Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (132)

Ozidali zatvor za sebe

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Novi zatvor u predgrađu Pančeva, na putu prema Kovinu, privodi se kraju. Ćelije su moderne, kao apartmani u hostelima, imaće tri zubne ordinacije, sa najsavremenijom opremom, stacionar sa uređajima za reanimaciju, sportske sale.... Vrednost radova je oko 300 miliona evra! Gradnju je platilo nekoliko ministarstava, odvajajući novac, da se zatvor na vreme sagradi. I biće tako.

Svečano otvaranje zatvora može da usledi već u septembru, kada bude primio lica za smeštaj u pritvorsku jedinicu. Prvi pritvorenik mogla bi biti ministarka pravde Nela Kuburovića, sa svojim pomoćnicima, a potom bi dolazile najkrupnije ličnosti iz političke elite i podzemlja.

Zatvor je bio planiran da prvi u njega uđe Aleksandar Vučić, ali se on, izvesno je, neće predati žive glave.

Već je napisano oko 500 optužnica za srpsku političku i kriminalnu elitu, koja se našla na istoj strani ulice. Među njima će najviše biti naprednjaka, pa se i zatvor može nazvati Zavod za naprednjake u Pančevu.

Pravosuđe će imati pune ruke posla. Jun, jul i avgust su period u kojem će se privesti kraju diktatura Aleksandra Vučića i njegovog kartela. Da li je moguće sa ovakvim javno-tužilačkim kadrom i sudijama iz srpskih sudova sprovesti zakonite postupke? Srpsko pravosuđe je u rukama Vučićevog kartela. Malobrojni su oni koji pokušavaju da operu profesiju od zla i prljavštine.

Kako pronaći sudije i tužioce za procese koje treba sprovesti?

Opet da podsetimo, nove vlasti bi morale raspisati konkurs za specijalne sudije i tužioce, pozivajući advokate, bivše sudije, koji se ničim nisu ukaljali, da se vrate u sudnice, ili u tužilačke odore, da sprovedu procese kojima bi se u državni budžet unelo nekoliko milijardi evra, oduzimanjem imovine od Vučićevog kartela i onih sa kojima je on ranije sarađivao. Pozivu bi se, sigurno, odazvali poštene sudije i tužioci, koji su napustili pravosuđe, jer nisu mogli očima da gledaju šta im rade i šta oko njih rade. Svi u stručnoj javnosti znaju ko su te sudije i tužioci. Treba ih javno zamoliti da se vrate na posao, makar na dve godine, da procesi budu javni i da se svim optuženima dokaže krivica, ili da onima za koje nema dokaza, budu oslobođeni.

Biće teško razbiti spregu tužilaca, sudija i kartela advokata oko predsednika sudova. Samo bi jake policijske snage mogle da ih opkole i privedu pravdi, jer su arhivski fondovi policije i bezbednosnih službi puni dokaza o njihovim zlodelima. A i oni bi se međusobno optužili, bila bi navala za svedoke-saradnike!

Drugi osnov ni sud u Beogradu vodio je krivični postupak protiv građanina Žarka Grujića, optuženog da je ugrozio sigurnost sudije Višeg suda u Beogradu Zorana Šešića. Iako je Visoki savet sudstva kaznio sudiju Šešića javnom opomenom, zbog ovog slučaja, to nijne smetalo sudiji ovog suda Dejanu Sterfanoviću da donese presudu, na predlog zamenice javnog tužioca Ljiljane Devrnje, zbog kojeg bi ga trebalo doživotno udaljiti iz pravosuđa, uz zabranu da se bavi i advokaturom.

Objavljujemo delove presude...

U IME NARODA

Drugi osnovni sud u Beogradu, sudija Dejan Stefanović, sudija pojedinac, sa zapisničarem Svetlanom Andrejić, u krivičnom postupku prema okr. Grujić Žarku, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a, po optužnom aktu javnog tužioca Drugog OJT u Beogradu Kt.br.744/16 od 14.03.2016. godine, preciziranom 19.12.2017.godine, nakon održanog javnog glavnog pretresa, dana 19.04.2018. godine, održanog u prisustvu zamenika Drugog OJT u Beogradu Ljiljane Devrnje, okr. Grujić Žarka sa braniocima adv. Kristinom Todorović i adv. Miroslavom Vasićem, doneo je i dana 24.04.2018.godine objavio:

PRESUDU

Okrivljeni GRUJIĆ ŽARKO, od oca Stanka i majke Desanke, rođen 16.07.1953.godine u Beogradu-Zemunu...

