Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignute rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije. U njegovim vitrinama nalazi se i niz drugi priznanja. Po odobrenju autora objavljujemo i njegova najnovija istraživanja!
Branislav GULAN
Izvoznici postali uvoznici
Agrar Srbije stagnira decenijama, pa se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje samo na oko 1.200 dolara godišnje i vrednost ukupne proizvodnje se kreće tek oko pet milijardi dolara. Stopa rasta u poslednje tri i po decenije je oko 0,45 odsto godišnje. Strategija razvoja agrara doneta krajem jula 2014. godine i važi do sredine 2024. godine obećavala je rast proizvodnje od 9,1 odsto ili u lošijoj godini 6,1 odsto. To se nije ostvarilo! Niko se nije setio da se analizira kako se ovaj dokument sprovodi u poslednjoj deceniji! Usvojila ga je vlada, ali nikada nije upućen u Skupštinu Srbije da je usvoji jer bi tad bila obavezujuća za sve vlade.
Agrarnu proizvodnju u Srbiji proteklih decenija i pored visokih genetskih mogućnosti hibrida i sorti karakteriše stagnacija vrednosti proizvodnje čija se vrednost godišnje kreće najviše do šest milijardi dolara. Primer je i 2021. godina kada je u agraru bio pad proizvodnje veći od šest odsto, a u 2022. godini taj pad je čak veći od osam odsto. Ta proizvodnja se obavlja prema podacima RZS na korišćenom poljoprivrednom zemljištu koj iznosi 3.488.752 hektara. Od toga je površina pod oranicama i baštama 2.600.681 hektara.
Upozorenja niko nije čuo!
Očito je da se u Srbiji, pored upozorenja, nisu spremno dočekale sadašnje vremenske nepogode i promene. Kao da ih od nadležnih niko nije čuo niti je za njih mario! A, one su najavljene da stižu. Posledice takvog (ne) rada sad svi osećamo. Jer, prema zvaničnim, podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), 2019. godina je bila najtoplija godina zabeležena od kada se u Srbiji od 1951. godine u Beogradu od 1888. godine, mere temperature. Prvu godinu leta 2019. karakterisala je učestala pojava bujičnih poplava. U istoj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprivredu koj je te godine imala pad proizvodnje od 0,1 odsto.
Analize za Srbiju pokazuju i da su srednje godišnje temperature od 1998. do 2017. godine porasle za 0,5 - 1,5 stepeni (u nekim delovima zemlje i do dva stepena C) u odnosu na vrednosti za period 1961- 1990. godina. Posebno izražen trend zagrevanja uočava se od 2008. do 2017. godine. Promene klime dovele su i do promena u sezonskoj preraspodeli u intenzitetu padavina. Broj dana u ekstremnim padavinama poslednjih godina povećao se za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti do XX veka. Poremećen režim padavina, uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.
Zahvaljujući navodnjavanju Izraelci su od pustinje napravili raj, a mi ćemo ako ovako nastavimo, uraditi sasvim obrnutu stvar, govorio je nekada prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta studentima. O značaju vode dovoljno je reći da bez nje nema života i da voda predstavlja predmet rada, sirovinu, sredstvo za rad i životnu namirnicu ali i materiju koja može pričiniti velike štete društvu. Jer, je ona dobar sluga, ali loš gospodar.Značajan deo privrede predstavljaju hidrotehničke melioracije koje obuhvataju više delatnosti od kojih su najvažnije odvodnjavanje i navodnajvanje.
Nastavak ovakvih trendova očekuje se i budućnosti, a ostvaruje se već u 2022., pa godinu dana kasnije godini. Do kraja XXI veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 stepena u odnosu su na period od 1961. do 1990. godine, a ovakva situacija praćena je promenama, u režimu padavina može dovesti i do:
Veće učestalosti i dužine trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda;
Većeg rizika od poplava i gubitka vodnih resursa;
Smanjenja dostupnosti i kvaliteta vode za piće;
Smanjenja prinosa poljoprivrednih useva;
Veće potrošnje energije tokom letnjih meseci;
Oštećenja i uništavanja infrastrukture i prekida funkcionisanja proizvodnje i obezbeđenja usluga;
Veće učestalosti pojave šumskih požara;
Gubitka biodiverziteta;
Većih rizika po zdravlje ljudi;
I dok Srbiji u narednih 100 godina prete velike suše, čak u 52 godine i značajno smanjenje prinosa svih kultura, potrebno je ići u susret tom vremenu, koje je već stiglo i stvoriti nove sorte i hibride koji će ranije sazrevati, pre nego što suše oberu useve, pre svega, kukuruza i pšenice i drugih kultura. Jer, najave su da će zbog suša u narednim decenijama pa i veku prinosi biti značajno smanjeni. Ni sa ovim poblemom koji je već stigao na polja u Srbiji još se ne bavi Akademijski odbor za selo SANU! Kasne u koraku sa vremenom i u ovom zadatku kao i sa rešavanjem problema u mnogim drugim poslovima kada je u pitanju napredovanje agrara Srbije koji kasni za svetom najmanje pola veka. A, da bi stigli svet, značajan zadatak stoji baš pred naučnim ustanovama, gde je na prvom mestu SANU, odnosno njegov Akademijski odbor za selo i druge agrarne institucije u zemlji. Treba da inic9iAarju rad da podstiču naučnike i budu kreatori bolje budućnosti. Jer, ovako kako su do sad radili nisu opravdali postojanje! To pokazuju rezultati agrara.
Vojvođanski Suec
Nedostatak sistema za navodnjavanje: U Srbiji se navodnjava samo oko 1,5 odsto poljoprivrednog zemljišta, dok se u svetu navodnjava oko 17 procenata obradivih površina. U Vojvodini je 1947. godine počela izgradnja hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav, tada najveće investicije u SFRJ od 700 miliona pa do milijardu dolara u to vreme. Zvanično je završen i pušten u rad 1977. godine.
Sistem je imao dvostruku namenu: da odvodi suvišne vode u kriznim godinama i da obezbeđuje vodu u sušnim vremenima. Cilj izgradnje ovog sistema bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da obezbeđuje vodu za navodnjavanje 510.000 hektara.U svetu se navodnjava oko 17 odsto obradivih površina. Kod nas zvanično svega - 1,5 odsto. Navodno postoje izgrađeni sistemi na 70.000 hektara, dok voda stiže samo na 54.639 hektara, koliko se navodnjavalo prema podacima RZS u 2022. godini.
