Nemaèka briga
Da li su Nemci spremni za povratak marke?
Grèka ne staje u onu veš-mašinu
Novac je bio glavni razlog formiranja ne samo
evrozone veæ
svojevremeno i cele Evropske unije. Sada je novac najveæi kamen spoticanja Unije
Piše: Fridrih Emke, dopisnik iz Frankfurta
Najkasnije
posle deset godina falsifikatori uspevaju da naprave skoro savršenu kopiju neke novèanice. Zbog toga je uobièajeno da se novac menja negde u devetoj godini kako bi se falsifikatorima
otežao posao. Tako je bilo planirano i da se evro ove godine redizajnira i
dodatno obezbedi od krivotvorenja.
Šef
Nacionalnog analitièkog centra pri Nemaèkoj banci Rajner Elm nedavno je upozorio: "Veæ sada, po našoj proceni, postoji
oko 20 velikih falsifikatora evra. Svi oni rade visokoprofesionalno".
O
zameni evra poèelo je da se razmišlja 2006. godine, kada je u
Evropskoj centralnoj banci (ECB) formirana Radna grupa Evro II. Nemaèki dizajner novca, za koga je jedino poznato da se zove Rajnhold G.
i da živi u okolini Berlina, izradio je probne novèanice
koje su podeljene direktorima ECB-a.
Još
2008. su izdati odgovarajuæi nalozi posle uspešnih testiranja koje je, izmeðu ostalog, sadržalo i èetvorodnevno pranje novca u veš-mašini. Trebalo je da nove novèanice
imaju magnetizovane èestice koje bi pri pokretanju menjale
svoj položaj. Posebno je zanimljivo da su neki sastojci ovih èestica
retki metali koji se nalaze samo u Severnoj Koreji, zemlji koja po pravilu nije
dostupna strancima. Njihova nabavka bi zato, smatraju struènjaci, za falsifikatore bila nemoguæa
misija.
Dužnièka kriza Grèke, Portugala i drugih južnoevropskih bankrota, zaustavila je sve dalje radove na zameni evra. Pošto struènjaci smatraju da kriza još uvek nije prevaziðena, veæ samo odložena, u bliskoj buduænosti bi mogla da se traže i
radikalnija rešenja kojima bi evro
II bio preporuèen kao novac za
daleko uži krug zemalja nego što ih
danas ima u evrozoni.
Taman
se pomislilo kako je francusko-nemaèki kompromis rešio problem vraæanja grèkih
dugova, kada su se pojavili novi, daleko veæi
problemi. Kompromis je predviðao da se Grèka zaduži kod MMF-a za kratkoroène pozajmice, dok bi
ostatak potraživanja rešila kroz bilateralne sporazume sa ostalim zemljama EU.
Nemaèka centralna banka, meðutim, upozorava da je zaduživanje kod MMF-a dozvoljeno jedino zemljama izvan evrozone. Ni ideja
bilateralnog sporazuma o kreditiranju ne izgleda realna, jer nijedna evropska
zemlja pojedinaèno nije spremna, ali ni u moguænosti da izdvoji pozamašna sredstva za saniranje grèkih finansija.
Dalje
pritiskanje na nemaèku kancelarku Angelu Merkel da dozvoli
formiranje zajednièkog evropskog kluba poverilaca Grèke, nemaju nikakvih izgleda na uspeh. Èak kada bi Merkelova na kraju i popustila, Nemaèka je ne bi pratila.
Nedavno
su èetvorica renomiranih nemaèkih profesora najavili da æe u sluèaju saniranja grèke ekonomije iz zajednièkih EU fondova momentalno podneti tužbu
Ustavnom sudu Nemaèke sa zahtevom da ta zemlja odmah
napusti evrozonu. Kako bi ova tužba imala uporište u èlanu 125. Sporazuma o radu unutar EU, kojim se nemaèka vlada obavezala na napuštanje
monetarne unije ukoliko budžetska
nedisciplina drugih dovede do angažovanja novca nemaèkih poreskih
obveznika, struènjaci su skoro
jedinstveni u oceni da bi jedna ovakva tužba imala uspeha na Ustavnom sudu.
Ekonomisti
su, uz sve to, upozorili da su razvojne prognoze veæine
evropskih zemalja nerealne. Evropska komisija je nedavno izvršila dodatni
pregled budžetskih perspektiva 14 zemalja iz EU i došla
do poražavajuæih rezultata. Situacija se gotovo svuda dramatièno pogoršala zbog ekonomske krize, a
posebno zabrinjavajuæi deficit prikazuju
budžeti Francuske, Irske i Holandije.
