Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast srpskih
sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (20)
Ima
li pravde za sudije?
Srpski sudovi još donose presude ''U ime
naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne
pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama
koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od
državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva,
sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj
delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost,
ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom
čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu,
proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i
godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život.
I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i
mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u
funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se
pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i
politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni,
loši studenti i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin,
nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji
Milan
Glamočanin
Građani
Novog Sada masovno su demonstrirali ispred zgrade pravosudnih organa koja
se nalazi u ulici Sutjeska broj 3.
''Bitka
za Sutjesku'' odnela je mnoge žrtve. Organizovane kriminalne grupe tužilaca,
sudija i pojedinih advokata vratili su Srbiju u tursko doba. Mnogi veruju da je
i tada bilo više pravde.
Ološ
koji je izvršna vlast promovisala za sudije i tužioce toliko se osilila, gazeći
zakone, donoseći presude zbog novca, ili dodvoravanja izvršnoj vlasti,
policiji, ili mafiji, da niko od građana Novog Sada i Vojvodine više nije
siguran.
Dok ne
padne krv, pravosuđe će još tonuti u živo blato, kriminal, korupciju,
nepotizam.
Nije ni
čudo što građani masovno protestvuju zbog presuda Višeg suda u Novom Sadu, jer
je na njegovom čelu sudija Darko Tadić, koji vrši funkciju predsednika
suda. On je zamenio sudiju Dragana Skoku, koji je avnazovao u Vrhovni
kasacioni sud, a prethodno je ovu funkciju vršila sudija Zora Jamušakov,
koja je, kao proveren policijski kadar na službi u sudu, obavljala za policiju
sve mutne poslove nameštanja sudskih predmeta.
Iako je
trebalo da ode u penziju, mafija iz ministarstva pravde ostavila je gospođu
Jamušakov u ovom sudu za još godinu dana, i imenovali je za zamenika
predsednika suda! Ona je imala zadatak da uništi predmet oko paljenja diskoteke
Kontrast, kojom prilikom je poginulo više lica, a između ostalog,
krivica je i na strani policije i inspekcijskih službi grada Novog Sada.
Visoki
savet sudstva je 6. decembra prošle godine izabrao i sudije Osnovnog suda
u Novom Sadu Jasminu Alargić, Jokicu Janjušević, Radeta Kalajdžiju,
Vukicu Kužić, Miroljuba Novićević, Borivoj Papa i Tatjanu Šunjku, za sudije
Višeg suda u Novom Sadu. Imena sudija Alargić, Kužić i Novićevića, ulivaju
strah kod građana. Ovaj ološ bez imalo stida i srama uništava živote građanima.
Na
svečanoj sednici Apelacionog suda u Novom Sadu održanoj 20.11. 2013.
godine stupile su na dužnost sudije koje su odlukom Visokog saveta
sudstva izabrane u Apelacioni sud u Novom Sadu. Na dužnost su stupili Miroslav
Alimpić, Savo Đurdić, Smiljka Matković, Zoran Paripović, Zdenka Stakić i Darko
Tadić.
Odlukom
vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, Novice Pekovića, od
16.12.2013 godine Darko Tadić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, postavljen
je za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Novom Sadu do izbora
predsednika tog suda, počev od 16.12.2013 godine, najduže na šest meseci.
Tako je
sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, koji je kratko vreme proveo na radu u Višem
sudu u Novom Sadu, ukaznom voljom tadašnjeg predsednika Višeg suda Zore
Jamušakov, izabran za sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu.
Redakcija
Tabloida okončava istragu o zlodelima sudija i tužilaca iz (kuće nepravde),
koji sude u Osnovnom, Višem i Apelacionom sudu u Novom Sadu. Crna zemlja bi
proplakala, kada se čuju njihova nedela. Tekstove ćemo objaviti u sledećim
brojevima...
Raspoređivanje
sudija na srpski način
Sudije
iz Beograda poslale su nam pismo koje, kao i dokaze, objavljujemo u celosti.
