Tragom vesti

Koliko je pandurizacijom tajne policije ugrožena bezbednost Srbije?

 

Policijska stanica BANJICA

 

   Kada dođe do promena režima, današnji rukovodioci Bezbednosno-informativne agencije neće imati lepu budućnost. Iako nisu činili teške zločine, nisu organizovali atentate i politička ubistva protivnika režima, u danima koji su pred nama, može se i to očekivati. Jer, režim koji tone u živo blato, u poslednjim trzajima može da zatraži da Agencija počne da vrši i zlodela

 

Milovan Brkić

 

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je 3. avgusta da je "u saradnji sa Bezbednosno- informativnom agencijom" uhapsilo dvojicu mladića, koji su 24. juna u večernjim satima napali u Zemunu, u Glavnoj ulici, u autobusu, novinara Vremena Bogoljuba Pančića, zvanog Teofil, nanevši mu telesne ozlede.

Sve su češće vesti u kojima srpska policija saopštava da je krivična dela, koja spadaju u njenu nadležnost, rešila u saradnji sa - vladinom agencijom!

Da li je reč o nesposobnosti srpske kriminalističke policije da otkriva izvršioce krivičnih dela iz oblasti klasičnog kriminaliteta, ili je pandurizovana Bezbednosno-informativna agencija nesposobna da se bavi poslovima i zadacima iz delokruga svoga rada, koji su uobičajeni za bezbednosne službe čije aktivnosti nisu javne?

Spekulacija na ovu tema ima i previše.

 

Sve laik do laika

 

 

Upućeni tvrde da su i srpska policija i BIA do te mere nesposobne u svom zadatom radu, da moraju da sarađuju. I to iz ''viših razloga''.

Najmanje dva puta nedeljno direktor srpske policije Milorad Veljović i direktor BIA Saša Vukadinović idu na referisanje šefu kabineta predsednika Republike Miodragu Rakiću, zvanom Miki Pas. U zavisnosti od raspoloženja gospodina Rakića, direktori Veljović i Vukadinović čekaju i po dva sata na prijem, da, osim referisanja o radu službi, dobiju i zadatke, uputstva i smernice za dalji rad! Gospodin Rakić voli da prlja ljude, a ova dvojica vole da budu uprljani.

A referisanje gospode Vukadinovića i Veljovića nestatusnom šefu Rakiću apsolutno je nadrealno. Kada Veljović izlazi iz Rakićevog kabineta, Vukadinović ga, vidno uzbuđen, pita: '' Šta Miki danas propituje''!

O uticaju gospodina Rakića na odluke koje donose vrhovi MUP-a Srbije, svedoči i opomena koju je, pre dva meseca, na kolegijumu Ministarstva, kod ministra Ivice Dačića, izrekao direktor policije Milorad Veljović, podsećajući ministra da nije dobro što su odlučili drugačije, i to upadicom: "Gospodine ministre, ali Miki nije rekao da se tako radi"!

U ozbiljnim službama bezbednosti, njen prvi čovek i ne mora da bude profesionalac. Ali, nezamislivo je da drugi i treći čovek službe nije njen pripadnik još od pripravničkih dana. Posao obaveštajca je odgovoran, često opasan, uzvišen i zahteva posvećenost poslu, čuvanje državnih tajni i podrazumeva patriotizam i odanost državi.

Direktor BIA je Saša Vukadinović, drugi čovek je Ivica Petrović, a treći čovek u Agenciji je Jadranko Petković. Sva trojica su iz Kruševca. Zovu ih OKG (organizovana kruševačka grupa).

 

Zaobilazne karijere

 

Posle 5. oktobra 2000. godine, kada je u januaru 2001. Zoran Đinđić izabran za premijera, počela je čistka u policiji i Službi državne bezbednosti.

Nova vlast je insistirala da se smeni i načelnik SUP-a Kruševac, a tražen je i odlazak tadašnjeg radnika Odeljenja bezbednosti u Kruševcu Ivice Petrovića. Gospodin Petrović je bio u ovom gradu poznat kao kabadahija, svima je pretio značkom svoje službe, bavio se poslovima koji nisu bili u njegovoj nadležnosti.

U centralu Resora državne bezbednosti Srbije u Beogradu stigli su zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv Ivice Petrovića i zahtev za bezbednosnu proveru kandidata za načelnika SUP-a Kruševac, advokatskog pripravnika Saše Vukadinovića. Karakteristika za Vukadinovića nije bila pozitivna, ali je on, zbog želje vlasti da se što pre raskine sa Miloševićevim kadrovima u policiji, ipak postavljen za načelnika kruševačkog SUP-a. Operativac Službe državne bezbednosti Ivica Petrović zamolio je da mu se dozvoli da pređe u Javnu bezbednost MUP-a Srbije, jer ima prijatelja, koji želi da ga primi na ovaj posao. Bio je to, pogađate, Saša Vukadinović, koji je bio doušnik Ivici Petroviću u DB-u!

