Zrenjanin: Pitanja posle jedne saobraæajne nesreæe
Neodgovoran ili nije odgovoran
Nesreænog Miloša Anðeliæa iz Zrenjanina više ništa ne može da vrati u život, ali njegovi najmiliji
i najroðeniji i pored toga zaslužuju i
traže da
do kraja budu razjašnjeni svi detalji njegove
pogibije 23.10.2009.
Milan Malenoviæ
Pomenutog dana, u veèernjim satima, na bicikl sa motorom koji je vozio
pokojni Miloš naleteo je svojim vozilom dvadesetjednogodišnji
Rade Vidoviæ, takoðe iz Zrenjanina, inaèe pripadnik
policije. Ubrzo po nesreæi Opštinski sud u Zrenjaninu doneo je rešenje
kojim se Rade oslobaða svake odgovornosti za ovu nesreæu.
Ono što prvo upada u oèi, a što nadležni nisu ni pokušali da razjasne, jeste èinjenica da je do nesreæe došlo oko 21.45 èasova, a da je policija dežurnog sudiju o tome
obavestila tek oko 23 èasa. Šta su pripadnici MUP-a Zrenjanin u meðuvremenu
radili na mestu dogaðaja? Rodbina sumnja da je u tom intervalu dežurna
patrola pomogla da se prikriju pravi tragovi, jer ne samo što je Rade njihov kolega, veæ je i Radetov otac njihov
penzionisani kolega.
Sudeæi po skici lica mesta jasno je da je do sudara došlo
na sredini raskrsnice ulica M. Tita i Zdravka Èelara.
Nedvosmisleno je utvrðeno i da je saobraæajni policajac Rade prekoraèio dozvoljenu brzinu, kao i
da nisu radila oba prednja svetla na njegovom vozilu. Ipak, sve ovo nije bilo
dovoljno da se utvrdi i njegova sakrivica, jer je sud pošao od pretpostavke da je pokojni Miloš
dolazeæi iz sporedne ulice u raskrsnicu ušao ne poštujuæi prednost drugog vozila. Pri tome, jedini ko bi tako nešto mogao da izjavi je Rade, èiju je izjavu trebalo uzeti
sa podosta rezerve buduæi da je i on sam uèesnik.
Da je sud želeo malo ozbiljnije da se pozabavi ovim sluèajem,
umesto što je bezrezervno poverovao uniformisanom licu zainteresovanom za ishod
celog sluèaja, utvrdio bi da je Milošev motocikl udaren sa
zadnje strane, na samoj sredini puta. Odatle pa do zakljuèka da je Miloš želeo
da sa glavne ulice skrene u sporednu, kada je na njega od pozadi naletelo
Radetovo nepropisno osvetljeno vozilo, pri brzini daleko veæoj od dozvoljene,
ostao bi samo još jedan korak.
Uz to, pitanje je šta bi bilo da je sluèaj
obrnut, odnosno da je civilno lice usmrtilo policajca, da li bi taj istražni i
logièki korak bio preðen. Ovako, rodbina sumnja u
dobronamernost policije koja je zaboravila da o nesreæi
odmah obavesti istražnog sudiju i da taj previd nije uèinjen da bi se pomoglo
svom kolegi.