Pre tačno 46 godina završen je jedinstven sistem kanala na našim prostorima, Dunav-Tisa-Dunav, koji je bio i ostao najveći vodoprivredni objekat na teritoriji Srbije. Za Suecki i Panamski kanal, svetska čuda građevine, samo retki nisu čuli. A, za Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, ili, kako je u izgradnji nazivan - "Vojvođanski Suec", teško da je čuo neko van Balkana, ukoliko nije vodoprivredni stručnjak. A, trebalo bi da je drugačije...
Da rade valjano i da sarađuju naučne ustanove već bi ponudili tržištu novostvorene sorte i hibride kultura otpornih na suše koje su stigle u Srbiju. Dakle, razloga za inertnost je mnogo. U javnosti se najčešće pominje da prvi čovek Akademijskog odbora za selo SANU nema dobre odnose, saradnju, kontakte ni pristup novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, instituciji od nacionalnog značaja. Čak ni ne odlazi u instituciju gde je proveo radni vek! Razloga za takvo stanje je mnogo, a ceh plaća narod. Svaka strana ima svoje ,,opravdanje'' zašto je to tako.
Rezultat je da agrar Srbije karakteriše sve manja i sve skuplja proizvodnja i potrošnja hrane. To pokazuju i analize RZS I PKS iz 2022. godine kada je pad proizvodnje u agraru bio čak osam odsto! I oni za sad nemaju saradnju! Baš te dve ustanove, odnosno njihovi stručnjaci, a to je oko 150 eksperata i doktora nauka, bi hitno trebali zajedno da rade na stvaranju novih sorti i hibrida. Ne stručnjaci pojedinačno, već institucije. A, one za sad ne sarađuju. Jer, i to bi onda bio deo novog koncepta agrara Srbije koji uskoro treba da se stvori i ode u praksu. Ali, oni, kao prvi ljudi tih institucija, zvanično ni ne kontaktiraju niti sarađuju! Razlog je ljudska sujeta... Eto, i to je naša Srbija danas! Između ostalog i zato su nam potrebni novi koncepti razvoja agrara i novi ljudi za njegovo sprovođenje u praksi u narednih pola veka.
Pad proizvodnje
Trenutno je najkritičnije sa stočarstvom. U poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto! Istovremeno i uvoz ima znatno veći rast i mesare su pune uvoznog mesa (koje je GMO proizvod), a domaćeg bude puno posle protesta stočara i pokolja stada, goveda, svinja i ovaca. Uvozimo svinje koje su hranjene sa GMO proizvodima.U tome se i nalaze uzroci, što je prema podacima Ministarstva poljoprivrede, cena uvoznog svinjskog mesa u Srbiju, niža za 40 odsto od onog koji se tovi u domaćim oborima. Prošle godine u Srbiju je uvezeno oko 300.000 prasića i još 300.000 tovljenika. I u ovoj godini je najavljen uvoz oko milion prasića, a koliko će stići tovljenika, za sada nema procene. Taj uvoz neće doprineti da se napune domaći obori. Jer, obnove stočarstva ako ovako budemo radili neće biti još niz decenija! Sad u oborima imamo samo 130.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje koja je po broju svinja imala skoro uvek koliko i stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa. Samo u 2022. godini uvezeno je oko 300.000 prasića, isto toliko tovljenika. Ni novi uvoz prasića neće pomoći stvaranju novog stočnog fonda u ovoj oblasti. Poslednji veći izvoz svinjskog mesa u svet je bio 1991. godine u iznosu od 762 miliona dolara. Posle toga Jugoslaviju i Srbiju su zadesili ratovi, sankcije, raspad zemlje i sve što se do tad dešavalo na ovim prostorima, pa u EU ni u druge zemlje, ako je trebalo transportovati svinjsko meso, preko zemalja EU, nije bilo dozvoljen ni izvoz ni transport, zbog vakcinacije protiv kuge. Zbog toga, proteklih decenija, nije bilo ni izvoza svinjskog mesa u značajnijim količinama iz Srbije. Naravno ako nije prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena. Svo to vreme bila je prisutna svinjska, a sad je stigla i afrička kuga. Pa izvoza svinjskog mesa nema ni danas. I da ga imamo ne bi bili konkurentni jer u EU i sad postoji 50 miliona svinja viška. U oborima je sad po podacima RZS samo 2,7 miliona svinja, dok stočari kažu da ih je i manje od dva miliona. To je na nivou Prvog svetskog rata! A, Srbija je davne 1866. godine bila stočarska zemlja jer je na 1.000 stanovnika imala čak 1.300 svinja. Bila je razvijenija od SAD koji su tad na 1.000 stanovnika imali tek po 800 svinja!
Ili još jedan podatak. Pre tri decenije iz tadašnje SFRJ u svet se izvozilo 54.000 tona ,,bebi bifa''. Od toga iz Srbije oko 30.000 tona. Danas se iz Srbije u svet godišnje izvozi tek oko 300 i 400 tona ovog kvalitetnog junećeg mesa. To je za 100 puta manje nego pre tri decenije!
Da je za agrar bila uspešna godina od pre jedne decenije (2013. godine) pokazuje i rekordna proizvodnja meda od 9.750 tona tona! Te iste godine Srbija je izvezla u svet blizu 4.800 tona meda. Taj izvoz meda doneo je u zemlju 2014. godine 14 miliona dolara. Tada je to bilo više deviza od meda, nego od izvoza mesa! Proizvodnja meda je u stalnom porastu, dok proizvodnja i izvoz mesa imaju trend pada.
Potreban novi koncept proizvodnje
Zato je Srbiji hitno potreban novi koncept agrarne proizvodnje. Da bi se po hektaru u prvo vreme ostvarivala proizvodnju najmanje od po 10.000 dolara.Kako bi ostvarili takvu proizvodnju nužno je da to sporovode i novi ljudi. To je potvrđeno i 7. juna u SANU - Akademijskom odboru za selo pod nazivom ,,Uloga i značaj stočarstva u razvoju agrara, očuvanju sela i obezbeđenju stanovništva hranivima animalnog porekla''. Ova institucija odnosno trust mozgova kako je zovu u Srbiji, i ovog puta je pokazala kako neradi valjano, odnosno kasni sa obavljanjem poslova u agraru, više od pola veka! Prvi čovek ove institucije sa svojim timom, ove probleme u agraru morao je da reši pre pola veka! Jer, tada, u vreme njihovog vladanja, počelo je i njegovo urušavanje. Nestajanje pražnjenje, svakog četvrto sela u Srbiji, odnosno, 1.200 sela, čak u njih 1.000 nema prodavnice, gašenje po 100 zadruga godišnje... U 86 odsto sadašnjih sela u Srbiji opada broj stanovnika. Čak u 73 odsto njih nema ni biblioteke ni doma kulture. U njima je 200.000 praznih kuća, ali u 2.760 postojećih sela nema vrtića... Sadašnji predsednik Akademijskog odbora za selo, kao i njegovi poluvekovni saradnici, odgovorni su što se do 2017. godine (kada se pojavio Milan Krkobabić) nisu oglašavali o tim problemima, što nisu činili, ili nisu dovoljno radili na sprečavanju gašenja sela i zadruga. Nisu se bavili ovim problemima sve dok nisu znanje prisvojili od drugih sad ga prikazuju kao svoje! I daju podršku obnavljanju sela i novim zadrugama... Sve do 2017. godine tome nisu posvećivali pažnju niti su se o tome oglašavali. Razlog je da im na to pažnju nije skretala tekuća dnevna politika. Dakle, mislili su kao i dotadašnji političari.