Razvojni put gospode Vukadinovića i Petrovića doveo ih je u Beograd, u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala. Karijere su im išle partijskom linijom.

Pre postavljenja za direktora tajne policije, gospodin Vukadinović je izvesno vreme proveo u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije, kao prvi čovek ove službe. Hteo je da nadzire zatvorski život onih koje je uhapsio dok je radio u policiji.

Za trećeg čoveka u Bezbednosno-informativnoj agenciji je, na mestu pomoćnika direktora, postavljen Jadranko Petković. Gospodin Petković je od pozornika, pa potom inspektora u OUP-u Novi Beograd, dogurao do načelnika Uprave kriminalističke policije SUP-a Beograda, u vreme kada je načelnik gradske policije bio Milan Obradović. Obojicu je sa njihovih funkcija smenio dolazeći ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, marta 2004. godine.

 

Distribucioni centar "Rakić"

 

Tri ratna druga iz javne bezbednosti, odnosno kriminalističke policije, danas rukovode tajnom policijom!

Dakle, nije ni čudo što je ova služba danas u punom rasulu. Umesto da čuva državu od infiltriranja stranih obaveštajaca i njihovog delovanja na teritoriji Srbije, da prati tokove prljavog novca i kontroliše političku i državnu elitu od mogućih zloupotreba službenog položaja, da ulazi u trag potencijalnim terorističkim grupama, BIA je postala servis za zaštitu ličnih interesa srpskog predsednika i njegovog šefa kabineta.

Nekoliko stotina pripadnika ove agencije rade kao obezbeđenje svojih rukovodilaca i kao obezbeđenje partijskih lidera i njihovih porodica.

Nestručnost i nesposobnost u organizaciji rada i delovanja BIA, nadoknađena je uvođenjem tehnike. Na njenu kupovinu potrošene su velike količine novca. Ova agencija može danas, nekažnjeno, da prisluškuje svakog građanina, njegove razgovore mobilnim telefonom ili elektronsku komunikaciju. Stotinak službenika Agencije prilježno prate život i rad po vlast nepodobnih novinara, sudija, tužilaca, nezavisnih intelektualaca, poslanika i opozicionih lidera. Bez ikakvog sudskog naloga. Svi razgovori i komunikacije novinara i onih koji ne podržavaju Diktatora Borisa Tadića, dostavljaju se na sto Miodraga Rakića. Miki Pas voli da zna šta pričaju tajkuni, kakvi su im planovi, koliko imaju novca.

U Bezednosno-informativnoj agenciji postoji najmanje pet jakih frakcija, koje su međusobno u pravom ratu - međusobno se špijuniraju, prate, potkazuju.

Nesposobnost OKG (organizovane kruševačke grupe) tolika je da zatečeni rukovodioci lako uspevaju da ih informišu na način koji oni uopšte ne razumeju.

Ipak, ova trojka koja rukovodi Agencijom, puna je hvale na račun svoga rada.

Prošle godine američka obaveštajna služba CIA, koja kontroliše distribuciju kokaina u Evropu, odlučila je da ''ukine svog čoveka'' i liniju kojom su punjeni budžeti Srbije i Crne Gore. Bjelopoljac Darko Šarić bio je fiktivni distributer pošiljki kokaina, koje nikada nije ni video. Od zarade na transportovanom kokainu, gospodin Darko Šarić i njegovi saradnici, pod budnim nadzorom svojih zaštitnika iz američke obaveštajne službe, stotine miliona dolara donirali su u srpski i crnogorski budžet. Velike novčane svote dobijala je Demokratska stranka Borisa Tadića, kako u centrali tako i u pokrajinskom odboru i drugim gradskim odborima. Nekoliko desetina srpskih političara dobijalo je od gospodina Šarića skupe poklone, veće novčane priloge.

 

Frakcijsko delovanje

 

Odluka iz Lenglija da se ''ukidanjem'' kanala kojim je rukovodio gospodin Šarić preseku tokovi novca u otuđenim srpskim i crnogorskim vlastima, vratila je u život i srpsku Agenciju. Njoj je pripisana uloga u otkrivanja lanca šverca kokaina, i to u vodama i lukama - latinoameričkih država!

