Do koske

Šizofreni srpski predsednik nikog ne obaveštava kako je Srbiju pretvorio u logor za migrante koje vraćaju evropske države

Važno mu je samo da ga plate

Već duže vremena se špekuliše kako Aleksandar Vučić pregovara sa zvaničnicima pojedinih članica Evropske Unije o formiranju takozvanog „spoljnog logora" za prihvat migranata koji su na putu u EU, ili se odatle vraćaju, jer im nije prihvaćen zahtev za azil. Nedavno je stigla prva potvrda ovoga i to od bivšeg ministra unutrašnjih poslova Austrije. Iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova samo je šturo saopšteno da se o tome razgovara i da je došlo do značajnih pomaka. Evropski mediji su, međutim, u poslednjih nekoliko meseci izričiti u tvrdnjama kako je Beograd spreman na jedan ovakav dogovor i da se trenutno samo cenjka šta će za uzvrat dobiti.

Milan Malenović

Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Austrije Herbert Kikl nedavno je u jednoj debati na austrijskoj televiziji rekao: „Kao ministar sklopio sam sa Srbijom ugovor, po kome osobe koje su dobile negativan odgovor i moraju da napuste Austriju, ali ne mogu da se vrate u svoju zemlju, budu odvedene u neku drugu zemlju, odnosno Srbiju..."

Za upućene ovo nije nikakva novost, jer je neposredno pre ovog intervjua iz nemačkih izvora procurela informacija kako je, diplomatskim jezikom rečeno, „došlo do značajnog pomaka u pregovorima sa Srbijom o prebacivanju odbijenih azilanata na njenu teritoriju".

Poznavaoci tvrde kako je ovo znak da su srpske vlasti ili pristale da se na teritoriji Srbije izgrade prihvatni centri za migrante koji će biti deportovani iz Evrope, ili je na korak od takvog pristanka. Bilateralni sporazumn sa Austrijom već postoji, sada se radi na opštem sporazumu sa svim članicama Evropske Unije.

Da se zaisa nešto dešava po ovom pitanju videlo se i iz iznenadne i nenajavljene posete Viktora Orbana Beogradu krajem septembra. Mađarske vlasti sa zabrinutošću gledaju na mogućnost da se u Srbiji podignu prihvatni centri za migrante koji su nepoželjni u Evropskoj Uniji, budući da dve zemlje imaju dugačku zajedničku granicu. Zvanična Budimpešta bi radije da se takvi centri podižu podalje od Mađarske, najbolje na sredozemnoj obali.

Portal „Deutschlandfunk", koji radi u sklopu zvaničnog nemačkog radija („Deutschlandradio") objavio je 22. avgusta 2018. kako sporazum sa Srbijom o uspostavljanju takozvanog „spoljnog logora" (logora izvan granica EU) za prihvat migranata na teritoriji Srbije još nije postignut. Ovakvo formulisanje ne ostavlja mesto sumnji da je u to vreme intenzivno pregovarano o toj temi. Na jednom mestu u članku stoji: „Veruje se da srpski predsednik Aleksandar Vučić želi jedan takav sporazum sa Briselom".

U svojoj izjavi datoj ovom mediju Konstantin Samofalov iz opozicione Socijaldemokratske stranke potvrdio je da se takvi pregovori vode između vlasti u Srbiji i zvaničnika EU i dodao: „Strah nas je da će EU kao protivuslugu narednih pet do deset godina žmuriti na nedostatak demokratije (u Srbiji)".

Pregovori su, očigledno, okončani dogovorom pre 20. maja 2019. kada je Kikl napustio funkciju ministra unutrašnjih poslova Austrije. Od tada, pa do nastanka ovog članka prošlo je više od četiri meseca, a da zvanično niko u ovoj zemlji o tome nije obavestio ni Skupštinu, a ni narod.

Zvanično se ništa ne dešava ni na srpsko-hrvatskoj granici. Nezvanično, međutim, primenjuje se dogovor između predsednika Vučića i hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović (koji zvanično ne postoji) da hrvatska policija sve migrante uhvaćene u pograničnoj zoni preko takozvane „zelene granice" ilegalno vraća u Srbiju.

List „L'Espresso" je 11. jula 2019. objavio članak o tome kako je Slovenija počela da grupno vraća migrante u Hrvatsku, odakle se oni prebacuju u Srbiju, gde i ostaju. Ovo je izborna godina za Kolindu Grabar Kitarović i njoj je izuzetno važno da dođe do pomaka u vezi punopravnog članstva Hrvatske u Šengenskom sporazumu, tvrdi se u članku. Da bi se to postiglo neophodno je da dokaže da su njene spoljne granice bezbedne, odnosno da preko njene teritorije migranti ne mogu masovno da ulaze u EU.

Da bi naši graničari žmurili dok njihove hrvatske kolege masovno prebacuju uhvaćene migrante nazad u Srbiju, bilo je potrebno podmititi Aleksandra Vučića. O ovome u pomenutom članku iz leta prošle godine piše i „Deutschlandfunk": „Veruje se da srpski predsednik Aleksandar Vučić stremi dogovoru sa Briselom, jer ako bude nezadovoljan cenom u svakom trenutku može ponovo da pokrene migrante".

U pitanju je, dakle, samo odgovarajuća cena i Vučić pristaje na sve.

Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova veoma pažljivo prati razvoj situacije na ruti preko Zapadnog Balkana, koja je postala ponovo popularna od kako je prethodna italijanska vlada skoro potpuno sprečila dalje ulaske preko Zapadnog Mediterana. U svojim izveštajima o broju migranata na teritoriji pojedinih balkanskih država Ministarstvo se poziva samo na rezultate dobijene od vlasti tih država, mada za interne potrebe koristi i sopstvena saznanja.

U preseku stanja koji je objavio portal „Addendum.org" u okviru svog projekta „Zapadnobalkanska ruta" nemačko ministarstvo je objavilo podatke o broju novopridošlih migranata u prvih pet meseci ove godine za Severnu Makedoniju, Bosnu, Hrvatsku i Mađarsku, ali ne i za Srbiju. Razlog je što od naših vlasti nisu dobijeni relevantni podaci o kretanju broja migranata u prošloj i ovoj godini. Srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova ne raspolaže preciznim saznanjima o tome koliko migranata stiže u Srbiju i preko kojih granica.

UNHCR smatra da je u ovoj godini u našu zemlju već ušlo 10.000 novih migranata, dok su nezvanični podaci nemačkog ministarstva nešto niži: oko 7.000 novopridošlih. Do ovih saznanja su Nemci došli isključivo putem istraživanja na terenu, tvrdi se u izveštaju.

Brojka bi, međutim, mogla da bude i daleko veća od pomenutih 10.000. Grčki izveštaji tvrde kako je zabeleženo oko 80.000 novih ulazaka migranata u ovu zemlju. Zvanično se u njoj nalazi još nešto preko 20.000 njih, ostali su ili nastavili put, ili se ilegalno nalaze na teritoriji Grčke. Ako uzmemo u obzir da su četiri pomenute države prijavile prijem oko 20.000 novih izbeglica, ostaje više od 30.000 migranata koji se nalaze negde na Zapadnobalkanskoj ruti. Lavovski deo njih je u Srbiji, kako se sumnja.

Još prošle godine su obaveštajne službe Austrije i Nemačke digle uzbunu tvrdnjom kako je Zapadnobalkanska ruta ponovo oživela. Po poverljivim izveštajima ove dve službe, takozvani Zapadni krak (od Grčke preko Albanije, pa zatim ili morem u Italiju ili kopnom preko Crne Gore u Bosnu i Hercegovinu) je najvećim delom zatvoren što zbog zajedničke akcije albanskih vlasti i Evropske Unije, što zbog visoke cene koju su tražili „vodiči" i teškog terena.

Istovremeno je upozoreno da je ponovo aktuelan takozvani Istočni krak, odnosno ruta iz Grčke preko Severne Makedonije i Srbije. Nemački izveštaji su nedvosmisleno ukazivali na spregu srpskih vlasti i „vodiča" migranata, što je glavni razlog zbog koga je bučno najavljivana združena akcija srpske policije, evropskog Frontexa i pograničnih policija Mađarske i Austrije neslavno propala.

I UNHCR je letos upozorio kako je ruta preko Srbije prolazna, odnosno da niko ozbiljno ne sprečava migrante da koriste teritoriju naše zemlje za dalji put u Evropu.

Pošto je cena jedini orijentir Vučiću kome će se prikloniti, a migranti dobro plaćaju da bi bili preko Srbije prebačeni na teritoriju Evropske Unije, zapadnoevropske zemlje su morale da ponude ili više para, ili nešto vrednije kako bi Srbija pristala da migrante zadrži na svojoj teritoriji.

Da li je ta cena prećutna podrška autokratskom režimu, ili garancija da porodica Vučić posle pada sa vlasti neće biti krivično gonjena u zemljama Evropske Unije?

A:

Austrijanci podmitili Vučića

Najteža situacija je na grčkom ostrvu Lezbosu, koje je najvažnija destinacija za migrante koji dolaze iz Turske ili preko Istočnog Sredozemlja. Kapaciteti su popunjeni sa 300 odsto, upozoravaju organizacije za ljudska prava. Zbog toga je Grčka vlada najavila hitno prebacivanje oko 10.000 najugroženijih migranata na kopno. Oni će se prdružiti izbegličkoj armadi koja hrli ka granici sa Severnom Makedonijom odakle će ući u Srbiju.

Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi kako je u prvih pet meseci ove godine u Severnu Makedoniju već ušlo 7.090 novih izbeglica.

Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko je u intervjuu portalu „Addendum.org" potvrdio kako su migranti u Bosni valuta za potkusurivanje između dva ebtiteta: Republike Srpske i BH Federacije.

Vlasti u Srbiji, sa svoje strane, ne čine mnogo da bi zaustavile priliv migranata iz Severne Makedonije, ali su zato veoma aktivne na svojim severnim granicama gde sprečavaju migrante da odu u Mađarsku ili Hrvatsku, odnosno vrše prihvat onih izbeglica koje vlasti te dve države vraćaju, tvrdi se u jednom izveštaju austrijskih službi sa početka ove godine.

Kako bi se izvršio dodatni pritisak na zvanični Beograd da prihvata i smešta migrante, austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl je samo dve nedelje pre odlaska sa ove funkcije u Beču organizovao sastanak ministara unutrašnjih poslova iz 19 zemalja. Najvažniji zaključci ove konferencije, kao onaj da je Srbija prihvatila readmisiju odbijenih azilanata, ostali su tajna za javnost sve do nedavnog televizijskog intervjua.

Moguće da Kikl ni tada ne bi odao ovu tajnu, ali je bio isprovociran sagovornicima koji su tvrdili kako je on samo jak na rečima i da za vreme ministrovanja nije učinio ništa posebno da bi zaustavio novi talas migranata.