Na prostorima SFRJ je od 1950. godine, pa do 2000. godine iz sela u gradove otišlo osam miliona ljudi. I sad sa evoluiranom pameću i devetoj deceniji života, ti isti ljudi iz nauke koji su doprineli nestajanju sela i gašenju zadruga, u tom vremenu, podržavaju vraćanje zadruga i obnovu sela... Za takav neodgovoran rad prvo moraju da podnesu izveštaj, za pogrešno urađeno, odnosno ne urađeno. Jer je to nanelo ogromnu materijalnu štetu agraru i narodu ove zemlje. Sad treba mnogo novca za obnovu sela koja mogu eventualno da opstanu U sva koja nestaju ne treba ulagati, već samo ona koja imaju šansu da opstanu. Treba ulagati i u stare i nove zadruge (novih ima oko 1.100), posebno u one izvozno orijentisane i one koje zapošljavaju ljude na selu. Ne treba samo da pišu izveštaje nego da podnesu i odgovornost, odnosno samokritički bar da se osvrnu za pogrešno urađeno ili ne urađeno u toj oblasti. Jer, nisu se oglasili tada, niti su pokušali da spreče nestajanje sela i gašenje zadruga. Sad sa novom pameću, hvale se sa osnivanjem novih zadruga! Takođe i sa obnovom sela. Tek posle 2017. godine, se hvališu čije nestajanje i rušenje nisu sprečili ni rečju ni delom u poslednjih sedam decenija! Niti su danas doprineli osim sa fotografisanjem u javnosti pored tuđih istraživanja i dela o nestajanju i obnovi sela Srbije. Međutim, vuk dlaku menja, ali ćud ne!
Oni se ni sad se ne oglašavaju oko poplava koje se dešavaju svake godine, pa je 19. juna 2023. godine zbog toga u 56 opština u Srbiji bilo proglašeno vanredno stanje! Kada nisu do sada to uradili, da bar u ovom trenutku utvrde koji je uzrok poplava koje svake godine odnose deo roda i da predlože rešenja... To je trebalo da se nađe na dnevnom redu nedavne sednice odbora, ali nije! I da se kaže koji je uzrok i zašto se u Srbiji prema podacima RZS lane navodnjavalo samo 54.639 hektara... Zato nam je sad problem i odvodnjavanje.
Jer, u javnosti se iznose drugačiji podaci od ovih. Kada je daleke 1977. godine tadašnji visoki jugoslovenski funkcioner Stane Dolanc otvorio branu i hidrosistem D-T-D kod Novog Bečeja, rečeno je da će se navodnjavati 510.000 hektara i odvodnjavati milion hektara. Sad nepostoji ništa od toga. Navodnavjanje nije nikad funkcionisalo, a odvodnjavanje jeste do 2005. godine kada hidrosistem zbog previše mulja nije mogao više da prima suvišne vode. Jer, kada je građen hidrosistem iskopano je više od 130 miliona kubika zemlje, a sad je potrebno d se očisti 15 miliona kubika mulja, ukazuej u svojim istraživanjiam i autor ovih redova, ali ćute članovi Akademijskog odbora za selo SANU. A, oni udobno žive baš od od novca ljudi iz agrara, ali im to ne vraćaju.
Danas su odgovorni za prošlost, ali i za sadašnjost, pa i budućnost. Jer, nema ni oglašavanja ,,trustova mozgova'' niti reakcija, zašto je u Srbiju samo u 2022. godini uvezeno 84.119 tona ili 3.364 šlepera mleka, zatim 9.663 tona mleka u prahu i 12.764 tona sireva! To je posledica što u zemlji imamo samo 228.000 krava mlekulja. Samo za uvozno mleko i sireve potrošeno je više od 165 miliona dolara! Zaštu zemlji imamo samo 228.000 krava mlekulja, manje od dva miliona svinja... Značajan deo odgovornosti baš oni snose zašto smo od zemlje izvoznika postali uvoznici hrane! Jer, su ćutali kad su nam se javljali takvi procesi.
Stari i novi gresi
Prvo bi morali da osete vreme u kome žive i da znaju sa koliko godina sad deluju i ,,peru stare grehe'', i stvaraju nove, kao što su ovi i šta sa takvim radom ostavljaju generacijama koje dolaze. Ostavljaju ruine, a hoće i dalje da vladaju. Nije im bilo dosta više od pola veka! Da su sve to što hoće da urade, učinili na vreme, kada su vladali ovom zemljom i bili u punoj snazi, sad bi uživali plodove takvog rada. Ovako su odgovorni za sve to ne učinjeno i nesprečeno, odnosno pogrešno urađeno kao i za stvaranje ruina. Jer, da su to uradili na vreme, pre pola veka, kada su vladali ovom zemljom, živeli u socijalizmu, kao u komunizmu, sad bi uživali u blagodetima tog rada. Ovako moraju da odgovaraju za ne urađeno ili pogrešno urađeno. Jer, nisu sprečili nestajanje sela i gašenje zadruga. I ne samo to. Sad se, nalaze se u trećem dobu, devetoj deceniji života, treba da osete vreme i svoje mogućnosti za rad i vladanje u kome žive, a ipak hoće da obnavljaju ono čijem rušenju su dali doprinos u vreme vladanja. A, cilj im je i dalje - ostanak na vlasti!? Bar većini!
,,Trustovi mozgova'' zaboravljaju da su Srbiju pozajmili samo na privremeno korišćenje dok su na ovom svetu. Dokaz tome je analiza da Srbija svake godine gubi u nepovrat oko 25.000 hektara najplodnijih oranica. Pored toga ako se nastavi sa ovakvim rabljenjem zemljišta njen nekada najplodniji deo, Vojvodina, će za tri decenije postati pustinja! Ne afrička nego naša, sa visinom prinosa. Je, zbog uništenog stočarstva i praznih staja zemlja je već ispošćena, a humus je na minimumu. Međutim i pored toga, oni ne osećaju potrebu da Srbiju još predaju mladima na korišćenje i popravljanje svega toga što su oni loše učinili ili nisu uopšte uradili. Zaboravljaju da nema više vremena za to, da treba da se sklone, jer ima onih koji ostaju, pa da ispravljaju te njihove greške. Jer, oni su imali šansu u vremenu od sedma decenija, da grade, a ne da ruše. I da su tako radili, sad bi uživali u stvorenim blagodetima. Ovako su odgovorni za gašenje sela i zadruga u Srbiji. Za to treba i da odgovaraju!
