Predlozi na listi za lustraciju u pravosuđu Srbije

Korupcija, kako to lepo zvuči

Zagorka Dolovac, republički tužilac i Nataša Krivokapić, viši tužilac u Beogradu ne zaslužuju zbog lošeg rada reizbore na visoke funkcije. VELIKA KORUPCIJA, NESTRUČNOST I NEMORAL VLADAJU U PRAVOSUĐU I OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE. Lista za lustraciju koju priprema Novi 6. oktobar: Stevović, Dimovski, Đorđević i Agatonović (predsednik Trećeg osnovnog suda u kome radi Marija Đorđević), kao i socijalne radnice koje su se same ofirale: Čiča, Rađenović, njihove dve šefice, svi iz Centru za socijalni rad Novi Beograd, kao i kriminalne socijalne radnice u Centru za socijalni rad Savski venac. Radi se o dva najnotornija odeljenja u Gradskom centru za socijalni rad Beograd, u kojima ima najviše kriminala i neregularnosti, i koja su predmet najviše skandala u javnosti.

Piše: Jasmina Milojević, magistar umetnosti i medija Univerziteta u Beogradu

Deca su najveća vrednost srpskog naroda i oni koji trguju decom, starateljstvima, hraniteljstvima, ili decu podvode u prostituciju, po političkim direktivama, moraju biti najoštrije sankcionisani, i profesionalno, i krivično. I to odmah. Bez daljeg odugovlačenja.

Pre desetak dana pokret Novi 6. Oktobar pozvao je građane Srbije da obrazloženo prijave kriminal, korupciju i druge nezakonitosti u svom okruženju na koje državni organi nisu reagovali, ili su reagovali tako što su ih podržali. Dobijamo redovno dopise građana, a ovo je prvi tekst o prijavama, zasnovan na temi i ljudima koji su u našim očima već sada ozloglašeni i kojima smo se jednim delom i ranije bavili. U ovom tektu se priče o nekima od njih nastavljaju, a o novim slučajevima se otvaraju.

U odsustvu reakcije državnih organa Srbije na naš poziv, deo liste ljudi za lustraciju dostavljen je relevantnim međunarodnim institucijama, sa detaljnim obrazloženjima.

U jeku “afere Palma” tokom koje je ruralni politički “domaćin” iz Jagodine optužen da je podvodio i navodio na prostituciju maloletne devojčice i mlade devojke, i to političarima na vlasti i svojim drugarima, dešava se još jedna, ko zna koja po redu “afera socijalni rad”.

Grube greške Centra za socijalni rad u Jagodini

Naime, direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini je upravo javno obelodanila zloupotrebu interesa i dobrobiti sopstvene maloletne kćerke, čije su obnažene fotografije stavljene u politički opticaj optužbama Marinike Tepić.

Bisera Jakovljević, direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini počinla je grub prekršaj zakona i propisa o brizi o deci.

Time je direktorka ovog centra za socijalni rad, braneći svog ruralnog “domaćina” od “linča”, kako to ona kaže, žrtvovala sopstveno maloletno dete, čime je jasno pokazala i kakva je, i kakvi su centri za socijalni rad, i kakvim se zloupotrebama služe za račun svojih političkih nalogodavaca. Umesto da Centar za socijalni rad zaštiti maloletne devojčice od podvođenja, kome su, kako se tvrdi, bile izložene godinama, a Centar za socijalni rad u maloj i usko povezanoj Jagodini je to morao znati i svakako je znao, direktorka tog Centra pokazuje da nije u stanju da zaštiti ni sopstvenu devojčicu, pa je, čineći krivično delo, izlaže javnosti u njenom najranjivijem i najosetljivijem aspektu razvoja kao mlade žene.

Zbog ovog poteza direktorki Centra za socijalni rad je po zakonu neophodno odmah oduzeti roditeljsko pravo nad njenom kćerkom. Skandalozno je da ovakvi ljudi odlučuju o pravima dece drugih, a na ovakav način žrtvuju i ugrožavaju sopstvenu decu da bi branile podvodače i posrednike u maloletničkoj prostituciji na području za koje su kao centri za socijalni rad nadležni. Takav profil nije izuzetak: on je pravilo među zaposlenima u centrima za socijalni rad.

