Zločini

Banda iz SNS-a pljačka bolesne, uzima proviziju preko vakcina, otima i preprodaje decu

Okupacija od koje spašava samo oružje

Režim koji broji svoje poslednje dane krenuo je u surovi obračun sa svima koji ugrožavaju njegovo finansiranje iz ilegalnih i smrtonosnih poslova. Počelo je privođenje (čak i noću) svakog ko je upozorio na pogubno dejstvo zakona o obaveznom vakcinisanju ili onog koji omogućuje Centru za socijalni rad da po slobodnoj proceni oduzme dete od bioloških roditelja. Sve što je bolesno i izopačeno je dobrodošlo ovoj vlasti, ali je sa druge strane mirni protest roditelja i porodičnih ljudi zabranjen. Jedni te isti ljudi se bore za obaveznu vakcinaciju dece, oduzimanje dece od roditelja kako bi bila prodata u belo roblje, kao i zakon po kome je svaki građanin donator organa. Nisu važne žrtve, bitan je samo profit ove male grupe i ljudi na vlasti.

Milan Malenović

Bahatost i osionost sadašnje vlasti najsigurniji su pokazatelji da joj se približio kraj. Režim koji je siguran u sebe nema potrebe da se na ovako surov način obračunava sa svojim protivnicima, već to čine samo oni koji nemaju dugi način da ostanu na vlasti.

Dok je svako udruženje roditelja pogođenih nekom nepravdom protestvovalo za sebe ili, što je češće bio slučaj, nije protestvovalo uopšte, vlast je sve to mirno posmatrala. Lampica za uzbunu se upalila tek kada su ta udruženja odlučila da 19. maja organizuju zajednički sveroditeljski protest u Beogradu na kome bi im se pridružio i sindikat policije. Jedna takva masovna povorka nikako nije odgovarala režimu, pa je planirano okupljanje na Trgu republike zabranjeno od strane Policijske uprave grada Beograda, odnosno mesno nadležne Policijske stanice Stari Grad.

Naređenje za zabranu vrhu policije je prenela državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović koja se kao „pravoverna" dokazala još 2012. kada je zajedno sa svojim pratiocima kod Pančevačkog mosta u Beogradu prebila aktivistu udruženja građana „Pravda i pravo" Dejana Vukićevića koji se vraćao sa mirnih antirežimskih demonstracija (Magazin Tabloid je o tome pisao u broju 359). Svedoci tvrde kako je ona lično, zajedno sa načelnikom Policijske uprave Beograda Veselinom Milićem išla u PS Stari Grad da izdiktira rešenje o zabrani skupa i da se uveri da je isto poslato organizatorima. Jedini problem je bio što nije moglo da se nađe nikakvo suvislo obrazloženje.

Rešenje 03/16/23 Broj 212-45/18 od 15.maja 2018. PS Stari Grad potpisao je načelmik te stanice, glavni policijski savetnik Đokica Drašković. Kao prvi razlog za zabranu on je naveo da bi bezbednost građana mogla da bude ugrožena i to od turista u tranzitu koji su drugačijeg mišljenja od demonstranata?!?

I pre ovog stava znali smo da je Srbija pod stranom okupacijom, ali je ovo prvi put da neko od naših zvaničnika javno prizna kako je ova kvislinška vlast toliko servilna da na nju mogu da utiču čak i strani turisti u prolazu.

Od trenutka kada je udruženje građana „Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju", kome je na čelu dr Jovana Stojković, uspelo da okupi i udruženja roditelja ukradenih beba, kao i ono koje okuplja roditelje kojima su Centri za socijalni rad nasilno oduzeli decu kako bi bila prodata iu inostranstvu, na sve aktiviste se obrušio kompletni državni aparat. Situacija se posebno zaoštrila kada su javnosti prikazani dokumenti koji dokazuju da se našoj deci daju vakcine nepoznatog porekla i sadržaja, kao i da se deca oduzimaju od roditelja isključivo u svrhu dalje prodaje u inostranstvu. Pošto nije moguće demantovati dokaze, članovi farmako mafije su krenuli u surovi lični obračun sa svim protivnicima i onimai koji žele da sačuvaju svoju decu od vakcina ili prodaje u inostranstvu.

