Sodoma i Gomora
Taj novac su krali svi kako su dolazili na vlast, od čuvenog
Bačvanskog, čija ljubavnica, direktorka Biljana Gligić na crtu uzima kokain (pričala
su mi deca narkomani, kako im prkosi). Njen pajtos iz DS-a, glavni Tadićev
miljenik, advokat Pera Grgić, čija žena
radi u zrenjaninskoj opštini, jedva je živa, jer je narkoman, takođe koristi kokain.
Pošto je nedavno uhapšena organizovana grupa iz Zrenjanina koja je ojadila državu
za milion evra, umesto u pritvor, sudija Goran Zec ih je pustio uz suze
radosnice. Nečuveno je šta se ovde radi.
Kada je Tadić bio u poseti Zrenjaninu, dočekali su ga Mileta Mihajlov
i Grgić i vodili u restoran. Tada sam čula od jednog narkomana
koji je u veoma bliskim odnosima s Grgićem da i Tadić
koristi kokain. Ko taj kokain plaća? Svi u Zrenjaninu znaju
za to, ali, naravno, ćuti se, jer oni su glavne perjanice DS-a, i to uz Tadića.
Da li je taj Tadić normalan uskoro ćemo saznati, jer ćemo mi iz Zrenjanina anonimno pisati tamo, njegovoj stranci. Kako advokat
Judita Popović iz LDP-a, koja je u bliskim odnosima sa Sorošem, uči
radnike da se nikako ne bune što su ih ovi opljačkali,
upropastili firme, već se tobože brine o kamionima koji prolaze glavnim ulicama Zrenjanina. Ta žena,
koju je muž tukao usred naftaškog autobusa, koja nema dva klijenta u svojoj karijeri, toliko je pokvarena
da je to čudo jedno, tako da radnici koji joj se obrate nemaju ništa
od njenog rada.
Petoro sudija su zbog korupcije uhapšeni. Čak
i javni tužilac Dragan Lazić, koji je zbog toga iz Dijagonale dobio otkaz, a čija
je žena zbog toga prolupala, do današnjeg dana nije osuđen,
a Skupština ga razrešila.
Toliko se ovi zločinci drže, da se po Zrenjaninu priča da se u Sečnju,
selu pored Zrenjanina, čiji se predsednik opštine Milošević kocka po Las Vegasu, diluje kokain i verovatno oni i snabdevaju ove iz
DS-a. Taj Milošević je trosoban stan svog oca, koji je bio u Naftagasu pravnik,
lopovska perjanica (ostavio sinu i benzinsku pumpu), prokockao, pa je ovaj od
muke crkao. Sada se sinčić i dalje kocka, pa se pitamo odakle mu novac i čiji
to novac on kocka. Deca koja
se kockaju pričaju da se mnoge sudije po Zrenjaninu kockaju, i profesori, a u Zrenjaninu
niko zbog toga nije uhapšen. Svima cvetaju ruže. Svi se drogiraju, a narkodilera - nema. Ovde se puca, ubija, a načelnik
Marković je - neobavešten. Postanemo obavešteni tek kada ubicu uhapsi u Sloveniji ministarka policije, mlada žena,
koja se hvali kako je Šarićeve pomagače strpala iza brave, dok se naši hvale kako im ovde prete.
Ko tu laže, kako su uspele bivše lopine iz SPS-a i JUL-a iz Zrenjanina da opet budu prvi, to sam Bog zna.
Razlog je što je ovde bila najveća privreda, koju su pokrali.
Odakle bivšem električaru iz Šećerane firma u Kanadi i Mađarskoj... mnogo ima stvari
koje bi trebalo otkriti u Zrenjaninu.
Kada bivši Zrenjaninci, a sadašnji Beograđani i Novosađani, govore kako Srbija krade Zrenjanin, meni je jasno da je dobro što
je bivši gradonačelnik Knežević dobio nadimak "zločinac, tj. zločinačko
udruženje". I jesu zločinci, i jesu udruženi,
da im niko ništa ne može.
