Nedavno je u Zagrebu objavljena knjiga pod nazivom "Medvedgrad na Oltaru domovine" koja je otkrila sve aktere svojevrsne svinjarije kada je radi pravljenja nekakvog bizarnog kič Oltara domovine po narudžbini Tuđmanovih savetnika, pod izgovorom obnove i uređenja srednjevekovnog grada Medvedgrada isti zapravo fušerski obnovljen i još delom devastiran tako da je izuzetan spomenik kulture pretvoren u jeftinu političku lakrdiju, a veliko finale usledilo je nakon izlaska knjige jerbo su pokrenuti sudski procesi i tražena zabrana i uništavanje knjige.

Što se diletantizma, fušeraja i svinjarija time , nešto slično se usred Beograda dešava preko četrdeset godina a najbolji opis skandaloznih dešavanja bio bi "Kosančićev venac na oltaru idiotizma"!U prethodna dva teksta u ovoj rubrici izneli smo dešavanja koja na najgori mogući način dokazuju kako je u toku neometano sistematsko uništavanje spomenika kulture usred Beograda a sve to zbog oportunističkog ponašanja nadležnih Beogradskih i državnih službi, raznoraznih struktura ali i konzervatora i takozvanih intelektualaca koji su po pravili redom sve sam "creme de la crčme" diletantizma i skorojevićstva!!!

U slučaju nekadašnje zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, koju su bombardovali i spalili nacisti a srušili komunisti koji nisu dozvolili bilo kakvo uređenje ili obnovu ruševina a isto štetočinstvo nastavili redom svi posle 1991, konkretno se radi ne samo o devastaciji spomenika kulture, nego o devastaciji cele konzervatorske prakse u Srbiji i ostatke biblioteke bi pothitno trebalo preimenovati u Spomenik ljudskoj gluposti".

Ipak o tome da se idioti bakću sa uređenjem Kosančićevog Venca najbolje govori činjenica da niko pojma nema niočemu počevši od teorijske pa redom sve do praktične zaštite spomenika kulture, jer da iole išta znaju znali bi da je zaštita nečega kao ruševine , pod ekstremima beogradske zime , odnosno zbog košavetine, snega i leda daleko zahtevnije i dugoročno skuplje nego kompletna graditeljska obnova istog spomenika koja istovremeno omogućava celogodišnju upotrebu objekta nego nekakva konzervirana ruševina koja kao takva ne može funkcionisati u svim godišnjim dobima i svim vremenskim uslovima!

Dalje, potpuno je sumanuto pozivati se na nekakvu slavnu istoriju i na navodni spomenički značaj memorije sećanja, odnosno nekakve plačipičljive nematerijalne baštine, a sve to iz dva razloga:

Prvo u konzervatorskoj teoriji i praksi valorizuju se i obnavljaju najvredniji istorijski slojevi, u slučaju zgrade Narodne Biblioteke na Kosančićevom vencu, ovakvih slojeva ima dva.

Prvi sloj je horizont građevina rimskog Singidunuma, čiji je do sada najvredniji i najcelovitiji kompleks otkriven pre skoro 50 godina i od tada nije urađeno apsolutno ništa na njegovoj zaštiti i drugi sloj je sloj skraja 19 veka kada je sagrađena sama zgrada Narodne biblioteke Srbije, spaljena 1941, srušena nakon II svetskog rata. A drugih slojeva definitivno nema. A umesto da se najpre temeljno istraži zaštiti i prezentuje rimski horizont ispod Kosančićevog venca, gde je doslovce na 4 metra ispod nivoa okolnih ulica moguće proširiti iskop i prezentirati ogroman kompleks ispod biblioteke i svih okolnih ulica a iznad faksimilno obnovi zgrada biblioteke, prave se ordinarne svinjarije i idiotizmi pod izgovorom uređenja nekakvog memorijala odnosno javnog plačilišta koje komotno može da stane u deo novoobnovljene zgrade Biblioteke.