Jedan od u javnosti najpoznatijih slučajeva otimanja deteta jeste porodica Trkulja iz Beograda kojoj je Centar za socijalni rad Zvezdara pre više od osam meseci nezakonito oduzeo šestogodišnju ćerku koju ne vraća uprkos tome što je u prvom stepenu sud odbacio zahtev Centra za trajno oduzimanje prava starateljstva roditeljima. Rešenje o privremenom oduzimanju deteta na osnovu izmišljene anonimne prijave (koju je, moguće, i sama napisala) potpisala je zloglasna radnica pomenutog Centra Smilja Igić, koja je po policijskoj evidenciji PS Zvezdara učestvovala u oduzimanju više desetina dece od njihovih bioloških roditelja.

Krajem maja se na nekom zidu na Zvezdari navodno pojavio grafit u kome se preti Igićki. Mada osim nje taj natpis niko nije video, PS Zvezdara je pokrenula istragu. Predmet je dospeo u ruke mlade inspektorke Dragane Bujić i tada je počelo višednevno maltretiranje porodice Trkulja. Bujićka je 24. maja u 20:55 sa svog privatnog telefona (broj 069-4700269) pozvala oca devojčice, Ivana Trkulju, i zahtevala da odmah dođe u policijsku stanicu, bez da mu je saopštila razloge za poziv. Trkulja joj je objasnio kako mu je noga u gipsu, da hoda pomoću dve štake, da je već dosta kasno i zamolio je da mu kaže razloge za poziv, kao i da dogovore termin u neko razumno vreme, a ne u sred noći. Bujićka je na to odgovorila lavinom pretnji i prekinula vezu.

Sledećeg dana je bračni par Trkulja protiv pomenute inspektorke podneo prijavu Sektoru unutrašnje kontrole koja ni do danas nije procesuirana, kao što ni inspektorka nije bila obuzdana u daljim nezakonitim napadima na porodicu koju je svakodnevno uznemiravala telefonskim pozivima. Početkom juna jedan uniformisani pripadnik policije je došao na vrata bračnog para Trkulja i zahtevao da sa njim pođu u PS Zvezdara, gde ih je inspektorka Bujić saslušala bez prisustva branioca.

Ona im je u razgovoru otkrila kako njoj nije toliko bitan izmišljeni grafit (iako je više puta napomenula da je Smilja Igić „ugledna i javna ličnost"), već da želi na prvom mestu da se spreči dalje izveštavanje u medijima o otetoj devojčici. Trkulje su prvenstveno trebali da utiču na svog prijatelja, novinara Duška Velkovskog, da prestane da piše o tom slučaju, ali i o ostalim slučajevima otete dece.

Velkovski, koji sarađuje i sa Magazinom Tabloid, je član međunarodne asocijacije novinara i o svojim saznanjima u vezi trgovine decom i spornim vakcinama je profesionalno izveštavao preko sredstava javnog informisanja. Uprkos tome, našao se na spisku takozvanih „šarlatana" protiv kojih je 270 izmišljenih „zabrinutih roditelja" podnelo krivičnu prijavu, jer su, navodno, svojim javnim protivljenjem obaveznoj vakcinaciji širili paniku. Pri tome, kolega Velkovski se nikada nije usprotivio vakcinisanju dece, već je stranim medijima samo prenosio članke objavljene u Magazinu Tabloid.

Preko svojih kontakata u policiji saznao je kako se sumnjiči da je on našoj redakciji dostavio dokumenta iz Norveške koji Igićku, ali i brojne druge socijalne radnike u Srbiji, terete da bukvalno trguju srpskom decom u inostranstvu. Tada je postalo očigledno kako farmako mafija u stvari stoji i iza prodaje naše dece u inostranstvu. Kao i svaka mafija i ova organizacija nema nikakvih skrupula i interesuje je samo profit.

Pri tome, te takozvane „šarlatane" koji se protive obaveznoj vakcinaciji napada grupa „zabrinutih roditelja" kojoj se na čelu nalazi eugeničar Vladimir Cimerman, koga list „Blic" od 6. februara 2018. predstavlja kao - doktora. Cimeman niti je roditelj, a još je manje doktor, već običan šarlatan koji danas traži obaveznu vakcinaciju, a sutra bi se (kada bi sklopio bolji finansijski aranžman) isto tako žustro njoj protivio.

Velkovski je među prvima saslušan u policiji na osnovu pomenute prijave i pozvao se na svoj novinarski status, kao i na činjenicu da je on samo prenosio ono što je objavljeno u našem listu. I pored toga, krivični postupak protiv njega se još uvek vodi. Protiv bračnog para Trkulja zamenik višeg tužioca Aleksandar Momčilović vodi istražni postupak, ali sada zbog visoko-tehnološkog kriminala?!? Na taj način je jedan grafit, koji niti je postojao, niti je njega mogao da napiše skoro nepokretni Ivan Trkulja, proglašen visokom tehnologijom.

