Dežurna

Uvozna mafija truje Srbiju: ko obrće milione evra i dolara od prehrambenog otpada iz EU

Profit se vrti u šleperima smrti

Srpski poljoprivrednici su više puta u poslednjih pet godina očajnički pokušavali da organizuju blokadu saobraćajnica u znak protesta jer su duboko nezadovoljni svojim položajem i stanjem na tržištu poljoprivrednih proizvoda. I danas, sredinom juna 2018. godine, kad je takva akcija ponovo u najavi, njihov glavni zahtev Vladi Srbije tiče se zabrane uvoza mesa i mesnih proizvoda iz EU, koji nis za ljudsku upotrebu ili ne odgovaraju nijednom postojećem standardu. Niko ih ne čuje, a kako Vučićeve televizije strogo cenzurišu ovakve vesti, niko ih i ne vidi!

Arpad Nađ

Srbija je u pravom smislu te reči postala deponija "neispravne" hrane iz EU (tamo je zabranjena i za ljudsku i za animalnu upotrebu), a oko tog otpada iz koga kriminalna mreža u saradnji sa državom izvlači milionske profite, okupio se kompletan režimski šljam. I ovim nečasnim poslom komanduju braća Vučić, njihovi kumovi i "poslovni partneri"...

Zbog zatvaranja ruskog tržišta za robu iz Evropske unije, evropski proizvođači svoje viškove pokušavaju da po damping cenama prodaju trećim zemljama poput Srbije, što obara cenu domaćih proizvođača. Treba podsetiti da je do poremećaja tržišta mesa u Srbiji došlo još 2014. i 2015. godine, kada je uvezeno 20.000 tovljenika iz EU na području Mačve i kada je cena svinja pala na ispod 100 dinara za kilogram. Početkom ove godine, ponovo je krenuo masovniji uvoz mesnih prerađevina iz EU u Srbiju, čiji "kvalitet i sadržaj" ne odgovaraju čak ni za ishranu kućnih ljubimaca!

Podaci Uprave carina govore da je tokom prošle godine u Srbiju uvezeno blizu 180 tona svinjskog (iz Rumunije!) i oko 600 tona goveđeg mesa (iz Austrije), a najviše je uvezeno pilećeg mesa iz Bosne i Hercegovine (oko 1.400 tona).

Goveđe meso najviše su uvozili Zlatiborac, Heavy Logistic, a na listi uvoznika te vrste mesa našle su se domaće kompanije i preduzeća: Yuhor, Farmer-Rus, Petričević i Metro Cash & Carry. Svinjsko meso su uvozili Carnex, Neoplanta, Iko Food, Agrimes i Agropapuk, dok su najveći uvoznici pilećeg mesa bili Kostas a Zacharia, Gold Plus, Zuna Trade, Neoplanta, Metro Cash & Carry, Nedeljković, Pivka - S, Perutnina Ptuj i Delmes.

Većina ovih uvoznika mesa prerađuju ga i potom izvoze dalje, na treće tržište. A, kakva je "prerada" već "prerađenog" sadržaja u pitanju, govore čak i video snimci "šminkanja" goveđeg i svinjskog mesa koji su nekako dospeli do javnosti krajem prošle i početkom ove godine. Uprkos svemu tome, na količini od 100 tona neispravnog mesa, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije "prepoznala" je tek dve "sumnjive" pošiljke! Vučićev ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, uporno tvrdi da je ova Uprava "...u toku prošle godine izvršila više od dve hiljade pregleda, a najveći broj ticao se svinjskog mesa".

Njegovi saradnici tvrdili su da uslove za uvoz u Srbiju nisu ispunile dve pošiljke pilećeg mesa (iz BiH) u količini od 24 tone i one su u zakonskom roku vraćene pošiljaocu. Takođe, hladnokrvno su izjavili da "...Zakonom propisane uslove nisu ispunile ni tri pošiljke mehanički separisanog pilećeg mesa u ukupnoj količini od skoro 62 tone, za koje je utvrđeno da su mikrobiološki bile neispravne, i to iz BiH, Nemačke i Poljske..."

Reč je, dakle, o tek tri šlepera - hladnjače, a prošlo ih je na stotine! Do Vučićevih medija, čisto iz propagandnih razloga (da se vidi kako navodno država nešto kontroliše), došle su i vesti o tome da Granična inspekcija nije dozvolila da u Srbiju uđe ni 30 tona mesnih prerađevina (opet je u pitanju samo jedan i po šleper takve robe!), koje su stigle iz Mađarske - zbog sadržaja GMO supstanci, izmenjenih senzornih svojstava i neodgovorajućeg kvaliteta, Slovenije - zbog hemijskog zagađenja, Nemačke - zbog neodgovarajućeg kvaliteta, Crne Gore - zbog nedozvoljenih aditiva i Rumunije - zbog neispunjavanja uslova u pogledu kvaliteta.

O kojim stranim preduzećima - pošiljaocima je reč i koji uvoznici su naručili neispravne količine mesa i proizvoda od mesa, to ministar Nedimović nije saopštio. Ali, osim pilećeg, svinjskog i goveđeg mesa - u svim oblicima, uvoze se i veće količine smrznutih pilećih nožica - 1.121 tona, uzoraka pileće kožice - 1.720 tona, smrznute svinjske masnoće - 4 hiljade tona.

Kako je moguće da se ovakve stvari dešavaju? Zašto Vojvodina, kao regija sa najboljim poljoprivrednim i stočarskim potencijalom nema status predvodnika u onovni srpske prehrambene industrije?

