Muljanje
Sarajevsko-beogradske
trampe iz Trampine ulice
A od
Šipada šipak
Šipad
Komerc nije ni privatizovan, a ni vraćen prethodnim vlasnicima na osnovu Sporazuma o sukcesiji, već je na kriminalan način očerupan i doveden do prosjačkog
štapa
Milan Malenović
Društveno preduzeće za trgovinu i usluge Šipad komerc Nameštaj-promet
Beograd rat i raspad Jugoslavije dočekalo
je kao organizacija u okviru DP Šipad Komerc iz Sarajeva. Zbog
toga njegova privatizacija nije sprovedena po opštepoznatom
modelu prodaje društvenog kapitala, već je predložena primena Sporazuma o sukcesiji potpisanog 2002. od strane
svih bivših jugoslovenskih republika. Uredbom Vlade Srbije predviđeno je da preduzeća sa svojim titularima iz
bivših republika sporazumno reše vlasničku strukturu.
Kako je pravni zastupnik DP Šipad iz Beograda naveo u svom izveštaju
od 10. avgusta 2009, postojalo je najmanje sedam preduzeća
koja su mogla da budu sledbenici nekadašnjeg
DP Šipad Komerc iz Sarajeva. I pored toga, rukovodstvo beogradskog Šipad Komerca 28. marta 2006. započinje razgovore sa Šipad Komercom DD iz Sarajeva, ulica
Trampina 12. Na sastanku u Kladnju tadašnji direktor DP Šipad Komerc Krsta
Jegdić, zajedno sa svojim pomoćnicima Miroslavom Mučibabićem i Slobodanom
Todorovićem, pregovara izričito o osnivanju
zajedničkog preduzeća. O nekakvim vlasničkim pravima Šipad Komerca DD nad DP Šipad Komerc nije bilo ni
reči.
Nisu
imali, ali kao da jesu
Godinu dana kasnije, tačnije 9. februara 2007, DP Šipad Komerc angažuje
stručnog konsultanta, advokata Branka Pavlovića, nekadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju, da
proveri da li je planirana saradnja dva Šipad Komerca u skladu sa
zakonima Republike Srbije. U svojoj analizi od 30. maja 2007. Pavlović zaključuje kako Šipad DD "nesumnjivo... ima pravo potraživanja imovine u Srbiji na dan
31.12.1990."
I pored toga, samo nekoliko redova niže, advokat Pavlović predočava da Šipad DD ne može da dođe do svoje imovine, jer Beograd i Sarajevo još
nisu utvrdili modalitete sprovođenja Sporazuma o sukcesiji.
Nasuprot advokatu Pavloviću stoji analiza advokata Milenka
Delića, koji je ispravno pošao
od činjenice da u SFR Jugoslaviji nijedno društveno preduzeće nije bilo vlasnik
društvene svojine, pa da tako ni Šipad Komerc DD, čak i da dokaže da je jedini pravni
sledbenik nekadašnjeg DP Šipad
Komerc iz Sarajeva, ne može
da traži povraćaj imovine koju - nikada nije ni imao.
U nastavku ovog postupka advokat Pavlović,
međutim, predlaže da zaposleni iz DP Šipad Komerc osnuju ortačko društvo i da sa Šipad Komercom DD osnuju zajedničko
privredno društvo. Ortačko društvo radnika, Beošipad OD, pri tome bi, unoseći novčani kapital (500 evra) i znanje i iskustvo zaposlenih, steklo jednu trećinu novog preduzeća, koje bi bilo vlasnik
imovine u Srbiji. Da bi lakše ubedio zaposlene da je
ovo najbolji put konsultant Pavlović doslovce navodi
kako su oni (radnici) na ovaj način zaštićeni od Šipad Komerca DD, tajkuna i države
Srbije, koju istovremeno označava kao najmoćnijeg protivnika!?
Sa svoje strane Šipad Komerc DD unosi u zajedničko preduzeće 36 poslovnih objekata, koji se, po pravilu, nalaze u centru Beograda,
Novog Sada, Čačka, Kraljeva, Subotice, Valjeva, Zaječara, Niša i
drugih gradova Srbije, ukupne površine 17.733,82 kvm, iako ni za jedan od pomenutih objekata Šipad Komerc DD nije bio
uknjižen kao vlasnik. Još
pre nego što je zajedničko preduzeće Šipad Komerc
DOO registrovano, krenula je i pljačka.