Svi oni koji se danas zalažu za obaveznu vakcinaciju svojevremeno su bili učesnici afere "Svinjski grip", kada su za više miliona evra uvezene vakcine tako lošeg kvaliteta da ni afričke zemlje nisu htele da ih prime kao humanitarnu pomoć. Tu su na prvom mestu dr Zoran Radovanović, dr Predrag Kon i Vladimir Cimerman. Isto tako, takozvani "vakcinaši" se istovremeno zalažu i za oduzimanje dece od roditelja koji ne žele da ih vakcinišu. Za ovo se zalaže i trenutni ministar prosvete Mladen Šarčević koji time preti u svakoj prilici.

Na vrhu pokreta vakcinaša nalazi se oko 60 osoba koja su istovremeno i pobornici nasilnog oduzimanja dece od roditelja. Sada proširuju svoju borbu i sve češće se u javnosti pojavljuju hvaleći novo zakonsko rešenje po kome je svako donator organa, osim ako za života to izričito ne odbije. Cela Srbija će postati jedna velika „Žuta kuća" u kojoj će se trgovati ljudskim organima, upozorava dr Jovana Stojković.

Očigledno je na delu ne samo obična farmako mafija, već jedna dobro organizovana kriminalna grupa koja se zalaže za bezobzirno ubijanje i kasapljenje ovog naroda, zarad ličnog profita. Koliko je ova banda nezajažljiva i spremna da gazi po leševima samo da bi zaradila još para, pokazuje slučaj trogodišnje Zorice D. obolele od retkog oblika mišićne atrofije koji se završava smrtnim ishodom, ako se ne leči.

U svetu postoji lek za ovu bolest koji je u martu mesecu uvezen i u Srbiju. Ministar Zlatibor Lončar je u prisustvu predsednika republike Aleksandra Vučića u januaru uveravao devojčicinu majku kako će biti kupljena dovoljna količina lekova za svu obolelu decu. Lekarska etička komisija je, međutim, donela odluku da se Zorici ne da ovaj lek, jer je njoj, po proceni nekih stručnjaka, ostalo manje od godinu dana života. Kakva je to surova i bedna država u kojoj jedno dete mora da umre kako bi drugo dobilo lekove?!?Uprkos tome što su joj ćerkicu osudili na smrt, lekari su Zoričinu majku upozorili da mora da vakciniše dete kako bi izbegla plaćanje kazne!?! Vrhunac bezobzirnosti i licemerja.

A 1. Protesti i zabrane

Institut za javno zdravlje „Batut" je javnosti morao da prizna kako ne raspolaže tačnim podacima o željenim i neželjenim efektima MMR vakcine. Ovo je samo delimično tačno, jer Institut ove podatke u sklopu istraživanja delovanja vakcine prodaje proizvođaču, ali ne sme da obavesti domaću javnost kako ne bi izbila panika.

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama je donet zakon koji reguliše isplatu odštete roditeljima dece koja su obolela ili umrla posle primanja vakcine. Do sada je po ovom osnovu isplaćeno više od tri i po milijarde dolara!

U obrazloženju zakona je navedeno kako je svaka vakcina nužno nebezbedna, jer nauka još nije dosegla stepen na kome bi bila moguća proizvodnja lekova koji ne bi imali neželjena dejstva.

Pošto je očigledno da MMR vakcina može da izazove neželjeno dejstvo, postavlja se pitanje zašto je ona u Srbiji obavezna (umesto da se roditelji detaljno informišu o svim prednostima, ali i rizicima, pa da sami donesu odluku za svoje dete) i to bez da postoji zakonska regulativa o tome ko i kako plaća odštetu u slučaju da dođe do komplikacija nakon vakcinisanja.

Kako je i u Poljskoj vakcinacija obavezna 2. juna ove godine na ulice Varšave u mirni protest izašlo je više desetina hiljada ljudi. U Beogradu se svake subote organizuje protest zabrinutih roditelja. Najmasovniji je bio onaj 19. maja koji je vlast pokušala da zabrani, kada je nekoliko hiljada ljudi izrazilo svoje nezadovoljstvo. Iako je kolona demonstranata došla i do zgrade RTS-a ni ovaj, kao niti bilo koji drugi medij nije o tome izvestio. Protivnici obavezne vakcinacije postoje samo za medije koji se finansiraju iz inostranstva ("Blic" i "Danas") i to jedino onda kada ih treba vređati kao šarlatane, pripadnike farmako mafije, sektaše, pravoslavne talibane i slično. Uprkos tome, roditelji najavljuju da će nastaviti da se okupljaju svake subote u 15 časova ispred zgrade Vlade Srbije.

