Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Udar

 

Milovan Brkić

 

Vojne hunte nisu uvek protiv sopstvenog naroda. Latinoamerički vojni udari bili su naručeni iz Vašingtona, i imali su za cilj potpuno porobljavanje naroda Paname, Venecuele, Bolivije, Argentine, Čilea...

 Američke vlasti odlično su sarađivale sa zločincima poput Huana Perona, Pinočea, Spensera, Norijege i drugih vojnih diktatora i pučista, koji su nemilosrdno streljali svoje sunarodnike, terali ih da besplatno rade za američke kompanije, koje su surovo eksploatisale nacionalna bogatstva tih država.

Danas su, skoro sve odreda, države Južne Amerike demokratske države, koje su ovih dana razamatrale mogućnost da zajednički prekinu diplomatske odnose sa Vašingtonom, nakon što je po nalogu američkih zvaničnika u Beču prizemljen avion predsednika Bolivije Moralesa, pod sumnjom da je u njemu Eduard Snouden, američki obaveštajac u emigraciji.

Turska vojska, još od Kemala Ataturka, nastoji da spreči dolazak islamista na vlast, i da obezebedi sekularnost države, i osigura njene demokratske institucije.

Američke vlasti, opijene lažnom vojnom, ekonomskom i drugom moći, najsurovije terorišu mnoge zemlje sveta. Njihov prijatelj je i Redžep Taip Erdogan, koji nastoji da svoju zemlju vrati u mračno doba, da uvede šerijatsko pravo i zakone.

Husein Barak Obama, čovek kome, po tvrdnji njegove žene Mišel, smrdi iz usta kao da je tvor, ostavlja iza sebe i smrdljive tragove. On podržava Erdogana, ali Turci ne mare za njegove pretnje. Tvrdo verujem da će turska vojska očuvati civilizacijske vrednosti ove zemlje, i da će Erdogan završiti u zatvoru.

Ni generali u Egiptu ne mare za pretnje  Huseina Obame da na vlast vrati Muhameda Morsija, čoveka koji želi da uvede šerijat u Egiptu. Njima su nacionalni interesi iznad pretnji Obame.

Ubrzano se širi front protiv politike Obame i onih koji njime upravljaju. Svet, čini se, ujedinjuje nasilje koje ispoljava Obama.

Ovih dana pade mi na pamet, a povodom pisamceta koje sam dobio od prijatelja iz Moskve, da Aleksandar Vučić, ministar odbrane želi da odstupi sa te funkcije, i dovede drugog idiota koji će, po njegovom diktatu, uvesti Srbiju u NATO, bez referenduma, ili će ga on, surovo, falsifikovati.

I pitam se: šta je uloga Vojske Srbije? Znaju li srpski generali dokle su nam granice?

Današnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije je general Ljubiša Diković. Sredovečan čovek, otac dvoje dece. Bio je na Kosmetu u vreme NATO agresije. Od 46 tenkova koliko je bilo pod njegovom komandom, ovaj oficir je u neravnopravnoj borbi sa najvećom vojnom silom u istoriji, sačuvao je 45. I živu silu. Svedočio je, koliko se sećam, u korist svog pretpostavljenog generala Vladimira Lazarevića, pred haškim Tribunalom. Njega su srpske vlasti isporučile Hagu, da mu sude za ratne zločine koje je, navodno, počinio, braneći svoju državu.

I pitam se: da li je osakaćena Vojska Srbije, iz koje su oterani svi ratni oficiri i podoficiri, koji bi u svakoj zemlji bili poštovani građani, kadra da izvede tenkove na ulice, proglasi vanredno stanje, pohapsi dve hiljade korumpiranih srpskih vlastodržaca, i organizuje slobodne izbore, pa i referendume da li želimo u Evropsku uniju, u NATO, i kojim putem da krenemo? Volja građana bi bila svetinja.

Pitam se, a znam da vojne udare moraju podržati prijatelji iz inostranstva, koji moraju podržati pučiste i njihove dobre namere, i zastupati ih u svetu. Ali Srbije, prijatelja nema.

Ali, vojska bi, uvek, morala biti na strani naroda, i ako bi se ustankom krenulo na ludake, poput Vučića, morala bi stati na stranu onih koji su gladni, kao i srpski vojnici.

Ipak, nadam se da generala Dikovića i preostale srpske oficire neće uskoro, neki major iz oružanih američkih snaga, ponižavati i psovati. Vučiću to ne bi smetalo, njega interesuje samo novac.