A sve to samo na najgori mogući način potvrđuje izjavu Johana Volfganga Getea koji je davno napisao da nema ničeg tako zastrašujućeg kao što je neznanje u akciji!!!! A o elementarnom neznanju, diletantizmu, oportunizmu i štetočinstvu najbolje govore nebuloze napisane u planu detaljne regulacije Kosančićevog venca!!! Tako se recimo u okviru zone gornjeg platoa Kosančićevog venca ruševine biblioteke najpre uopšte ne spominju među objektima kulture (Muzej kneginje Ljubice, objekat umetničke galerije i ateljea), ambasadama (Francuske i Austrije), da bi se malo kasnije navelo kako je područje na kome se nalaze ostaci zdanja Narodne biblioteke, srušene i spaljene u šestoaprilskom bombardovanju 1941. godine, planirano kao memorijalni kompleks republičkog značaja sa multifunkcionalnom namenom i sa minimalnim stepenom izgradnje razrušenog bloka, koji obezbeđuje da deo ostatka biblioteke bude prezentiran i pristupačan!!!

Bilo bi jako zanimljivo videti zbog čega se tvroglavo ostale pri tvrdnji kako planirani prostor za Memorijalni kompleks Narodne biblioteke, parcela NB, nije moguće prenameniti, a kompatibilni sadržaji u okviru osnovne namene su kultura i obrazovanje, a ovo tim pre jer bi obnovljena zgrada Narodne biblioteke bila sasvim u skladu sa osnovnom namenom kulture i obrazovanja. Iz ovoga se jasno vidi da su obrađivači plana detaljne regulacije sami sebi doslovce skočili u usta jer se tvrdoglavo , kao pijan plota drže idiotske ideje o memorijalnom kompleksu!!! I sama valorizacija koju su sročili idioti od konzervatora prepuna je neverovatnih nebuloza.

Tako se tamo najpre tvrdi kako Kosančićev venac predstavlja područje najstarijeg kompaktnog naselja u Beogradu sa sačuvanim starim rasterom spontano nastalih ulica, starim uličnim zastorom, drvoredima i ambijentom sa velikim brojem starih kuća i javnih građevina koje dokumentuju istorijski razvoj ovog dela Beograda od prve polovine XVIII veka, kada je izvršena rekonstrukcija nasleđenog kasnosrednjovekovnog naselja, do današnjeg dana. U okvire Kosančićevog venca spadaju istorijska mesta sa nalazima naselja i nekropole rimskog Singidunuma, kao i prva predgrađa izvan nekadašnjeg okvira grada iz čega proizilazi da su poput Koštunica dr Vojislava veoma neobavešteni pošto spominju samo nekropolu Singidunuma a ne i arhitektonske ostatke. Očito je da je za potrebe detaljnog regulacionog plana u Zavodu za urnisanje spomenika grada Beograda pisao i prepisivao ko je šta stigao, i to bez ikakve konsultacije sa ostalim učesnicima ove konzervatorske bruke pa se samo time može objasniti činjenica da je materijal objavljen u okviru tekstualnog dela detaljnog regulacionog plana kapitalno "usklađen" po sistemu "ko i klin ko u ploču"! O tome opet najbolje govori odeljak Mere zaštite arheoloških nalazišta u kome piše sledeće: prostor koji se obrađuje ovim planom u celini se nalazi u okviru zaštićene zone antičkog Singidunuma. Samim tim se pod zaštitom nalaze srednjovekovni i kasniji arheološki ostaci na ovom prostoru.

Debljina kulturnog sloja, prema podacima sa terena, iznosi od 0,80-1,50 m, a dubina zavisi od konfiguracije terena i varira između 0,30-4,00 m od površine. Kulturni sloj u okviru zaštićene zone sačuvan je samo na oko 20% površine.

