Propast
Šta učiniti sa propalim srpskim
preduzećima posle dvanaest godina besomučne pljačke
U potrazi za pozitivnom nulom
Dug 255 privrednih društva u restruktuiranju
je 4,8 milijardi evra. U restruktuiranju nije samo 159 preduzeće, već i 96
njihovih zavisnih društava, a u ovim društvima u restruktuiranju zaposleno je
55.560 radnika. Za više od pedeset velikih privrednih sistema Vlada nema
rešenja, i uglavnom im predstoji stečajni postupak. Da li će ministri krivično
odgovarati zbog propuštenih 12 godina, u kojima su opstruisali restruktuiranje
ovih giganata srpske privrede, pitanje je na koje pokušava da odgovori Tabloidov
ekonomski stručnjak Miodrag K. Skulić
Miodrag K. Skulić
Godišnji obračuni za 255 privrednih
subjekata u restruktuiranju sa 55.560 zaposlenih pokazuju da su im ukupne
obaveze 542 milijarde dinara, ili po srednjem kursu evra na kraju prošle
godine, čak 4,77 milijardi evra. Obaveze ovih privrednih subjekata su prema
bankama, dobavljačima, javnim preduzećima, državi za poreze i doprinose i
sadašnjim i bivšim zaposlenima.
Koliki je to problem najbolje pokazuje
ostvareni prihod ovih privrednih subjekata u restruktuiranju koji je u celoj
2012. godini ostvaren samo u iznosu manje od 1,5 milijarde evra, uz iskazivanje
gubitka u poslovanju samo u toj godini u iznosu od, čak, 540 miliona evra, uz iskazanu
neto dobit od 32 miliona evra.
Preostali kapital ovih privrednih društava
je samo 698 miliona evra, dok su obaveze veće od knjigovodstveno iskazane
vrednosti ukupne imovine 1,1 milijardu evra.
Po Zakonu o restruktuiranju iz 2001.
godine, među prvim preduzećima u restruktuiranje je stavljen „20.
oktobar" iz Kragujevca. Nikakvo restruktuiranje nije sprovođeno
ni na jednom od 50 velikih sistema. Ta preduzeća su imala već osnovana posebna
društva za prateće delatnosti, ili za pojedine tehnološki zaokružene celine.
Ministarstvo za privredu, odnosno za ekonomiju, kako se u pojedinim periodima
zvalo, u tom dvanaesto godišnjem periodu ništa suštinski nije radilo na
rešavanju problema ovih poslovnih giganata, izuzev što je pravno lice u restruktuiranju
tim aktom Vlade, zaštićeno od prinudne naplate poverilaca.
Pedeset preduzeća "na
dobošu"
Suprotno zahtevima privrednih
sudova, privrednog apelacionog suda, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog
suda i Evropskog suda, nadležni ministar je uporno, protivno drugim zakonima
štitio ta preduzeća od prinudne naplate. Od sedam prodatih preduzeća u restruktuiranju,
tri privredna društva Rekorda iz Rakovice, dva privredna društva Viskoze
iz Loznice, su nakon raskida kupoprodajnog ugovora, ušla u stečajni postupak, a
nakon toga zaključenjem stečaja, brisana iz Registra Agencije za privredne registre.
Jedino uspešno prodato preduzeće je Radio JAT sa tri zaposlena, koje se
ni po jednom osnovu nije moglo ni naći u postupku restruktuiranja.
To je uspešni učinak Dinkićevog ministarstva
privrede, odnosno ekonomije, u ovih proteklih dvanaest godina. Sada Vlada
najavljuje da će se postupak restruktuiranju, kako je usaglašeno sa Svetskom
bankom, okončati do kraja juna 2014. godine. Dakle, u narednih 30 nedelja izložiće
se dubinskoj analizi, pokušati prodaja, ili ući u stečaj najmanje 50 velikih
privrednih sistema.
Na nedavnom savetovanju u SANU i Rektoratu
Univerziteta u Beogradu, posvećenim reindustrijalizaciji i izradi strategije
razvoja Republike Srbije, jedan od govornika je izjavio da mala i srednja
preduzeća mogu pospešivati razvoj, ali da samo veliki giganti mogu biti nosioci
razvoja i stabilni oslonac manjim i srednjim preduzećima. A mi upravo sada gasimo
te oslonce razvoja. Dakle, neko je obmanuo prethodne četiri vlade da „leči"
preduzeća u restruktuiranju, a ništa nije radio na tome. Neko je prodavao
cementare, fabrike lekova, poljoprivredna dobra, fabrike hrane (uljare,
mlekare, šećerane, sokare...) i druga atraktivna preduzeća, a ove sisteme
prepustio same sebi. U narednih 30 nedelja svake nedelje potrebno je „zatvoriti"
dva velika sistema, i tri srednja preduzeća.