KRIV JE

Što je:

Dana 19.02.2016.godine, oko 16,15 časova, u Beogradu, u ul.Jove Ilića, kod broja 106, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, usled afekta gneva visokog intenziteta, svestan svoga dela i da je ono zabranjeno i čije je izvršenje hteo, ugrozio sigurnost oštećenog, sudije Višeg suda u Beogradu Zorana Šešića, pretnjom da će napasti na njegovo telo, na taj način što se navedenog dana i mesta, na ulici mimoišao sa oštećenim, koji je kucao poruku na mobilnom telefonu i nije obraćao pažnju na njega i uputio mu uvredu: "Jajaro", zbog čega je oštećeni stao, okrenuo se i zapitao ga: "Molim, šta si rekao?", na šta mu je okrivljeni odgovorio rečima: "Pičko jedna!", "Šta je, šta ti misliš da si u sudu?", na šta mu je oštećeni uzvratio rečima; "Da li si ti normalan?", a on mu odgovorio rečima: "Šta je?", "Misliš da si u sudu i da mi nešto možeš?", zatim je nastavio da ga vređa rečima, da je smrad, nakon čega su ušli u međusobnu verbalnu raspravu, gde su jedan drugome upućivali uvredljive reči i psovke, za koje vreme je okrivljeni u rukama držao povodac za psa, koji je bio od debljeg kanapa-sajle i na kraju imao metalne kuke, te su, u jednom trenutku krenuli da se guraju, koškaju, pa je okrivljeni svoju pretnju da će napasti oštećenog manifestovao tako što je telom zauzeo položaj kao da će krenuti u napad, jednom nogom napravivši iskorak prema oštećenom, držeći u ruci povodac, zbog čega je oštećeni pomislio da će ga okrivljeni udariti povodcem i ne želeći da ga ugrozi, braneći se, udario mu šamar najpre jednom rukom, a zatim i drugom rukom, usled čega je oštećeni počeo da se povlači unazad, par koraka, nakon čega okrivljeni zamahuje povodcem u njegovom pravcu da ga udari, posle čega se oštećeni okreće i beži od okrivljenog, pa ga okrivljeni juri niz ulicu 15-20 metara, te se u jednom trenutku oštećeni zaustavlja, okreće ka okrivljenom i podiže ruke kako bi se odbranio od napada, posle čega je okrivljeni ponovo zamahnuo povodcem i metalnim delom zakačio oštećenog no gornjoj usni, sa leve strane, te pokušao da ga još dva puta povodcem udari, zatim je savio povodac na dva dela i sa kanapom oštećenog udario u predelu zgloba desne ruke i to kada je oštećeni držao ruku u podignutom položaju kako bi se odbranio, posle kog udarca je okrivljeni ponovo zamahnuo povodcem, zbog čega ga je oštećeni pesnicom desne ruke udario po sred čela, od kog udarca se okrivljeni zaustavio, nakon čega je oštećeni okrivljenog okrenuo i gurnuo na dvorišnu ogradu kućnog broja 106, gde je okrivljeni nalegao grudima na ogradu, a oštećeni ga obgrlio držeći rukama ogradu i telom ga gurao uz ogradu, u kom trenutku je naišao čovek iz te kuće i pozvao policiju, pri tom do dolaska policije, okrivljeni je psovao oštećenog rečima: "Jebaću ti mater, videćeš ti od mojih prijatelja, izgubićeš posao", a nakon toga je vikao: "Silovanje, ljudi silovanje", kojom prilikom je oštećeni zadobio lake telesne povrede u vidu oguljotine u predelu gornje usne sa leve strane i krvni podliv u predelu donjeg okrajka desne podlaktice,

-čime je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3 u vezi stava 1 KZ-a

Pa mu sud primenom napred navedenog zakonskog propisa i članova 42, 43, 45, 54, 64, 65 i 66 KZ-a izriče

USLOVNU OSUDU

Kojom se okr. Grujić Žarku utvrđuje kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i istovremeno određuje da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine ne izvrši novo krivično delo.