"Iz
priloga koji Vam šaljem, može se utvrditi na koji način su sudije osnovnih
sudova u Beogradu raspoređivani u odeljenja u kojima će postupati, na koji
način su odluke donošene, tačnije da su donošene bez ikakvog kriterijuma, u
suprotnosti sa Ustavom RS, Zakonom, Sudskim poslovnikom, potrebama službe, a
prvenstveno u suprotnosti sa interesima građana, jer sudovi postoje zbog
građana, a ne obratno.
Vršilac
funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu pravi diskriminacija po godinama
starosti prilikom donošenja odluka o prigovorima sudija protiv odluke o
godišnjem rasporedu poslova za 2014. godinu, iako sudija mora da zna da
je diskriminacija zabranjena!
Razlog
za usvajanje prigovora pojedinih sudija predstavlja
kriterijum rada sudije isključivo u jednoj oblasti, a za pojedine
sudije to predstavlja razlog za odbijanje prigovora,
jer sudija u toku karijere mora da se usavrši i obuči i za druge oblasti
u kojima nije postupao.
Prednost
se daje sudijama koje imaju manje od 10 godina sudijskog staža u odnosu
na sudije koji imaju više godina radnog staža. Starije sudije lakše uče, te
treba da se obuče za postupanje u drugim materijama.
Razlog
za usvajanje prigovora pojedinih sudija je „kompleksna porodična
situacija", ali narušeno zdravstveno stanje sudija ne
predstavlja razlog za usvajanje prigovora.
Sudije
su i dalje nejednako opterećene, neko ima manje od 130 nerešenih predmeta
u radu, neko 500, a neko ima više od 10.000 nerešenih predmeta.
Primera
radi...
Usvojen
je prigovor sudija Marije Janković Debeljak i Katarine
Obradović Baklaja, izjavljen protiv odluke o Godišnjem rasporedu poslova za
2014, zbog raspoređivanja u izvršno odeljenje, obe
izabrane za sudiju 2005. godine, sa obrazloženjem da „nije jasno na osnovu
kojih kriterijuma proizilazi sposobnost sudija za uspešno obavljanje poslova na
koje se raspoređuju" jer su postupale „isključivo u krivičnoj
materiji". Iz istog razloga usvojen je i prigovor sudije Vesne
Živković, izabrane za sudiju 2002. godine sa obrazloženjem da je „16
godina postupala u krivičnoj materiji". Takođe, odlukom v.f.
predsednika Višeg suda u Beogradu usvojen je i prigovor sudije Jove
Vukčevića, iako je u izjašnjenju v.f. predsednika Prvog osnovnog suda
u Beogradu Tanje Šobat Su.br. 2-1/14-2 od 10.1.2014. godine
navedeno da je imenovani „postupao u građanskoj materiji".
Ali je
zato odbijen prigovor sudije Dragana Atanasijeviću, koji je radio
isključivo u istražnom i krivičnom odeljenju i to od izbora za sudiju suda
opšte nadležnosti 1996. godine, a od 1983. godine bio je sudija suda za
prekršaje, i to sve do do izmene Godišnjeg rasporeda poslova za 2013. godinu
Prvog osnovnog suda u Beogradu od 4.10.2013. godine, kada je raspoređen u
izvršno odeljenje Prvog osnovnog suda u Beogradu, jer „nikako ne može
materija iz jedne pravne oblasti za sudiju predstavljati potpuno stranu
materiju".
Aleksandar
Stepanović kao v.f. predsednika Višeg suda u Beogradu odlučujući po
prigovoru sudije Dragana Atanasijevića, izjavljenog na odluku o Godišnjem
rasporedu poslova za 2014. Prvog osnovnog suda u Beogradu, smatra da je
sudija Dragan Atanasijević „ranije u sudskoj karijeri već postupao u
izvršnoj materiji" (od 4.10. 2013!!!) s obzirom da je prigovor
sudije protiv Odluke o izmeni godišnjem rasporedu poslova za 2013. godinu od
4.10.2013. godine prethodno u 2013. godini odbio, jer mu tada nije bio bitan
kriterijum rada sudije isključivo u jednoj oblasti.
