(P)likovi
Ko je, ustvari, novi direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike
Ovlašćeno lice na tajnom zadatku
Nekada beznačajni omladinac
SPS iz ranih devedesetih godina, Dragoljub
Peurača-Peki, isplivao
sa tadašnje društvene margine, godinama
je uživao privilegije neverovatne fizičke
sličnosti (skoro kao dvojnik!) sa predsednikom Socijalističke partije Srbije Ivicom Dačićem,
pa mu je ta okolnost, tokom začuđujuće "karijere", do današnjeg dana
mnogo pomogla, a i on sam je počeo da igra ulogu koju mu je priroda, sa svojim
izvanrednim smislom za humor, dodelila. Naime, što je Dačić bio važniji i veći,
i Peki je bio značajniji i tajanstveniji! Njegov put od malog sanitarnog
inspektora do pukovnika policije kome je dodeljena vojnička sablja dimiskija,
predstavlja savršen scenario za vrhunsku komediju nekog novog Nušića.
Milica Grabež
Za one koji ga dovoljno ne poznaju, pukovnik policije,
sanitarni inspektor, a sada i novi direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu
rada, Dragoljub Peurača Peki, deluje tako kao da je njegovo pravo zanimanje turistički
vodič, trgovački putnik ili estradni ili sportski menadžer. Tokom cele godine, Peurača
inače boravi na Zlatiboru, Kopaoniku, svim poznatijim srpskim banjama i gde god
se okuplja takozvani srpski "džep-set".
U ugostiteljskim
objektima na Zlatiboru i širom Srbije, gde je inače česti posetilac, Dragoljub
Peki Peurača je prava predstava za javnost, zbog svoje fizičke sličnosti sa
Ivicom Dačićem. Peki se i javno hvali tom "vrlinom", pa čak i kada
razvozi estradne umetnike
"Grand produkcije" crnim službenim vozilima MUP, pod
plavo-crvenim rotacionim svetlima, kada izaziva saobraćajne
udese službenim vozilima korišćenim u privatne svrhe, kada se lažno predstavlja mašući
službenom legitimacijom bivšeg UBPOK (sada SBPOK-a) i kada posreduje u
transferima rukometaša (jer je u Rukometnom savezu Beograda) i fudbalera...Naravno, uz
procentualnu novčanu nadoknadu, on tu ,,vrlinu" zna i da zanemari, ali, sasvim
prirodno, povremeno i strahuje od reakcije svoga dvojnika. Da bi sebi "digao rejting", često
je objašnjavao da se nalazi na ,,specijalnim tajnim zadacima od najvećeg državnog interesa za nacionalnu bezbednost zemlje, i po nalogu čoveka na koga samo fizički liči...".
Sanitarno zbrinjavanje
Da li mu je ta "jedna-jedina vrlina" omogućila
ekspresno napredovanje u karijeri pokazaće vreme, ali, i jedno je
istina: zahvaljujući svom minornom kvazipolitičkom angažovanju od višeg sanitarnog inspektora, preko neverovatnog napredovanja u MUP-u, dogurao
je ni manje ni više, do sada novopostavljenog direktora Inspektorata za rad u Ministarstvu
rada, zapošljavanja i socijalne politike, naravno bez konkursa, i bez odgovarajućeg fakulteta!
Na to mesto je "upućen" na godinu
dana, da bi izbegao konkurs na koji nikada ne bi prošao,
a pod skandaloznim obrazloženjem da će "unaprediti
rad Inspektorata", i da bi, naravno, zadržao ovlašćenja
i službenu legitimaciju MUP, kako bi njome "mahao" svugde gde treba i
ne treba, uveren da kao "ovlašćeno lice" uliva strahopoštovanje.
Da se ništa nije dešavalo
slučajno, pokazuje i prvi presedan koji je napravljen u slučaju njegovog
napredovanja i pored toga što je iza njega bila velika afera oko
dobijanja stana u nekadašnjoj Saveznoj
vladi, o čemu postoji dokumentacija u detaljnom izveštaju
tadašnje inspekcije.
Naime, službeni stan u ulici 27. marta
u Beogradu, dat je u zakup na određeno vreme Dragoljubu Peurači-Pekiju,
tadašnjem saveznom inspektoru, rešenjem od 25. februara 1997.
godine. Kako je ovaj inspektor vršio redovne kontrole u
Saveznom sanitarnom inspektoratu, to je poznato iz njegovog polupraznog i ne baš
dobro ocenjenog radnog dosijea, gde piše da je "...imenovani Peurača
po struci viši sanitarni tehničar koji je rešenjem od 2. decembra 1996. godine zasnovao radni odnos na mesec dana u
Saveznom sanitarnom inspektoratu..." (bez dana prethodnog radnog
iskustva!), da mu je, zatim, novim rešenjem produžen
rad za još tri meseca, i da je 1. aprila. 1997. godine, zaključio
radni odnos na neodređeno vreme u svojstvu pripravnika.