Primeri...
Najbolji primer o takvom radu je poslednji skup o stočarstvu održan u organizaciji Akademijskog odbora u SANU, 7. juna 2023. godine, čija tema je bila ,,Uloga i značaj stočarstva u razvoju agrara, očuvanju sela i obezbeđenju stanovništva hranivima animalnog porekla''. Do sada, u vremenu svog vladanja, bar u poslednjih pola veka, probleme u ovoj oblasti morali su da reše, a ne sad da to čine i o njima da raspravljaju! Ovo ukazuje da na skupu nije bilo samokritike za teško stanje u stočarstvu Srbije. Kao niz puta do sada u proteklim decenijama, podneti referati, odnosno radovi eksperata, su ocenjeni da su kvalitetni i dobri, kako su sami ocenili svoj rad, i uništavanje stočarstva, a zbornik sa lepog druženja će biti urađen tek u 2024. godini!? Možda će do tada još ostati koja krava u stajama i zoološkim vrtovima. Kome treba na taj način pokušaj rešavanja problema u zakašnjenju od nekoliko decenija. Gde su bili išta su radili do sada? Na skupu nije bilo nijedne reči o sopstvenoj odgovornosti u gašenju stočarstva i nestajanju zadruga Srbiji! Nego su pričali šta treba Srbiji, broj svinja, goveda, ovaca, koza, odnosno šta bi oni voleli da bude u Srbiji. Ne osvrćući se na svoj životni vek i (ne) urađeno, i na biološke mogućnosti šta još mogu da stvaraju u ispravljanju greha za ne urađeno ili pogrešno urađeno u tim poslovima kojima se i danas bave. Za takvo stanje uvek su odgovorni prvi ljudi tih institucija, kao i za stanje u zemlji, što na prvom mestu odgovornost mora da snosi vladajuća partija.
Važno je samo da produžavaju svoju vlast! Nisu svesni da im ističe vreme za vladanje. Takav skup su trebali da organizuju pre pola veka, pa sad da sumiraju urađeno, da li je mnogo ili je trebalo još više da se uradi. A, ne sad kad je stočarstvo na nivou Prvog svetskog rata, kada je u fazi gašenja i kada je Srbija od izvoznika postala uvoznik mnogih proizvoda, da nam I dalje nude savete kako i kuda dalje! Za to moraju snositi odgovornost! Jer, u 1991. godini iz Srbije je bilo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Tada je Beograd za taj novac kupio i Lejland autobuse. Posle toga sve što je stiglo u tadašnju Jugoslaviju i Srbiju, stvorilo je takvu Srbiju da mora uvoziti svinjsko meso za preživljavanje. Takav rad zaslužuje kritiku, a ne novo poverenje za rad i zasluge do kraja života!?
A, ne da sad u trećem dobu, govore šta bi oni voleli da postoji u društvu. I da im se za to aplaudira. Jer, pre su to ,,rušili'' pa bi sad da grade... To im ne treba dozvoliti jer su imali šansu više od pola veka, pa je nisu iskoristili! Pored toga skup o stočarstvu je održan sa pola veka zakašnjenja. Doduše sličan skup su održali i pe nepune dve godine, ali je stanje i posle njega bilo samo još gore! Jer, stočarstvo se gasi, i treba da odgovore gde su bili i zašto to nisu sprečili kada su vladali ovom zemljom. Nisu nikada pravovremeno ni reagovali na događaje, niti su se izjašnjavali javno o njima. Dakle, uživali su, a probleme ostavljali pod tepih i nisu na njih reagovali jer njima je bilo dobro! Tako i danas rade. Vreme ih je pregazilo.
Treba hitna akcija!
Posmatrajući Strategiju o razvoju agrara Srbije, koja postoji od jula 2014. godine pa do jula 2024. godine, treba reći da nam danas ne treba nova takva strategija, već hitna akcija koja će da sprovede oporavak stočarstva u Srbiji. Jednostavno da se promeni stanje u Srbiji, kad aje ova oblast u pitanju. Potrebno je kako bi se obezbedila i prehrambena sigurnost zemlje! To će predstavljati spasavanje stočarstva, pa samim tim i naroda koji će imati dovoljno hrane sa površina prema podacima RZS od ovih dana, a to je 3.488.752 hektara korišćenog zemljišta u Srbiji ove godine. Jer, Srbiji nema spasa i opstanka ukoliko se ne okrene izvozu, a on može da bude samo ako i u u stočarstvu i voćarstvu, ako budemo radili i proizvodili namenski za izvoz. Jer, bez izvoza Srbiji nema opstanka! Uz novi koncept rada sa novim ljudima agrara može u Srbiji da donosi godišnje prihod i do 100 milijardi dolara. To je više nego kada bi kopali litijum. A, danas, već decenijama BDP agrara ne prelazi šet milijardi dolara ili deset odsto BDP zemlje Srbije.
Akademijski odbor za selo SANU, odnosno njegov prvi čovek akademik Dragan Škorić mora da objasni javnosti zašto u odboru nikada nije organizovana rasprava o (ne) sprovođenju validne Strategije o razvoju poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine? Jer, u njoj piše da će godišnji rast proizvodnje biti 9,1, odnosno u lošijim godinama 6,1 odsto. To se nije ostvarivalo. Dakle, ono što piše u strategiji, potpuno je drugačije u praksi za ovih devet godina! To je bila prava tema rasprava za ovu instituciju! A, nije nikada bila na dnevnom redu! Već se samo pričalo na skupovima šta bi Srbija trebala da ima. Ali, nije bilo pravih predloga za prevazilaženje krize. To nam potvrđuje ono što danas imamo. Odnosno, zaključci koji se saopštavaju kasne i po nekoliko decenija, bar na delima. U njima se uglavnom saopštava šta bi članovi odbora voleli da Srbija i narod imaju u ovoj oblasti. Retki su bili članovi Akademijskog odbora za selo SANU koji su dve po decenije učestvovali u radu Vlasinskih susreta, odakle potiče više rešenja za probleme nego od SANU. Među tim retkima je prof dr Zorica Vasiljević.