Ugovorom od 28. jula 2005. godine direktor Šipada DD Hamza Kazazić sklapa ugovor sa Milunom Jovanovićem, osnivačem i direktorom Jovanović Plasta iz Nove Pazove, o prodaji skladišta u
Novom Sadu površine 1.858 kvm za 71.355 evra, odnosno za bagatelu od 39 evra po
kvadratu!? Posle izvršenog plaćanja preko Commerzbank AG Frankfurt, 1. avgusta 2005. Hamza izdaje
kupcu i potvrdu br. 585/05. "u svrhu uknjižbe vlasništva nad predmetnim
poslovnim prostorom" i Milun se tako uknjižuje 16. novembra 2005. a da u
katastru niko ne proverava da li je prodavac i uknjiženi vlasnik imovine koju
prodaje.
Istog dana kada je zaključen ugovor o prodaji skladišta, Hamza i Milun zaključuju još jedan kupoprodajni ugovor, ovoga puta u vezi s prodavnicom od 393,32 kvm u
Futoškoj 46 u Novom Sadu. Kupac je ovom prilikom bio izdašniji pa je
opet preko Commerzbank AG Frankfurt uplatio 61.355 evra, odnosno celih 156 evra
po kvadratu prodajnog salona u centru Novog Sada. I u ovom slučaju Hamza pismeno dozvoljava kupcu da može da se uknjiži kao vlasnik, ali
obe pomenute nekretnine u decembru 2007. unosi i kao navodni nenovčani ulog Šipad Komerca DD u novi Šipad Komerc DOO.
Sve
se da srediti
Najveći biser u ovoj otimačini desio se sa samim
nekadašnjim sedištem DP Šipad Komerc, delom od 1.047 kvm poslovne zgrade na
novobeogradskom Bulevaru Mihajla Pupina broj 117. Čak
i da je sarajevski Šipad Komerc DD jedini pravni sledbenik nekadašnjeg
DP Šipad iz Sarajeva, ovaj prostor nije mogao da bude predmet sukcesije,
budući da se za reper uzima stanje na dan 31. decembra 1990, a zgradu je od
svojih para sagradio DP Šipad Komerc Beograd tek dve godine kasnije.
Ovo nije smetalo Hamzi da isti prostor proda izvesnom Berndu Šmicu
iz Nemačke, koji ga 22. novembra 2007. preprodaje Melaneziji DOO
iz Beograda. Bez obzira na ovu činjenicu, u decembru 2007. Šipad
Komerc DD i ovaj prostor unosi kao nenovčani
ulog u Šipad Komerc DOO.
Dana 3. januara 2008. zastupnik Šipada DOO Čedomir Mumović pred Trgovinskim sudom u
Beogradu podnosi tužbu P.br. 13/08, kojom od DP Šipad Komerc traži da mu
u posed preda pomenutu nepokretnost u Bulevaru Mihajla Pupina. Na ovaj tužbeni
zahtev mu 18. januara iste godine ekspresno odgovara direktor tuženog priznajući činjenične navode iz tužbe. Da li treba da napomenemo da je
tadašnji direktor DP Šipad
Komerc bio isti taj Čedomir Mumović?
Trgovinski sud u Beogradu na osnovu ovakvog stanja donosi presudu u korist tužioca, a tuženi, naravno, propušta da uloži žalbu. U međuvremenu je DP Šipad Komerc iseljen iz svoje sopstvene zgrade u
kojoj se, pored nekolicine opskurnih preduzeća
sa kombinacijom reči Šipad u imenu, baškari i Šipad
Komerc DOO bez ijednog zaposlenog, ali sa čak
tri člana Upravnog odbora: pomenutim Mumovićem,
Duljkom Hasićem iz Srbije i Suadom Džindom iz BiH. Protiv Mumovića su radnici njegove bivše firme, DP Šipad Komerc, podneli više krivičnih prijava od kojih, eto čuda, ni jedna jedina još
nije procesuirana.