A 2. Specijalni tretman

Državna revizorska institucija (DRI) tvrdi kako je najniža plata lekara specijaliste 95.000 dinara, što je apsolutna laž. Većina ih radi za samo 90.000 dinara, a oni koji rade u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, Prvostepena lekarska komisija, dobijaju mesečno samo 60.000 dinara u šta je uračunata i naknada za topli obrok i prevoz.

Direktorka ove ustanove je Gorana Tomanović Jović, koja je potpuno nezainteresovana za uslove rada svojih potčinjenih. Za nju se priča kako je iz Kruševca pobegla nakon što joj je suprug okrivljen da je krao pare iz crkvene kase. Pomenuta direktorka nije leka,r niti medicinski radnik, a zaposleni u Kruševcu su svojevremeno pisali i peticiju za njenu smenu.

Krađe su u Srbiji pod zaštitom

(Svakodnevno dobijamo desetine pisama kojima se ukazuje na nasilje i krađu u srpskom u zdravstvu. U ovom broj objavljujemo tri pisma)

......

Poštovani,

U skladu sa Vašom proklamovanom borbom protiv korupcije, želeli bismo da Vam skrenemo pažnju na jednu pojavu u Kliničkom centru Niš, koji je često tema medija.

Naime, imenovanje direktora OJ Očna Klinika Niš urađeno je protivno Zakonu o borbi protiv korupcije, jer je suprug direktorke Očne klinike dr Maje Petrović, advokat Milan Petrović, predsednik Upravnog Odbora KC Niš. Zbog toga se pred Agencijom za borbu protiv korupcije vodi postupak protiv generalnog direktora KC Niš prof. dr Zorana Radovanovića, zbog trgovine uticajem. Postupak pred Agencijom sporo napreduje i o tome su neki mediji pisali.

Po važećim propisima, advokat Petrović nije ni mogao da bude imenovan na funkciju predsednika UO KC Niš zbog sukoba interesa, s obzirom da je povezano lice (supruga zaposlena u KC Niš). O tome je advokat Petrović potpisao izjavu prilikom imenovanja na funkciju, što je zakonska obaveza, a davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.

Međutim, kako je nova funkcija ponela novopečenu direktorku, počele su da pljušte pretnje, uvrede, psovke i suspenzije sa posla. Jedan lekar je suspendovan sa posla na tri meseca bez plate, protiv većeg broja zaposlenih pokrenuti su razni postupci, preti se političkim kontaktima supruga, ali i otkazima. Ovakvo stanje na Očnoj klinici pokrenulo je redovno obraćanje zaposlenih generalnom direktoru KC sa brojim primerima mobinga koje svakodnevno trpe od direktorke, ali i odlaske na bolovanje.

Kao rezultat strahovlade, 17 lekara potpisalo je peticiju za smenu direktorke i predalo je generalnom direktoru. Peticiju nisu potpisala samo tri načelnika koje je ona postavila i tri lekara sa prezimenom Veselinović (tata, sin i kćer) koji uživaju sve privilegije, jer je tata Veselinović mentor u izradi doktorata direktorke Maje Petrović! Doktorat se izrađuje na Klinici, u radno vreme i samo pacijenti koji se uklapaju u profil za doktorat, mogu biti sagledani u određenom kabinetu.

Nakon peticije, svi lekari su saslušavani pojedinačno u kancelariji direktorke, gde im je predočena kazna za neposlušnost, uz zastrašivanje prilikom davanja izjave, "jer se zna ko stoji iza nje". Ni mesec dana nakon predate peticije, generalni direktor, prof. dr Radovanović se ne oglašava iako je zamoljen da reaguje. Na Klinici se svakodnevno dešavaju novi afektivni ispadi nove vladarke i spremaju nove pretnje i kazne koje su potpuno neosnovane i bezrazložne, kreira se delikt mišljenja.