Ukoliko dođe do opozivanja uslovne osude okrivljenom se u izrečenu kaznu zatvora ima uračunati vreme koje je proveo u pritvoru po rešenju sudije za prethodni postupak Drugog osnovnog suda u Beogradu, KPP.D.br.12/16 i to od 19.02.201 b.godine, kada je lišen slobode, do 19.04.2016.godine.

Zašto je šokantna ova presuda?

Molimo čitaoce da pogledaju na jutjub adresi koju dajemo, snimak sa video kamera koji je zabeležio u celosti susret sudije i građanina Grujića. https://www.youtube.com/watch?v=mF7sSY8YVp8, ili da na Gogl pretraživaču ukucaju reči sudija Zoran Šešeić i da odgledaju snimak ovog događaja.

U obrazloženju presude navodi se da je sudija Šešić udarao šamare okrivljenom, da mu je psovao majku, da bi ga smirio, a onda ga pribio uz zid, daveći ga. Građanin Grujić je pozvao policiju, došli su policajci, uzeli od njih izjave i saopštili im da će napisati izveštaj. Oni su to i na sudu potvrdili, jer su videli da se njih dvojica ne spremaju na ob račun, jer su sačekali dolazak policije. Nisu ih privodili, jer nije bilo razloga. Onda sudija Šešić pokreće veze i isto veće Grujić se nalazi u pritvoru

Advokat Kristina Todorović iz Jukoma protiv ove presude izjavila je žalbu.

Prema optužnom aktu Drugog OJT -a u Beogradu, "...okrivljeni je svoju pretnju da će napasti oštećenog manifestovao tako što je telom zauzeo položaj kao da će krenuti u napad, jednom nogom napravivši iskorak prema oštećenom, držeći u ruci povodac, zbog čega je oštećeni pomislio da će ga okrivljeni udariti povodcem...".

Dakle, prema navodima optužbe, pretnja se sastojala u iskoraku okrivljenog, koji je u ruci držao povodac, prema oštećenom. Činjenični navodi optužnog akta Drugog OJT u Beogradu nisu potkrepljeni ni jednim dokazom tokom postupka, a još manje utvrđeni na nesumnjiv način.

Na prvom mestu, pogrešno je utvrđeno da je okrivljeni u ruci držao povodac. Uvidom u dokaze izvedene tokom prvostepenog postupka - video snimak sigurnosne kamere kam03 20160219161100-7020622 utvrđeno je da se na snimku vidi okrivljeni koji sa rukama u džepovima ide trotoarom i gleda pravo ispred sebe. Isto je utvrđeno i uvidom u snimak sigurnosne kamere kam07 201602191611108080555 (sve na strani 10 ožalbene presude). Samim tim nejasno je na osnovu čega je sud utvrdio da je okrivljeni u navodnom iskoraku prema oštećenom držao povodac u ruci. Ovo posebno kada je i uvidom u snimak sigurnosne kamere kam03 2016021916224 7052945 utvrđeno kako „obojica (okrivljeni i oštećeni) drže ruke pored tela, u klasičnom položaju za trčanje, kao i da ni oštećeni ni okrivljeni ništa ne drže u rukama".

Dalje, iz izreke presude sledi da se pretnja da će se napasti na život ili telo, kao bitan element krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. KZ RS, za koje je okrivljeni oglašen krivim, sastoji u iskoraku okrivljenog prema oštećenom. Međutim, u presudi postoji odsustvo razloga o odlučnim činjenicama, odnosno dati razlozi su nejasni. Iskorak, koji u konkretnom slučaju predstavlja pretnju da će se napasti na život ili telo, nije ni na jednom mestu obrazložen. Ovo nije bilo ni moguće, budući da, sem izjave oštećenog, ne postoji ni jedan dokaz koji bi ove tvrdnje potvrdio. Sud je poklonio veru iskazu oštećenog, navodeći u obrazloženju: „Ovo imajući u vidu iskaz oštećenog kao svedoka, kome je sud poklonio veru, koji je opisao tok predmetnog događaja...kao i način na koji ga je napao i ugrozio sigurnost , nanevši mu laku telesnu povredu, a što je delom i potvrđeno uvidom u video snimak sigurnosnih kamera sa lica mesta".