Ne da se fukare štite, od Beograda do Novog Sada, i svugde su se nakotili
po najboljim mestima, i štite se smrdine...
S
poštovanjem
Niš: Nekoliko saveta u vezi sa plaćanjem poreza
Ne gajite iluzije, poreznici uvek prevare vas
Poštovani,
Četiri godine bio sam
predstavnik manjinskih akcionara u upravnom odboru jednog akcionarskog društva
u Nišu. Želim da s vama podelim neka iskustva i dam nekoliko saveta.
Jedini zakonski način za
izbegavanje plaćanja poreza na kapitalni dobitak pri prodaji akcija je putem
ugovora o poklonu (ovo je dobar primer zakonite evazije - izbegavanja plaćanja
poreza). Nije bitno da li su akcije stečene po zakonu o privatizaciji ili
kupovinom na berzi. Potrebno je da vlasnik akcija putem ugovora o poklonu
prenese svoju imovinu (akcije) na novog vlasnika - svog bračnog druga ili svoju
ćerku ili sina. Ovaj ugovor o poklonu akcija, naravno, mora biti overen u sudu.
Zatim se preko brokera izvrši prenos akcija na ime novog vlasnika u Centralni
registar hartija od vrednosti.
Kada novi vlasnik akcija
proda ovako stečene akcije - ima zakonsku obavezu da poreskoj upravi podnese
poresku prijavu za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke - bez obzira na to
što nema tog poreza. Poreska uprava
zatim donosi "zaključak" u kojem konstatuje da se obustavlja
postupak utvrđivanja i naplate poreza na kapitalne dobitke na osnovu člana 72a
i 75 Zakona o porezu na dohodak građana.
Inače, poreska uprava
veoma često ne poštuje (krši) zakone po kojima bi trebalo da radi - a to su
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o opštem upravnom
postupku i Zakon o porezu na dohodak građana. Evo jednog interesantnog primera.
Kada poreska uprava
pošalje poreskom obvezniku rešenje o oporezivanju i to rešenje se vrati u
poresku upravu, jer poreski obveznik nije bio kod kuće pa nije ni mogao da ga
primi - tada poreska uprava (neki službenik) to rešenje okači na oglasnu tablu
u hodniku poreske uprave i oni tako smatraju da je time to rešenje uručeno.
Posle petnaest dana od tog okačinjanja rešenja - poreska uprava počinje da
računa kamatu na neplaćeni porez. Na ovaj način poreska uprava krši Zakon o
poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 36) jer nema pravno utemeljen
razlog za takvo ponašanje - poreska uprava mora da dostavi svoje rešenje
poreskom obvezniku.
Takođe, na ovakav način
poreska uprava uskraćuje poreskom obvezniku pravo na podnošenje žalbe na
rešenje, čime krši Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član
140. i član 141) - jer čovek i ne zna da mu je poreska uprava donela (otkucala)
rešenje.
Da li to znači da svaki
stanovnik Srbije treba bar dva puta mesečno da obilazi hodnik poreske uprave u
svom mestu kako bi proverio da slučajno nema neko rešenje okačeno na oglasnoj
tabli?!
Ovakva praksa je bila
zakonita do 2001. godine, ali već devet godina nije. Bez obzira na to - poreska
uprava i dalje radi po starom, dakle - krši zakon.
Evo još jednog primera:
često poreska uprava donosi rešenja o oporezivanju, bez prethodnog učešća
poreskog obveznika u postupku kancelarijske kontrole - što je zakonska obaveza
po članu 9. i članu 133. Zakona o opštem upravnom postupku. Takva rešenja
poreske uprave su takođe nezakonita.
