizvode i hranu koja je konzervirana, namirnice u tetrapak pakovanju, hleb, torte, filovane kolače, sve vrste pravljenih kolača iako su fabrički zapokovani, soju, supe, makarone, špagete, punjene bombone a najviše vole kvalitetne čokolade sa voćnim sirupom, čokoladne bonbone, masline, kvalitetno grožđe, rafaelo kugle i sve što im se jede, a jede im se svašta.

-Takođe u 21. veku zatvorenicima ne dozvoljavaju upotrebu predmeta za održavanje lične higijene, poput personalnih trimera za održavanje brkova u urednom stanju, uklanjanje dlaka iz noga, ušiju, ispod pazuha i za održavanje intimne higijene koji funkcionišu na jednu bateriju od 1,5 volti, jer se njime ugrožavaju red i bezbednost u zavodu.

-Radi gušenja prava zatvorenika na slobodu izražavanja i slobodu mišljenja, zatvorske vlasti u kazneno popravnom zavodu u Nišu primoravaju zatvorenike da podneske pišu na obrascima koje su štampale sa vrlo skučenom prostoru za iznošenje činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije, a da bi mogle da manipulišu podnescima i rokovima, pod pokroviteljstvom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, primoravaju zatvorenike da krše član 57 pravilnika o kućnom redu kazneno popravnih zavoda i okružnih zatvora, da ne ostavljaju jedan primerak podneska kod sebe, već da im predaju sva tri primerka i ostanu bez dokaza o predaji podneska na čemu insistiraju načelnik službe opštih poslova Vladan Kitanović, upravnik zavoda Dejan Panić i direktor uprave Dejan Carević.

-U tom kontekstu uvidom u akt načelnika službe opštih poslova Vladana Kitanovića broj 24-8-7830/2020-06/2-1 od 17. 08. 2020. godine utvrdićete da taj državni službenik ne poštuje preporuku zaštitnika građana 13-30-5088/16 delovodni broj 10791 od 17. 03. 2017. godine i akte direktora uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu broj 07-00-409/2016-05 od 04. 04. 2017. godine pa zatvorenike onemogućava zavod da o svom trošku dobiju kopije isprava sa sajta državnih organa i međunarodnih organizacija na koje su ih po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja uputili organi i organizacije kojima su se obratili.

-U 21. (dvadeset i prvom) veku službenici KPZ u Nišu službene akte iz člana 126 stav 2 zakona o izvršenju krivičnih sankcija pišu rukom u čemu posebno prednjači načelnik takozvane službe za tretman Ljubiša Tadić čiji je rukopis često nerazumljiv, zatvorenici u KPZ Niš često nemaju pristup svom dosijeu, u dovoljnoj meri ili uopšte.

-Kršenjem odredbe člana 26 Ustava Republike Srbije u Kazneno popravnom zavodu u Nišu na perfidan način, u cilju ekonomske eksploatacije zatvorenika, uveden je - prinudni rad - po principu da onaj zatvorenik koji želi da dobije pozitivno mišljenje zavoda da bi bio pušten na uslovni otpust, mora da se nalazi u poluotvorenom odeljenju zavoda i da ima „B-1" tretmansku grupu kako je odredio načelnik službe za tretman Ljubiša Tadić, a da bi bio smešten u poluotvoreno odeljenje zavoda i da dobije „B-1" tretmansku grupu mora da radi za bednu nadoknadu od 40-50 evra mesečno što je prinudni rad, ili kuluk, zabranjen evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer zatvorenike u srpskim zatvorima stavlja u položaj sličan ropstvu.