Namera ovog pisma nije da se bavi burnim ljubavnim životom dr Maje Petrović, koja je do skoro važila za velemajstora u izbegavanju poslovnih obaveza, niti da se pokrene pitanje radnog vremena s obzirom da je 1/3 godine provodila u inostranstvu gde joj studira kćer, niti ima ličnih povoda. Očna klinika je i dalje državna, a ne privatna institucija, i neprihvatljivo je da pojedinac zloupotrebljava ovlašćenja sa ciljem progona neistomišljenika. Preti se suprugovim poznanstvom sa visokim državnim političarima (što sada i vrapci znaju), šefom BIA gospodinom Bratislavom Gašićem, (čiji brate Bane je predsednik Nadzornog odbora KC Niš) kao i pripadnošću okultnom viteškom redu Maltežana! Iz tog razloga molimo da ovo pismo ne potpišete našim imenima, a da postupite po savesti.

Svi izneti podaci su istiniti, ali naša namera nije da Vas zatrpamo obiljem činjenica, nego da upozorimo na nepodnošljivost situacije. S poštovanjem.

Marina drma u ''Niškoj banji''

Protiv Dr Marine Deljanin Ilić, kao organizatora kriminalne, direktora Instituta za lečenje i rahabilitaciju ''Niška Banja'' Niš, Dr Aleksandra Pajića, kao člana, šefa radiološke dijagnostike Instituta za lečenje i rahabilitaciju ''Niška Banja'' Niš i Dr Jasminke Stankov, kao člana, lekara radiologa u Institutu za lečenje i rahabilitaciju ''Niška Banja'' Niš. i nepoznatog lica, kao člana, u Filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u Nišu, podneta je krivična prijava.

Gospođa Marina Deljan in Ilić je opisivana u tekstovima Magazina Tabloid, zbog ogrominh finansijskih malverazcija, koje se mere milionima evra, a koje je utvrdila i Državna revizorska institucija.

Prijava protiv dr Marina Deljanin Ilić kao direktor Instituta, podneta je od strane zaposlenih, jer je omogućila dr Aleksandru Pajiću da ima prekovremeni rad, da dežura u periodu od 2014. godine pa i dan danas, mada on kao radiolog koji radi skraćeno radno vreme, ne sme po zakonima da ima prekovremeni rad.

Kao dokaz o prekovremenom radu dr Pajića dat je i rasporede dežurstava za februar, mart, april i maj 2018. godine, gde se vidi da dr Pajić redovno dežura, a podatke za prethodne godine mogu se naći u Institutu. Podaci su sa zvaničnog informacionog programa koji postoji u Institutu i koji se može pogledati iz Instituta. Dežurstva određuje direktorka dr Marina Deljani Ilić po pripremi dr Dejana Petrovića (Interesantno je da dr Jasminka ne dežura, niti je ikada od 1990 radiolog dežurao,dakle samo Pajić ima tu privilegiju).

Ovaj prekovremeni rad mu se posebno plaća iz sredstava Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu, njima se fakturišu ova dežurstva.

Direktor Instituta dr Marina Deljanin Ilić je u periodu od sredine 2013.-2015.godine zaključivala ugovore i sa dr Jasminkom Stankov, po osnovu kojih je ona gledala snimke sa magnetne rezonance, a koje je morao da pregleda lično dr Pajić. A od 2014 kada je postao radiolog, jer je plaćan za to od Fonda, a za šta je dr Jasminki Stankov Institut plaćao (navodno iz nekakvih sopstvenih para Instituta) po neverovatnih 800 dinara po pregledanom snimku. Niko ne zna zašto joj je plaćano po 800 dinara po snimku.

''Dr Jasminka Stankov je tada bila u radnom odnosu u drugoj zdravstvenoj ustanovi, kod nas nije dolazila da pregleda snimke, na tom drugom poslu nije mogla i pitanje je gde je (u svojoj kući možda?) i kako i da li je stvarno gledala te snimke pacijenta i na osnovu čega je davala nalaze tim pacijentima.

Ne znam ni zaštoje direktor dr Marina Deljanin Ilić odredila cenu od 800 dinara po pregledanom snimku, jer ta cena nije propisana ni u jednom zakonu. Niko ne zna ni gde su na kraju završile te pare, ali se zna da je posle toga dr Jasminka Stankov primljena u stalni radni odnos u Institutu'', navodi se u podnetoj krivičnoj prijavi. Ni od nje neće biti ništa. Krađe u Srbiji su pod zaštitom.

Smederevo: Urgentni prima samo probrane

Smederevske novine su 24. maja objavile da je sugrađanka Ljiljana Gligorijević, koja je zbog napada žuči pokušala da u smederevskoj bolnici zatraži lekarsku pomoć, izbačena iz Urgentnog, jer nije imala uput Hitne pomoći!

