Tragom
vesti
Koliko je pandurizacijom tajne policije ugrožena
bezbednost Srbije?
Policijska stanica BANJICA
Kada dođe do promena režima, današnji
rukovodioci Bezbednosno-informativne agencije neće imati lepu budućnost. Iako
nisu činili teške zločine, nisu organizovali atentate i politička ubistva
protivnika režima, u danima koji su pred nama, može se i to očekivati. Jer,
režim koji tone u živo blato, u poslednjim trzajima može da zatraži da Agencija
počne da vrši i zlodela
Milovan Brkić
Ministarstvo unutrašnjih
poslova Srbije saopštilo je 3. avgusta da je "u saradnji sa
Bezbednosno- informativnom agencijom" uhapsilo dvojicu mladića, koji
su 24. juna u večernjim satima napali u Zemunu, u Glavnoj ulici, u autobusu,
novinara Vremena Bogoljuba Pančića, zvanog Teofil,
nanevši mu telesne ozlede.
Sve su češće vesti u
kojima srpska policija saopštava da je krivična dela, koja spadaju u njenu
nadležnost, rešila u saradnji sa - vladinom agencijom!
Da li je reč o
nesposobnosti srpske kriminalističke policije da otkriva izvršioce krivičnih
dela iz oblasti klasičnog kriminaliteta, ili je pandurizovana
Bezbednosno-informativna agencija nesposobna da se bavi poslovima i zadacima iz
delokruga svoga rada, koji su uobičajeni za bezbednosne službe čije aktivnosti
nisu javne?
Spekulacija na ovu tema
ima i previše.
Sve
laik do laika
Upućeni tvrde da su i
srpska policija i BIA do te mere nesposobne u svom zadatom radu, da moraju da
sarađuju. I to iz ''viših razloga''.
Najmanje dva puta
nedeljno direktor srpske policije Milorad Veljović i direktor BIA Saša
Vukadinović idu na referisanje šefu kabineta predsednika Republike Miodragu
Rakiću, zvanom Miki Pas. U zavisnosti od raspoloženja
gospodina Rakića, direktori Veljović i Vukadinović čekaju i po dva sata na
prijem, da, osim referisanja o radu službi, dobiju i zadatke, uputstva i
smernice za dalji rad! Gospodin Rakić voli da prlja ljude, a ova dvojica vole
da budu uprljani.
A referisanje gospode
Vukadinovića i Veljovića nestatusnom šefu Rakiću apsolutno je nadrealno.
Kada Veljović izlazi iz Rakićevog kabineta, Vukadinović ga, vidno uzbuđen,
pita:
'' Šta Miki danas propituje''!
O uticaju gospodina
Rakića na odluke koje donose vrhovi MUP-a Srbije, svedoči i opomena koju je,
pre dva meseca, na kolegijumu Ministarstva, kod ministra
Ivice Dačića, izrekao direktor policije Milorad Veljović, podsećajući ministra
da nije dobro što su odlučili drugačije, i to upadicom:
"Gospodine ministre, ali Miki nije rekao da se tako radi"!
U ozbiljnim službama
bezbednosti, njen prvi čovek i ne mora da bude profesionalac. Ali, nezamislivo
je da drugi i treći čovek službe nije njen pripadnik još od pripravničkih dana.
Posao obaveštajca je odgovoran, često opasan, uzvišen i zahteva posvećenost
poslu, čuvanje državnih tajni i podrazumeva patriotizam i odanost državi.
Direktor BIA je Saša
Vukadinović, drugi čovek je Ivica Petrović, a treći čovek u
Agenciji je Jadranko Petković. Sva trojica su iz Kruševca. Zovu
ih OKG (organizovana kruševačka grupa).
Zaobilazne karijere
Posle 5. oktobra 2000.
godine, kada je u januaru 2001. Zoran Đinđić izabran za
premijera, počela je
čistka u policiji i Službi državne bezbednosti.
Nova vlast je
insistirala da se smeni i načelnik SUP-a Kruševac, a tražen je i odlazak
tadašnjeg radnika
Odeljenja bezbednosti u Kruševcu Ivice Petrovića. Gospodin Petrović je bio u
ovom gradu poznat kao kabadahija, svima je pretio značkom svoje službe, bavio
se poslovima koji nisu bili u njegovoj nadležnosti.
U centralu Resora
državne bezbednosti Srbije u Beogradu stigli su zahtev za pokretanje disciplinskog
postupka protiv Ivice Petrovića i zahtev za bezbednosnu proveru kandidata za
načelnika SUP-a Kruševac, advokatskog pripravnika Saše Vukadinovića.