Na ostalim površinama kulturni sloj je uništen izgradnjom od XVIII do XX veka. Da bi se zaštitili sačuvani kulturni slojevi, neophodan je stalni arheološki nadzor, a na slobodnim površinama unutar blokova obuhvaćenim planom pre početka građevinskih intervencija, izvršiti sondažna arheološka iskopavanja na osnovu programa koji će sačiniti saradnici Zavoda gde je posebno zanimljivo da se planiraju dodatna sondažna iskopavanja prema program Zavoda za urnisanje spomenika koji je očito zaboravio da na najvećem slobodnom prostoru nikada nisu ni završena prethodna sondažna iskopavanja, niti su ikada proširena na isto tako slobodan prostor ulica koje okružuju ruševine Narodne biblioteke ne bi li se na taj način ustanovio prostor na kome se prostiru ruševine rimske palate od koje je otkriven deo termi (kupatila) koji se sigurno dalje širi prema zapadu i jugu, dok su ostatci, vrlo moguće druge zgrade pronađeni duž istočne strane ruševina i sigurno se protežu ispod slobodne površine duž Srebreničke ulice, što naravno nikome u gradskom Zavodu ni najmanje nije bilo zanimljivo ali su zato bili jako zainteresovani za biranje tonske karte fasada kao i za organizaciju krečenja fasada i prisilnog farbanja stolarije u privatnim stanovima i to bez saglasnosti vlasnika!

Ipak, prave namere autora detaljog plana vide se u sledećem pošto se u nastavku teksta navodi kako bi centralni položaj i ulogu u ovom pravcu mogla bi zauzeti lokacija na kojoj se nekada nalazila Narodna biblioteka. Slojeve velikog vremenskog i sadržajnog raspona (od arheoloških nalaza rimskih termi do ostataka Narodne biblioteke) treba na odgovarajući način prezentovati oblikovanjem otvorenog javnog prostora - trga, u čijem se delu prema kući u ulici Kosančićev venac 18 planira izgradnja novog objekta javne namene.

Za realizaciju ovog delikatnog arhitektonsko-urbanističkog poduhvata potrebno je organizovati javni arhitektonski konkurs što znači dve stvari: da je već urađen stupidni projekat Borisa Podreke stavljen ad acta (ne zna se koliko je novca tom prilikom bačeno na makaršta) a da se organizovanjem novog konkursa predviđa bacanje još ko zna koliko budžetskih para na prezentaciju praznog u šupljem, dakle još jednom na makar šta! Posebno je zanimljiv popis zaštićenih objekata od kulturnoistorijskog značaja u okviru granica prostorno kulturno-istorijske celine "Kosančićev venac": Saborna crkva, Konak kneginje Ljubice, Osnovna škola Kralja Petra I, Kafana kod "?", Dom Mike Alasa, kuća Branislava Kojića, Umetnička škola, zgrada Patrijaršije, kuća Dimitrija Krsmanovića, hotel "Nacional", i Velike stepenice što znači da srušena zgrada Narodne Biblioteke i rimska palata ispod nje uopšte nisu zaštićeni kao poseban spomenik kulture već kao deo neke prostorne celine pa tri puta tako, za svaki slučaj .

Posebno je žalosno da do sada nikome nije palo na pamet da završi arheološka istraživanja same parcele i daljinska istraživanja okolnog slobodnog prostora georadarom i drugim metodama sa ciljem utvrđivanja rasprostranjenosti rimskih ruševina i uradi projekat prezentacije a šansa za daljinska istraživanja je propuštena pošto je bilo najvažnije organizovati lasersko snimanje kaldrme, istraživanje porekla kamena, umesto istraživanje najvažnijeg kulturnog sloja!!! Doduše u svemu ovome svoj kreativan štetočinski doprinos dalo je i samo ministarstvo kulture pre dvadesetak godina kada je na osnovu inicijative Ministarstva urbanizma i građevina Republike Srbije, i Narodne biblioteke Srbije, dakle dve potpuno nenadležne ustanove zavedene pod brojem 02-350-7403 od 29. oktobra 2002, koje su se pojavile sa bizarnim zahtevom da se na lokaciji katastarske parcele 2023 KO Stari grad planira "...ekskluzivna namena za spomen-obeležje Narodne biblioteke", površine oko 1.070 m2.