Pored
toga, za sudiju Dragana Atanasijevića je u rešenju Su broj 2/14-19
od 16.1.2014. godine navedeno da „ima 63 godine života", a „rad
u formi dežurstva i pripravnosti u radnopravnom smislu predstavlja rad pod
posebno teškim uslovima...pošto je odmor svakako potrebniji sudiji koji je pri
kraju radnog veka".
Znači,
za njega ne važe razlozi navedeni u rešenjima Su br. 2/14-20, 2/14-6, 2/14-8,
2/14-12 kojima su usvojeni prigovori sudija: Marije Janković Debeljak,
Katarine Obradović Baklaja, Jove Vukčevića i Vesne Živković.
Može se
zaključiti da je sudija Dragan Atanasijević star da radi u istrazi jer je taj
posao naporan, ali zaduženjem sa preko 10.000 predmeta u izvršnom
odeljenju Prvog osnovnog suda u Beogradu on neće biti opterećen, to će mu biti
lakše od onoga što je do tada jedino radio, jer će imati prilike da se
usavršava, uči i po potrebi ide na obuku.
Odbijen
je i prigovor sudije Jelene Milinović koja je od 2003. godine postupala
u krivičnoj materiji i prigovor sudije Siniše Babića iako je u
kontinuitetu postupao u krivičnoj materiji.
Usvojen
je prigovor sudije Dragane Savić zbog „kompleksne porodične
situacije" koja se ogleda u tome što je „samohrana majka dvoje
muške dece, blizanci koji su rođeni 2002. godine. Suprug ne učestvuje u odgoju
dece i od 2008. godine nema kontakt sa njima. Zasnovao je vanbračnu zajednicu
sa koleginicom iz građanske materije, koja je sada predsednik građanskog
odeljenja...".
Ali,
odbijen je prigovor sudija: Radmile Peruničić, Milijane Knežević i Jelene
Milinović pri čemu nisu cenjeni navodi iz prigovora koji se
tiču njihovog zdravstvenog stanja. Nisu cenjeni ni navodi iz prigovora
sudije Jelene Milanović da se v.f. predsednik Prvog osnovnog suda u
Beogradu "šikanozno" ponaša, između ostalog i na taj način što
je za 4 godine 7 puta premeštena.
Obraćamo
vam se u veri da se transparentim objavljivanjem informacija može
uticati na razvoj događaja, i da će se ukazivanjem na ovakve nezakonitosti
pomoći srpskom pravosuđu u kome više nema ni reda ni poretka, gde se sve može,
i ništa ne može, i gde većina građana ove države misli da je pravosuđe palo na
svakom ispitu.
Opisani
slučajevi ukazuju da su sudije koje imaju čast i integritet izložene
šikaniranju, sramoćenju i progonu, kako bi se učinili poslušnim. Ketmanizacija
sudija i tužilaca se sprovodi nesmanjenom žestinom, ali, srećom, veliki je broj
sudija koji se saginjati neće.
Kada bi
u Srbiji bilo ubijeno desetak sudija i predsednika sudova, ostale sudije bi,
tvrdo verujemo, dosledno poštovale zakonitost, i vagale bi svaku svoju odluku,
da ne unište nečiji život svojom bahatošću i namernim kršenjem zakona.
A evo i
priča o nekim sudskim postupcima
Samo
da prođu izbori
Beograđanin Mihajlo Ćetković je
nosilac jednog rekorda do koga mu uopšte nije stalo: sudski spor koji on vodi
protiv države ušao je već u petu deceniju. Daleke 1973. godine opština Vračar
je donela nezakonitu odluku o nacionalizaciji Ćetkovićeve kuće, pomoćnog
objekta i placa u ulici Anastasa Jovanovića 1.