U sažetom prikazaćemo ekonomsko stanje
nekih od velikih poslovnih sistema u restruktuiranju...
Montažeri bilansa lažno
predstavljaju otpisane
Petrohemija iz Pančeva izgubila je
celokupan sopstveni kapital. Prošlu godinu završila je sa dugom od 45 milijardi
dinara, a to čini 394 miliona evra. Knjigovodstveno iskazana vrednost ukupne
poslovne imovine (nepokretnosti, postrojenja, zaliha i potraživanja) na početku
ove godine bila je samo 15,5 milijardi dinara, odnosno 136 miliona evra. Ako bi
neko želeo da kupi ovaj privredni gigant država i poverioci bi morali otpisati
258 miliona evra. Koliki je problem Petrohemija iz Pančeva, govori i podatak
da je u celoj 2012. godini ostvarila poslovni prihod od samo 14,1 milijardu
dinara, uz iskazani gubitak u toj godini od 12,4 milijarde dinara. Dakle,
iskazani gubitak skoro je na dinar prihoda, dinar gubitka! Gde su kvalitativne
analize tržišta i kalkulacija gotovih proizvoda, ulaznih i izlaznih cena? Sa
1.796 zaposlenih ova država treba da jasno pokaže šta će raditi. Kome ovaj
gigant prodaje proizvode, kakve su cene ovih komponenti kada bi se uvozili ovi petrohemijski
poluproizvodi?
PEU Resavica zapošljava 4.070 radnika
na poslovima podzemne eksploatacije uglja u brojnim resavskim rudnicima. U
2012. godini oni su ostvarili ukupne poslovne prihode od 7,4 milijarde dinara,
uz iskazani gubitak u poslovanju te godine od 2,1 milijardu dinara. Dakle, da
bi ovi rudnici uspešno poslovali, odnosno da bi poslovali na pozitivnoj nuli,
bilo im je potrebno da za trećinu budu veće izlazne cene.
Da
li bi Elektroprivreda Srbije prihvatila te cene, da li građani kao značajni
potrošači ovog uglja, ili 60 gradskih toplana, može da prihvati takve cene? I
ovaj gigant je izgubio ceo sopstveni kapital, jer je na početku ove godine imao
15,4 milijarde dinara ukupne obaveze, a knjigovodstveno iskazana vrednost
poslovne imovine bila je samo 7,5 milijardi dinara. Da li Vlada zna ko sve i
koliko zarađuje na preprodaji uglja ovih rudokopa.
EPS Površinski kopovi iz Obilića,
EPS Termoelektrana Kosovo iz Obilić i RMHK Trepča, AD
iz Zvečana - Ova tri privredna giganta sa Kosova i Metohije imaju na spisku
zaposlenih 7.347 radnika, stručnjaka i drugog osoblja. U 2012. godini
Površinski kopovi i Termoelektrana ostvarili su manje od pet milijardi dinara
ukupnih poslovnih prihoda, uz iskazani gubitak u poslovanju od 1,3 milijarde
dinara. Površinski kopovi ostali su bez dinara sopstvenog kapitala, ukupne
obaveze iznose 3,3 milijarde dinara, a vrednost pokretne i nepokretne imovine
nešto više od dve milijarde dinara.
Dok Termoelektrana ima obaveze 23,5
milijardi dinara, a knjigovodstveno iskazanu vrednost nepokretne imovine,
postrojenja i obrtne imovine samo 5,9 milijardi dinara, pa su obaveze ovog
poslovnog sistema veće od knjigovodstveno iskazane vrednosti imovine 17,6
milijardi dinara, ili više od 155 miliona evra. Brisel će odrediti čija je
imovina u Termoelektrani i Kopovima, i skoro da se unapred zna čija će biti, a
dugovi će ostati Republici Srbiji. Ali to nije centralno pitanje, već šta će
biti sa hiljadama radnika i kako će se rešiti egzistencija njihovih porodica,
rasutih po Centralnoj Srbiji, Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću, Zubinom
Potoku i Gračanici ?
