Uvodnik
(Pr)osudite
sami
Pljačka kao privredna grana
Milovan Brkić
Kada je Atila,
Bič Božji, kretao u ratne pohode, planirao
je koliko
će njegova vojska opljačkati i sakupiti
plena. Vekovima je glavna privredna grana velikih država bila - pljačkanje tuđih naroda!
U vreme
kada sam ja počeo da
se družim sa članovima Otvorenog univerziteta, jedan od uglednih profesora
podučavao me je da su Sjedinjene Američke
Države, osim što su "tamnica naroda", i pljačkaško društvo koje se razvija
zahvaljujući otimanju "viška vrednosti"
od radnika i seljaka manje
razvijenijih država. Pominjao mi je Argentinu, Paragvaj, Čile i još desetine država
koje su biznismeni
iz SAD, pod zaštitom svoje države,
nemilice pljačkali. Stvarali su, govorio
mi je, vojne hunte, podmićivali
malu grupu ljudi, koja je potom prisiljavala milione svojih sugrađana da za
male nadnice rade za gazde i
Ujka Sema.
Meni se, moram priznati, to tada činilo kao
marksistička propaganda.
Eto, ne sluteći da će
čizma Ujka Sema kročiti i
u Srbiju, ipak je dočekasmo. Mnoge države, počev
od Meksika, Venecuele, Brazila, Čilea,
Argentine, oslobodile su se
svojih diktatora, osamostalile ekonomije i okrenule se saradnji
sa evropskim državama, Rusijom, Kinom, Japanom...
Ujka Sem je izgubio teritorije za pljačkanje!
Tako je, verujem, i nastupila
ekonomska kriza, jer SAD imaju sve
manje krava muzara. A da su gadni, prokleti
i pohlepni, sami smo
se uverili.
Njihova diplomatija
podržava svaku vlast koja pljačka
sopstveni narod, i omogućava njihovim kompanijama da građanima isisaju krv.
Od male, ratom i sankcijama
opustošene Srbije, Ameri
su oteli milijarde dolara! Za 21 milion dolara
"kupili" su Smederevsku železaru!
Bez njenih dugova, ostavljajući da Srbija vrati preko
milijardu maraka kredita, kojim je građen ovaj smederevski
gigant. Tako smo i dospeli
na crnu
listu Angele Merkel.
Podsetimo se fabrika
duvana u Nišu i Vranju, koje
je kupila američka kompanija Filip Moris. Za sedam
godina poslovanja, američka kompanija u budžet Srbije
nije uplatila ni prebijenu paru.
Iz Srbije su odneli
preko tri milijarde.
Impresivan je spisak
pljački SAD, koje su izvršile njene
kompanije, uz stalne pretnje vlade iz Vašingtona novim sankcijama,
upozorenjima i podrškom srpskim
vlastelinima da i sami pljačkaju
Srbiju do gole kože.
Ali, male države, koje su
uspele da svoju ekonomiju zasnuju na saradnji
sa drugim velikim državama, poput Nemačke, Rusije, Kine, Indije,
Japana, uspele su da se izvuku
ispod čizme vlade iz Vašingtona.
Malo je država
na svetu koje još muze američka
administracija. Marionetski
režimi na Balkanu još služe gospodi
iz Vašingtona.
Ali kada opljačka njihove države, vlada iz Vašingtona
odbacuje svoje dojučerašnje miljenike
kao toalet-papir.
Ovih dana
američka kompanija, sa upisanim kapitalom
od dve hiljade
evra, i uz
kredit Evropske banke za razvoj,
želi da u Smederevu postavi vojnu mobilnu rafineriju,
jer želi da Srbiju još
više posvađa s Rusijom, kojoj smo prodali
Naftnu industriju
Srbije i u kojoj i Srbija
ima skoro polovinu vlasništva.
Ali dve
hiljade evra američke kompanije zlata vrede Borisu
Tadiću i
njegovoj lopovskoj družini. Milijarda dolara koju je
Rusija odobrila Srbiji, pod najpovoljnijim uslovima, srpski predsednik odbija da primi, samo
da bi se dodvorio Džozefu Bajdenu. I što mu
se više udvara, sve je omraženiji u njegovim očima. SAD moraju da sarađuju
sa Rusijom, jer ona ima
svežeg novca, i strateški su partneri. Samo to Borisu Tadiću
još nije jasno. Zar je Rusija
uzalud toliko uložila u Srbiju?