Iz ovakvog obrazloženja ostaje nejasno šta je to potvrđeno uvidom u snimak sigurnosnih kamera. Ni na jednom od tri snimka nije zabeležen iskorak okrivljenog prema oštećenom, odnosno, „način na koji je okrivljeni napao oštećenog i ugrozio mu sigurnost". Ponovo, sama radnja izvršenja krivičnog dela - iskorak - nije potvrđena ni jednim dokazom tokom postupka, osim iskaza oštećenog.

Što se tiče iskaza oštećenog kome sud poklanja veru, ističemo da je njegov iskaz u suprotnosti sa dokazima izvedenim tokom prvostepenog postupka. Naime, u iskazu pred Drugim OJT kao i na glavnom pretresu, oštećeni je navodio da je okrivljeni „trčao za njime i vitlao povocem". Kao što je već navedeno, uvidom u snimak sa sigurnosne kamere kam03 2016021916224 7052945 utvrđeno je kako „obojica (okrivljeni i oštećeni) drže ruke pored tela, u klasičnom položaju za trčanje, kao i da ni oštećeni ni okrivljeni ništa ne drže u rukama". Takođe, oštećeni navodi da je na početku konflkitne situacije, kada je došlo do verbalnog sukoba, „okrivljeni u rukama sve vreme držao povodac za psa..."

Ova tvrdnja takođe nije istinita, budući da je u suprotnosti sa ostalim dokazima, konkretno snimcima sa sigurnosne kamere, iz kojih je nedvosmisleno utvrđeno da okrivljeni drži ruke u džepovima ili pored tela, odnosno ni iz jednog snimka, ili bilo kog drugog dokaza, ne proizilazi da je okrivljeni u rukama držao sporni povodac. Prema tome, u potpunosti je nelogično zbog čega je sud poklonio veru iskazu oštećenog, kada je isti u suprotnosti sa izvedenim dokazima.

Pored toga, sud se nije bavio činjenicom da je upravo okrivljeni taj koji je pozvao policiju, kao ni izveštajem o intervenciji PS Voždovac. Sud je olako prešao i preko činjenice da je okrivljeni 20 godina stariji od okrivljenog, da je sitnije građe i da ima ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući i metalne pločice ugrađene na noge i jagodičnu kost nakon preloma, zbog čega je od strane lekarske komisije nadležnog doma zdravlja proglašen za lice sa invaliditetom. Sve ovo ukazuje na nepotpuno i pogrešno utvrđeno činjenično stanje.

Pritisak na sudiju Dejana Stefanovića da osudi Grujića vršio je njegov kolega Dejan Garić i zamenica tužioca Drugog tužilaštva Ljiljana Devrnja, koji su tražili - "Ko ga jebe, osudi ga, moramo da vadimo Šešića". Nakon što je disciplinski tužilac odgledao snimke sa sigurnosnih kamera, podigao je pred Disciplinskom komisijom Visokog savete sudstva prijavu, a potom je Šešić oglašen krivim i kažnjen opomenom, zbog neetičnog ponašanja u događaju koji je inicirao, ali je potom sudija Dejan Stefanović osudio čoveka koji je od Šešića dobio batine, izmišljajući činjenice, mada o događaju postoje video zapisi. U elektronskom izdanju objavljujemo pismo građanima kome je Drugo osnovno javno tužilaštvo montiralo proces, a predmet je zadužio sudija Dejan Stefanović).

O žalbi Grujića odlučuje tročlano veče sudija Višeg suda u Beogradu, čiji član je i sudija Šešić.

To može samo u zemlji Srbiji.

A 1. Stručnjaci za montiranje procesa

Nedavno sam u internet izdanju vašeg lista pročitao članak o mukama zlosrećnoga čoveka, invalida, kojeg je sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu Dejan Stefanović nevinog osudio na uslovnu kaznu zatvora.

Želeo bih ovim putem da vam izložim svoj slučaj, a koji bi vam, verujem, mogao biti interesantan, budući da u njemu figurira nekoliko istih imena, odnosno osoba (kao i policijski službenici PS Voždovac) koje se spominju i u gorepomenutom slučaju. Tužna koincidencija jeste i činjenica da sam i ja invalidno lice, to jest da sam - budući rođen s cerebralnom paralizom - i zvanično nesposoban za samostalan život i rad.