Pravnosnažnom sudskom presudom opština je,
međutim, 1990. bila obavezana da spornu imovinu vrati stvarnim vlasnicima, ali
ona to ne čini, već 1991. ustupa nepokretnosti stambenoj zadruzi "Prostor"
koja tu zida višespratnicu. Pošto više nije mogao da uđe u oteti posed,
Ćetković pokreće sudski spor za dodelu odštete u kome prvostepeno rešenje Viši
sud u Beogradu donosi tek 19. aprila 2013. godine. U njemu je presuđeno kako za
oko 300 kvadratnih metara stambenog prostora i sedam ari placa u centru
Beograda dve oštećene porodice trebaju da dobiju manje od 30.000 evra odštete?!
Pri tome sudsko veće u sastavu Božidar Vasić, Milan Rubež i Momčilo
Mišković u obzir ne uzima činjenicu da su opština i stambena zadruga
nezakonito uzurpirale posed porodice Ćetković i koristile isti više decenija, a
da su zakoniti vlasnici u to vreme trpeli štetu.
Zbog ovoga Ćetković ulaže žalbu
Apelacionom sudu, pa s obzirom da je već u devetoj deceniji života i želi da
doživi konačnu pravdu, piše urgenciju Apelacionom sudu. Na razgovor ga 5.
novembra prima zamenica vršioca funkcije predsednika suda sudija Biserka
Živanović i predlaže mu da se strpi do 25. decembra 2013, pa ako do tada
Apelacioni sud ne donese nikakvu presudu da dođe opet na razgovor.
Pošto se do pomenutog datuma ništa nije
dogodilo, Ćetković ponovo odlazi kod sudije Živanović, ali mu u njenom kabinetu
saopštavaju da prvo mora da zakaže razgovor, a prvi slobodan termin je tek
krajem marta. Valjda se čeka da prođu izbori.
Problem da uđe u sopstveni posed ima i
Beograđanka Kata Trklja, vlasnica stana u Katanićevoj 12/2 na
beogradskoj opštini Palilula koji je kupila kao neuseljiv. Korisnik stana je
bio tadašnji oficir JNA, koji se još 1970. odselio za Omiš, ali je u stanu nastavila
da živi njegova ćerka, čak i posle 2003. kada joj je otac umro u Hrvatskoj.
Nasuprot izričitoj zakonskoj odredbi po kojoj je bila dužna da odmah očevu smrt
prijavi vlasniku stana i da traži zaključenje novog ugovora, nova stanarka to
nije učinila, pa je gospođa Trklja morala da podnese tužbu za iseljenje.
Bez obzira na jasne odredbe zakona, sudsko
veće Prvog osnovnog suda u Beogradu u sastavu Maja Ilić, Gorice Ilijev
Dželatović i Magdalene Džuverović donosi 2. novembra 2010. presudu
kojom se odbija zahtev gospođe Trklje. Za sud nije od bitnog značaja što tužena
nije nikada tražila obnovu ugovora o stanovanju i što je najkasnije od očeve
smrti potpuno bespravno živela u spornom stanu. Drugostepeni postupak je još u
toku, a kako izgleda teško da će da se završi za života tužilje.
Slično kao u slučaju Ćetkovića, beogradska
opština Vračar tuđom imovinom raspolaže kao svojom i u postupku iseljavanja
restorana "Polet". Ili bar to pokušava, jer su je za
sada u tom bezakonju ometali savesni građani. Postupak privatizacije i stečaja
privrednog društva "Tri grozda", koji je vlasnik "Poleta",
dosta je komplikovan, ali je pitanje vlasništva nad nepokretnostima bar u
jednom delu jasno: Vračar u najboljem slučaju ima pravo na 16 odsto vlasništva
na koliko je svojevremeno i bio uknjižen. Opština je, istina, ranije vodila
sudski spor sa korisnikom i parazakupcem, ali je on postao bespredmetan 3.
avgusta 2012. kada je Agencija za restituciju donelo delimično rešenje, u
međuvremenu pravnosnažno, da se imovina vrati naslednicima predratnog vlasnika.