Da se se bavili svojim poslom, naukom i istraživanjem i da su pravovremeno ponudili bar neka rešenja za agrar, koji stagnira ili opada u proizvodnji već decenijama, danas bi imali bar neke početne rezultate u boljitku. Ovako treba čekati novi koncept i nove ljude, da bi to pokrenuli. Poboljšanje se vidi jedino u voćarstvu koje se obavlja na oko 193.000 hektara i u 2023. godini od izvoza voća u zemlju treba da stigne oko 800 miliona dolara, ističe tvorac tog novog koncepta u ovoj oblasti profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Zoran Keserović.
Zatajio sistem!
Jer, teško stanje u poljoprivredi, nažalost, sad se uspešno rešava jedino na ulici, kada proizvođači hrane, podignu glas, traže poboljšanje, ne za boljitak nego za preživljavanje! Takvo stanje je bilo proteklih decenija, ali i u ovoj godini. Država ,,samo gasi požar'' sa uredbama koje donosi.
Stanje je teško jer ta oblast ne funkcioniše sistemski. Jer, vlada se sa uredbama koje samo ,,gase požar''. Takvo rešavanje problema nikada nikome nije donelo dugoročno rešavanje problema niti boljitak. Kada se problemi rešavaju na ulici, što nije dobro, najbolji primer je da je posle poslednjih protesta, ali i pod pritiskom, postignut dogovor da se u agrarni budžet koji iznosi oko 80 milijardi dinara ove godine, proširi na ukupno 113 milijardi dinara. I vlast se sa tim hvali. Zahvaljujući ulici pronađeno je novih 33 milijarde dinara! Uostalom i ministarka poljoprivrede je izjavila posle protesta, hvaleći se, da će agrarni budžet ove godine iznositi 113 milijardi dinara!
Pitanje je otkud sad nove pare, a nije ih bilo na vreme, kada su proizvođači hrane ukazivali na probleme. Inače, te pare su seljacima upućene i ranije, još od 2016. do 2020. godine, ali su bile negde zagubljene u iznosu od 54 milijardi dinara. To je uostalom u svojim izveštajima konstatovala i Državna revizorska institucija.
Ruše pa grade!
Mora da se zna da granu koja je uništena ne mogu sad graditi i obnavljati oni koji su doprineli njenom urušavanju! Dokaz kako ne treba raditi je i sad, posle poslednjeg skupa u SANU, gde je najavljeno, izlaženje zbornika radova, ali tek za godinu dana! Da izađe, zbornik dok još valjda ima po koja krava u stajama, pojaviće se i zbornik. Kome će trebati taj zbornik za godinu dana! Jer, u tom zborniku treba da se ukaže na probleme i rešenja za prevazilaženje krize stvarane poslednjih sedam decenija. To se vidi danas u praznim selima, jer 1.200 je u fazi nestajanja, čak u 1.000 njih nema ni prodavnice, u 2.000 njih nema bankomata ni pošte, 500 nema vezu, put sa svetom...
Iza nas je vreme od nekoliko decenija, kada su gašena sela, zadruge i stočarstvo. I to je bilo vreme istih tih ljudi, njihovih velikih uspeha, ali i njihovog ćutanja i vladanja zemljom. Stočarstvo je sad stiglo na sam kraj. Dokaz tome je da nedeljno ne može da se napuni jedan brod sa junadima za izvoz kada se nađu kupci. Zato su nam seljaci bili i na ulicama, gde su protestovali da bi potražili pravdu i naplatili svoj znoj. Ali, to će biti ostvareno tek kad dobiju obećani novac. Da ne bude kao niz puta do sada obećanja i očekivanja za bolji život u agraru Srbije.
Čuvanje vlasti
Pošto ljudi u trećem dobu, neće da se odreknu vlasti, agoniju produžavaju sve do svog poslednjeg dana. To nas podseća na izreku pok prof dr Vojina Bjelice iz Novog Sada, koji je uvek ukazivao na činjenicu da čovek voli vlast, od najmanje do najveće, da je čuva za sebe dok god može. Jer, kad ispusti vlast, bila ona da je to predsednik kućnog saveta, ili predsednik vlade, države ili bilo kog tela, ostaje mu uvek samo da nakon toga ispušta i dušu!
Dakle, problemi u agraru su se javljali, ceo njihov radni vek, ali ovaj sadašnji ,,trust mozgova'', kada je reč o agraru, ih nije primećivao ni rešavao. Oni ni sad neće da čuju glas naroda sa ulice, nije im bilo dovoljno što je ukazivano u nekadašnjim i sadašnjim protestima. Sad odjednom hoće da grade ono što su rušili, a cilj je da što duže budu na vlasti! Ogromnu štetu su naneli takvim radom do sada, jer je vrednost agrarne proizvodnje po hektaru u Srbiji je samo 1.200 evra, a u svetu je to danas do 37.000 evra.Treba da kažu zašto su Srbiju doveli do tog nivoa razvoja? Jer, nauka je nudila visokorodne sorte i hibride, ima ih danas, ali na poljima niču drugi rezultati. Jer, kada je reč o pšenici čak 60 odsto zauzima sorta ,,tavanka''.
Rešenja su sistemske prirode, ali i u tome što u zemljama gde se drugačije radi, kapital se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji tek dva - tri puta. Recimo, ovaj saziv Akademijskog odbora za selo SANU koji postoji od 2011. godine nikad nije pravovremeno reagovao na probleme u agraru, na proteste, štrajkove, gašenje farmi, suše, poplave... Nije se oglasio ni sad kada je uvedena vanredna situacija u junu 2023. godine u 56 opština u Srbiji! A, za njihovo vreme vladanja, u poslednjoj deceniji, ugašeno je čak 62.000 farmi. Sada kada su poljoprivrednici na ulici ostvarili da im država obeća novih skoro 33 milijarde njihovih dinara, posle toga su se javili trustovi mozgova navodno da pomognu posrnulo stočarstvo koje je na izdisaju. Od takvog njihovog rada do sada, dospeli smo samo u još dublje krize. Svo to vreme oni su ćutali i probleme ostavljali pod tepih! Sad se odjednom javljaju kao dobrotvori!
A, farme kada se jednog ugase, teško će neko ponovo početi da se bavi tim poslom. Zato treba da predaju sve te poslove, mladim ljudima i kreatorima, novih agrarnih politika, koji će to da rade za svoje dobro i generacija koje dolaze. Jer, ovi što treba, da odu, uradili su, šta su znali i umeli. I vidimo šta nam ostavljaju od praznih sela, staja, obora... Znači, od sela ostavljaju ruine, od zemlje izvoznika, ostavljaju da bude uvoznik,da bi se narod, oko 6,6 miliona stanovnika u Srbiji prehranilo.
