Sindikati
Srbi su najjeftinija radna snaga u
današnjoj Evropi, radnički štrajkovi su relikt prošlosti, a
robovlasništvo je i sadašnjost i budućnost
Obustava rada nije parada!
Korumpirana sindikalna rukovodstva u
Srbiji drže svaki pokušaj radničkog bunta pod kontrolom. Novi predloženi nacrti
Zakona o radu, a posebno, nacrti Zakona o štrajku, na prvi pogled nikome ne
odgovaraju. Kada se malo zagrebe po površini navodnih pobuna u sindikalnim
organizacijama u Srbiji, vidi se da novi zakoni jedino neće biti u interesu
radnika. Tamo piše da više ne smeju ni na ulicu da izađu!
Milan Malenović
Ovih dana smo svedoci navodni javni sukob
dve grupe sindikalnih birokrata koji predstavlja samo običan šou program za
medije i izgladneli narod koji se stalno nada nekim pozitivnim promenama. Cilj
ove predstave je da se nesmetano usvoje novi Zakon o štrajku i Zakon o radu,
koji će još brutalnije srezati i dodatno ograničiti i ovako minimalna prava
radnika, donose se u kontekstu velikih političkih turbulencija i sukoba između
segmenata vladajuće klase, pa i između konkretnih operativaca u vladi republike
Srbije. Sukob je, dakle, samo obična dimna zavesa.
U pitanju je, ustvari, pokušaj da
se stvori iluzija kako postoje samo dve grupe sindikata koji su „reprezentativni"
za radništvo u Srbiji. Sa jedne strane jesu Savez samostalnih sindikata Srbije
i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost", koji za sebe tvrde da su
reprezentativni (što je kodno ime za one sindikate koji su dobili sertifikat
vernosti od države, koristeći lažne spiskove članstva).
Ova grupacija je podržala pljačkašku
privatizaciju i decenijama sabotira stvarne radničke interese delujući najviše
za dobrobit vlastodržaca, poslodavaca i sopstvenih rukovodilaca. Sa druge
strane je sindikat "Sloga", koji se bavi sindikalnim organizovanjem
policije i pružanjem zvanične podrške SPS-u na izborima i suštinski pokušava da
zauzme ono mesto koje trenutno drže i za koje se grčevito bore ovi „reprezentativni".
+Posebno treba obratiti pažnju na
naricanje nad socijalnim dijalogom „reprezentativnih". Odluke
Socijalno-ekonomskog saveta, u kome sede predstavnici tri strane (država, gazde
i radnici) nužno su usmerene protiv interesa radnika, zato što zapravo postoje
samo dve strane, od kojih jedna (gazde i država) u svakom trenutku ima
dvotrećinsku većinu u ovoj instituciji „klasnog kompromisa".
Štaviše, sama činjenica da je nešto
zamišljeno kao mehanizam za postizanje klasnog kompromisa u ekonomskom sistemu
koji se zasniva na eksploataciji radničke klase od strane vladajuće klase,
pokazuje da je zapravo u pitanju mehanizam amortizacije radničkog nezadovoljstva,
mehanizam eksploatacije i klasne dominacije.
Zbog toga ne treba da čudi podatak da je
takva institucija prvi put nastala u Musolinijevoj fašističkoj Italiji!
Zaključak saopštenja SSSS i Nezavisnosti,
koji kaže kako će ove dve lažne sindikalne organizacije početi borbu za
vraćanje „svega" (?!?) pod „okrilje i prava pravnog poretka", najjasnije
govori o njihovoj politici. Oni pri tome svesno zanemaruju činjenicu kako je
država ta koja formira pravni poredak, a upravo ova i ovakva država predlaže
usvajanje zakona kojima se radnici potpuno obespravljuju.
Tako je po postojećem nacrtu Zakona
o štrajku koji je dala država, tvorac pravnih okvira, predviđena zabrana štrajkovanja
izvan radnog mesta. Od svih evropskih država jedino u Velikoj Britaniji postoji
ovakvo prostorno ograničenje protesta, što ima svoje istorijske razloge u
velikim štrajkovima i protestima rudara.
Eurofaund, agencija Evropske unije koja se bavi poboljšanjem
uslova za život i rad u Evropi, smatra da je ovakvo ograničavanje neprihvatljivo.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović,
međutim, smatra da je ovakav zakon iskorak u poređenju sa postojećim rešenjima.
Njemu, očigledno, ne smeta što će radnici ubuduće biti naterani da protestvuju
daleko od očiju javnosti. Jedino što je Mihajlović u medijima napao u vezi ovog
predloga zakona jeste da poslodavac nije dužan da plaća radnike za vreme
štrajka, čak ni onda kada oni protestvuju zbog neprimanja plata.
Da nešto nije u redu sa ovim
Zakonom o štrajku vidi se i iz reakcije Delegacije nemačke privrede u Beogradu
(AHK) koja je ukazala na to da javna rasprava o nacrtu novog zakona o štrajku
nije transparentna i da će zakon, ako se usvoji u predloženoj formi, uticati na
pogoršanje stanja u srpskoj privredi i na usporavanje stranih investicija, kao
i na moguće izmeštanje sadašnjih proizvodnih pogona nekih nemačkih i stranih
investitora van granica Srbije, navodi se u saopštenju.
Nemačka delegacija napominje da nijedan
strani investitor ne želi da investira u zemlji gde u svojoj kompaniji ne bi
mogao da kontroliše tokove proizvodnje ili gde se dovode u pitanje narudžbine
iz ugovornih obaveza koje su vezane rokovima u procesu serijske proizvodnje.
Pitanje koje ostaje, za sada, bez odgovora glasi kao bi se direktor AHK u
Beogradu Mihael Šmit proveo kada bi ovakav zakon predložio u Nemačkoj: da li bi
ga radnici kamenovali ili samo polili vrelim katranom i perjem?
"Nacrt ovog zakona mnogo je
gore rešenje od starog zakona iz 1996. godine i neophodno je, ili napisati
potpuno novi nacrt, ili značajno izmeniti sadašnji, koji će uvažiti kriterijume
ravnopravnosti svih strana",
navodi se u saopštenju AHK. A ta ravnopravnost po direktoru Unije poslodavaca
Srbije Dragoljuba Rajića mogla bi da se ogleda i u tome da ubuduće i
poslodavci imaju pravo na svoj štrajk?!
Takav idiotski predlog je, međutim,
lansiran jedino sa namerom da se unapred spremi scenario navodnog kompromisa
prema kome bi Unija poslodavaca Srbije odustala od ovog predloga, a
"reprezentativni" sindikati bi se složili sa zabranom protestvovanja
izvan prostorija poslodavca. To se već nazire iz nastupa predsednika
Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak, koji je
agenciji Beta kazao da taj sindikat ima zamerke na zahtev poslodavaca da i oni
imaju pravo na štrajk, ne insistirajući na nekoj drugoj devijaciji koju nosi
predloženi nacrt zakona.
Umesto nekadašnjih prostorija za
pušače, srpska preduzeća će, tako, uskoro dobiti sobe za štrajkove i to,
najbolje, u najzabačenijem delu podruma!
Da se osetljiva javnost ne uzbudi previše u vremenima kada nema dovoljno lekova
za srce. I bez prava na sopstveni štrajk, poslodavci će moći nesmetano da
nastave "beli štrajk" tokom koga ne dele plate svojim radnicima, jer
je to postala uobičajena praksa u Srbiji koju zakoni uopšte ne sankcionišu.