Umesto da postupa po ovom rešenju, opština
kreće u izvršenje nezakonito donete sudske presude iz 2013, pa traži i dobija
nalog za izvršenje u svoju korist i sudski izvršitelj Dragan Jakovljević
bez najave dolazi 11. februara 2014. da pokuša da opštinu uvede u posed
restorana, ali su ga u tome sprečili prisutni radnici i građani. Svima je
jasno, ili bi to trebalo da bude, da je faktički vlasnik prostorija u kojima je
restoran "Polet" naslednik predratnog vlasnika, a da opština
Vračar nad istima nema nikakva prava. Razlog zašto ona žuri sa ulaskom u tuđ
posed jeste činjenica da je na tu lokaciju oko bacio vlasnik jednog od lanaca
kockarnica koji je već platio zvaničnicima opštine. Mafijaš ne želi da čeka dok
rešenje o restituciji postane izvršno, pogotovo što je već dao novac, pa sada
funkcioneri Demokratske stranke koji su pare uzeli, pokušavaju da mito
opravdaju pre nego što ih novi izbori oteraju u zaborav.
U svemu tome, očigledno, imaju podršku
podmitljivih sudija koje izvršna rešenja donose bez ikakve provere, pa se tako
dešava da u istom sporu postoji više presuda i rešenja koji jedno drugo
isključuju, ali po potrebi svako od njih može da se primeni.
Dugogodišnji sudski spor između Trans
Commerc GMBH iz Minhena i zakonskih naslednika Dragoljuba Đorđevića
još nije završen iako je ovde situacija veoma jasna, jer postoje pisani
ugovori. Ukratko, za vreme sankcija nije bilo moguće preduzećima iz Srbije da
direktno posluju sa svetom, pa se sve odvijalo preko posrednika iz inostranstva.
Jedan od njih u to vreme je bio pokojni Dragoljub Đorđević, koji je za račun
ovdašnjih preduzeća sa Rusijom poslovao preko svoje firme u Sloveniji i
pomenutog Trans Commerca iz Nemačke, koji je za njegov račun u nekoliko
slučajeva partnerima uplaćivao višemilionski avans u američkim dolarima.
Đorđević je umro pre nego što je mogao da vrati dug, pa je posle godina čekanja
nemačko preduzeće presavilo tabak i od njegovih naslednika tražilo oko 3,5
miliona dolara sa pripadajućim kamatama.
Posle godina i godina suđenja Viši sud u
Beogradu donosi 10. aprila 2013. presudu kojom se delimično usvaja zahtev
tužioca i tuženima nalaže da plate 2.126.705,80 dolara sa pripadajućim kamatama
od 20. novembra 1995. Posle izjavljenih žalbi obe strane, predmet stiže do Apelacionog
suda. Pošto je situacija relativno jasna, jer postoje međusobni ugovori, izvodi
iz banaka i očevici, sve bi trebalo da bude brzo rešeno, ali...
Odjednom na misteriozan način iz
sudskih spisa nestaje punomoć koja je svojevremeno bila izdata advokatu Milošu
Kostiću, dugogodišnjem pravnom zastupniku naslednika i tuženih. Apelacioni
sud tako nalazi solomonsko rešenje kako da postupak nastavi da odugovlači, a da
pri tome ne povredi zakon, pa slučaj vraća prvostepenom sudu da bi bilo
utvrđeno ko i da li neko zaista zastupa tužene.
Posle decenija sudovanja tokom kojih je
advokat Kostić bezbroj puta u ime svojih klijenata slao dopise i nastupao na
sudu, neko se dosetio da pita za njegovo punomoćje i da ceo postupak iz tog
razloga vrati na početak. Ili su prvostepene sudije bez elementarnog pravničkog
obrazovanja, pa godinama nisu primetile da nedostaje osnovni preduslov da
Kostić zastupa porodicu Đorđević, ili sudije Apelacionog suda ne poseduju
logiku da zaključe kako je punomoć postojala, ali je negde zagubljena posle dve
decenije. Ne treba zato da se čudimo što stranci ne žele da posluju sa nama
kada ni u jednom više nego jednostavnom slučaju ne mogu da dođu do svojih para
ni posle dvadeset godina.