Na
sve strane se otvaraju nove finansijske rupe za èije
æe zatvaranje morati da plaæa nemaèka privreda kao najjaèa i najstabilnija u
regionu. Da li onda èudi razmišljanje
o napuštanju evrozone i povratku na staru, dobru nemaèku
marku?
Od stvaranja monetarne unije je evro, koji je i nemaèka moneta, izgubio 20 odsto svoje vrednosti, dok je ukupna inflacija u Nemaèkoj od 1990. do danas iznosila 47 odsto.
Pri tome je devedesetih Nemaèka gro svog nacionalnog
dohotka trošila na finansiranje ponovnog ujedinjavanja dok se od uvoðenja evra, smatraju mnogi, veliki deo nemaèkih
prihoda preliva na slabije i manje stabilne èlanice
monetarne unije.
Dok
su do sada o nemaèkoj marki sa sentimentalnošæu govorili samo obièni graðani, a politièari se kleli u novu zajednièku evropsku monetu, sada kao da se i tu nešto
menja. U okviru rada na stvaranju evra II službenici Nemaèke centralne banke
su iz švajcarskih sefova izvadili i stare klišee za marku, koji su svojevremeno
tamo deponovani. Zlu ne trebalo.
Opasnost
od inflacije u okviru evrozone raste sa porastom zaduženja
zemalja koje pripadaju tom krugu. Nemaèki bankari se zato
plaše da bi neka od vlada tih država mogla da podlegne iskušenju i svoje dugove poène da vraæa iz primarne emisije, èime bi se vrata otvorila
prvo tihoj inflaciji, ali sa snažnom tendencijom ulaska u
hiperinflaciju.
Glavni
ekonomista MMF-a Olivije Blankard smatra da bi tiha inflacija od oko èetiri odsto godišnje drastièno
poveæala manevarski prostor nacionalnih banaka. On, meðutim,
istovremeno upozorava: "Postoji realan rizik da se ne zaustavimo na èetiri odsto i da situacija izmakne
kontroli".
Tihu
inflaciju obièan narod skoro da ni ne primeæuje, zbog èega je ona podobno politièko oruðe. Na duže staze, meðutim, ona obezvreðuje ušteðevinu, a to graðani na kraju dobro osete. Pri inflaciji
od samo dva odsto godišnje, za deset godina se
izgubi skoro èetvrtina poèetne vrednosti nacionalne valute.
Iz
ovog aspekta je razumljivo razmišljanje nemaèke politièke i ekonomske elite o eventualnom novom uvoðenju
nemaèke marke ili, bar, drastiènom sužavanju kruga zemalja u evrozoni. Jedan od vodeæih
ekonomskih èasopisa Nemaèke, Handelsblat, nedavno je to
ovako opisao: "Merkelova mora da spreèi situaciju u kojoj bi gubitnici sa juga ubuduæe trajno dobijali infuziju od nemaèkih poreskih obveznika".
Pozorište samo u tuðoj kuæi
Kada je neka država doterana u æošak ona automatski pribegava drastiènim metodama kako bi
izbegla bankrot. Arsenal koji joj pri tome stoji na raspolaganju uvek je isti:
uzimanje para od graðana i privrede, inflacija i
na kraju monetarna reforma.
Vilijam Vajt, znaèajni monetarni struènjak i glavni ekonomski
savetnik vodeæih svetskih banaka, pri
svemu upozorava: "Postoje mnogi primeri iz istorije da državna prezaduženost bude otklonjena
denominacijom valute. Meðutim, to je uspelo u veoma
malom broju sluèajeva koji nisu
prouzrokovali hiperinflaciju."
Evro trpi pritisak i sa
druge strane - od amerièkog dolara. Ekonomista
bankarskog giganta UBS Sandro Marino veæ diže uzbunu: "Drastièno poveæana kolièina dolara je daleko najveæa opasnost za novu inflaciju."
U toku poslednje ekonomske
krize su Amerikanci dramatièno poveæali broj dolarskih novèanica: samo u 2008. i 2009.
za celih 100 odsto!
Iz istih razloga je poveæana i kolièina evra za 30 odsto. Poveæanje novèane mase ne znaèi automatski i inflaciju, ali preti da do nje doðe onog momenta kada privreda više nije u stanju da prati i monetarni rast.
Sve se onda u trenutku ruši i ulazi se u inflaciju
koju je teško kontrolisati. To se
dogodilo i u SR Jugoslaviji poèetkom devedesetih kada je
usled ratnih dešavanja i sankcija privreda
stala, a centralna banka propustila da povuèe višak novèanica sa tržišta. Ostalo je istorija, ali
ponavljanje te istorije u sopstvenoj kuæi Nemci bi rado izbegli,
ako je ikako moguæe.