Zovem se Ivan Stanković. Imam 43 godine i živim u Beogradu. Pre ravno tri godine - tačnije prvoga juna 2015. godine - ja sam Birou za pritužbe i predstavke pri kabinetu Ministra unutrašnjijh poslova Republike Srbije podneo prijavu protiv Gorana Jevtića, aktivnog pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, policijskog službenika zaposlenog u policijskoj stanici Voždovac - inače, svoga komšije - a zbog nebrojenih neprijatnosti i dugogodišnjeg šikaniranja, te manje ili više prikrivenih pretnji, kojima sam od strane njega i njegove porodice u tome trenutku bio izložen.

Zbog te moje prijave policija je protiv policajca Jevtića Drugom Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu podnela krivičnu prijavu, zbog krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Krivična prijava protiv policajca Jevtića u ekspresnom je roku, naravno, odbačena, što i nije predstavljalo neko veliko iznenađenje.

Policajac Jevtić, međutim, revoltiran mojim postupkom - a kako bi mi se zbog njega osvetio, te kako bi na ime odštetnog zahteva na meni i novčano profitirao - daje protivu mene lažan iskaz policiji, tvrdeći u istom kako sam ja njegovom maloletnom sinu pretio smrću. Na osnovu tog njegovog iskaza - kao i na osnovu lažnih iskaza njegove supruge i jedne njihove prijateljice - Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu pokreće protivu mene istragu, a zbog navodnog počinjenja istog krivičnog dela zbog kojeg je i policajac Jevtić bio prinuđen pojaviti se pred tužilaštvom, to jest zbog Ugrožavanja sigurnosti iz člana 138.st.1. KZ. Slučaj je dodeljen tužilačkom saradniku Ivani Stojiljković.

Ta istraga od samoga početka obiluje nepravilnostima i nezakonitim postupanjem tužilaštva, odnosno postupajućeg obrađivača predmeta, Višeg tužilačkog saradnika Ivane Stojiljković. Za početak, policijski službenik Goran Jevtić, kao otac i zakonski zastupnik svog maloletnog sina nekoliko se puta - kao ni njegov maloletni sin - ne odaziva urednim pozivima tužilaštva, pa je zbog toga bila izdata čak i naredba za njegovo privođenje. Pomenuta Ivana Stojiljković, međutim, ne samo da neshvatljivo blagonaklono toleriše takvo njegovo nepoštovanje pravosudnih organa - iako joj po zakonu, kao sankcija za takvo ponašanje, na raspolaganju stoji čak i mogućnost novčanog kažnjavanja počinioca - već dana 03.04.2017. godine NEZAKONITO ispituje maloletnog L. Jevtića, sina policijskog službenika Gorana Jevtića, i to tako što o tom ispitivanju ni na koji način ne obaveštava niti mene niti mog tadašnjeg branioca, iako je po zakonu bila obavezna da to učini.

To je, avaj, bio samo prvi u nizu nezakonitih postupaka za kojima je pomenuta Ivana Stojiljković tokom istrage protivu mene posezala. Saznavši, elem, za pomenuto nezakonito ispitivanje maloletnog Jevtića, ja - shodno slovu Zakonika o krivičnom postupku - zahtevam od tužilaštva da zapisnik o tako nezakonito obavljenom ispitivanju bude izuzet iz spisa predmeta a ispitivanje maloletnog Jevtića da bude ponovljeno. Tužilaštvo nije imalo izbora; prihvatilo je moj zahtev, iako je čak i tu počinjena nepravilnost, budući da je odluka o izdvajanju nezakonito sačinjenog zapisnika u isključivoj nadležnosti Sudije za prethodni postupak a ne Javnog tužioca. Pokušavajući da ispravi tu svoju brljotinu, tužilaštvo tek nekoliko meseci kasnije šalje predlog za izdvajanje narečenog zapisnika iz spisa predmeta Sudiji za prethodni postupak, onda kada je ponovljeno ispitivanje maloletnog Jevtića već uveliko bilo obavljeno.