Dok obaveštajci svih boja špartaju Srbijom i sprovode svoje planove u Vojvodini, BIA je, navodno, učestvovala u presecanju kanala šverca kokaina! U MUP-u Srbije postoji, u okviru Uprave kriminalističke policije, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala sa specijalizovanim odeljenjem za borbu protiv trgovine narkoticima, kojem su podređena sva odeljenja policijskih uprava u Srbiji koja se bave suzbijanjem ovog vida kriminala. Služba ima savremenu opremu, infrastrukturu u podzemlju, a srpska policija, poznato je, najčešći je distributer narkotika, koja štiti distribuciju po celoj Srbiji.

Ničim izazvana, BIA je opisana kao kooperativni saradnik američke specijalizovane službe DEA.

Koje su osnovne aktivnosti sadašnjeg sastava rukovodnog tima Agencije?

Vredi se podsetiti da je prvih dana svog direktorovanja, gospodin Vukadinović dospeo u žižu javnosti kada su pripadnici BIA uhapsili haškog optuženika Radovana Karadžića. Ova akcija je pripisana gospodinu Vukadinoviću, mada je konce vukao razrešeni direktor Rade Bulatović.

Stotinu operativaca Agencije traga za optuženim generalom Ratkom Mladićem. On je prioritet svih prioriteta u radu BIA. I samo traganje za njim rukovodstvo smatra svojim velikim uspehom, mada i u Upravi kriminalističke policije MUP-a Srbije postoji odeljenje koje se bavi israživanjem ratnih zločina.

Frakcijsko delovanje čini BIA potpuno sterilnom privatnom službom Borisa Tadića i njegovog trabanta Miodraga Rakića.

Dok po Vojvodini vršljaju hrvatske, mađarske i nemačke obaveštajne službe, koje organizuju paralelan život i privredu u skladu sa interesima svojih ekonomija, BIA prati domaće tajkune, opozicione političare i one građane koji se nalaze na spisku Miodraga Rakića.

 

Očekuju se zlodela

 

Većina novoprimljenih službenika BIA su partijski aktivisti Demokratske stranke. Oni rad u Službi smatraju svojim statusnim simbolom, mada je većina od njih nesposobna i nepodobna za ovu službu.

Tehnički deo službe, koji nosi glavninu tereta, loše je plaćen. Kadrovi DS-a dobijaju na upotrebu službena vozila, mobilne telefone i - beznačajna zaduženja.

Operativci BIA, nažalost, danas nemaju svoje informatore, građane koji bi im dali kvalitetnu informaciju. BIA, kao služba, više nema nikakav ugled u društvu, a kada njeni operativci saobraćajnoj policiji pokažu legitimaciju, odmah bivaju strože kažnjeni.

Bezbednosno-informativnu agenciju građani Srbije danas doživljavaju kao političku policiju! BIA ni među novinarima više nema kvalitetnih saradnika, koji bi joj ustupili informacije. U ranijem periodu srpski novinari su, i bez novčane naknade, servisirali informacijama operativce tajne policije. BIA danas ima značaj Policijske stanice Banjica!

Kada dođe do promena režima, današnji rukovodioci ove agencije neće imati lepu budućnost. Iako nisu činili teške zločine, nisu organizovali atentate i politička ubistva protivnika režima, u danima koji su pred nama, može se i to očekivati. Jer, režim koji tone u živo blato, u poslednjim trzajima može, preko Mikija Psa, da zatraži da Agencija počne da vrši i zlodela.

Ipak, verujemo da je malo onih koji, poučeni ranijim iskustvima onih koji su bili likvidatori tajne policije i koji su dobili doživotne robije, žele da se prihvate tog prljavog posla. Ali, treba biti oprezan jer današnji rukovodioci Bezbednosno-informativne agencije odano služe svojim gospodarima.

  

 

 

 

 

Demonstraciona paranoja

 

Nedavno se načelnik operative BIA g. Ivica Petrović prošetao Knez Mihailovom ulicom u Beogradu. On je, javno je saopštio MUP Srbije, navodno jedan od trojice operativaca čije ubistvo je naručio odbegli Darko Šarić. On je to, čak, i u pismu Specijalnom tužiocu za borbu protiv organizovanog kriminala Miljku Radisavljeviću (koji je takođe iz Kruševca), odlučno demantovao. Gospodina Petrovića pratilo je najmanje dvadeset telohranitelja iz Agencije.

Scene su bile nadrealne. Koji se god građanin koji se našao u Petrovićevoj blizini mašio za mobilni, odmah je legitimisan i stavljen na - mere! Da li je reč o paranoji u kojoj se nalazi gospodin Petrović ili o čistoj demonstraciji sile?