- Pozlilo joj je u noći između 6. i 7. maja, pola sata iza ponoći. Mama je inače težak srčani bolesnik, ima tri ugrađena stenta, dijabetičar je, nema hrskavicu u kolenu, dakle, zaista u teškom stanju. Pošto živi odmah preko puta Urgentnog , tata je tamo i odveo, jer nije mogla da se penje do Hitne. Nije bilo gužve, nijednog pacijenta. Ali, nije imala uput i nisu hteli da je pregledaju. Prećeno im je obezbeđenjem, izbacili su ih kao pse - posvedočila je za „Smederevske novine" Ljiljanina ćerka Bojana, koja se i našoj redakciji obratila sa željom da javnosti ukaže na skandalozno ponašanje lekara Urgentnog bloka.

Lekarka je, kaže, insistirala na uputu iz Hitne, jer se, rekla je, tamo procenjuje da li je potrebna intervencija u Urgentnom.

U smederevskoj bolnici potvrđuju da su upoznati sa pomenutim slučajem, jer „dežurni lekari podnose v.d. direktoru, svakog jutra usmene izveštaje o dešavanjima u protekloj noći". Nije međutim, novinarima Smederevskih novina odgovoreno na pitanje da li su i koje mere u vezi sa ovim incidentom preduzete.

-Ukoliko je došlo do neadekvatne komunikacije doktorke prema sugrađanki koja Vam se obratila, ne opravdavamo takvo ponašanje i izvinjavamo se, a pošto je upravo uspešna komunikacija temelj razumevanja, poverenja i obostranog zadovoljstva pacijenta i medicinskog radnika, u cilju prevazilaženja ovakvih situacija, organizujemo edukativna predavanja na tu temu za naše zaposlene - navodi se u pisanom odgovoru Svetlane Stojković Tomić, pomoćnice direktora za nemedicinske i PR poslove smederevske bolnice.

Navodi da se u Urgentnom zbrinjavaju pacijenti koji „zahtevaju hitnu i neodložnu intervenciju" uz objašnjenje da se „po proceduri takvi pacijenti primaju i odmah im se ukazuje pomoć, preko službe hitne pomoći Doma zdravlja, odnosno sa uputom izabranog dr medicine kada on utvrdi da je reč o urgentnom stanju".

-Za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja nije potreban uput lekara opšte prakse ukoliko ordinirajući lekar Urgentnog centra proceni da se radi o takvom stanju i stepenu hitnosti koji neposredno ugrožavaju život pacijenta - navode iz smederevske bolnice.

Dodaju i da je u Opštoj bolnici svakom pacijentu, koji smatra da mu je uskraćeno ili povređeno neko pravo, omogućeno da, preko sekretarice, zakaže razgovor kod direktora ili pomoćnika direktora, koji ih primaju odmah ili u što kraćem roku. Sugrađanka koja nam se obratila kaže da je nakon incidenta zahtevala prijem kod direktora bolnice, ali joj to nije dozvoljeno. U bolnici, pak, to negiraju.

-Kako u našoj evidenciji nemamo podataka da se sugrađanka o kojoj je reč obraćala za razgovor rukovodstvu, možete je obavestiti da nam se javi - navedeno je u odgovoru.

Bojana Gligorijević kaže da se usmeno obratila ministarstvu zdravlja, a sada priprema svu neophodnu medicinsku dokumentaciju svoje majke koju će priložiti uz pismenu prijavu nadležnim službama i inspekciji.

-Savetovali su me iz ministarstva da to uradim, jer nisu mogli da veruju da se lekari, koji su položili zakletvu, tako ponašaju. Objasnili su mi da pacijent nije dužan da zna da li je za intervenciju u Urgentnom potreban uput ili ne, i da su lekari u Urgentnom dužni da ukažu pomoć svakom ko se javi, čak i ako nema knjižicu, a moja majka je imala. Naročito je, objasnili su mi, otežavajuća okolnost činjenica da je mama tako težak bolesnik, zbog čega su mi i rekli da uz prijavu priložim i medicinsku dokumentaciju - kaže Bojana Gligorijević, sugrađanka.

Ističe da neće odustati i da će insistirati na odgovornosti za ovakav postupak.

-Ako je moja mama trebalo da plati cenu da se ovakvo sramno ponašanje lekara u smederevskoj bolnici prekine, neka bude tako - izričita je Bojana.