Nešto više sluha za ovaj slučaj pokazao je ministar
unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je posle dopisa radnika UBPOK-u od 16. aprila 2009. (zavedeno pod
brojem 03/4-1) zatražio dokumentaciju od Agencije za privatizaciju. Andrija
Srećković, šef odeljenja za
privredni kriminal, i inspektor Helena Ćuk su zatim predmet KTP 2001/09 prosledili 17. decembra
2009. Višem tužilaštvu u Beogradu, konkretno zamenici tužioca Tatjani Sekulić.
Novi direktor DP Šipad Komerc Miroslav Mučibabić, kao i novi pravni zastupnik preduzeća,
advokat Milenko Delić, uspeli su da bar
privremeno zaustave otuđivanje Šipadove
imovine u Srbiji. Bosanski Ostapi Benderi i njihovi srpski pomoćnici, međutim, ne miruju.
Na sastanku od 14. maja 2009. sa predstavnicima DP Šipad Komerc
nastupio je sam vrh sarajevsko-beogradske mešetarske družine: generalni
direktor Šipada DD Hamza Kazazić praćen Duljkom Hasićem, Suadom Džindom,
predstavnikom državnog kapitala BiH Seadom Maglajlijom, Brankom
Pavlovićem, koji je od konsultanta DP Šipad
Komerca avanzovao u punomoćnika Šipada DOO, kao
i Čedomirom Mumovićem. Bosanska delegacija je tom prilikom na usvajanje ponudila novi sporazum u
čijem stavu 2 člana 2 sada odjednom stoji kako
nepokretnosti koje koristi DP Šipad Komerc predstavljaju "posebnu društvenu imovinu samog DP-a i ne podležu bilo kakvim zahtevima Šipad
Komerca DD iz Sarajeva"!?
Brojke
Agencija za strateški
konsalting je u Programu privatizacije DP Šipad Komerc, koji je
obustavljen do regulisanja imovinsko-pravnih odnosa sa eventualnim pravnim
sledbenicima nekadašnjeg DP Šipad Komerc iz Sarajeva, vrednost ukupnog
kapitala na dan 31. decembra 2006. procenila u rasponu od 17.114.373 do
25.671.560 evra. Sav kapital je u društvenoj svojini. Agencija za privatizaciju
je prihvatila ovaj izveštaj rešenjem od 7. januara 2008. procenjujući za potrebe aukcijske
prodaje kapital u iznosu od 21.392.962 evra.
Dobro da se nisu setili zgrade
Vlade
Šipad Komerc DOO, preko koga je trebalo
da bude obavljena pljačka DP Šipad Komerc
iz Beograda za potrebe domaćih tajkuna i stranih
prevaranata, za 2008. godinu nije ni podnosio poresku prijavu za porez na dobit
preduzeća.
Prema potvrdi Narodne banke
Srbije evid.br. 23576 od 16. marta 2009. ukupna imovina Šipad Komerca
DOO na dan 31. decembra 2008. iznosila je tek 39.000 dinara, odnosno 500 evra
koje su uplatili zaposleni, članovi OD Beošipad.
U predatom Bilansu stanja nigde se ne pominje nepokretna imovina koju je,
navodno, po ugovoru uneo Šipad Komerc DD iz Sarajeva, a koju je Šipad
DOO kasnije sudskim putem potraživao od DP Šipad Komerc.
U nekih petnaestak sudskih
postupaka koji su vođeni za predaju poseda
oslobođenog od lica i stvari, koje
je Šipad DOO pokrenuo protiv DP Šipad, tužilac je kao jedini dokaz prilagao osnivački ugovor iz decembra 2007.
i izvod iz Agencije za privredne registre (APR) gde su sporne nepokretnosti
označene kao njegovo vlasništvo.
Kako po našim informacijama APR ne proverava stvarno vlasništvo nad imovinom koja se kao nenovčani ulog unosi u registar,
neko vispren bi mogao tako da upiše zgradu Vlade Srbije u Nemanjinoj kao
sopstveni ulog, pa da, sledeći primer Kazazića i Mumovića, za istu traži da se upiše kao njegovo vlasništvo pozivajući se na izveštaj APR-a i osnivački ugovor.