Rezultat takvog stanja i vladanja je i pljačkaška privatizacija u Srbiji koja je obavljena poslednje dve decenije pa je u agraru bez posla ostalo oko 150.000 ljudi. Dobili smo nekoliko veleposednika, koji su njive kupili za po ,,tepsiju ribe''. Većina manjeg broja radnika, koji ponegde dobiju posao, biće najamni radnici na svojim nekadašnjim njivama. Danas u Srbiji ima takvih oko 217.623 vlasnika njiva koji imaju do dva hektara poseda.
Opadanje broja stoke
Najnovija i poslednja analiza Republičkog zavoda za statistiku takođe ukazuje da je broj stoke u Srbiji u poslednje tri decenije opadao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto. Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke, a proizvodnja mesa za tri i po decenije pala je sa 650.000 na oko 447.000 tona svh vrsta mesa. Trenutno se u zemlji proizvodi oko 1,4 milijardi litara mleka koje se dobija od 228.000 mlečnih krava. U legalnim tokovima je oko 800 miliona litara. U zemlji se proizvede i oko 60.000 tona sireva. Govedarstvo je na najnižim granama i u Srbiji sad ima samo oko 400.000 goveda!
Srbija se nalazi i u društvu evropskih zemalja sa najusitnjenijim posedom. Prema podacima RZS u Srbiji i dalje dominiraju mala gazdinstva, imamo navodno 19 miliona parcela, mada se primećuje tendencija blagog ukrupnjavanja gazdinstava. Broj gazdinstava u odnosu na popis agrara iz 2012. godine opao je čak za 62.000! Pretpostavka je da najmanja gazdinstva iz ekonomskih razloga prestaju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i da prodaju ili daju u zakup svoje poljoprivredno zemljište, srednjim i velikim gazdinstvima. Prosečna veličina korišćenog poljoprivrednog zemljišta povećala se sa 5,4 hektara, koliko je iznosila 2012. godine na 6,2 hektara u 2018. godine.
U Srbiji se uzgaja tek nešto više od 400.000 goveda, oko dva miliona svinja, 1,7 miliona ovaca, 196.000 koza, oko 26,6 miliona živine, oko 1.000 magaraca, i zvanično postoji oko 1,5 miliona pčelinjih društava, 14.000 konja... Podaci SPOS-a ukazuju da je broj društava znatno manji. Broj je znatno veći zbog dobijanja premija za košnice. Jer, premije dobijaju i košnice koje nemaju pčela!
Trebali bi da imamo bar 1,6 miliona goveda, oko 6,5 miliona svinja, tri miliona ovaca, 95 miliona pilića i osam miliona koka, više hiljada magaraca i nekoliko desetina hiljada konja;
Prosečna veličina poseda privatnih gazdinstava od oko dva hektara (takvih oko blizu 217.623 gazdinstava) i to predstavlja veoma značajnu prepreku da poljoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači;
Gazdinstva i zaposleni
Inače, u Srbiji danas postoji 564.541 gazdinstvo, dok je 2012. godine bilo 631.552! Oni obrađuju 3.488.752 hektara zemljišta, od čega su oranice i bašte na 2.600.681 hektara. Prema podacima RZS žita se gaje na 1.702.829 hektara, industrijsko bilje na 493.570 hektara, krmno bilje se žanje na zeleno sa površine od 229.753 hektara, ugari se nalaze na 9.145 hektara, livade i pašnjaci zauzimaju 676.724 hektara, a stalni zasadi se nalaze na 205.464 hektara. Prema onom što statistika beleži, stočari kažu da je to zbir netačnih podataka. Jer, prema zvaničnim podacima RZS piše da i pored pada broja stoke, u Srbiji se i sad nalazi oko 881.152 goveda zatim 1,7 milion ovaca, pa 218.397 koza, 3.266.102 svinje (za što stočari tvrde da trenutno ima manje od dva miliona), kao i 23,1 miliona živine. Tu je i oko 14.000 konja kao i više od 1.000 magaraca. Za sve ove brojke stočari kažu da nisu tačne i da je sve preuveličano da bi vlasti imale bolju sliku o stanju u ovoj oblasti.
Statistika beleži i da se agrarom, u porodičnim gazdinstivma, nalazi oko 1,31 miliona lica. Pored toga članovi porodičnih gazdinstava su 591.77 osoba, stalno zaposlenih lica u poljoprivrednim gazdinstvima ima oko 19.610 lica, dok na tim gazdinstvima ima još i 17.347 drugih zaposlenih.
Dodaje se, da sa junećim mesom već dugo postoji problem jer, posle najave eks ministra za poljoprivredu, Branislava Nedimovića u maju 2018. godine, da će u Tursku moći da se bez carine izveze 5.000 tona junetine, proizvođači su bili povećali tov, a tursko tržište ne pokazuje interesovanje za sve te količine. On je tada rekao da je sa Turskom o izvozu junetine sklopljen "politički aranžman", a da takav dogovor zbog politike i propada i da je "nepouzdan za proizvođače". Junetina je tada u Srbiji koštala od 150 do 180 dinara žive mere po kilogamu, a prošle godine se prodavala i po 250 dinara po kilogramu. Pred raspad SFRJ iz Srbije se godišnje u svet izvozilo oko 30.000 tona bifteka ,,bebi bifa'' a danas 100 puta manje! Ili između 300 i 400 tona godišnje.
Država Srbija ima nestabilnu politiku podsticanja stočarstva, a evropske zemlje subvencionišu tu proizvodnju na razne načine. Hrvatska planira povećanje te proizvodnje za 40 odsto kao prioritetni plan. Ova nama susedna zemlja je, nedavno obezbedila 90 odsto bespovratnih sredstava EU za otvaranje pogona za preradu mesa. U Hrvatskoj je pre dve godine u tovu bilo 120.000 junadi, a oko 100.000 njih tada se prodavalo u nesvrstanim zemljama po ceni od 2,10 dinara po kilogramu žive mere. Izvoz prerađevina u Bosnu i Hercegovinu je, posle zabrane zbog afričke kuge svinja otežan, jer su to tržište u međuvremenu zaposeli proizvođači iz drugih zemalja.
Vlasnik klanice "Đurđević", Milenko Đurđević, kaže da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen u martu 2020. godine zbog pandemije. Izvozilo se po 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, a sad ima problema da se napuni brod jer su prazne staje.
Poruka tovljačima goveda
Posle najnovijih negativnih zbivanja u stočarstvu Srbije, pristigla su reagovanja nezadovoljnih stočara iz Kovačice, Bogatića, Sremske Mitrovice, Kovina, Debeljače, Suseka, Stapara, Sombora, Vrbasa... o najavi tadašnjeg ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića o dodatnim merama vlade za bržu i isplativiju prodaju utovljene junadi. Pre tri decenije su prestali da se bave tovom junadi, posle niza prevara. Sad su nagovoreni da se ponovo vrate ovom poslu, uz obećanje da će biti bolje i da se loša prošlost neće ponoviti. Međutim, i to obećanje je bilo samo zarad nečijih trenutnih interesa. Jer, i pre nekoliko godina otkupljena su junad u zemlji (oko 12.000 grla, koliko ih je tada bilo u tovu) kako bi se izmirile obaveze u Turskoj.
