Zatvori
Kako teèe srpska tranzicija sa one strane slobode
Jedni gladuju, drugi hladuju
Kako legalna privatizacija
zatvorskih ekonomija u Srbiji nije moguæa, krenulo se putem: sve je
moguæe kada se hoæe! U zatvoru u Nišu, u toku je veliko uništavanje kompromitujuæe dokumentacije koja dokazuje kako su se pojedini funkcioneri obogatili
potkradajuæi budžet i uništavajuæi nekada poznato preduzeæe Deligrad koje
posluje u okviru zatvora
Igor Milanoviæ
U okviru Kazneno-popravnih zavoda (KPZ) nekada su
postojale Proizvodne jedinice (PJ), u suštini preduzeæa èiji
je osnivaè i vlasnik bio matièni zavod. Kasnijom reorganizacijom PJ su preimenovane u Službu
obuke i upošljavanja (SOU), na èelu koje nije više direktor veæ naèelnik, a i svi bankovni raèuni se objedinjuju sa onima KP Zavoda i
njima može da upravlja jedino upravnik zatvora. U suštini, sve je ostalo
isto, samo što SOU za razliku od PJ nije više bio posebno pravno lice.
SOU, isto kao nekada PJ, upravlja kompletnom proizvodnjom
u KP Zavodu, preko te službe idu i sve nabavke. SOU je, dakle, ekonomski veoma važan
segment svakog zatvora u Srbiji. A ono što je ekonomski bitno brzo
zapadne za oko nekom od dežurnih muljatora koji bi da se
obogate preko noæi.
U okviru KPZ Niš postoji SOU Deligrad,
poznat po izuzetno kvalitetnim bojlerima, ali i šporetima na èvrsta
goriva i struju, kao i još po nekim proizvodom.
Ugovorom o zajmu broj 338-618/2003-02 sklopljenim izmeðu
Republièke direkcije robnih rezervi i tada još PJ Deligrad, privrednoj
jedinici KPZ Niš je dostavljeno 144.250 kilograma lima. Do vraæanja
ili isplate cene Deligrad je bio u obavezi da plaæa
kamatu koja je septembra 2007. iznosila 71.519,15 dinara. Posle toga je Republièka
direkcija za robne rezerve prestala da dostavlja zaduženja
za kamatu. Ostaje, meðutim, pitanje šta se desilo sa preko 144 tona lima.
Krivièno delo ili greška u
radu?
U svojoj naredbi od 4. jula 2012., Pov.-5249/2012-01/1-2
zamenik upravnika KPZ Niš, koji vrši dužnost upravnika, Gordan Božiæ, u taèki 6 konstatuje:
"Odsek materijalno-finansijskih poslova izvršiæe detaljan uvid u poslovanje metalske proizvodnje od 2003. do danas i
utvrditi ko je potpisivao netaène popisne liste o
postojanju lima na skladištu, a istog nije
bilo po izveštaju Valentine Krstiæ."
Pomenuta Valentina Krstiæ je u tom trenutku bila naèelnica SOU Deligrad i zaslužna
je za to što je komisija Ministarstva pravde utvrdila da lima zaista nema na
skladištu. Istog dana kada je izdata ova naredba, Božiæ je
revnosnu naèelnicu premestio na drugo radno mesto, a za naèelnika
SOU Deligrad postavio Tomislava Mitiæa, šefa komercijale.
Mitiæa ceo Niš zove "Toma
10 odsto". Pre dolaska u Deligrad u steèaj
je oterao Niške narodne novine, Žitopek i Angropromet.
Zamenik upravnika Božiæ pre penzionisanja i prelaska u KPZ Niš bio je naèelnik
policije u Lazarevcu, poznat po svojoj inertnosti za vreme afere
"Kolubara". Njih dvojica danas upravljaju svim ekonomskim i
finansijskim poslovima KPZ Niš.
Greh Valentine Krstiæ nije bilo samo otkrivanje
nestanka 144 tona lima, veæ i druge prijave kojima je, oèigledno,
zasmetala Tomi i ostalima koji nose nadimke po procentima za koliko se ugraðuju
u poslove Zavoda.
U zatvore, po prirodi stvari ne može
neopaženo da uðe niti da izaðe ni èovek, a kamoli kamion sa više tona tereta. U KPZ Niš
sve je moguæe, pa i to. Tako u veæ pomenutoj naredbi od 4. jula Božiæ
zahteva u taèki 3: "Naèelnik službe obezbeðenja otvoriæe knjigu u kojoj æe se voditi evidencija o ulasku robe na kapiji 17..." To do tada, oèigledno nije bio sluèaj.
Zato je i moglo da se desi da 29. decembra 2010. u pogon Deligrada
uðu tri kamiona sa ugljem preduzeæa Ineks Morava,
a da se predaju èetiri dostavnice, meðu kojima i ona za kamion registarske oznake NI 163-39 sa 11.420 kilograma
uglja. Taj kamion, naravno, nije ni prišao KP Zavodu, a prevaru je otkrio jedan
revnosni službenik i o svemu obavestio naèelnicu Krstiæ, a
ona Ministarstvo pravde.
U izveštaju o izvršenom nadzoru Ministarstva pravde od
27. marta 2012, Pov. br. 9/12, u taèki 7. se navodi: "KPZ Niš je primio obaveštenje Osnovnog javnog tužioca 14KtBr 1419/11 u kome se
navodi da prijavljeni dogaðaj nije krivièno
delo veæ greška u radu."