 

  

 

 

Preventivna kontrola

 

Zaštitnik građana sproveo je u januaru i februaru 2010. godine preventivnu kontrolnu posetu Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA). Osnovni cilj posete bilo je sagledavanje zakonitosti i pravilnosti (svrsishodnosti, srazmernosti, ažurnosti) rada BIA pri obavljanju poslova iz nadležnosti Agencije, kojima se zadire u zagarantovana prava i slobode građana i, po potrebi, davanje preporuka u cilju unapređivanja zakonitosti i pravilnosti rada BIA i unapređivanja poštovanja ljudskih prava uopšte. Posebna pažnja posvećena je Ustavnoj i zakonskoj utemeljenosti, potpunosti, dokumentovanosti i, uopšte, pravilnosti procedura koje BIA primenjuje u radu.

Kontrola je sprovedena kroz razgovor sa rukovodstvom i zaposlenima u Agenciji, pristupom određenim prostorijama i neposrednim uvidom u dokumentaciju, i to u sedištu BIA (Beograd, Kraljice Ane bb) i u privremenim kancelarijama Zaštitnika građana u Palati Srbija (Beograd, Bulevar Mihajla Pupina br. 2).

U kontrolnim aktivnostima neposredno su učestvovali - na strani institucije ombudsmana zaštitnik građana Saša Janković i načelnik Odeljenja za izradu izveštaja i publikacija u Stručnoj službi Zaštitnika građana Aleksandar Resanović, a na strani BIA direktor Agencije Saša Vukadinović, specijalni savetnik direktora BIA Miroslav Panić, šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić, načelnik Tehničke uprave, zamenik načelnika Tehničke uprave, pomoćnik načelnika Uprave za analitiku, stručni saradnici u Centralnom evidencionom registru, operator u Odeljenju za nadzor sistema i dvoje dokumentarista.

 

 

 

 

 

Izbor sudija

 

Cilj posebnog sastanka direktora BIA i ombudsmana bilo je prikupljanje podataka potrebnih za ocenu Zaštitnika građana o osnovanosti pritužbi koje je dobio od više kandidata za sudijske funkcije na korektnost postupka izbora, odnosno informacije u javnosti o mogućem učešću BIA u tom postupku.

Direktor BIA je obavestio Zaštitnika građana da BIA nije, zarad postupka razrešenja i izbora sudija, ni samoinicijativno niti po zahtevu drugih organa, preduzimala mere ili vršila druge poslove iz svoje nadležnosti, a posebno vršila bezbednosne provere, niti je dostavljala podatke, mišljenja ili druge vrste akata o kandidatima za sudijske funkcije u postupku njihovog razrešenja/izbora.

Zaštitnik građana je ocenio da važeći propisi Republike Srbije ne dozvoljavaju mogućnost da, zarad postupka izbora sudija, BIA preduzima bilo kakve mere iz svoje nadležnosti, niti da u tom postupku učestvuje dajući podatke ili informacije iz svog delokruga. Pravni poredak Republike Srbije zahteva da pravni osnov za postupanje BIA u postupku izbora sudija (ili bilo koje druge javne funkcije ili radnog mesta) bude sadržan u zakonu, što u vreme kada je postupak izbora sudija vođen nije bio slučaj. Razjašnjeno je i da je Uredba Vlade Republike Srbije o poslovima bezbednosne zaštite, koje obavljaju policijski, bezbednosni, vojnobezbednosni i vojnopolicijski organi, podzakonski akt donet sa ciljem odgovarajuće zaštite pojedinih državnih organa i lica i da ne može biti osnov za angažovanje BIA u postupku izbora sudija.

 

 

 

 

Saradnja se širi na sve strane

 

Angažovanjem Bezbednosno-informativne agencije u međunarodnoj akciji na zapleni više od dve tone kokaina podignut je ugled Srbije u svetu, izjavio je 18. oktobra prošle godine ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

"Ta zaplena u svakom slučaju podiže nivo ugleda BIA, svih srpskih bezbednosnih struktura i naše države u celini u svetu", rekao je Dačić i istakao da akcija pokazuje da Srbija želi da se obračuna sa ilegalnom trgovinom narkoticima.

Ministar je podsetio da MUP ima veoma dobru saradnju sa stranim policijama i stranim službama bezbednosti.

"Više puta je na osnovu naših informacija dolazilo do velikih zaplena na drugim lokacijama, jer je transport narkotika promenio maršrutu i sada se pretežno prenosi iz Latinske Amerike, pre svega ka zapadnoj Evropi", rekao je Dačić.