Druga strana

 

Gde se krije 51 milijarda dolara koje je opljačkala srpska vlast poslednjih deset godina

 

Prljav novac ima ko da pere

 

Iz Srbije je u prvoj deceniji posle petooktobarskog puča izneto preko 51. milijarda američkih dolara, zarađenih na ilegalan način! Organi Evropske unije znaju gde se ovaj novac slio, isto kao što znaju i krajnju odrednicu para iz zemalja regiona, ali pokušavaju da celu aferu zataškaju kako bi opljačkane zemlje nastavile da uzimaju skupe kredite i ostale u dužničkom ropstvu.

 

major Goran Mitrović

 

Na kraju 2012. godine ukupan javni dug Srbije je iznosio 17,56 milijardi evra, odnosno 22,8 milijardi dolara. Zbog prezaduženosti i niskih fiskalnih prihoda nedavno je porez na dodatnu vrednost (PDV) u Srbiji povećan sa 18 na 20 odsto, a već se razmišlja o daljim povećanjima i to svih poreza i doprinosa.

Organizacija Global Financial Integrity (GFI) iz Vašingtona je u svom izveštaju od decembra 2012. objavila tabelu na kojoj su rangirane države po ilegalnom iznošenju novca iz njih, u periodu od 2001. do 2010. godine. Na prvom mestu, od ukupno143 zemlje nalazi se Kina sa prosečno iznetih 274,170 milijardi dolara godišnje, a Srbija je na visokom 16. mestu sa prosekom od 5,144 milijarde dolara godišnje, odnosno preko 51 milijarde dolara za posmatrani period!

GFI u svojim izveštajima prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši procenu koliko je para iz neke zemlje izneto u gotovini, tako da je ukupna suma iznetih sredstava daleko viša od objavljene.

Novac o kome se radi nije zarađen samo klasičnim kriminalom, već i kroz korupciju i utaju poreza. Kada bi se makar deo tih para vratio u Srbiju, PDV bi mogao da bude ispod 15 odsto, penzije bi se redovno isplaćivale, i to u uvećanom iznosu u odnosu na današnje, a država ne bi morala da se zadužuje u inostranstvu. Upravo ovo poslednje je, međutim, razlog zbog koga Srbija od međunarodne zajednice ne može da očekuje pomoć u povraćaju iznetih sredstava.

Odmah iza Srbije na pomenutoj listi, na rednom mestu broj 17 nalazi se Poljska, sa ukupno iznetih 40,77 milijardi dolara. Poljska je članica Evropske unije i za očekivanje bi bilo da je ilegalne tokove novca stavila pod kontrolu, tako da oni ne predstavljaju značajnu stavku u odlivu sredstava iz zemlje. Očigledno je da nije tako.

Republika Hrvatska bi tokom leta trebala da postane članica Evropske unije, a na pomenutoj listi GFI-a zauzima 39. mesto sa ukupno iznetih 15,25 milijardi dolara u periodu od 2001. do 2010. godine. Na jednom mestu pre je Bugarska sa ukupno iznetih 15,85 milijardi dolara, dok je Rumunija na mestu 55 zbog 8,84 milijarde dolara transferisanih u pomenutom vremenskom periodu.

Samo članstvo u Evropskoj uniji očigledno je da nije nikakva garancija da će se preseći ilegalni tokovi novca. Rodžer Helmer, britanski političar i biznismen, nedavno je od Evropske komisije zatražio da se ispitaju transferi novca iz Hrvatske u Lihtenštajn, dok je bivša ministarka, a sadašnja predstavnica Rumunije u Evropskom parlamentu Monika Makoveji tražila da se Hrvatska zadrži po posebnim monitoringom i posle pristupanja EU. Ni jedan predlog za sada nije usvojen.

  Iza celokupne konstrukcije koja se zove Evropska unija stoje moćne bankarske kuće. Vlasnici centralnih banaka najvažnijih evropskih država su privatni finansijski instituti koji tako stiču i odlučujući uticaj u Evropskoj centralnoj banci, ali i u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu... Sve pomenute institucije žive od davanja kredita prvenstveno zemljama u tranziciji, u koje spadaju Srbija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska.

  Kada bi se preseklo ilegalno odlivanje para iz tih država one više ne bi imale razloga da se zadužuju i tako bi bile pod smanjenom kontrolom finansijskih centara, a upravo tako nešto oni ne žele.

Iz Helverovog zahteva jasno proizilazi da su evropske institucije obaveštene o najvažnijim tokovima novca iz Hrvatske, te bi za očekivanje bilo da se isto zna i za ostale države. Međutim, iz EU još ne pokazuju spremnost da ta saznanja iskoriste za prekid ilegalnih poslovanja. Sa druge strane, pre dve godine su nemačke vlasti od jednog dostavljača, odnosno bankarskog službenika, otkupile diskete sa podacima o računima nemačkih fizičkih i pravnih lica u Švajcarskoj. Preko pomenutih spiskova otkrivene su velike utaje poreza, a na kraju je Nemačka uspela da nametne svoj zahtev Švajcarskoj i Lihtenštajnu o razmeni podataka o računima pod šifrom. Nemačka se zaštitila od odliva novca, a šta je sa ostalim zemljama Evrope?

Po zvaničnim podacima iz samog Brisela, Evropska unija je pred referendum u Hrvatskoj o pristupu u tu zemlju investirala 390 miliona evra, kako bi obezbedila da hrvatski birači glasaju za pristupanje Uniji. Referendum je održan 22. januara 2012. godine i pored obilne finansijske pomoći i otvorenih ucena i pritisaka tek se jedna trećina Hrvata sa pravom glasa izjasnila u korist pristupanja njihove zemlje EU. Referendum je, ipak, uspeo, budući da je na njega izašlo jedva 43,51 odsto glasača.

Iako investicija od 390 miliona evra izgleda kao velika suma, ne treba ispustiti iz vida da je samo 2010. godine (poslednje godine koju obrađuje izveštaj GFI-a) iz Hrvatske izneto 1,010 milijardi dolara ilegalno stečenih para!

Evropska Unija, očigledno novcem  hrvatskih građana plaća njihovo pristajanje na dalju otimačinu. Istovetna situacija je i u Srbiji, koja je daleko strašnije opljačkana od Hrvatske.

Posmatrano po godinama, iz Srbije su pare iznošene sledećim tempom (prikazano u milijardama dolara): 2001. godine 4,080; 2011. godine 5,469; 2003. godine 7,409; 2004. godine 9,776; 2005. godine 6,434; 2006. godine 5,407; 2007. godine 4,194; 2008. godine 0,212; 2009. godine 5,713 i 2010. godine 2,750.

O svemu ovome zvaničnici, kako Evropske unije, tako isto i opljačkanih država, najradije ćute, jer svako ima neki svoj interes u celom ovom poslu. Političari EU su na platnim spiskovima moćnih bankarskih korporacija koje izneti novac koriste da bi dale skupe kredite istim tim, opustošenim državama, dok domaći političari ćute jer dobar deo iznetih para upravo od njih i potiče i završava na njihovim tajnim računima u inostranstvu.

U Hrvatskoj je u međuvremenu Adriatic institut pokrenuo inicijativu za ponovno održavanje referenduma o pristupanju Evropskoj Uniji, a Nataša Srdoč ispred ove organizacije zahteva da država zatraži vraćanje opljačkanih para.

U Srbiji svi još uvek o tome ćute.