Građevinska parcela se nalazi u bloku 9 između ulice Kosančićev venac i Srebreničke ulice i formirana je od k.p. 2023. Naravno za tako nešto sročeno je krajnje idiotsko obrazloženje u kome su vrlo neuspešno pomešane babe I žabe da bi na kraju ispale čavke što se najbolje vidi iz sledećeg : S obzirom na to da se na parceli pored Narodne biblioteke, spaljene 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja, nalazio objekat zadužbine mitropolita Ružića pravoslavnoj crkvi, odnosno Bogoslovskom fakultetu, koji je srušen zajedno sa bibliotekom, da najveći broj spaljenih dokumenata predstavlja srednjovekovne spise donete iz crkava i manastira Srbije pred očekivani rat, kao i da je k.p. 2023 formirana od k.p. tog objekta i k.p. Narodne biblioteke, planirana namena, budući objekat, sadržaji i programski koncept Memorijalnog prostora treba, između ostalog, da odražavaju i istorijski kontekst ove dve institucije na prostoru zgarišta biblioteke.

Prvo i osnovno pitanje glasi: kakve međusobne veze imaju srušena zadužbina mitropolita Ružića i spaljena biblioteka. Odgovor na to je vrlo prost nemaju nikakve međusobne veze, otprilike kao dupe i komizbrot! Naravno iz ovakvog lupetanja proizilazi i zahtev da rešenje memorijalnog kompleksa treba da istakne konačnost stradanja pre svega knjiga i rukopisa, a ne objekta biblioteke, da dramatizuje svest o nenadoknadivosti gubitka istorijskih dokumenata kao kolektivne memorije jednog naroda, ali i duhovno nasleđe evropske civilizacije što zapravo ne znači apsolutno ništa osim prodavanja magle i muda za bubrege!

Naravno, sve se to koristi kao izgovor da se izbegne planiranje ponovne izgradnje porušenih objekata ni u faksimilskom ni u drugom obliku što bi u svakoj iole normalnoj državi bilo odavno urađeno! Podsećanja radi, upravo se završava ponovna gradnja Berlinskog dvorca srušenog 1950 po naredbi Ulbrihta, obnovljena je Frauen Kirhe crkva u Dresdenu srušena u bombardovanju, kompletno Staro mjasto u Varšavi i kraljevski dvorac, takođe sve srušeno u II svetskom ratu i nikome nikada nije palo na pamet da pravi plačilište nad temeljima već su obnavljali kompletne spomenike i ambijentale celine.

Naravno, za smišljanje ovakvih budalaština potreebno je imati i posebne intelektualne preduslove, dakle ili totalni nedostatak mozga ili težak idiotizam jer samo neko biće sa takvim bolesnim stanjima može nalupetati sledeće: kako odgovarajućim arhitektonskim rešenjem i projektovanim sadržajima, memorijalni kompleks, obnavljajući sećanje na tragičnost gubitka tvorevina duha, ne samo na ovom prostoru, treba da omogući živu aktivnost promovisanja onih vrednosti savremene kulture koje imaju kvalitete da postanu trajne. Sve u svemu najobičnije proseravanje!!!

tome da se namerno čini sve kako bi se sprečilo dalje istraživanje rimske palate (čiji ostatci preko 40 godina stoje nekonzervirani na dnu ogromnog kratera) govori i činjenica da se podzemna građevinska linija se poklapa sa granicama parcele i predstavlja maksimalnu građevinsku liniju u okviru koje je dozvoljeno graditi podzemni deo objekta. Pitanje je samo zbog čega????? Da li je neko iole normalan uopšte pročitao idiotizme koje su pisali konzervatori i urbanisti? I naravno za veliko finale predviđa se da se neizgrađeni deo parcele uredi jedinstveno sa objektom, kao javni prostor, potpuno ili delimično pristupačan korisnicima sa okolnih ulica, bez ograđivanja, sa elementima partera i urbanog mobilijara u funkciji osnovne namene, visokih likovnih i kreativnih kvaliteta, dakle sve se radi samo kako bi se opet arčile pare na nekakav propali konkurs!!!

