Pelješenje
Leskovac: Skadar na
Bojani u sred Mančestera
Ugasiti
Gas ili Legas
Javna je tajna da je Gradska autobuska stanica u Leskovcu
"leglo kriminala", ali se sve i dalje odvija kao da je "normalno
stanje"
Danilo
Kocić
U Leskovcu, centru siromašnog juga Srbije, nekadašnjem "srpskom
Mančesteru", svakoga dana 600 lica hita da dobije "topli obrok"
u narodnoj kuhinji, jer im je to jedini način da prežive. Istovremeno, u nekim
kolektivima, čiji je osnivač lokalna samouprava, dešavaju se krađe neslućenih razmera!
O tome se u "gradu siromaha", u kome je za poslednjih desetak
godina bez posla ostalo 20.000 radnika, govori bez zazora i straha, kao da je
to sasvim normalna pojava.
Tipičan primer korumpirane sredine je Gradska autobuska stanica kojom
gazduju - dve firme. U jednoj, tzv. Legasu, na platnom spisku je samo
direktor, pravnik Saša Mladenović, dok je u drugom kolektivu - Gradskoj
autobuskoj stanici Gas - zaposleno više direktora i drugih službenika,
odnosno 74 radnika, i svi su, bez izuzetka, došli do radnog mesta po partijskoj liniji.
U Leskovcu je najpre osnovano preduzeće Legas koje je sada formalni
vlasnik imovine, a Gas postoji nešto duže od godinu i po dana i upravlja
peronima, ali ne može ni njih ni drugu
imovinu da uknjiži na svoje ime!
I Legas i Gas osnovala je lokalna samouprava. Za gradnju
"supermoderne stanice" - koja je to samo po imenu - polovinu sredstva
pre desetak godina obezbedila je Međunarodna organizacija UNDP, a ostatak je po
pola trebalo da plate lokalna samouprava i Republika.
Za gradnju stanice je, posredstvom tzv. Fonda za razvoj leskovačke opštine,
formirano i posebno preduzeće, Legas, koje je zaduženo da bude "formalni nosilac celog projekta", koji je trebalo da
se realizuje u tri faze. Za prvu je UNDP obezbedio 25 miliona, a tzv. drugu
fazu finansirala je lokalna samouprava sa oko 65 miliona dinara. Treća faza,
kojom je predviđena gradnja još jedne stanične zgrade, ali i velikog broja
lokala, ni do danas nije završena.
Tokom gradnje autobuske stanice novac je trošen nemilice, vođeni su i vode
se sudski sporovi. Nekoliko Leskovčana, koji su uložili sredstva u buduće
lokale, zbog nepoštovanja ugovora je sudskim putem tražilo i dobilo povraćaj
novca. Vlasti Leskovca, osnivači i Gasa i Legasa, septembra 2009.
donose odluku o gašenju Legasa i
istovremeno imovinu te firme prenosi na Gas. Ali, naizgled jednostavna
odluka o "prenosu vlasti i imovine" sa jednog na drugo preduzeće, ne
može u potpunosti da se realizuje, jer je bilo dosta nerešenih imovinsko
pravnih sporova, a i sud je u više navrata presuđivao tako da se kao jedini
vlasnik imovine pojavljivao Legas, a ne preduzeće Gas.
Bilo kako bilo, svi koji imaju uticaj na rad lokalnog parlamenta jasni su u
zaključku da lopovluk, javašluk
i bahato ponašanje sa perona i unutar upravne zgrade
autobuske stanice u Leskovcu mora da nestane.
Gradska autobuska stanica počela je da se gradi 2005. godine i tada je
procenjena na oko 94 miliona dinara, ali je prema jednoj od računica vrednost
izvedenih radova 130 miliona dinara i trebalo je da budu okončani za 155 dana,
ali se to nije desilo ni šest godina posle postavljanja "kamena
temeljca".
Nedavno je Gradska skupština Leskovca zaključila da Uprava policije i javni
pravobranilac detaljno preispitaju poslovanje u Javnom preduzeću Gas.
Teške optužbe upućene su na adresu Ivana Milovca, kome je decembra prošle godine istekao mandat vršioca dužnosti, ali i dalje sedi u direktorskoj
fotelji.
Iza lepih fasada autobuske stanice Gas, ranije Legasa, kriju
se mnoge ružne priče, pišu se anonimne prijave, prozivaju odgovorni. Sve je
nekako u znaku "velikog preokreta", a proleće je odavno stiglo i u
Leskovac, grad sa "južne pruge", koji poslednjih decenija ispisuje
nevesele stranice svoje novije istorije.