U RMHK Trepča
na evidenciji je 3.186 radnika. Pošto nema nikakve privredne aktivnosti,
prihoda skoro da i nema, jer je u celoj 2012. godini ovaj nekadašnji rudarsko-metalurški
gigant ostvario samo šest miliona dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju te
godine od tri miliona dinara. Ukupne obaveze ovog kombinata na početku ove
godine su 2,8 milijardi dinara, uz preostali sopstveni kapital od nešto više od
dve milijarde dinara, dok je knjigovodstveno iskazana vrednost nepokretnosti i obrtne
imovine 4,9 milijardi dinara. Najavljeni dolazak Amerikanaca ministar rudarstva
očekuje kao izlaz iz ovog briselskog galijamatijasa.
RTB Bor - Grupa RTB sa rudnicima u Majdanpeku i Boru i Topionicom
ima ukupne obaveze od milijardu i 17 miliona evra. U izgradnji je nova
topionica, koju finansira Vlada Republike Srbije, a za koju direktor Instituta
za bakar iz Bora, dr Bugarin, tvrdi da za projektovani kapacitet ima rude iz
ova dva rudnika samo za jednu trećinu kapaciteta nove topionice. Da li će se uvoziti ruda,
ili topionica neće moći da radi.
Sa
3.997 zaposlenih u 2012. godini ova četiri privredna društva ostvarila su
ukupan poslovni prihod u iznosu od 86 milijardi dinara, ili 755 miliona evra,
uz iskazanu neto dobit u poslovanju te godine u iznosu od 1,9 miliona dinara,
ili 0,2 promila od ostvarenog prihoda. Sama ta činjenica ukazuje da je želja montažera
bilansa bila da se iskaže pozitivna nula.
Propadanje
uz pomoć države
Sa 116
milijardi dinara ukupnih obaveza RTB Grupa, Rudnici i Topionica su jedan od
najvećih dužnika u Srbiji, dok je knjigovodstveno iskazana vrednost ukupne
poslovne imovine, na početku ove godine bila 103 milijarde dinara. Prema tome
u ovom privrednom gigantu obaveze su veće od imovine za 13 milijardi dinara,
ili oko 115 miliona evra.
Prva petoletka iz Trstenik ima 14 zavisnih privrednih
društava sa 3.185 zaposlenih, a u prošloj godini iskazala je ukupan poslovni
prihod u iznosu od 3,7 milijardi dinara, uz iskazani gubitak u svih 15 pravnih
subjekata u iznosu od 1,15 milijardi dinara. Ukupne obaveze ovog poslovnog
sistema, na početku ove godine iznosile su 12,5 milijardi dinara, a
knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine nešto manje od 12 milijardi
dinara. Prema tome, celokupna vrednost poslovne imovine manja je od ukupnih
obaveza. Dakle, posmatrano u celini, ovo matično privredno društvo, zajedno sa
povezanim preduzećima, izgubilo je celokupnu vrednost sopstvenog kapitala.
Industrija kablova iz Jagodine sa 2.041 zaposlenim u 2012. godini
ostvarila je 3,7 milijardi dinara ukupnih poslovnih prihoda, uz iskazani
gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 1,05 milijardi dinara. Prema tome, nedostajalo
je više od 28 odsto prihoda, da bi se izbeglo poslovanje sa gubitkom. Preduzeće
je usled poslovanja sa gubicima u toj i prethodnim godinama izgubilo celokupan
sopstveni kapital, pa su ukupne obaveze na početku ove godine iznosile 13,4
milijarde dinara, dok je ukupna knjigovodstvena vrednost poslovne imovine bila
samo 11,6 milijardi dinara. I pored iskazanih pozitivnih rezultata lokalno
rukovodstvo ove opštine, nije moglo ovaj gigant dovesti u poslovanje sa
pozitivnom nulom, već se očekuje pomoć Republike.
PKB Korporacija iz Beograd sa
2013. zaposlenih u matičnom društvu i 88 zaposlenih u tri zavisna društva u
2012. godini iskazala je ukupne poslovne prihode u iznosu od 6,9 milijardi
dinara, uz 303 miliona dinara neto dobiti u toj godini. Na drugoj strani sa
13,6 milijardi dinara ukupnih obaveza ova korporacija finansira 38 odsto
poslovne imovine, pa sopstvenim sredstvima pokriva 62 odsto ukupne vrednosti od
35,4 milijarde dinara poslovne imovine. Grad Beograd ušao je u investiranje u
ovaj poljoprivredni gigant, koji raspolaže sa 22.000 hektara oranica i
30.000 grla stoke i treba verovati da će u tome istrajati i podići korporaciju
na zdrave noge.