Prema tome, afere “Palma” i “socijalni rad” su mnogo bliže povezane nego što se to na prvi pogled čini: podvođenje maloletnica deo je istog zločinačkog državnog poduhvata kao trgovina starateljstvima, hraniteljstvima i usvojenjima kojima se godinama bave kriminalci iz centara za socijalni rad u saradnji sa poslušnim, kriminalnim sudijama u Prvom i Trećem osnovnom sudu u Beogradu, a u znatno manjoj meri i u nekim sudovima u unutrašnjosti Srbije. Predsednici ova dva suda na to uopšte ne reaguju.

Optužbe protiv sicijalnih radnica za korupciju

Mediji su, u vezi sa istim, nedavno objavili da su izvesna Biljana Čiča i Olivera Rađenović Bulatović iz Centra za socijalni rad Novi Beograd, tražile mito od 10. 000 evra od oca da mu ne bi oduzele dete i sprečile mogućnost da sa detetom održava kontakt, a u nadležnom tužilaštvu postoje prijave i protiv drugih notorno korumpiranih socijalnih radnika, poput Vesne Popović i Davorke Filipović iz Centra za socijalni rad Savski venac, po kojima nadležno Više tužilaštvo nemušto, nevoljno i isključivo kada je naterano postupa, a i to nestručno, nemoralno i neefikasno.

Biljana Čiča i Olivera Rađenović Bulatović, socijalne radnice Centra Novi Beograd, optužene su za korupciju

Ne treba ni govoriti o prijavama protiv Verice Radujko, koja je članica predsedništva morbidne stranke Aleksandra Vulina, o kojoj se takođe sporo, nevoljno i politički kompromitovano odlučuje.

IMA DOKAZA: U pojedinim Centrima za socijalni rad traže od 10.000 evra pa naviše da bi vam dodeli vaše dete

Takođe u javnosti se sve više pominju dva imena iz Prvog osnovnog suda u Beogradu, naime ime predsednice Prvog osnovnog suda u Beogradu, Snežane Stevović, za koju se tvrdi da je, naočigled brojnih svedoka, tolerisala maltretiranje maloletnog deteta od strane sudije Ivane Dimovski, koja je po nalozima SNS vrhuške maloletno dete izlagala zastrašivanju upotrebljavajući čak i nasilje sudske straže prema detetu, sve da bi je, po političkom nalogu, poverila SNS majci kojoj je, između ostalog, izricana i mera zabrane prilaska detetu zbog nasilja u porodici. Nije teško pretpostaviti da je otac otvoreni protivnik režima, inače svetski renomirani etičar, Srbin, sa nizom objavljenih knjiga iz te oblasti u Velikoj Britaniji i drugim zemljama.

Sudija Snežana Stevović je tolerisala maltretiranje deteta

Međutim, posebno je zanimljiva veza između pomenutih kriminalaca iz centara za socijalni rad i navedenih sudija i sudova. Valjalo bi istražiti da li možda Vesna Popović i Davorka Filipović figuriraju u predmetima Ivane Dimovski koje zataškava Stevovićeva.

Zna se da je Biljana Čiča (ona za koju su mediji pre par dana izvestili da je tražila mito od 10 000 evra da ne bi oduzela jedino dete jednom našem čoveku koji živi u inostranstvu), figurirala, zajedno sa Jovanom Ratkovićem, Gordanom Gligorović i Slavicom Dragović u jednom od medijski najeksponiranijih predmeta u Srbiji, jer se tu radilo o pokušaju otimanja troje dece od jednog od najuglednijih naučnika u Evropi, takođe otvorenog protivnika režima, isto etičara i Srbina, i pokušaju poveravanja te dece još jednoj SNS majci, ovoga puta majci koja je svoju decu kontinuirano povređivala hladnim oružjima i drugim oruđima i zbog toga ih je viđala “u kontrolisanim uslovima” u Centru za socijalni rad Novi Beograd, sve dok, nije teško pretpostaviti, nije izvršena odgovarajuća finansijska transakcija.

Glavni problem prilikom razvoda je kome će od roditelja pripasti deca

Manir socijalnih radnica: Ili daj mito, ili sledi otimanje dece

Napomenimo i to da je skoro sve vreme delovanje ove organizovane grupe u Centru Novi Beograd, rukovodilac tog Centra bila Smiljka Đorđević, a supervizorka rada pomenute grupe bila je Vesna Vojinović, u čiju kancelariju su svaki čas ulazili članovi te grupe i koja ih je štitila potpisujući, zajedno sa njima, predloge ove grupe o gore navedenom otimanju troje dece.