Tominih deset odsto
I nadzor Ministarstva, kao i OJT se pozivaju na to da je
izdati raèun u saglasnosti sa isporuèenom kolièinom uglja,
zanemarujuæi èinjenicu da spornih 11 tona uglja nije ni moglo da bude fakturisano, buduæi
da je nadležni radnik Deligrada odbio da potpiše dostavnicu. Posle ovoga se
postavlja pitanje koliko je fantomskih kamiona prošlo
kroz kapiju 17, pre nego što se Božiæ dosetio da i tu postavi rigoroznu kontrolu?
Posle sprovedenog tendera 2004. od privatne firme Mat-Ing
iz Malèe kod Niša nabavljene su kuhinjske mašine, za koje je petoèlana
komisija KPZ Niša 13. februara 2012. utvrdila ne samo da ne poseduju tehnièku
dokumentaciju, veæ i da se redovno kvare.
I tu èlanice
nadzorne komisije Ministarstva pravde, Natalija Mladenoviæ i Snežana Milivojeviæ, nalaze solomonsko objašnjenje. Mašine
se, istina redovno kvare, ali ih dobavljaè i redovno popravlja u
sklopu date garancije. Pitanje je samo šta æe biti kada garancija
istekne. Što se tièe nedostajuæe tehnièke dokumentacije, èlanice komisije u taèki
9. konstatuju da je dobavljaè predao tehnièka
uputstva za korišæenje i upravljanje. Kako su Mladenoviæka i Milivojeviæka
došle do zakljuèka koji se kosi sa izjavama èlanova zatvorske komisije,
ostaje misterija.
Neprikosnoveni šef svih nabavki u KPZ Niš je "Toma
10 odsto". Istovremeno on ima i jake veze u Ministarstvu pravde, a što
se vidi iz èinjenice da je pitanje dana kada æe da bude potpisano rešenje
o njegovom postavljenju za novog upravnika KPZ Niš.
Ovo æe da se desi bez obzira što
je i sama nadzorna komisija u taèki 8. svog izveštaja
otkrila niz nepravilnosti u "tenderima" koje je sprovodio upravo Tomislav Mitiæ. Tako se navodi da su pojedini
raèuni plaæani pre nego što bi bili i dostavljeni, a da su sredstva iz budžeta trošena mesecima pre
nego što bi došlo odobrenje Ministarstva...
Mitiæ, u suštini, samo sprovodi
plan za èiji uspeh su zainteresovani mnogi u Ministarstvu pravde i meðu tajkunima.
U KPZ Niš se dnevno sprema 5.000 obroka, a jedna treæina hrane potièe
iz proizvodnje ekonomije kojom upravlja SOU Deligrad. Kod trošenja
sopstvene hrane, za razliku od kupovine, nema nikakvih provizija. Zato treba do
kraja uništiti ne samo SOU Deligrad, veæ i sve sliène
službe po ostalim zatvorima, i sve potrebno kupovati uz zaraèunavanje
provizije.
U Srbiji trenutno ima preko 12.000 osoba lišenih
slobode, za koje se dnevno sprema više od 40.000 obroka. Ako uzmemo u obzir da
je vrednost jednog obroka u proseku 150 dinara, to znaèi
da se samo za hranu dnevno troši šest miliona dinara, odnosno
180 miliona dinara meseèno, što æe reæi skoro 1,5 miliona evra. Pri proviziji od "Tominih 10 odsto" to
bi znaèilo da bi odabrani iz Ministarstva pravde samo na hrani meseèno
zaraðivali oko 150.000 evra. A gde su ostali troškovi ustanova za boravak lica
lišenih slobode?
To su dovoljni razlozi da se sa položaja uklone svi
sposobni i marljivi službenici, a da se dovedu klimoglavci i oni koji su veæ "u sistemu".
U ovom trenutku se u SOU Deligrad sprovodi veliko
uništavanje materijala koji bi mogli da kompromituju Tomu 10 odsto i njegove
saradnike. Èim je postao naèelnik SOU Deligrad on je naredio da se od bivše
naèelnice Krstiæ oduzme sva dokumentacija i to bez da se prethodno izvrši
popis dokumenata. Velika pljaèka
se nastavlja.
Siromasi i bogataši
Budžet Ministarstva pravde je najveæa stavka u republièkom budžetu, a lavovski deo odlazi
na Upravu za izvršenje kriviènih sankcija. Zato je i moguæe da se odabrani u tom
resoru ponašaju kao mali Bogovi i nemilice troše pare,
Tako
je koordinator Ministarstva pravde Velimir
Vidiæ samo na ime korekcije
koeficijenta na beneficirani radni staž svojevremeno uzeo oko dva miliona
dinara.
Zamenik
upravnika KPZ Niš Gordan Božiæ je penzioner koji funkciju
u zatvoru obavlja na osnovu ugovora o povremenim poslovima. Pored meseène penzije od 100.000 dinara on prima i nadoknadu za rad u visini od
130.000 dinara, plus dodatak za odvojeni život od 30.000 dinara, uz
sve to besplatno koristi službeni mobilni telefon, auto
sa vozaèem i stan, ima pravo da
jede i pije o trošku budžeta (takozvana reprezentacija)...
U
isto vreme osuðena lica zaposlena u SOU Deligrad
platu ne primaju veæ osam meseci, pa se dešava da odbijaju da koriste slobodne vikende i odlaze u posete porodici, jer
nemaju para za put.
Poznat je najmanje jedan sluèaj da je osuðeno lice bez dinara pušteno na slobodu i da
su mu voznu kartu iz svog džepa platili pošteni radnici KPZ Niš kojih ima 90
odsto. Samo mali broj njih je korumpiran i sklon kriminalnim radnjama, ali, baš
oni èine nesagledivu štetu toj nesumnjivoj veæini...