Maloletni Jevtić - nakon još jednog nepojavljivanja pred tužilaštvom, uprkos i ovaj put uredno uručenom pozivu - napokon se udostojio, u pratnji svog oca, pojaviti u istražnoj kancelariji u zakazano vreme. Viši tužilački saradnik Ivana Stojiljković, međutim, meni ne dopušta da mu postavim pitanja koja bi njegov iskaz na licu mesta mogla raskrinkati kao očigledno lažan, diktira za zapisnik reči koje on uopšte nije izgovorio, da bi naposletku - a pošto sam ja, revoltiran takvim njenim postupanjem, odbio da potpišem zapisnik i pošto sam, po završenom ispitivanju, napustio istražni kabinet - FALSIFIKOVALA zapisnik o tom ispitivanju, i to tako što je iz njega izbrisala, to jest uklonila delove koji su direktno kontradiktorni izjavi koju je nešto ranije pred tužilaštvom dao drug maloletnog Jevtića, maloletni A. Sretković (inače sin one prijateljice Jevtićevih koja je u policiji takođe dala lažan iskaz), odnosno koji njegov iskaz - kao, uostalom, i iskaz maloletnog Sretkovića - obezvređuju kao očigledno lažan.

Iskazi svih svedoka optužbe, uzgred budi rečeno, međusobno su toliko direktno kontradiktorni i prepuni besmislenosti i nelogičnosti, da je nepristrasnom posmatraču i pri najletimičnijem uvidu u iste apsolutno jasno da su posredi ne preterano visprene konstrukcije i izmišljotine.

Te kontradikcije i nelogičnosti ja potanko i taksativno iznosim u dopisu upućenom tužilaštvu, kao što javnog tužioca bez oklevanja obaveštavam o nezakonitom, štaviše kriminalnom postupanju Ivane Stojiljković, predlažući čak da se i ja i ona podvrgnemo poligrafskom testiranju kako bi se utvrdilo ko od nas dvoje govori istinu.. Odgovori koje - i to tek nakon mnogih urgencija, te pretnji da ću čitav slučaj putem medija izneti u javnost - dobijam od javnog tužioca, međutim, nedvosmisleno pokazuju da će ovaj učiniti sve kako bi 'pokrio' i zaštitio svoju saradnicu Stojiljković i njene brljotine, te kako mu ni najmanje važni nisu ni pravda ni sam zakon...

S obzirom na činjenicu da sam ja tužilaštvu predočio svedoka koji je u vreme kada sam ja navodno pretio maloletnom Jevtiću i čak ga jurio oko zgrade - reč je o danu 01.06.2015. godine - bio sa mnom u mome stanu i koji je dao iskaz u kome nedvosmisleno potvrđuje da toga dana nisam radio ništa od onoga što mi se stavlja na teret, viši tužilački saradnik Ivana Stojiljković PONOVO FALSIFIKUJE JEDAN ZAPISNIK - ovaj put to je zapisnik o mom saslušanju - i to tako što olovkom prepravlja datum u njemu, izmenivši 01.06.2015. godine u 11.06.2015. godine.

Što se tvrdnje da sam maloletnog Jevtića, odnosno njega i njegovog druga Sretkovića - iskazi njih dvojice ne podudaraju se čak ni u toj pojedinosti! - tobože jurio oko zgrade, napomenuo bih da ja takvu akciju ni fizički nisam u mogućnosti da činim, budući da sam rođen sa CEREBRALNOM PARALIZOM, usled čega mi je kretanje otežano i ograničeno, i usled čega sam i u osnovnoj i u srednjoj školi lekarskom odlukom bio oslobođen pohađanja časova fizičkog vaspitanja, pa sam na osnovu nje ostvario i pravo na porodičnu penziju svojih pokojnih roditelja. Obimnu medicinsku dokumentaciju koja van svake sumnje potvrđuje moje zdravstveno stanje - a koja unazad seže do sedamdesetih godina prošlog veka - ja sam uredno podneo tužilaštvu.

Uprkos svemu tome, dana 08.11.2017. godine Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnosi protivu mene Optužni predlog Drugom osnovnom sudu u Beograd. Sudija kojem je predmet dodeljen upravo je gorepomenuti SUDIJA DEJAN STEFANOVIĆ. Glavni pretres zakazan je za dan 22.06.2018. godine.

Još jedno ime koje se pojavljuje i u slučaju o kojem je vaš list pisao i u mom slučaju jeste ime NEBOJŠE BAJIĆA, SUDIJE ZA PRETHODNI POSTUPAK Drugog osnovnog suda u Beogradu.