Karakteristika za Vukadinovića nije bila pozitivna, ali je on, zbog želje
vlasti da se što pre raskine sa Miloševićevim kadrovima u policiji, ipak
postavljen za načelnika kruševačkog SUP-a. Operativac Službe državne
bezbednosti Ivica Petrović zamolio je da mu se dozvoli da pređe u Javnu
bezbednost MUP-a Srbije, jer ima prijatelja, koji želi da ga primi na ovaj
posao. Bio je to, pogađate, Saša Vukadinović, koji je bio doušnik Ivici
Petroviću u DB-u!
Razvojni put gospode
Vukadinovića i Petrovića doveo ih je u Beograd, u Upravu za borbu protiv
organizovanog kriminala. Karijere su im išle partijskom linijom.
Pre postavljenja za
direktora tajne policije, gospodin Vukadinović je izvesno vreme proveo u Upravi
za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije, kao prvi čovek ove
službe. Hteo je da nadzire zatvorski život onih koje je uhapsio dok je radio u
policiji.
Za trećeg čoveka u
Bezbednosno-informativnoj agenciji je, na mestu pomoćnika direktora, postavljen
Jadranko Petković. Gospodin Petković je od pozornika, pa potom
inspektora u OUP-u Novi Beograd, dogurao do načelnika Uprave kriminalističke policije
SUP-a Beograda, u vreme kada je načelnik gradske policije bio Milan
Obradović. Obojicu je sa njihovih funkcija smenio dolazeći ministar
unutrašnjih poslova Dragan Jočić, marta 2004. godine.
Distribucioni centar
"Rakić"
Tri ratna druga iz javne
bezbednosti, odnosno kriminalističke policije, danas rukovode tajnom policijom!
Dakle, nije ni čudo što
je ova služba danas u punom rasulu. Umesto da čuva državu od infiltriranja
stranih obaveštajaca i njihovog delovanja na teritoriji Srbije, da prati tokove
prljavog novca i kontroliše političku i državnu elitu od mogućih zloupotreba
službenog položaja, da ulazi u trag potencijalnim terorističkim grupama, BIA je
postala servis za zaštitu ličnih interesa srpskog predsednika i njegovog šefa
kabineta.
Nekoliko stotina
pripadnika ove agencije rade kao obezbeđenje svojih rukovodilaca i kao
obezbeđenje partijskih lidera i njihovih porodica.
Nestručnost i
nesposobnost u organizaciji rada i delovanja BIA, nadoknađena je uvođenjem
tehnike. Na njenu kupovinu potrošene su velike količine novca. Ova agencija
može danas, nekažnjeno, da prisluškuje svakog građanina, njegove razgovore
mobilnim telefonom ili elektronsku komunikaciju. Stotinak službenika Agencije
prilježno prate život i rad po vlast nepodobnih novinara, sudija, tužilaca,
nezavisnih intelektualaca, poslanika i opozicionih lidera. Bez ikakvog sudskog
naloga. Svi razgovori i komunikacije novinara i onih koji ne podržavaju
Diktatora Borisa Tadića, dostavljaju se na sto Miodraga Rakića. Miki Pas voli
da zna šta pričaju tajkuni, kakvi su im planovi, koliko imaju novca.
U
Bezednosno-informativnoj agenciji postoji najmanje pet jakih frakcija, koje su
međusobno u pravom ratu - međusobno se špijuniraju, prate, potkazuju.
Nesposobnost OKG
(organizovane kruševačke grupe) tolika je da zatečeni rukovodioci lako uspevaju
da ih informišu na način koji oni uopšte ne razumeju.
Ipak, ova trojka koja
rukovodi Agencijom, puna je hvale na račun svoga rada.
Prošle godine američka
obaveštajna služba CIA, koja kontroliše distribuciju kokaina u Evropu, odlučila
je da ''ukine svog čoveka'' i liniju kojom su punjeni budžeti Srbije i Crne
Gore. Bjelopoljac Darko Šarić bio je fiktivni distributer
pošiljki kokaina, koje nikada nije ni video. Od zarade na transportovanom
kokainu, gospodin Darko Šarić i njegovi saradnici, pod budnim nadzorom svojih
zaštitnika iz američke obaveštajne službe, stotine miliona dolara donirali su u
srpski i crnogorski budžet. Velike novčane svote dobijala je Demokratska
stranka Borisa Tadića, kako u centrali tako i u pokrajinskom odboru i drugim
gradskim odborima. Nekoliko desetina srpskih političara dobijalo je od
gospodina Šarića skupe poklone, veće novčane priloge.
Frakcijsko
delovanje
Odluka iz Lenglija da se
''ukidanjem'' kanala kojim je rukovodio gospodin Šarić preseku tokovi novca u
otuđenim srpskim i crnogorskim vlastima, vratila je u život i srpsku Agenciju.
Njoj je pripisana uloga u otkrivanja lanca šverca kokaina, i to u vodama i
lukama - latinoameričkih država!