14. oktobar iz Kruševca sa 1.520 zaposlenih na samo 625 miliona
dinara ukupno ostvarenih prihoda u 2012. godini, iskazao je gubitak u poslovanju
te godine u iznosu od, čak, milijardu i 38 miliona dinara. Dakle, rashodi ovog metaloprerađivačkog
kompleksa bili su milijarda i 663 miliona dinara, pa je učešće gubitka u
ukupnim rashodima dostiglo 62,4 odsto rashoda. Usled poslovanja sa gubitkom u toj
i prethodnim godinama preduzeće je izgubilo celokupan sopstveni kapital, pa su kumulirane
obaveze dostigle više od devet milijardi dinara, a knjigovodstvena vrednost
ukupne poslovne imovine iznosi samo 4,2 milijarde dinara. Dakle, obaveze ovog
preduzeća su veće od vrednosti imovine za skoro 43 miliona evra.
FAP iz Priboja sa 1.464 zaposlenih, u
matičnom i četiri zavisna društva na 1,7 milijardi dinara ukupno ostvarenih
prihoda u 2012. godini, iskazan je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od
144 miliona dinara. I pored poslovanja sa gubitkom u toj i prethodnim godinama
preduzeće je ipak uspelo da zadrži deo sopstvenog kapitala, pa sa 3,5 milijardi
dinara, pokriva 34 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, što je nedovoljno
za uspešno poslovanje. Knjigovodstvena vrednost ukupne poslovne imovine iznosi
10,4 milijarde dinara, a ukupne obaveze ovog preduzeća su veće od osam
milijardi dinara.
A. 1
Deset veličanstvenih gubiinika
Da nisu samo prikazana preduzeća omča oko
vrata naše privrede, pokazuje i prezaduženost i sledećih deset javnih i
državnih preduzeća: Srbijagas, Železnice Srbije, Putevi Srbije,
Željezara Smederevo, JAT, Galenika, Azotara Pančevo,
Sirćetni kompleks Kikinda, Simpo i Agroživ Žitište
A. 2
Ako neće niko, hoće Tabloid
Redakcija Tabloida angažovala je pravne i
ekonomske stručnjake da obrade krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića
zbog propuštanja da pristupi reorganizaciji 50 velikih proizvodnih sistema, i
tako je naneo štetu državi veću od više stotina miliona evra. Tabloid će nakon
toga podneti nadležnom tužilaštvu krivičnu prijavu sa dokumentacijom.
A 3.
Agencija za osiguranje depozita
neosnovano isplatila 842.411 evra
Poverenik široke ruke
I. Milanović
Dana 28. januara 2008. godine Agencija
za osiguranje depozita isplatila je iz sredstava Control banke u stečaju
preko 70 miliona dinara, što po srednjem kursu iznosi 842.411 evra, iako je na
dan isplate postojala prvostepena presuda da je spor Koka Hibro komerc doo iz
Donjih Sinkovaca i Control banke u stečaju, presuđen u
korist Control banke.
Nalog za isplatu, u ime Agencije za
osiguranje depozita, dao je poverenik Agencije Mladen Sorajić. I pored
podnetih krivičnih prijava, do danas ova isplata nije procesuirana. Ovaj spor
konačnom presudom Apelacionog privrednog suda u Beogradu rešen je u korist Control
banke u stečaju. Vlasnik Koka Hibro komerc doo iz Donjih Sinkovaca,
kod Leskovca j Jovica Aleksić, JMBG: 2009948740030, je osnovao ovo
društvo sa ograničenom odgovornošću 9. 12.1995. godine, koje se bavilo živinarstvom.
Protiv ove firme pokrenut je stečajni
postupak 18. 5. 2010. godine, a bankrot je u Privrednom sudu u Leskovcu
proglašen 27. 5. 2011. godine. Brisanje ovog privrednog subjekta izvršeno je
10.5. 2012. godine.
Postavlja se pitanje krivične odgovornosti
poverenika Agencije za osiguranje depozita, zatim stečajnog sudije koji je
odobrio ili je trebalo da odobri isplatu tih 70 miliona dinara, kao i
materijalna odgovornost same Agencije za depozite. Ali, postavlja se i
pitanje sudbine tih 70 miliona dinara, jer postoji osnovana sumnja da je
značajni deo tih sredstava podignut u gotovini, ili usmeren u neosnovane
isplate trećim licima.