Stočari su nagovoreni da napune staje, a posle nisu imali kome da prodaju junad, pa su staje opet posle toga ostale prazne. Dakle, ponovila su se obećanja od pre tri decenije i - prevara. Zašto i za koga su ih tovili kada nema kome da se prodaju, pitali su se stočari u Srbiji, koji se i ovaj put osećaju prevarenim. Država ne treba da im pronalazi kupce, ali treba da im ukaže put za to. Šta znači, da jedan period radi samo jedna klanica, kolje i izvozi u Srbiji. Čija je bila to klanica i za čiji račun je samo ona radila? Zašto ostale u mesnoj industriji nisu radile. Šta rade ostale klanice koje treba da rade za stočare, a takvih klanica pre nekoliko godina bilo je pet? Što je i očekivano, stočari pozdravljaju nove odluke i obećanja i opet se nadaju da će se ubrzo osloboditi najezde nakupaca. A, da nije nakupaca koji skidaju kajmak, pitaju se kome bi i to malo to malo stoke prodali?! Sadašnje stanje u ovoj industriji je i posledica loše i pljačkaške privatizacije u - Srbiji koja je obavljena uz pomoć države. Jer, da su primarni proizvođači, u ovom slučaju, stočari, postali i vlasnici prerađivačke industrije, u okviru novog zadrugarstva, sad bi se drugačije radilo i razgovaralo. Ovako oni tove junad da bi ih klaničari, prekupci i nakupci ucenili, da bi oni određivali cenu.
Zbog čestih prevara stočara u Udruženju Fruškogorsko podunavlje, prema kazivanju predsednika ovog udruženja Sime Kovačevića, samo par stočara se bavi ovim poslom. Ljudi su odustali od tova junadi, jer su kupci ove robe do sada činili dobro za sebe, a niskom cenom su loše uticali na farmere. I pored niske cene junadi, kako smo saznali od stočara u Šumadiji i Mačvi, nije smanjeno interesovanje za telad, ali se sve više domaćina opredeljuje da tovni podmladak kupe bez posredovanja nakupaca, a to znači i jeftinije za 100-150 evra po komadu. Da bi se pomoglo onima koji se bave tovom junadi za izvoz Udruženje „Agroprofit" osposobilo je zadrugu u Bogatiću.
Vojvodini treba 100.000 junadi!
Samo Vojvodina bi u svakom trenutku trebala da ima u tovu 100.000 junadi, a toliko bi trebalo da bude i u centralnoj Srbiji, južno od Beograda. To bi značilo da će zemlja da ima dovoljno prirodnog gnojiva (humusa u Vojvodini na jedan - do dva odsto azota), ali slično je i u drugim delovima zemlje. Ovaj broj junadi bi značio dovoljno đubriva, i mesa za domaće tržište, kao i dovoljno ,,bebi bifa'' za izvoz. Jer, Srbija od 1996. godine ima dozvolu za godišnji izvoz ,,bebi bifa'' u EU od 8.875 tona godišnje. Toj brojci se nikada nije primakla. Sad se godišnje izvozi 100 puta manje ili između 300 i 400 tona. A, pre tri decenije iz Srbije se izvozilo i po 30.000 tona godišnje! Koliko država vodi računa o poljoprivredi najbolji dokaz je da je agrar u 2021. godini imao pad proizvodnje veći od šest odsto, a u 2022. godini čak od osam odsto! Strategija o razvoju poljoprivrede Srbije, doneta 2014. godine i važi do 2024. godine, predviđala je godišnji rast od 9,1 odsto, a u lošijim godinama najmanji rast je trebao da bude od 6,1 odsto. Usvojila ju je Vlada Srbije, ali nikada nije upućena u Parlament. Takav dokument bio je želja tadašnjih političkih struktura i vladajuće oligarhije u Srbiji kao i 240 eksperata agrara u Srbiji koji su napisali strategiju želja na 145 strana. Za to je potoršeno oko 8,2 miliona evra, pristiglih donacija iz Francuske. Te želje su ostale samo neostvareni planovi na papiru od vladajuće garniture tadašnje vlasti, pa i danas partije na vlasti u zemlji. Da se to ostvarilo da im je Bog pomogao (da nije bilo suša) oni bi zasluživali pohvale i dičili bi se sa takvom proizvodnjom. To se nije ostvarilo i oni treba da snose odgovornost za nerealnu politiku i prevaru naroda! Mnogi od agrara i sad čekaju bolji život, do sada ga niko niko dočekao! Novac za svoj trud sad pokušavaju da naplate preko protesta na ulici? Dokaz je vrednost proizvodnje po hektaru od samo 1.200 dolara. Cilj svih koji obećavaju ako se uradi novi koncept agrara je da bude najmanje prihoda po hektaru prvo 5.000 pa potom 10.000 evra po hektaru. Jer, razvijeni kao što su Holandija i Danska i druge nordijske zemlje kapital obrću 50 do 52 puta godišnje i imaju prosečan prihod od oko 26.000 evra po hektaru. Svaka vlast narodu to daje u obećanjima ali ne u stvarnosti, bar kada je reč o Srbiji. Istovremeno raste broj gladnih koji je na početku ove 2023. godine u Srbiji bio veći od 500.000 na dnevnom nivou!
Bili iznad SAD!
I dok se meso traži u svetu, postoji pitanje, šta onda rade kadrovi i trgovci u Srbiji kada nisu u mogućnosti da prodaju ni ovo malo kvalitetnog mesa koje nudimo? Sa uvozom nema problema. Čak se i kaže nije problem ako nešto nema, uvešćemo! Jer, tu je veća i lakša zarada nego kod izvoza. U 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa je potrošeno 71 miliona dolara. Sledećih godina takođe po toliko ili još više. To meso iz sveta treće kategorije, proizvedeno kroz ishranu životinja sa GMO hranom. Te 2019. godine stiglo je 56.000 tona zamrznutog mesa, lošeg kvaliteta koje jede naš narod u ovoj godini. Meso proizvedeno na taj način je GMO, a njegova proizvodnja je jeftina, čak za 40 odsto jeftinija od onog u Srbiji. Uvoz je nastavljen i kasnije pa je u 2020. godini za njega potrošeno najmanje oko 100 miliona dolara. Setimo se samo da je Srbija pre tri decenije, pred raspad SFRJ, izvozila samo svinjskog mesa godišnje u vrednosti od 726 miliona dolara. Ili još jedan primer kada je Srbija bila - svinjarska sila. Daleke 1866. godine na 1.000 stanovnika u Srbiji je bilo 1.300 svinja. U isto vreme u SAD je na 1.000 stanovnika bilo tek nešto više od 800 svinja. Dakle, bili smo daleko razvijeniji o njih!