Dakle, Peurači je dat stan u zakup na
određeno vreme, za službene potrebe, mesec dana pre nego što je zasnovao radni odnos
na neodređeno vreme i to u svojstvu pripravnika! I sve ovo uprkos tome što nikako
nije mogao da bude "savezni inspektor", kako se navodi u rešenju
Komisije, jer je za to radno mesto bio propisan uslov od najmanje pet godina
radnog iskustva na inspekcijskim poslovima i završen fakultet, što on,
naravno, nije ispunjavao...
Pekijev put do sablje
U međuvremenu, Dragoljub Peki Peurača,
nakon rešavanja stambenog pitanja, "usavršava se i na na naučno-obrazovnom
planu". Ekspresno završava Defektološki
fakultet u Beogradu, ali ga iz tog perioda njegovog ,,uspešnog
ekspresnog studiranja" niko od studenata i profesora ne pamti, a o
njegovim "fiktivnim ispitima i seminarskim radovima" je iluzomo i
govoriti. O tome znaju samo neki kojima je ,,nevidljivi student Peurača"
plaćao za izradu ,,navodno njegovih seminarskih radova" a kojima je ostao
dužan za tu uslugu. Ipak, neki ga se odlično sećaju kao "trudbenika"
Miloševićeve socijalističke mladeži iz ranih devedesetih, angažovanog na uvek
nejasnim poslovima studentske administracije.
Posle ,,usavršavanja" zasniva radni
odnos u MUP, tačnije, tadašnjem UBPOK, i to kao ekspert za
narkotike! Ali, Peki je već samom svojom pojavom, nastupom i "stručnošću"
predstavljao pravu karikaturu ove službe, pa su mu se svi
podsmejavali i izrugivali. I tada kao i danas, ništa nije radio već je
samo ,,obilazio" organizacione jedinice MUP, republičke
i gradske vlade, javna preduzeća i bavio se tračarenjima,
spletkarenjima i kadrovanjem, stalno ističući u
prvi plan njegovo članstvo u SPS i njegovu (samo) fizičku sličnost
sa Ivicom Dačićem. Zaposlenima u MUP i drugovima u stranci, hvalio se kako je "na
stalnom kontaktu sa Ivicom" i kako ga on konsultuje za sve u MUP i u SPS.
Toliko je ,,uznapredovao stručno" da ga je rukovodstvo MUP početkom
ove, 2012. godine, poslalo na školovanje u 54. klasi Generalštabnog
usavršavanja škole nacionalne odbrane!
Na svečanosti u Domu Narodne skupštine,
sablje i diplome dobilo je 30 oficira Vojske Srbije, dvojica iz Bosne i
Hercegovine i pojedan iz Cme Gore, Austrije i Turske i dva ,,zaslužna"
pripadnika MUP među kojima se našao i kvazi ekspert, Dragoljub Peurača,
bivši viši sanitarni inspektor, koji prema dostupnim podacima, nije ni služio
vojni rok.
Da presedan bude
još veći, Peurača za samo pet godina provedenih u MUP ,,zaslužno"dolazi do čina
pukovnika, pa je pravo čudo što nije postao i general srpske policije! Jer, sablju je već dobio, mada je
vojna, ali...
Pukovnik, direktor,
inspektor
Zahvaljujući njegovom ,,sedenju na tri
stolice" odnosno, njegovom prvobitnom ,,angažovanju" u SPS,
zatim u zadnje vreme SNS i „ leđnim preletom" u PUPS, kao njihov
kadar, postaje, dakle, direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu rada, zapošljavanja
i socijalne politike, naravno bez konkursa, bez odgovarajućeg
fakulteta, i bez ikakvih bezbednosnih i
drugih prepreka u tom postavljenju.
Njegovo imenovanje
od strane Vlade je presedan u kadrovskim rešenjima i imenovanjima
ministarstava, ali i prava tragikomedija za sve zaposlene, kako u MUP-u tako i
u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, odnosno Inspektoratu.
Uzgred, treba primetiti da je ovaj inspektorat, kako sada
izgleda, "bezbednosno interesantan" jer je i Peuračin prethodnik bio
bivši pripadnik jedne bezbednosne službe, ali, za razliku od
svoga naslednika, "pukovnika Pekija", on je bio sa odgovarajućim
fakultetom, stručnošću i profesionalnim odnosu prema zaposlenima, nešto sasvim drugo...
Možda će ovaj Inspektorat za rad, sa novopostavljenim pukovnikom- direktorom
,"sanitarno-policijsko-vojnim ekspertom" na čelu, proširiti svoju delatnost za inspekcijski nadzor u oblasti veterine ili oblasti
defektologije i rada sa maloletničkom delikvencijom u
oblasti narkomanije, ili visokim vojnim usavršavanjem, vreme će pokazati...
U vrhu MUP-a, povodom odlaska Peurače, kruži vic da su
unutrašnji poslovi države znatno kadrovski oslabljeni odlaskom svog
"dugogodišnjeg iskusnog operativca, funkcionera i naučnika", te da mu
nikako ne mogu naći adekvatnu zamenu, pa moraju pod hitno da raspišu
internacionalni javni konkurs da bi popunili tu ogromnu ,,šupljinu"
prvenstveno zbog nacionalnog interesa i borbe protiv organizovanog kriminala i
korupcije.