Dakle, PRE donošenja
rešenja o oporezivanju poreska uprava treba da pozove poreskog obveznika da
učestvuje u kancelarijskoj kontroli i da se tom prilikom poreski obveznik
izjasni o svim bitnim činjenicama za utvrđivanje poreza (može se ispostaviti da
ne postoje zakonski razlozi za oporezivanje - dakle, da nema poreza). Zatim, poreska
uprava treba da sastavi i uruči poreskom obvezniku ZAPISNIK o kancelarijskoj
kontroli, na ovaj zapisnik poreski obveznik ima pravo da podnese prigovor u
roku od tri dana (po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, član
121. stav 1. i član 122. stav 2).
Inače, po prvom Zakonu o
privatizaciji iz 2001. godine, SVAKO ko je radio u državnoj firmi ili ustanovi
imao je pravo da stekne (izvrši upis) akcija bilo koje firme (fabrike) koja se
privatizuje. Kakav neverovatan zakon! Trebalo je samo da u dnevnim novinama
(uglavnom je to bila Politika) pratite oglase firmi o pozivu bivšim i
sadašnjim zaposlenima da izvrše upis akcija na osnovu radnog staža - i odete u
to preduzeće sa radnom knjižicom i uverenjem o državljanstvu - i stekli biste
akcije tog preduzeća.
Tako su neki dobro
obavešteni pojedinci stekli akcije Apatinske pivare, Hemofarma, Knjaza
Miloša... iako nisu radili u tim fabrikama. Zatim je Zakon o privatizaciji
promenjen početkom 2003. godine i takvo sticanje akcija je prekinuto. Pa su
tako akcije Niške fabrike duvana (koja je prodata septembra 2003. godine)
stekli samo zaposleni i penzioneri koji su tamo radili (njih 4.220).
Uopštene fraze da porez
mora da se plati ovde nisu od značaja, jer je potrebno detaljno objasniti svaki
konkretni slučaj - pa često ispadne da poreska uprava ne poštuje zakon, donosi
nezakonita rešenja. Ko se malo zainteresuje i pročita zakone, saznaće da u
stvari i ne treba da plati porez, iako je dobio rešenje poreske uprave, jer je
to rešenje - nezakonito.
Naravno, službenici,
šefovi i direktori poreske uprave to nikada neće priznati, već će se nervirati
i ljutiti na ljude koji su uspeli da se odbrane od ovih nezakonitih radnji
poreske uprave.
Kada pažljivo pročitate
član 72a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, primetićete i da
svi oni koji su akcije NASLEDILI takođe NE plaćaju porez na kapitalnu dobit pri
prodaji akcija. I pored toga, mnogi manjinski akcionari koji su postali
akcionari upravo nasleđivanjem akcija, posle prodaje svoje imovine (akcija)
dobijali su od poreske uprave nezakonita rešenja o porezu na kapitalni dobitak.
Čak im je poreska uprava pokretala i postupak prinudne naplate ovako nezakonito
utvrđenog poreza. Zatim je poreska uprava mrzovoljno poništavala pomenuta
rešenja.
Mnogi nezadovoljni
manjinski akcionari podnosili su poreskoj upravi žalbe na doneta nezakonita
rešenja o oporezivanju. Međutim, poreska uprava je odbacivala takve žalbe kao
neosnovane, jer je teret dokazivanja na podnosiocu žalbe. Poreska uprava nikada
neće da prizna da je pogrešila čak i kada su u potpunosti svesni svojih grešaka
ili namernih nezakonitih postupaka. Oni koji su posle odbacivanja žalbe
pokrenuli upravni spor protiv poreske uprave podnošenjem tužbe Vrhovnom sudu
Srbije, dobijali su presude u kojima je Vrhovni sud poništavao rešenja poreske
uprave i predmete vraćao na ponovno razmatranje prvostepenom poreskom organu.
Dakle, samo onaj ko nije
tužio poresku upravu Vrhovnom sudu - taj nije dobio oslobađajuću presudu od
navodnog poreza na kapitalnu dobit.
Srdačan
pozdrav
Ivan
Veličković, Niš