Ta ista Vesna Vojinović, očigledno uzor Biljane Čiče, je od pomenutog naučnika kome je pokušala da otme troje dece, pre tog pokušaja tražila da joj on da “pomoć za renoviranje prostorija Centra Novi Beograd”. Čovek je to sa gnušanjem odbio i od tada traje njen pokušaj otimanja njegovo troje dece.

Vesna Vojinović je još ranije postala medijska “zvezda” - nije teško pogoditi kojim povodom.

Ova kriminalna mreža sliva se u ruke novoizabranih SNS sudija, kojima se tipično poveravaju ovakvi predmeti, kako bi se pokazala njihova lojalnost Vođi i Partiji, a jedna od njih je Marija Đorđević, sudija Trećeg osnovnog suda, takođe novoizabrani kadar SNS.

Ovde već imamo ozbiljan prilog listi za lustraciju koju priprema Novi 6. oktobar: Stevović, Dimovski, Đorđević i Agatonović (predsednik Trećeg osnovnog suda u kome radi Marija Đorđević), kao i socijalne radnice koje su se same ofirale: Čiča, Rađenović, njihove dve šefice, svi iz Centru za socijalni rad Novi Beograd, kao i kriminalne socijalne radnice u Centru za socijalni rad Savski venac. Radi se o dva najnotornija odeljenja u Gradskom centru za socijalni rad Beograd, u kojima ima najviše kriminala i neregularnosti, i koja su predmet najviše skandala u javnosti.

Odgovornost tužioca Nataše Krivokapić

Ali najvažnije ime koje treba dodati listi za lustraciju iz svih navedenih razloga je ime Nataše Krivokapić, Višeg tužioca u Beogradu. Ona je kriva za sve ovo što se dešava deci i porodicama u Beogradu, jer je nadležnost njene grupe zamenika u posebnom odeljenju njenog tužilaštva “za suzbijanje korupcije”, već odavno bila da uhapsi Čiču, Rađenović, rukovodioca i supervizora Centra za socijalni rad Novi Beograd i organizovane grupe Centra Savski venac, kao i one u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji su ih proizveli i održavali u pozicijama da čine krivična dela.

Odsustvom pravovremenog preduzimanja tužbi i mera zaštite oštećenih građana (dece i roditelja) u sudskim procesima tužilac Nataša Krivokapić - nanela je velike štete svima

Nataša Krivokapić je, umesto da ova lica pohapsi na osnovu informacija objavljenih u medijima i ispita navode o krivičnim delima, puštala da se socijalno-sudska mafija nesmetano bavi trgovinom decom.

Sudija Trećeg osnovnog suda, koja je sarađivala i verovatno još uvek sarađuje sa Vojinović, Čičom i njihovom organizovanom grupom, Ljiljana Mihailović, takođe nije uhapšena. Još jedna osoba u pomenutom lancu, Zorica Đaković iz Apelacionog suda, takođe se nalazi na slobodi.

Nataša Krivokapić je odgovorna i za to što, i pored svih ovih skandala, policija još uvek ne ulazi u centre za socijalni rad, za početak u Beogradu i u Jagodini, i automatski ne određuje zadržavanje svima kod kojih postoji bilo kakva sumnja da su “brljali” sa predmetima političkih protivnika režima i siromašnih građana Srbije. Naime, radnici centara za socijalni rad po definiciji, po prirodi svog posla, mogu da uništavaju dokaze u krivičnom postupku i da vrše uticaj na svedoke, što su zakonske osnove za određivanje pritvora, a mogu i da uznemiravaju javnost, što se evidentno vidi iz skandala o kojima izveštava već više različitih medija, uključujući i režimske, kao što je Srpski telegraf i Republika, a o brojnim nerežimskim medijima da i ne govorimo.

Specijalno odeljenje Višeg tužilaštva ne radi svoj posao

Naime, Tužilaštvo za organizovani kriminal zaduženo je za procesuiranje sudija koje čine krivična dela, i tužilac je dužan da reaguje na navode u javnosti bez čekanja krivičnih prijava, što Nataša Krivokapić ne čini, nego na sve načine zataškava težak sudsko-socijalni kriminal.

Nataša Krivokapić treba odmah da počne da radi svoj posao, i da naloži da policija za suzbijanje korupcije odmah uđe u centre za socijalni rad u Beogradu, kao i da koordiniše rad sa Višim tužiocem u Jagodini.