Dok obaveštajci svih
boja špartaju Srbijom i sprovode svoje planove u Vojvodini, BIA je, navodno,
učestvovala u presecanju kanala šverca kokaina! U MUP-u Srbije postoji, u
okviru Uprave kriminalističke policije, Služba za borbu protiv organizovanog
kriminala sa specijalizovanim odeljenjem za borbu protiv trgovine narkoticima,
kojem su podređena sva odeljenja policijskih uprava u Srbiji koja se bave
suzbijanjem ovog vida kriminala. Služba ima savremenu opremu, infrastrukturu u
podzemlju, a srpska policija, poznato je, najčešći je distributer narkotika, koja
štiti distribuciju po celoj Srbiji.
Ničim izazvana, BIA je
opisana kao kooperativni saradnik američke specijalizovane službe DEA.
Koje su osnovne
aktivnosti sadašnjeg sastava rukovodnog tima Agencije?
Vredi se podsetiti da je
prvih dana svog direktorovanja, gospodin Vukadinović dospeo u žižu javnosti
kada su pripadnici BIA uhapsili haškog optuženika Radovana Karadžića. Ova
akcija je pripisana gospodinu Vukadinoviću, mada je konce vukao razrešeni
direktor Rade Bulatović.
Stotinu operativaca
Agencije traga za optuženim generalom Ratkom Mladićem. On je prioritet svih
prioriteta u radu BIA. I samo traganje za njim rukovodstvo smatra svojim
velikim uspehom, mada i u Upravi kriminalističke policije MUP-a Srbije postoji
odeljenje koje se bavi israživanjem ratnih zločina.
Frakcijsko delovanje
čini BIA potpuno sterilnom privatnom službom Borisa Tadića i njegovog trabanta
Miodraga Rakića.
Dok po Vojvodini
vršljaju hrvatske, mađarske i nemačke obaveštajne službe, koje organizuju
paralelan život i privredu u skladu sa interesima svojih ekonomija, BIA prati
domaće tajkune, opozicione političare i one građane koji se nalaze na spisku
Miodraga Rakića.
Očekuju se zlodela
Većina novoprimljenih
službenika BIA su partijski aktivisti Demokratske stranke. Oni rad u Službi smatraju
svojim statusnim simbolom, mada je većina od njih nesposobna i nepodobna za ovu
službu.
Tehnički deo službe,
koji nosi glavninu tereta, loše je plaćen. Kadrovi DS-a dobijaju na upotrebu
službena vozila, mobilne telefone i - beznačajna zaduženja.
Operativci BIA,
nažalost, danas nemaju svoje informatore, građane koji bi im dali kvalitetnu
informaciju. BIA, kao služba, više nema nikakav ugled u društvu, a kada njeni
operativci saobraćajnoj policiji pokažu legitimaciju, odmah bivaju strože
kažnjeni.
Bezbednosno-informativnu
agenciju građani Srbije danas doživljavaju kao političku policiju! BIA ni među
novinarima više nema kvalitetnih saradnika, koji bi joj ustupili informacije. U
ranijem periodu srpski novinari su, i bez novčane naknade, servisirali informacijama
operativce tajne policije. BIA danas ima značaj Policijske stanice Banjica!
Kada dođe do promena
režima, današnji rukovodioci ove agencije neće imati lepu budućnost. Iako nisu
činili teške zločine, nisu organizovali atentate i politička ubistva protivnika
režima, u danima koji su pred nama, može se i to očekivati. Jer, režim koji
tone u živo blato, u poslednjim trzajima može, preko Mikija Psa, da zatraži da
Agencija počne da vrši i zlodela.
Ipak, verujemo da je
malo onih koji, poučeni ranijim iskustvima onih koji su bili likvidatori tajne
policije i koji su dobili doživotne robije, žele da se prihvate tog prljavog
posla. Ali, treba biti oprezan jer današnji rukovodioci
Bezbednosno-informativne agencije odano služe svojim gospodarima.
Demonstraciona
paranoja
Nedavno se načelnik operative BIA g. Ivica Petrović prošetao
Knez Mihailovom ulicom u Beogradu. On je, javno je saopštio MUP Srbije, navodno
jedan od trojice operativaca čije ubistvo je naručio odbegli Darko Šarić. On je
to, čak, i u pismu Specijalnom tužiocu za borbu protiv organizovanog kriminala
Miljku Radisavljeviću (koji je takođe iz Kruševca), odlučno demantovao.
Gospodina Petrovića pratilo je najmanje dvadeset telohranitelja iz Agencije.
Scene su bile nadrealne. Koji se god građanin koji se našao
u Petrovićevoj blizini mašio za mobilni, odmah je legitimisan i stavljen na -
mere! Da li je reč o paranoji u kojoj se nalazi gospodin Petrović ili o čistoj
demonstraciji sile?