A o tome da je organizivanje konkursa samo radi konkursa najbolji izgovor za sopstveni nerad najbolje potvrđuje sledeće: poželjno je da rešenje Memorijalnog kompleksa bude savremeno u pogledu osnovne ideje, oblikovanja i primenjenih materijala, pod uslovom da bude u skladu sa ukupnim ambijentom Kosančićevog venca i da omogući sagledavanje okolnih objekata.

Naravno o arheologiji nema praktično ni reči jer se dalje navodi kako uslovi zaštite i prezentacije materijalnih ostataka biblioteke u podzemnom nivou, kao i veza sa nadzemnim nivoom, koji ostaje neizgrađen, bliže će se definisati u daljoj saradnji sa nadležnim institucijama a zapravo se radi da se na arheologiji ne radi ništa već 40 godina i da predlagači plana samo prodaju maglu ali nema veze, najbitnije je da će konačno prostorno-programsko rešenje biti predmet arhitektonskog konkursa prema navedenim uslovima.

Ipak našao se neko ko je ipak razmišljao i dao jedini suvisao predlog a to su bili bivši predsednik Tomislav Nikolić i bivši patrijarh Irinej i Sinod SPC koji su predložili da se obnovi srušena zgrada ili za potrebe Narodne Biblioteke ili za potrebe biblioteke SPC što su u svakom slučaju bili sasvim normalni predlozi koje je podržao sada pokojni bivši ministar kulture Bratislav Petković a samim time se doslovce podigla kuka i motika!

Iako je poznato da zemljište delom pripada SPC, i da biblioteka Srpske patrijaršije je najstarija bibliotečka ustanova u srpskom narodu i koja radi u ekstremno neuslovnom i skučenom prostoru u okviru zdanja Patrijaršije srpske bi buduća Patrijaršijska biblioteka, uz Patrijaršijski dvor, Sabornu crkvu, staru zgradu Bogoslovskog fakulteta i Konak kneginje Ljubice činila jedinstvenu ambijentalnu celinu to je nekima jako zasmetalo iako je analiza potrebnih sadržaja i kapaciteta budućeg zdanja Biblioteke Srpske patrijaršije, pokazala je da bi obnovljena zgrada na Kosančićevom vencu potpuno odgovarala tim potrebama i da će biti dovoljna za narednih sto i više godina.

Ali, naravno po sistemu što gore to bolje krenulo se sa sistematskim podrivanjem obnove srušene zgrade i to pod bizarnim izgovorom pa je tako jedan uglednik pokazao zavidan stepen nekrofilije tako što je mrtav hladan lupio kao Maksim po diviziji da tu ne treba da bude lokacija Biblioteke Patrijaršije, jer je to "groblje knjiga NBS" i detaljnim urbanističkim planom predviđeno je da bude memorijalni centar, upravnik Patrijaršijske biblioteke Zoran Nedeljković izneo je suprotan stav, a ministar Petković je ocenio da je "možda dobro što su se duhovi ovako malo uzburkali, jer će se tako brzo sve rešiti".

Uglavnom u vreme ministra Petkovića, Ministarstvo kulture je po svom dobrom običaju samo sebi skočilo u usta, pošto je ovaj put podržalo obnovu srušene zgrade na Kosančićevom vencu pri čemu su naveli da je stanje u postojećim prostorima patrijaršijske biblioteke teško što nalaže da se izgradnjom Patrijaršijske biblioteke na mestu srušene NBS omogući rešenje primereno značaju koji Biblioteka Srpske patrijaršije ima u istorijskom i naučnom kontekstu".