Pozivamo Natašu Krivokapić da odmah naloži privođenje Čiče, Rađenović, rukovodioca i supervizora u Centru za socijalni rad Novi Beograd, rukovodioca Centra za socijalni rad u Jagodini, i druge kriminalce iz centara za socijalni rad, od kojih se, osim Novog Beograda, posebno ističe Centar za socijalni rad Savski venac, u kome cveta kriminal trgovine decom političkih protivnika režima.

Pozivamo Natašu Krivokapić da naloži saslušanje Slobodana Rašića, oca koji je obelodanio još jedan otvoreni slučaj korupcije u Centru za socijalni rad u Novom Beogradu i da izda obavezujuće uputstvo da postupajući zamenici tužioca u ovim predmetima obavezno predlože određivanje pritvora za socijalne radnike sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu.

Podsećamo Natašu Krivokapić da je sam predsednik Višeg suda, sudija Aleksandar Stepanović, ukazao na potpuni nerad i zataškavanje krivičnih prijava u odeljenju za suzbijanje korupcije njenog tužilaštva, i da to ne može proći bez utvrđivanja društvene, pa i krivične odgovornosti same Nataše Krivokapić.

Takođe ukazujemo disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva, Mirjani Ilić, da je ovakvo postupanje kakvo je primenjivala u toku dosadašnja dva mandata put direktno u lustraciju, da je vreme da počne da sankcioniše korumpirane i nedisciplinovane sudije koje zloupotrebljavaju sudijsku funkciju, onda kada postoje disciplinske prijave protiv tih sudija. Istovremeno, obaveza je Visokog saveta sudstva da, i bez disciplinskih prijava, ispituje rad sudija koje postupaju po političkim direktivama i narušavaju ugled sudstva izazivanjem afera, te da uvede red u Prvi osnovni sud i u Treći osnovni sud u Beogradu, bez odlaganja.

Mirjana Ilić, disciplinski tužilac Visokog saveta sudstva, u svom radu beleži velike propuste i toleriše korupciju sudija

Sudije Dimovski iz Prvog osnovnog suda i Đorđević iz Trećeg osnovnog suda nisu jedine novoizabrane sudije. Ima mnogo njih, i ne “šene” sve one na političke intervencije upućene preko poslušnih predsednika sudova da se otimaju deca političkim protivnicima režima.

Ima i časnih mladih sudija, te zbog njih ovakve sudije, koje rade za SNS “bunga bunga” vrhušku, čiji je Palma samo jedan simptom, i ništa više, moraju odmah da budu odstranjeni iz sudstva. Središte “bunga bunga” mentaliteta nije u Jagodini. Ono je u Beogradu.

Da li će ministarka Kisić Tepavčević izvšiti temeljnu kadrovsku reformu u Centrima za socijalni rad u Srbiji zbog niza teških propusta

I u tom mentalitetu učestvuju kriminalni socijalni radnici, rukovodioci centara za socijalni rad, koji nisu ništa bolji, nego su u većini gori, od onog u Jagodini, i kriminalne, poslušne SNS sudije.

I disciplinski tužilac VSS, i sam VSS, snosiće odgovornost za nepostupanje u svim ovim slučajevima, jer to je njihova društvena obaveza.

Deca su najveća vrednost srpskog naroda i oni koji trguju decom, starateljstvima, hraniteljstvima, ili decu podvode u prostituciju, po političkim direktivama, moraju biti najoštrije sankcionisani, i profesionalno, i krivično. I to odmah. Bez daljeg odugovlačenja.

Đavolji advokat i njegov šegrt tužilac

Na pančevačkom buvljaku i pravda

Slučaj krivičnog postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u Pančevu protiv lokalnog tajkuna Tančić Zorana pokazuje stepen korupcije pančevačkog tužilaštva, sudova i advokata.

M. Hadžić

Glavni organizator organizovanog kriminala u Pančevu je zamenik Osnovnog javnog tužioca u Pančevu Goran Medaković kao vođa kriminalne grupe. Tu grupu čine pojedini advokati, među kojima je broj jedan Predrag Basarić, advokat iz Pančeva, koji „uspešno sarađuje” sa Medaković Goranom što se iz brojnih predmeta po kojima postupa može lako utvrditi.

Trenutno Medaković i advokat Basarić sve preduzimaju da se slučaj poznatog tajkuna u Pančevu Tančić Zorana završi oslobađanjem optuženog Tančića, prekvalifikacijom optužnice da delo zastari i da se ospori mišljenje i nalaz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, vezano za opasan otpad koji sakuplja i deponuje privatna firma „BEOTOK PANČEVO”, čiji je vlasnik optuženi pred Osnovnim sudom u Pančevu Tančić Zoran. On i njegovi branioci, a posebno Basarić, vrše ogroman pritisak na sud i na navedeni Zavod kako bi se nalaz tog zavoda osporio i tako umanji bilo kakva odgovornost optuženih u tom predmetu i kaže da se radi o običnom a ne opasnom otpadu po život i zdravlje ljudi.