Preti nestašica utovljene junadi!
Situacija u tovnom govedarstvu Srbije u celini je lošija nego minule 2022. godine, iako se broj tovnih rasa povećava! Lako se može dogoditi da u julu 2023. godine dođe do nestašice utovljene junadi. U ovom času mi nemamo veću ponudu za utovar u brod, ni minimalne 2.000 grla junadi. To se nikad dosad nije dogodilo u Srbiji! Imajući u vidu celokupnu situaciju, predlažem trenutne i dugoročne mere kreditne agrarne politike. Bilo bi od izuzetne koristi da se poveća stručnost i kompetentnost Ministarstva poljoprivrede u sektoru stočarstva, jer od dosadašnjih lutanja nemamo koristi - od uvoza mleka, mleka u prahu, kašnjenja isplata, kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja ,,Agroprofit'' u Novom Sadu.
Pored napretka u podizanju kvaliteta i brojnosti mesnih rasa u Srbiji, u čemu je Udruženje „Agroprofit" mnogo doprinelo, a posebno mere državnih podsticaja, ipak sa ukupnim stanjem ne možemo biti zadovoljni. Ne vidimo ispoljenu dovoljnu brigu nadležnih institucija, imamo pad učešća stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji na svega 22 odsto smanjen je broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom junećeg mesa za oko 8.000, smanjen je broj krava i ukupno stado je manje od 400.000 (?). Šta se očekuje, ocena je Udruženja tovnih junadi u Srbiji organizovanih u okviru udruženja ,,Agroprofit" u Novom Sadu. ,,Pre svega, beležimo nedostatak teladi za tov i junadi za izvoz, kao i nedostatak formiranje veće klanične ponude: smanjena je zaposlenost na selu, opao je prihod gazdinstava, a time i smanjena potrošnja u mnogim sektorima. Mesne rase goveda u Srbiji su novi kvalitet, ali ne mogu brzo da poboljšaju situaciju kao što se to ne može dogoditi ni sa simentalskim govedom. Cela situacija zahteva temeljnu analizu i ozbiljnu podelu posla da bismo sačuvali postojeća stada i učinili novi iskorak", kaže član udruženja Helena Bokoš. Za pozitivne promene Udruženje „Agroprofit" ima program koji obuhvata sistem krava tele, vezivanje za velike industrijske klanice na bazi partnerstva, a ne po zakonu ekonomski jačega. Tu je i zaokruživanje ciklusa od pašnjaka do paketa junećeg mesa za kupca u režiji farmera.
Inicijative i programi Udruženja prevazilaze kadrovske i materijalne mogućnosti za tu realizaciju. Zbog toga smatramo da je potrebno ojačati i proširiti poslove vezano za tovno govedarstvo, i da se kvalitetno ostvari novi početak u razvoju tovnog govedarstva. Važna je mobilnost i doslednost u primeni svih do sada usvojenih mera na nivou države, a to obuhvata i korekciju premija za kvalitetne krave sa 40.000 na 45.000, i za utovljenu junad sa 15.000 na 20.000 dinara.
,,Apelujemo na nauku, kažu u udruženju, da javnost upozna sa kvalitetom poljoprivrednog zemljišta, o posledicama koje nastaju bez upotrebe stajnjaka, kao i da se konačno nepridržavanje plodoreda u gajenju ratarskih useva strogo sankcioniše kao i preoravanje pašnjaka. Na državi je da zaustavi preoravanje pašnjaka. Naši programi su vezani za korišćenje pašnjaka najmanje šest ili sedam meseci tokom godine. Potrebno je i da se formiraju regioni za plansku ispašu steonih junica i krava iz onih oblasti gde tokom leta nema dovoljno trave", navodi Keco. Da bi povećali kvalitet mesnih rasa i razvili korisno ukrštanje rasa, potrebna je stručnost u odabiru grla, potpuna veterinarska zaštita, a pre svega, pouzdano čitanje genetskih osobina. U periodu iza nas se nismo u celini dokazali kao eksperti u ovom delu, iako imamo dobrih pokušaja i solidnih stručnih službi.
Danas osećamo više nego ranije potrebu za osnivanjem Centara za selekciju bikova kao i potrebu za formiranje Uprave za veterinu. Da smo imali ovu Upravu, grla sa slabim rasnim oznakama pa i bolesna, ne bi došla do naših farmera. Sada imamo dobro iskustvo i nećemo više da dozvolimo uvoz rasplodnog materijala probranih Centara. Svakom ko želi da se bavi uzgojem mesnih rasa nudili smo pomoć i savet u izboru rase, odgajivački program i analizu kvaliteta pašnjaka. Iskustvo je pokazalo da ko god je koristio savete naših vodećih farmera, nije pogrešio kao i kada su koristili usluge stručnih kuća sa iskustvom'' kažu u ,,Agroprofitu".
Zbog podizanja stočarskog nivoa znanja i kulture u radu, više nego ranije koristićemo javnost i stručnu javnost, veterinarsku inspekciju i druge javne službe. Pokušaćemo da izgradimo poslovni kodeks gde farmer neće biti oštećen, a cilj je da postepeno vratimo proizvodnju junećeg mesa u realne okvire i tokove. Naš potencijal je 400.000 junadi u tovu, a naša potrošnja je oko 86.000 tona mesa godišnje. Dakle, imamo količine za izvoz. Program o kome govorimo obuhvata u skorije vreme da imamo oko 24.000 kvalitetnih mesnih krava i da razvijamo kvalitetno ukrštanje mesnih rasa što tržište veoma prihvata, kao i ukrštanje sa mlečnim kravama. Udruženje će pokušati da ostvari više kontakata preko savetodavnih poljoprivrednih službi sa odgajivačima, a na portalu Udruženja uvešće nove sadržaje o iskustvima, genetici, tržištu kao i dobroj stočarskoj praksi u naprednim zemljama. Postoji mogućnost i da povremeno izdajemo list namenjen govedarstvu. Obavezuje se Upravni odbor Udruženja da sa najnovijom situacijom u tovnom govedarstvu upozna nadležno ministarstvo kao i da poveća saradnju sa Upravom za veterinu, klaničnom industrijom i lokalnim upravama u pogledu korišćenja pašnjaka i nabavci kvalitetnih goveda. Za realizaciju navedenih programa Udruženje će proširiti organizacione forme pa je predviđeno da se ogranak Udruženja formira u Nišu.
(Nastaviće se)