Ako se pogleda šta piše u Zakonu o nadležnostima, AP Vojvodina ima samo neke poverene nadležnosti u stočarstvu ali nema pravo nadzora nad njim! Tačnije, u vezi sa kontrolom proizvoda i prerađevine od mesa, AP Vojvodina nema nikakve nadležnosti iz razloga što je veterinarska kontrola u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprava za veterinu. Graničnu kontrolu uvoza i unutrašnju kontrolu prerade i stavljanja u promet mesa i proizvoda od mesa vrši Republička veterinarska inspekcija! I tu se krug zatvara. Nije onda teško zaključiti i zbog čega je veliki mafijaški klan koji deluje iz senke, stalno zainteresovan ko će i kako će upravljati Ministarstvom poljoprivrede i Upravom za veterinu. Veliki novac je u pitanju, a u tim poslovima nalaze se i neku od najbitnijih finansijera Aleksandra Vučića i njegove stranke. Takvu kliku ne zanima zdravlje građana i njihovi životi.

No, da bi bilo jasnije o kakvoj se drskosti radi, kakva mafija vlada tržištem uvoznog mesnog otpada, govori i činjenica da je domaći proizvođač smišljeno onemogućen da privređuje, izvozi i živi od svoga proizvoda. A, jedan zaboravljeni događaj, ponajbolje definiše kakvu politiku vode Vučić i njegov "svinjsko - goveđi klan"...

Pre tri godine, tačnije, 27. maja 2015., u Privrednoj komori Srbije, desio se susret predstavnika "Magnit" - a, najvećeg prehrambenog prodajnog lanca Ruske federacije sa predstavnicima srpskih voćara i povrtara, na kome je načelno dogovoren plasman robe na ovo najveće evroazijsko tržište i jedno od tri najveća tržišta na svetu. Proizvođačima voća i povrća iz Srbije bilo je ponuđeno i to da postanu najpovlašćeniji dobavljači. Uzgred, tada je i najavljen dolazak prodajnog lanca "Magnit" u Srbiju, ali do toga nije došlo iz razloga što je tadašnja vlada Aleksandra Vučića tražila odgovarajuću "kompenzaciju" Srpske napredne stranke. Možda bi ruska strana i pristala na ovakav kompromis ali su stručnjaci "Magnit" - a u međuvremenu istraživali kvalitet srpskih proizvoda i ustanovili da se u većini slučajeva radi o "...proizvodima koji ne ispunjavaju standarde" saglasne zakonima o hrani Ruske federacije.

„Magnit" je lider na tržištu Ruske Federacije sa 10.000 prodajnih objekata, više od 260.000 zaposlenih, 6.000 transportnih vozila i 27 regionalnih logističko-distributivnih centara. Čisti godišnji prihod „Magnit" - a iznosi blizu 30 milijardi dolara. Izgubiti ovakvog poslovnog partnera iz Ruske federacije, mogla je samo drska i ohola Vučićeva vlada, koja se nije ni potrudila da tom prilikom za pregovarački sto dovede najbolje srpske poljoprivredne proizvođače: umesto toga, iz Privredne komore Srbije otišao je jedan opšti, cirkularni poziv zainteresovanima, a na razgovore sa ruskom stranom dovedeni su predstavnici režimskih firmi, od kojih makar polovina nije imala šta da ponudi ovako velikom i zahtevnom tržištu. Tako je propao posao decenije, iz koga je Srbija mogla da izvuče značajnu dobit. Ali, to je tek jedan od mnogih Vučićevih "projekata" koji su stigli da propadnu pre nego što su i započeti.

Šta je razlog tome da rusko tržište prehrambenih proizvoda uporno, godinama, odbija da nabavlja iz Srbije? Svakako, to je pre svega ogromna količina genetski modifikovanog voća i povrća, ali i mleka i mesa prepunog otrova i pesticida širokog spektra, "obojenih" žitarica i kancerogenih materija gotovo u svakom kontigentu koji je došao do granica Ruske federacije, ali ne i dalje od nje.

Za poslednjih pet godina, sa ruskih granica je, nakon kontrole, vraćeno na stotine šlepera i hladnjača iz Srbije, prepunih prehrambenim proizvodima, vraćeno tamo odakle su i došli. Reč je o desetinama hiljada tona robe, čija vrednost ni do danas nije procenjena, a koja se ubrzo potom našla na srpskom tržištu ili u zemljama okruženja poput Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, pa i na tržištu samoproglašenog Kosova. Istina, dešava se da i odatle bude vraćena roba koja sadrži povećane količine pesticida i kancerogenih materija, pa je jasno da sve to završava na srpskom tržištu, čak i kad istekne rok trajanja!

Sve se ovo dešava ispred očiju slomljenih domaćih stočara i poljoprivrednih proizvođača kojima je zakonskim merama onemogućeno da se bave svojom delatnošću i žive od nje.

Predsednik udruženja Paor iz Crepaje Miroslav Grubanov, više puta je izjavljivao kako građani Srbije jedu „najgoru moguću hranu", a da domaći poljoprivrednici nemaju gde da plasiraju svoje proizvode i imaju male šanse za opstanak. Glas razuma nije ni stigao do onih koji odlučuju o sudbini države. Oni radije diriguju propadanjem domaće industrije hrane, ubijanjem građana i zatiranjem celokupnog života u Srbiji.