Optuženog Tančić Zorana brani pred sudom u navedenom predmetu Predrag Basarić i Mitrovski Ivan bivši sudija u Višem sudu u Pančevu, sada advokat, koji nije bio izabran u ponovnom izboru za sudije iz opravdanih razloga.

Medaković Goranu, zamenik OJT Pančevo čini sve da bi se ukinuo pritvor i optužnica preinačila sa težeg na lakše krivično delo i tako se Tančić izvuče od odgovornosti. Intersantno je da je Medaković posle svega toga kupio nov putnički automobil marke „PASAT”. Odakle mu pare, ili treba žmuriti i ćutati da se uzimaju mito i d koristeći svoj službeni položaj, što je veoma opasno da takva vaška sedi u tužilaštvu, radi šta hoće i da mu niko ne može ništa. Ne kaže se slučajno ‘’vrana vrani oči ne vadi’’.

Protiv Medaković Gorana podneo je krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Petar Jojić, zbog krivičnog dela iz čl.266 st.5 u vezi st.1.KZ u slučaju sl.br. KTI 16/18 u nameri da utiče na ishod postupka, jer vrši posebnu prinudu na veštaka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, vršeći pritisak i tražili da da svoj nalaz i mišljenje veštaci te institucije dala promene, o tome koja je supstanca ispuštena u slivnik gradske čistoće - kanalizacije iz firme okrivljenog Tančić Zorana, privredno društvo „Beotok” u Pančevu, uporno tražeći da se veštaci izjasne da nije u pitanju supstanca opasna po život ljudi i životnu okolinu, već supstanca na bazi deterdženta, i tražeći da se veštaci ne izjašnjavaju o supstanci koju je policija pronašla na mestu istakanja, pa je time počinio i krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz čl.336 st.1.KZ.

Istom krivičnom prijavom obuhvaćen je i slučaj u predmetu Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu poslovni broj: 959/2013 u kom predmetu se vodio postupak protiv Milošević Aleksandra iz Omoljice, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297 st.4 u vezi člana 289 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog Zakonika, koji u sred centra naseljenog mesta Starčevo vozio oko 100 km na čas udario je pešakinju vozilo kojim je upravljao noseći oko 80 metara na haubi, polomio joj kosti i kičmu usled kojih povreda je preminula, a radilo se o oštećenoj devojci staroj 19 godina.

Optužnim predlogom u navedenom predmetu kao zamenik javnog tužioca Medaković Goran je na strani 3 stav IV. predložio sudu da sud okrivljenom Milošević Aleksandru izrekne kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine kao i meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.

Međutim, Medaković Goran je u svojstvu zamenika javnog tužioca zaključio sporazumno priznavanje krivice sa okrivljenim Milošević Aleksandrom u prisustvu njega i branioca okrivljenog advokata Mitrovski Ivana, inače bivši sudija Višeg suda u Pančevu i prijatelj Gorana Medakovića, pa je kao zamenik javnog tužioca zaključujući sporazum o priznavanju krivičnog dela predložio Osnovnom sudu u Pančevu da se okrivljenom Miloševiću izrekne kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje uz elektronski nadzor. Kako se u predmetu ništa nije promenilo nije bilo moguće da se predlog kazne sa dve godine predlaže na jednu godinu dana. Taj sporazum je nezakonito zaključen jer oštećeni nisu pozvani da prisustvuju zaključenju sporazuma, pa im je na prevaran način onemogućeno pravo da postave odštetni zahtev

Za krivično delo iz čl.297 stav 4 Krivičnog Zakonika propisana je kazna zatvora od 8 godina. Pa je van svake sumnje da je Medaković Goran prekršio odredbe Zakona u sumnjivoj nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Protiv advokata Predraga Barića Osnovnom tužilaštvu u Pančevu zbog teških prevara podnete su 24 prekršajne prijave, koje je zamenik tužioca Mrdaković odbacio. Višem tužilaštvu u Pančevu protiv Basarića je podneto 8 krivičnih prijava. On je još na slobodi i saradnjom sa tužiocima i sudijama zgrće ogroman novac i bogatstvo, a čašćava i delioce (ne)pravde.