-U kazneno popravnom zavodu u Nišu znaju da pod pokroviteljstvom srpske policije i tužilaštva za ubijanje zatvorenika - niko ne odgovara, pa zatvorenicima obolelim od hroničnih neizlečivih bolesti namerno uskraćuju hranu koju im je u cilju očuvanja njihovog dobrog zdravlja i snage odredio lekar i na koju imaju pravo po članu 82 stav 1 i stav 2 zakona o izvršenju krivičnih sankcija kako bi im pod pokroviteljstvom uprave, takozvanih sudija za izvršenje krivičnih sankcija i Lekarske komore Srbije, namerno putem nutritivnih i metaboličkih stresova ugrožavali fizičko i psihičko zdravlje sa ciljem da nad njima na neformalan i perfidan način, daleko od očiju javnosti bude izvršena smrtna kazna. Kom eksperimentu sam upravo ja podvrgnut kao eksperimentalni kunić, eksperimentom koji je kažnjiv po članu 114 stav 2 krivičnog zakonika. U srpskom zatvoru je dozvoljeno ubijanje zatvorenika - zar ne!?

-Gospođo ministarka, Vi kao ministar pravde prekršili ste odredbe člana 56 Ustava Republike Srbije i člana 81 zakona o državnoj upravi kada ste mi uskratili pravo da po tim propisima dobijem od Vas odgovor na moju pritužbu sa skoro identičnim sadržajem koju sam Vam, u nedostatku nezavisne državne kontrole nad radom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i zatvora u Srbiji podneo zbog nezakonitog rada direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejana Carevića i njegove nezakonite zamenice Aleksandre Stepanović dana 16. 03. 2021. godine, a kršenjem odredbe pravilnika o nadzoru nad radom zavoda za izvršenje krivičnih sankcija ste pritužbu dostavili Odeljenju za nadzor u pravosudnim organima u sektoru za pravosuđe gde je zavedena pod brojem 071-08-1145/2017 od koga takođe nisam dobio nikakav odgovor , niti je bilo šta učinilo da se otklone nezakonitosti u radu Uprave, direktora Carevića i njegove nezakonite zamenice gospođe Stepanović koje je rezultiralo opštim rasulom u kazneno popravnom zavodu u Nišu, zbog čega sam prinuđen da vam se po drugi put sada javno obratim, i da Vam ukažem:

-Da naš i vaš predsednik gospodin Vučić stalno potencira da je strateški cilj Srbije Evropska Unija, u koju se ne ulazi sa ovakvim rasulom, bezakonjem i samovoljom. Kako evropska zatvorska pravila u uvodu naglašavaju da zatvorenici moraju da imaju sva prava koja im nisu oduzeta presudom po kojoj izdržavaju kaznu, a da zatvorski režim mora biti približan pozitivnim aspektima života u zajednici, molim po drugi put da Vi lično preduzmete hitne mere za sređivanje stanja u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija i rasula u kazneno popravnom zavodu u Nišu, kome za početak hitno da naredite da nam u kratkom roku omogući da u kantini zavoda možemo da kupimo osnovne životne namirnice poput suhomesnatih proizvoda razne vrste i dobrog kvaliteta, kačkavalj, sireve, pavlaku, jestivo ulje zejtin i maslinovo ulje, alevu papriku, pirinač, nudle, špagete i ostale uobičajane prehrambene proizvode, i da obezbedite da se odredba člana 49 stav 1 i stav 2 pravilnika o kućnom redu kazneno popravnih zavoda i okružnih zatvora - striktno primenjuje, - i da sprečite da radnici službe obezbeđenja iz paketa zatvorenicima otimaju fabrički zapakovane prhrambene proizvode, a da se upravnik zatvora stavlja u položaj iznad ministra pravde, i da menja taj propis koji je doneo ministar pravde.

-Ukoliko niste sposobni da u Upravi i u kazneno popravnom zavodu u Nišu zavedete red, mislim da bi korektno bilo da podnesete ostavku.

-Molim da ispoštujete član 56 Ustava i član 81 zakona o državnoj upravi i da me obavestite da li ste Vi lično preduzeli nešto po predstavci, a da naložite Odeljenju za nadzor u pravosudnim organima u sektoru za pravosuđe da me obavesti šta je preduzeo po pritužbi broj 071-00-1145/2017, i po pritužbi od 16. 03. 2021. godine.

S poštovanjem

Eksperimentalni zarobljenik

Dragutin Vidosavljević