Ja sam, naime, od tužilaštva bio zahtevao da od osnovne škole 'Milan Đ. Milićević' u Beogradskom naselju Medaković III pribavi podatke o tome da li su maloletni Jevtić i Sretković spornog dana pohađali školsku nastavu, odnosno o tome koju su školsku smenu - prepodnevnu ili popodnevnu - toga dana pohađali, budući da bi odgovor na to pitanje mogao direktno da njihove iskaze date tužilaštvu raskrinka kao lažne. Pošto od tužilaštva nisam dobio nikakav odgovor, ja sam se, shodno slovu zakona, obratio Sudiji za prethodni postupak. Od Nebojše Bajića, kao sudije za prethodni postupak, ja sam dobio odgovor kako je tužilaštvo, tobože, prihvatilo moje zahteve. Kako se s vremenom to, naravno, pokazalo kao neistina, ja sam od Nebojše Bajića zahtevao da mi još jedanput decidirano potvrdi ono što je izjavio u svome dopisu meni. Više puta ponovljeni moji zahtevi na tu temu, međutim, ostajali su ili bez odgovora ili mi je, pak, cinično odgovarano da ću na glavnom pretresu imati prilike da predlažem izvođenje dokaznih raadnji u svoju korist.

O nebrojenim nepravilnostima - kako u radu tužilaštva, tako i u radu suda - ja sam dopisima obaveštavao sve pravosudne instance, od Višeg javnog tužioca, preko republičkog javnog tužioca i Državnog veća tužilaca, pa sve do same ministarke pravde, gospođe Nele Kuburović. Od svih sam, međutim, kao odgovor listom dobijao cinične fraze kako je svaka moja pritužba 'neosnovana', odnosno kako su svi na čije sam se psotupanje prituživao radili sve 'u skladu sa zakonom'.

A 2. Tuširanje kod naprednjaka

Jedan od glavnih finansijera SNS-a je Božidar Petković vlasnik firme Peštan iz Bukovika.

Božidar Petković uhapšen je 2010. godine za vreme vladavine DS-a, zbog utaje poreza, određen mu je pritvor, a sredstva sa računa u iznosu od gotovo osam miliona evra su mu zamrznuta, i bilo je najavljeno oduzimanje imovine.

Međutim, po dolasku SNS-a na vlast, sve se promenilo. Božidar Petković je oslobođen, i postaje jedan od najvećih finansijera SNS-a u Srbiji, a njegovi prilozi mere se milionima evra - milion evra po godini od kad je SNS na vlasti. Osim što je oslobođen, Petkoviću se otvara tržište na Kosovu, Albaniji, Kini, tako da njegova firma postaje vodeća u oblasti proizvoda od plastike. Plastične cevi, stolarija, i mnoge drugi proizvodi. Božidar Petković je samo jedan u nizu finansijera SNS-a koji su oprali svoje biografije u zamenu za milione evra. Umesto da je u zatvoru, Božidar Peković je ugledan biznismen

A 3. Proklete avlije

Srpski zatvori su proklete avlije. Robijanje je nesnosno, ukoliko osuđeni nema jake veze u zatvoru. Rešad Hamzić je na izdržavanju kazne u KPD Niš. Odgovara za ubistvo koje nije počinio. Lice koje je sa njim osuđeno za podstrekavanje ima dosta novca. Rešad je dobio saznanja da je on ubio sunarodnika, i novopazarska policija je počela da vodi istragu. Dok je bio na radu u Nišu, Rešadu je pripremljeno ubistvo. Plaćeno je u Bugarskoj, a ubice su došle iz Holandije.

Umesto da uprava utvrdi ko je unutar zatvora organizovao Hamzićevo ubistvo, njega su stavili u izolaciju, pod strogi nadzor, na neodređeno vreme. Rešenje je doneo zamenik upravnika zatvora. Niška policija sprovodi istragu o pokušaju Hamzićevog ubistva, ali je uprava zatvora sabotira, jer je Rešadov zemljak, koji je, umesto njega, ubio lice za čiju smrt robija Rešad, očigledno pun para.

Siromašni ljudi koji su na izdržavanju kazne, provode se u zatvorima kao bosi po trnju.