Preventivna
kontrola
Zaštitnik građana sproveo je u januaru i februaru 2010.
godine preventivnu kontrolnu posetu Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA).
Osnovni cilj posete bilo je sagledavanje zakonitosti i pravilnosti
(svrsishodnosti, srazmernosti, ažurnosti) rada BIA pri obavljanju poslova iz
nadležnosti Agencije, kojima se zadire u zagarantovana prava i slobode građana
i, po potrebi, davanje preporuka u cilju unapređivanja zakonitosti i
pravilnosti rada BIA i unapređivanja poštovanja ljudskih prava uopšte. Posebna
pažnja posvećena je Ustavnoj i zakonskoj utemeljenosti, potpunosti,
dokumentovanosti i, uopšte, pravilnosti procedura koje BIA primenjuje u radu.
Kontrola je sprovedena kroz razgovor sa rukovodstvom i
zaposlenima u Agenciji, pristupom određenim prostorijama i neposrednim uvidom u
dokumentaciju, i to u sedištu BIA (Beograd, Kraljice Ane bb) i u privremenim
kancelarijama Zaštitnika građana u Palati Srbija (Beograd, Bulevar Mihajla
Pupina br. 2).
U kontrolnim aktivnostima neposredno su učestvovali - na
strani institucije ombudsmana zaštitnik građana Saša Janković i načelnik
Odeljenja za izradu izveštaja i publikacija u Stručnoj službi Zaštitnika
građana Aleksandar Resanović, a na strani BIA direktor Agencije Saša
Vukadinović, specijalni savetnik direktora BIA Miroslav Panić, šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić, načelnik Tehničke
uprave, zamenik načelnika Tehničke uprave, pomoćnik načelnika Uprave za
analitiku, stručni saradnici u Centralnom evidencionom registru, operator u
Odeljenju za nadzor sistema i dvoje dokumentarista.
Izbor sudija
Cilj posebnog sastanka direktora BIA i ombudsmana bilo je
prikupljanje podataka potrebnih za ocenu Zaštitnika građana o osnovanosti
pritužbi koje je dobio od više kandidata za sudijske funkcije na korektnost
postupka izbora, odnosno informacije u javnosti o mogućem učešću BIA u tom
postupku.
Direktor BIA je obavestio Zaštitnika građana da BIA nije,
zarad postupka razrešenja i izbora sudija, ni samoinicijativno niti po zahtevu
drugih organa, preduzimala mere ili vršila druge poslove iz svoje nadležnosti,
a posebno vršila bezbednosne provere, niti je dostavljala podatke, mišljenja
ili druge vrste akata o kandidatima za sudijske funkcije u postupku njihovog
razrešenja/izbora.
Zaštitnik građana je ocenio da važeći propisi Republike
Srbije ne dozvoljavaju mogućnost da, zarad postupka izbora sudija, BIA
preduzima bilo kakve mere iz svoje nadležnosti, niti da u tom postupku
učestvuje dajući podatke ili informacije iz svog delokruga. Pravni poredak
Republike Srbije zahteva da pravni osnov za postupanje BIA u postupku izbora
sudija (ili bilo koje druge javne funkcije ili radnog mesta) bude sadržan u
zakonu, što u vreme kada je postupak izbora sudija vođen nije bio slučaj.
Razjašnjeno je i da je Uredba Vlade Republike Srbije o poslovima bezbednosne
zaštite, koje obavljaju policijski, bezbednosni, vojnobezbednosni i
vojnopolicijski organi, podzakonski akt donet sa ciljem odgovarajuće zaštite
pojedinih državnih organa i lica i da ne može biti osnov za angažovanje BIA u
postupku izbora sudija.
Saradnja
se širi na sve strane
Angažovanjem Bezbednosno-informativne agencije u
međunarodnoj akciji na zapleni više od dve tone kokaina podignut je ugled
Srbije u svetu, izjavio je 18. oktobra prošle godine ministar unutrašnjih
poslova Ivica Dačić.
"Ta zaplena u svakom slučaju podiže nivo ugleda BIA,
svih srpskih bezbednosnih struktura i naše države u celini u svetu", rekao
je Dačić i istakao da akcija pokazuje da Srbija želi da se obračuna sa
ilegalnom trgovinom narkoticima.
Ministar je podsetio da MUP ima veoma dobru saradnju sa stranim
policijama i stranim službama bezbednosti.
"Više puta je na osnovu naših informacija dolazilo do
velikih zaplena na drugim lokacijama, jer je transport narkotika promenio
maršrutu i sada se pretežno prenosi iz Latinske Amerike, pre svega ka zapadnoj
Evropi", rekao je Dačić.