Naravno cirkusu tu niej bio kraj pošto su zaposleni u NBS pokrenuli bizarnu akciju "Ne dam Kosančićev venac", navodeći da bi praviti na Kosančićevom vencu bilo šta što nije sastavni, organizacioni deo NBS bilo isto što i praviti tržni centar na Starom sajmištu, Jajincima, Bubnju, Jasenovcu ili Hirošimi, nakon čega začudo niko od podpisnika ovog skarednog pisma nije završio u ludari!

Međutim neki su ipak mislili svojom glavom pa je pisac Mihajlo Pantić, naveo da je sramota što ni posle osam decenija nije obnovljena zgrada koja bi trebalo da bude "riznica najboljeg što su nam preci ostavili u nasleđe i simbolički znak naše prosvećenosti".

Dramski pisac Dušan Kovačević je naveo kako bi bio red da se posle toliko decenija ta nesrećna i strašna uspomena skloni iz jednog od najlepših delova grada. I da se nešto na tom mestu izgradi, što je dostojno današnjeg Beograda, zašto ne bi bila i medicinska ustanova taman za lečenje svih pacijenata koji su se proslavili svojim lupetanjima!!!

Naravno do danas niko nije bio u stanju da iole suvislo objasni kako to da narod koji već 80 godina kuka do neba da mu je učinjen kulturni genocid spaljivanjem biblioteke može isto toliko godina da gleda ruševine iste i da je ne obnovi, a još veća misterija je kako je mogao da učini kuturni genocid u Sarajevu spalivši tamošnji arhiv i biblioteku sa više od milion knjiga?

Postoji li neki psihijatar koji to može da objasni? Najbolje je reći ne treba ništa zidati.. neka ostane u botanici neproučavan bibliotečki korov, zarđala ograda, pacovi, zmijarnik i sećanje i kukumavčenje jednom na godinu. Očito je da smo doživotni slučajevi! Ne samo da nismo obnovili ono što je srušeno u bombardovanju pre 22 godine, već smo toliko nesposobni da nismo obnovili ono što je srušeno pre 80 godina. Zašto toliki bes?

Pa nije SPC srušila zgradu Narodne biblioteke. Ako žele da na mestu nekadašnje biblioteke žele da izgrade takođe biblioteku i još po izgledu na nekadašnju - u čemu je onda problem? Pogotovo ako je to na njihovom zemljištu. Ne zaboravite da je SPC prisutna baš na Kosančićevom vencu mnogo pre dolaska komunista. Srpske inadžije i zadrtaši radije će uživati u ruševinama, sivim zgradama i razlupanom Generalštabu koje ih podsećaju na crvenu prohujalu mladost, nego nešto novo lepo uređeno. A što se nesretnog Singidunuma tiče, svi su bili sretni presretni kada je pronađena i prezentirana rimska kula ispod Biblioteke grada Beograda. Pa su tražili da se usred nakaznog šoping mola u Rajićevoj prikaže nalaz rimske ulice.

Pa su svi kukali što su ostaci zgrade ispod Pariske ulice ponovo zatrpani i pokriveni asfaltom. A nikome ne pada na pamet da do kraja istraži i prezentira oko 2000 kvadrata rimske palate i termi ispod Kosančićevog venca i srušene zgrade Biblioteke a to možda jer tu nema love za kukumavčenje i raspisivanje konkursa.

A niko do sada nije video da su rimske ruševine na dubini od 4 metra ispod nivoa terena potpuno isto orijentisane kao i jugoistočni deo samog Venca... a šta se tu krije nije ni važno, ajde da čuvamo groblje knjiga! A nikome nije palo na pamet da bi ljudi cele godine dolazili da vide rimske ruševine pod zemljom a ne nekakav memorijal. Uostalom, Sarajevska Vijećnica koja je spaljena 1992. je obnovljena a nije sačuvana kao ruševina, jer je u njoj izgorelo milion knjiga. Obnavljajte to!